ТАКМИЧЕЊЕ У ПИСАЊУ ЧЛАНАКА НА ВИКИПЕДИЈИ
Викимедијина заједница Републике Српске у сарадњи са Филозофским факултетомУниверзитета у Источном Сарајеву организује такмичење у писању чланака на највећој свјетскојенциклопедији – Википедији. Право учешћа на такмичењу имају студенти Универзитета у Источном Сарајеву, а свизаинтересовани ће имати прилику да прођу неопходну обуку за писање чланака. Циљ такмичења је обогаћивање Википедије са новим садржајима из разних области, каои развијање медијске и информационе писмености односно вјештина проналаска релевантнихизвора информација, развоја креативних вјештина писања и објављивања садржаја поштујућиосновна правила Википедије. Организатори су обезбиједили вриједне награде за најбоље такмичаре. За освојенопрво мјесто награда је лап топ, за друго мјесто таблет и за треће паметни телефон. Проглашeње побједника и уручивање награда ће се одржати крајем маја наФилозофском факултету на Палама. Студенти који су заинтересовани за тамичење потребно је да пошаљу пријаву на мејлvikiradionica@gmail.com. Buđenje.info
Промоција књиге „Жижљевина“ књижевника Слободана Ристовића
У четвртак 16. марта у малој сали Културног центра „Иво Андрић“ у Вишеграду биће одржана промоција књиге „Жижљевина“ књижевника Слободана Ристовића. У програму ће учествовати и чланови Друштва љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда. Књижевно вече које ће почети у 18 часова организују СПКД „Просвјета“, Културни центар, Народна библиотека „Иво Андрић“ те Друштво пјесника „Мост“ из Вишеграда. М.Кусмук
Вишеград представио туристичку понуду у Бањалуци
Туристичка организација Вишеград успјешно се представила на Међународном сајму туризма у Бањалуци, рекао је Срни директор ове организације Марко Божић. „Имали смо контакт са власницима туристичких агенција, гдје смо представили нашу понуду, с циљем да и ове године шаљу индидивидуалне туристе и туристичке групе у посјету Вишеграду. Успостављен је контакт са неколико инфлуенсера из БиХ и Србије који ће снимати репортаже о Вишеграду“, навео је Божић. Он је рекао да је Туристичка организација Вишеград у контакту са још неколико туристичких организација из Србије и Црне Горе у вези са сарадњом и размјеном искустава у организацији манифестација и туристичке промоције. „Боравак на сајму нам је дао прилику да причамо и са представницима Владе Републике Српске о двије важне теме за развој туризма, а то су интегрисани гранични прелаз Котроман и проблеми у вези са ускотрачном пругом од Вишеграда до Мокре Горе“, навео је Божић. Божић је подсјетио да је Туристичка организација Републике Српске потписала споразум са Туристичком организацијом Златибор, а резултат протокола је да ће грађани Републике Српске у одабраним објектима на Златибору имати 10 до 20 одсто попуста на услуге смјештаја. Трећи међународни сајам туризма, који је затворен јуче у Бањалуци, окупио је 100 излагача и више од 300 учесника. СРНА
У ПОСЈЕТИ АНДРИЋЕВОМ СПОМЕН ОДЈЕЉЕЊУ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ „ИВО АНДРИЋ“ У ВИШЕГРАДУ
Народна библиотека „Иво Андрић“ у Вишеграду формирана је давне 1922. године и до данас је остала један од носилаца развоја културног живота на подручују ове општине. Књижни фонд вишеградске библиотеке прешао је цифру од 42 000 наслова, а посебан дио чини спомен одјељење посвећено књижевнику и нобеловцу Иви Андрићу. „У оквиру Андрићевог одјељења чува се једна од најрефернтнијих збирки о овом књижевнику која обухвата критике, есеје, путописе, библиографије, које омогућавају проучавање Андрићевог живота и дјела на професионалном истраживачком нивоу“, каже библиотекар Миљана Пецикоза. Посебна драгоцјеност ове културне установе и овог одјељења јесте некњижна грађа коју чине актуелне и оригиналне фотографије из различитих периода пишчевог живота, а које су већ више пута кориштене у бројним научим публикацијама. „Ова грађа такође садржи и албуме са културне манифестације „Вишеградска стаза“ који свједоче о значају ове манифестације за културни живот града. У овим албумима се види да су бројне личности из јавног, политичког и културног живота биле учеснице Вишеградске стазе“ истиче Пецикоза и додаје да је у читаоници вишеградске библиотеке изложена стална поставка фотографија које приказују Андрићеве посјете Вишеграду након што је он већ постао славни писац. „На тим фотографијама су Андрићеве посјете Вишеграду 1953, 1963. и 1972. године и на њима су остала забиљежена лица вишеграђана која су са одушевљењем свог суграђанина дочекивали у свом граду” каже Пецикоза. Оно што је посебно интересантно за љубитеље књижевности јесте то што се под окриљем Андрићевог одјељења налазе преводи његових дјела на преко 20 свјетских језика. Међу њима најзанимљивији су преводи романа на јапански језик, затим арапски, кинески и на есперанто. „Ово одјељење је посебно интересантно туристима који исказују интересовање за посјету нашој библиотеци, али и вишеграђанима који су у великом броју чланови“ истиче Пецикоза и каже да је ова установа због своје традиције и грађе коју чува незаобилазна станица на туристичкој мапи Вишеграда. Пецикоза се осврнула и на чињеницу да доста млађих читалаца долази у библиотеку и исказује интересовање за Андрићева дјела. „Морамо напоменути да је Андрић обавезна школска лектира, али и поред тога интересовање за читање његових романа и приповједака је увјек актуелно и међу млађим и међу старијим читаоцима. На првом мјесту ту су романи „На Дрини ћуприја“ и „Травничка хроника“, а затим његове приповјетке и остали романи и есеји“ истиче она. Вишеград и вишеграђани никада нису и неће заборавити славног писца који је своје дјетињство провео на обалама двије ријеке. Одужују му се књижевним вечерима у његову част, бројним културним манифестацијама, а сваке године обиљежавају и значајне датуме који су везани за његов живот и дјело. У томе свакако предњачи Народна библиотека. „У претходном периоду, у част 120 година од пишчевог рођења и 60 година од добијања Нобелове награде организовали смо и изложбе слика и предавања са којима смо гостовали и градовима широм наше регије. Поред тога трудимо се да учествујемо у организацији свих догађаја који чувају успомену на дјело Иве Андрић“ закључује Пецикоза. Иво Андрић рођен је у Доцу код Травника 1892. године, а своје дјетињство је провео у Вишеграду гдје је завршио основну школу. 1961. године добио је Нобелову награду за књижевност и тиме Вишеград учинио једним од најпознатијих мјеста. Преминуо је у Београду 13. марта 1975.године, а сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. М.Кусмук
Oбиљежавање 48 година од смрти Иве Андрића
Ученици и професори Средњошколског центра у Вишеграду, који носи име нашег јединог нобеловца данас су, поводом обиљежавања 48 година од смрти Иве Андрића, положили цвијеће на његове споменике код ћуприје и у Андрићграду. Овај дан је подсјећање на лични однос писца према граду у ком је провео дио дјетињства, а за наше ученике значајно јер интензивира жељу да читају његова дјела, каже директор СШЦ „ Иво Андрић“ Драгана Зећевић. „Ово је прилика да се помену ликови из мнгобројних Андрићевих дијела те да са направи поређење тих са ликовима из стварног живота“, казала је она. Вишеградски средњошколци су веома заинтересовани за читање дјела нашег нобеловца, каже професор српског језика и књижевности Дијана Инђић Милошевић. „Посебно интересовање влада за роман „На Дрини ћуприја“ па често организујемо часове баш на древној ћуприји, припремамо различите перформансе, а укључени смо и у организацију манифестације „Вишеградска стаза“, каже Инђић Милошевић нагласивши да су ученици добро упознати са дијелима Иве Андрића. Ријечи својих професора потврђује Иван Баранац. „Уз роман „На Дрини ћуприја“ минулих година обрађивали смо бројна Андрићева дјела уз осврт на бројне ликове упоређујући ликове данашњице са онима о којима је писао Андрић“, рекао је Баранац. Како је записано у вишеградским архивама Иво Андрићје 1972. године последњи пут посјетио град на обалама Дрине и Рзава када је обишао и кућу своје тетке у којој је провео дио дјетињства. O.Maрковић
ИНИЦИЈАТИВА ДА СЕ РЗАВ ПРОГЛАСИ ЗА ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ
У општини Вишеграду данас је одржан састанак представника еколошких удружења и Министарства за просторно уређење и екологију РС на којем је разговарано о томе да се ријека Рзав прогласи за заштићено подручје. Према ријечима Наташе Миливојевић, сарадника Свјетске организације за заштиту природе и “Еко центра Вишеград” у претходном периоду покренута је иницијатива за заштиту ријеке Рзав те су спроведене хидро-биолошке анализе биодиверзитета овог подручја. „Анализа је обухватила физичко-хемијске параметре, анализе заједнице алги, бескичмењака и остало је још да се уради ихтиолошка анализа“ рекла је Миливојевићева. Она је додала да су све ове анализе показале да је ријека Рзав богата биодиверзитетом, али проблем праве отпадне воде које долазе из Србије, тачније са Златибора и из Чајетине гдје је омасовљен туризам, а неријешено питање отпадних вода. „С обзиром да је ову иницијативу прихватио Завод за заштиту културно-историјског наслијеђа као и Министарство за просторно уређење и екологију РС, и да је ово подручје богато културно-историјским наслијеђем, ми можемо да очекујемо да се ово подручје валоризује, односно да има вриједности културно-историјског наслијеђа“ додала је Миливојевићева. Председник „Еко центра“ из Вишеграда Дејан Фуртула рекао је да се ова организациа прво успротивила изградњи мини хидроелектрана на овом подручју, а затим би се требало базирати и на увођење специјалног режима лова и риболова. „Ми желимо да Рзав заштитимо од даљих загађења и да то буде прво заштићено подрујче на простору наше општине“ рекао је Фуртула. Састанку је присуствовао и предсjедник Риболовачког удружења „Дринска језера“ Александар Којић који је рекао да је ово једна од значајнијих иницијатица јер је Рзав природно мријестилиште и станиште младице која је бисер наших вода. „Изгрдањом хидроелектране ограничен је вододток ријеке Дрине, све рибе нашег слива које су аутохтоне за наше ријеке, мријесте се у Рзаву те то увећава значај ове иницијативе“ нагласио је Којић. Одлуку о проглашењу ријеке Рзав за заштићено подручје доноси Министарство за просторно уређење и екологију РС након што буде завршена студија заштите како би се утврдило под коју категорију ће то подручје да буде заведено. М.Кусмук
Обиљежавање годишњице смрти Иве Андрића-најава
Поводом 48 година од смрти књижевника, нобеловца Иве Андрића, ученици СШЦ „Иво Андрић“ из Вишеграда положиће цвијеће на пишчеве споменике код моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду. Према ријечима директора Средње школе „Иво Андрић“ Драгане Зечевић цвијеће ће бити положено у понедјељак 13. марта у 10.00 часова, а тог дана сви часови српског језика и књижевности у средњој школи биће посвећени имену и дјелу славног књижевника. Иво Андрић преминуо је у Београду 13. марта 1975. године, и сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у том граду.
Ново санитетско возило за Дом здравља у Вишеграду
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић и министар здравља Ален Шеранић уручили су данас у Бања Луци кључеве савремено опремљеног санитетског возила директору вишеградског Дома здравља Снежани Ђуровић. За нашу установу ово је веома значајно јер ћемо квалитативно унаприједити здравствену заштиту и учинити је приступачнијом свим становницима наше општине каже Ђуровићева. „Наш возни парк обогаћен је захваљујући Влади и ресорном министарству, а ово је први пут да су возила опремљена свом пропратном опремом и ми до сада нисмо били у могућности да набавимо једно овакво возило“, истиче она. Влада РС додијелила је, у оквиру реализације пројекта Хитни пројекат КОВИД 19, десет савремено опремљених санитетских возила за потребе здравствених установа у Републици Српској, међу којима је Дом здравља Вишеград. Вриједност возила које је добила вишеградска здравствена установа је 113.640 КМ без ПДВ-а. O.Maрковић
46. Вишеградска стаза 9. и 10. јуна
46. Вишеградска стаза биће одржана 9. и 10. јуна, саопштено је из Организационог одбора овогодишње манифестације. Традиционална манифестација посвећена животу и дјелу Ива Андрића ове године биће обогажена неким новим садржајима, каже члан Организационог одбора Данка Митровић. „Оквирни протокол је направљен и извјесно је да ће се и ове године вишеградској публици али и бројним гостима представити еминентна имена из области науке културе и умјетности“, рекла је Митровићева. Увести нове садржаје и омасовити манифестацију, уз задржавање квалитета, је овогодишњи циљ, каже портпарол локалне управе и члан Организационог одбора Вишеградске стазе Јована Боровчанин. „Традиционално и ове године биће сусрети библиотекара Републике Српске, представнике СПКД „Просвјета“. У оквиру програма биће одржаване промоције књига, а очекује се и присуство добитника Андрићеве награде. На свечаној академији која је дио манифестације наступиће бенд „Оне 3“, глумица Весна Станковић. У академији ће учествовати и бесједник, а очекује се и присутво представника министарства културе и информисања Републике Српске и Србије“, каже она. Вишеградска стаза установљена је 1976. године, а одржава се сваке године у јуну мјесецу. О.Марковић
Акција ДЗ Вишеград поводом Свјетског дана бубрега
Поводом Свјетског дана бубрега 9. марта вишеградски Дом здравља организовао је данас бесплатну акцију мјерења урее и креатинина, у лабараторији ове здравствене установе, а од 10 сати мјерења крвног притиска, на пункту испред ЦМ-а. Циљ акције је подизање свијести о значају бубрега на цјелокупно здравље, а фактор ризика за хроничну бубрежну болест je i висок крвни притисак, каже доктор Миливоје Кнежевић. „Бубрези су филтери организма, витални органи, дакле органи без којих не може да се живи, а крвни притисак може бити указати на поремећај рада бубрега. То је секундарна хипертензија која може бити битан показатељ бубрежних обољења“, истакао је он. Према ријечима Горане Констадинов акција коју спроводи Дом здравља је значајна је бубрези могу утицати на крвни притисак. „Цијеним све акције које предузимају запослени у вишеградском Дому здравља јер сви имају могућност да контролишу своје здравље тим прије јер има оних који не посједују тлакомјере и не могу контролисати крвни притисак“, каже она. Ова као и друге акције у организацији вишеградске здравствене установе је изузетно добра, каже Хашим Омеровић. „Имам инзулинску резинстенцију, редовно идем на контроле али ово је корак више у контроли здравља“, сматра он. Хронична болест бубрега је честа и тешка, а рано откривање омогућава превенцију , смањује трошкове лијечења и смртности. Смртност повезана са болестима бубрега расте, а према процјенама СЗО ће до 2040. године бити пета на листи водећих. О. Марковић