СЕРИЈАЛ “АНДРИЋЕВИ ВИШЕГРАЂАНИ” (ФОНО)
Серијал “Андрићеви Вишеграђани” – све емисије: 2. Учитељ Љубомир Поповић 3. Милан Гласинчанин и Букус Гаон 4. Лотика 5. Газда Павле Ранковић 6. Санто Папо и Давид Леви 7. Аника Лакић 8. Тердик и Никола Пецикоза 9. Рифка 10. Калми Барух 11. Завршна емисија Саговорник у серијалу “Андрићеви Вишеграђани”, који је емитован на таласима Радио Вишеграда је била професор српског језика и књижевности Дивна Васић, емисију припремила и водила Милица Кусмук.
Промоција књиге „Жижљевина“ књижевника Слободана Ристовића
У четвртак 16. марта у малој сали Културног центра „Иво Андрић“ у Вишеграду биће одржана промоција књиге „Жижљевина“ књижевника Слободана Ристовића. У програму ће учествовати и чланови Друштва љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда. Књижевно вече које ће почети у 18 часова организују СПКД „Просвјета“, Културни центар, Народна библиотека „Иво Андрић“ те Друштво пјесника „Мост“ из Вишеграда. М.Кусмук
У ПОСЈЕТИ АНДРИЋЕВОМ СПОМЕН ОДЈЕЉЕЊУ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ „ИВО АНДРИЋ“ У ВИШЕГРАДУ
Народна библиотека „Иво Андрић“ у Вишеграду формирана је давне 1922. године и до данас је остала један од носилаца развоја културног живота на подручују ове општине. Књижни фонд вишеградске библиотеке прешао је цифру од 42 000 наслова, а посебан дио чини спомен одјељење посвећено књижевнику и нобеловцу Иви Андрићу. „У оквиру Андрићевог одјељења чува се једна од најрефернтнијих збирки о овом књижевнику која обухвата критике, есеје, путописе, библиографије, које омогућавају проучавање Андрићевог живота и дјела на професионалном истраживачком нивоу“, каже библиотекар Миљана Пецикоза. Посебна драгоцјеност ове културне установе и овог одјељења јесте некњижна грађа коју чине актуелне и оригиналне фотографије из различитих периода пишчевог живота, а које су већ више пута кориштене у бројним научим публикацијама. „Ова грађа такође садржи и албуме са културне манифестације „Вишеградска стаза“ који свједоче о значају ове манифестације за културни живот града. У овим албумима се види да су бројне личности из јавног, политичког и културног живота биле учеснице Вишеградске стазе“ истиче Пецикоза и додаје да је у читаоници вишеградске библиотеке изложена стална поставка фотографија које приказују Андрићеве посјете Вишеграду након што је он већ постао славни писац. „На тим фотографијама су Андрићеве посјете Вишеграду 1953, 1963. и 1972. године и на њима су остала забиљежена лица вишеграђана која су са одушевљењем свог суграђанина дочекивали у свом граду” каже Пецикоза. Оно што је посебно интересантно за љубитеље књижевности јесте то што се под окриљем Андрићевог одјељења налазе преводи његових дјела на преко 20 свјетских језика. Међу њима најзанимљивији су преводи романа на јапански језик, затим арапски, кинески и на есперанто. „Ово одјељење је посебно интересантно туристима који исказују интересовање за посјету нашој библиотеци, али и вишеграђанима који су у великом броју чланови“ истиче Пецикоза и каже да је ова установа због своје традиције и грађе коју чува незаобилазна станица на туристичкој мапи Вишеграда. Пецикоза се осврнула и на чињеницу да доста млађих читалаца долази у библиотеку и исказује интересовање за Андрићева дјела. „Морамо напоменути да је Андрић обавезна школска лектира, али и поред тога интересовање за читање његових романа и приповједака је увјек актуелно и међу млађим и међу старијим читаоцима. На првом мјесту ту су романи „На Дрини ћуприја“ и „Травничка хроника“, а затим његове приповјетке и остали романи и есеји“ истиче она. Вишеград и вишеграђани никада нису и неће заборавити славног писца који је своје дјетињство провео на обалама двије ријеке. Одужују му се књижевним вечерима у његову част, бројним културним манифестацијама, а сваке године обиљежавају и значајне датуме који су везани за његов живот и дјело. У томе свакако предњачи Народна библиотека. „У претходном периоду, у част 120 година од пишчевог рођења и 60 година од добијања Нобелове награде организовали смо и изложбе слика и предавања са којима смо гостовали и градовима широм наше регије. Поред тога трудимо се да учествујемо у организацији свих догађаја који чувају успомену на дјело Иве Андрић“ закључује Пецикоза. Иво Андрић рођен је у Доцу код Травника 1892. године, а своје дјетињство је провео у Вишеграду гдје је завршио основну школу. 1961. године добио је Нобелову награду за књижевност и тиме Вишеград учинио једним од најпознатијих мјеста. Преминуо је у Београду 13. марта 1975.године, а сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. М.Кусмук
Oбиљежавање 48 година од смрти Иве Андрића
Ученици и професори Средњошколског центра у Вишеграду, који носи име нашег јединог нобеловца данас су, поводом обиљежавања 48 година од смрти Иве Андрића, положили цвијеће на његове споменике код ћуприје и у Андрићграду. Овај дан је подсјећање на лични однос писца према граду у ком је провео дио дјетињства, а за наше ученике значајно јер интензивира жељу да читају његова дјела, каже директор СШЦ „ Иво Андрић“ Драгана Зећевић. „Ово је прилика да се помену ликови из мнгобројних Андрићевих дијела те да са направи поређење тих са ликовима из стварног живота“, казала је она. Вишеградски средњошколци су веома заинтересовани за читање дјела нашег нобеловца, каже професор српског језика и књижевности Дијана Инђић Милошевић. „Посебно интересовање влада за роман „На Дрини ћуприја“ па често организујемо часове баш на древној ћуприји, припремамо различите перформансе, а укључени смо и у организацију манифестације „Вишеградска стаза“, каже Инђић Милошевић нагласивши да су ученици добро упознати са дијелима Иве Андрића. Ријечи својих професора потврђује Иван Баранац. „Уз роман „На Дрини ћуприја“ минулих година обрађивали смо бројна Андрићева дјела уз осврт на бројне ликове упоређујући ликове данашњице са онима о којима је писао Андрић“, рекао је Баранац. Како је записано у вишеградским архивама Иво Андрићје 1972. године последњи пут посјетио град на обалама Дрине и Рзава када је обишао и кућу своје тетке у којој је провео дио дјетињства. O.Maрковић
Обиљежавање годишњице смрти Иве Андрића-најава
Поводом 48 година од смрти књижевника, нобеловца Иве Андрића, ученици СШЦ „Иво Андрић“ из Вишеграда положиће цвијеће на пишчеве споменике код моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду. Према ријечима директора Средње школе „Иво Андрић“ Драгане Зечевић цвијеће ће бити положено у понедјељак 13. марта у 10.00 часова, а тог дана сви часови српског језика и књижевности у средњој школи биће посвећени имену и дјелу славног књижевника. Иво Андрић преминуо је у Београду 13. марта 1975. године, и сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у том граду.
46. Вишеградска стаза 9. и 10. јуна
46. Вишеградска стаза биће одржана 9. и 10. јуна, саопштено је из Организационог одбора овогодишње манифестације. Традиционална манифестација посвећена животу и дјелу Ива Андрића ове године биће обогажена неким новим садржајима, каже члан Организационог одбора Данка Митровић. „Оквирни протокол је направљен и извјесно је да ће се и ове године вишеградској публици али и бројним гостима представити еминентна имена из области науке културе и умјетности“, рекла је Митровићева. Увести нове садржаје и омасовити манифестацију, уз задржавање квалитета, је овогодишњи циљ, каже портпарол локалне управе и члан Организационог одбора Вишеградске стазе Јована Боровчанин. „Традиционално и ове године биће сусрети библиотекара Републике Српске, представнике СПКД „Просвјета“. У оквиру програма биће одржаване промоције књига, а очекује се и присуство добитника Андрићеве награде. На свечаној академији која је дио манифестације наступиће бенд „Оне 3“, глумица Весна Станковић. У академији ће учествовати и бесједник, а очекује се и присутво представника министарства културе и информисања Републике Српске и Србије“, каже она. Вишеградска стаза установљена је 1976. године, а одржава се сваке године у јуну мјесецу. О.Марковић