Промоција књиге „Жижљевина“ књижевника Слободана Ристовића
У четвртак 16. марта у малој сали Културног центра „Иво Андрић“ у Вишеграду биће одржана промоција књиге „Жижљевина“ књижевника Слободана Ристовића. У програму ће учествовати и чланови Друштва љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда. Књижевно вече које ће почети у 18 часова организују СПКД „Просвјета“, Културни центар, Народна библиотека „Иво Андрић“ те Друштво пјесника „Мост“ из Вишеграда. М.Кусмук
У ПОСЈЕТИ АНДРИЋЕВОМ СПОМЕН ОДЈЕЉЕЊУ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ „ИВО АНДРИЋ“ У ВИШЕГРАДУ
Народна библиотека „Иво Андрић“ у Вишеграду формирана је давне 1922. године и до данас је остала један од носилаца развоја културног живота на подручују ове општине. Књижни фонд вишеградске библиотеке прешао је цифру од 42 000 наслова, а посебан дио чини спомен одјељење посвећено књижевнику и нобеловцу Иви Андрићу. „У оквиру Андрићевог одјељења чува се једна од најрефернтнијих збирки о овом књижевнику која обухвата критике, есеје, путописе, библиографије, које омогућавају проучавање Андрићевог живота и дјела на професионалном истраживачком нивоу“, каже библиотекар Миљана Пецикоза. Посебна драгоцјеност ове културне установе и овог одјељења јесте некњижна грађа коју чине актуелне и оригиналне фотографије из различитих периода пишчевог живота, а које су већ више пута кориштене у бројним научим публикацијама. „Ова грађа такође садржи и албуме са културне манифестације „Вишеградска стаза“ који свједоче о значају ове манифестације за културни живот града. У овим албумима се види да су бројне личности из јавног, политичког и културног живота биле учеснице Вишеградске стазе“ истиче Пецикоза и додаје да је у читаоници вишеградске библиотеке изложена стална поставка фотографија које приказују Андрићеве посјете Вишеграду након што је он већ постао славни писац. „На тим фотографијама су Андрићеве посјете Вишеграду 1953, 1963. и 1972. године и на њима су остала забиљежена лица вишеграђана која су са одушевљењем свог суграђанина дочекивали у свом граду” каже Пецикоза. Оно што је посебно интересантно за љубитеље књижевности јесте то што се под окриљем Андрићевог одјељења налазе преводи његових дјела на преко 20 свјетских језика. Међу њима најзанимљивији су преводи романа на јапански језик, затим арапски, кинески и на есперанто. „Ово одјељење је посебно интересантно туристима који исказују интересовање за посјету нашој библиотеци, али и вишеграђанима који су у великом броју чланови“ истиче Пецикоза и каже да је ова установа због своје традиције и грађе коју чува незаобилазна станица на туристичкој мапи Вишеграда. Пецикоза се осврнула и на чињеницу да доста млађих читалаца долази у библиотеку и исказује интересовање за Андрићева дјела. „Морамо напоменути да је Андрић обавезна школска лектира, али и поред тога интересовање за читање његових романа и приповједака је увјек актуелно и међу млађим и међу старијим читаоцима. На првом мјесту ту су романи „На Дрини ћуприја“ и „Травничка хроника“, а затим његове приповјетке и остали романи и есеји“ истиче она. Вишеград и вишеграђани никада нису и неће заборавити славног писца који је своје дјетињство провео на обалама двије ријеке. Одужују му се књижевним вечерима у његову част, бројним културним манифестацијама, а сваке године обиљежавају и значајне датуме који су везани за његов живот и дјело. У томе свакако предњачи Народна библиотека. „У претходном периоду, у част 120 година од пишчевог рођења и 60 година од добијања Нобелове награде организовали смо и изложбе слика и предавања са којима смо гостовали и градовима широм наше регије. Поред тога трудимо се да учествујемо у организацији свих догађаја који чувају успомену на дјело Иве Андрић“ закључује Пецикоза. Иво Андрић рођен је у Доцу код Травника 1892. године, а своје дјетињство је провео у Вишеграду гдје је завршио основну школу. 1961. године добио је Нобелову награду за књижевност и тиме Вишеград учинио једним од најпознатијих мјеста. Преминуо је у Београду 13. марта 1975.године, а сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. М.Кусмук