Добродошли Радио Вишеград

АДРЕСА: Вука Караџића бб. 73240 Вишеград

ТЕЛЕФОН: +387 (58) 630-511

Добродошли Радио Вишеград |

Previous slide
Next slide

Засједао Савјет за безбједност саобраћаја општине Вишеград

Безбједносна ситуација у саобраћају на подручју општине Вишеград је добра али се треба радити на сталном унапријеђењу, оцијењено је на данашњем засједању Савјетa за безбједност саобраћаја ове локалне заједнице. Према ријечима члана Савјета Момира Радојчића, директора ОШ“Вук Караџић“ неопходно је унаприједити безбједносне мјере око ове васпитно образовне установе. „Обзиром да је ограда око школског дворишта уништена, проблем је излазак ученика до оближњих продавница те је, поред обиљежавања сигнализацијом, неопходно и постављање лежећих полицајаца“, прецизирао је он. Горући проблем , како у сезони, тако и током цијеле године је недостатак паркинг мјеста, каже члан Савјета Српско Баранац. „Донијели смо низ закључака, а све с циљем изналажења сврсисходног ријешења, како за туристе, тако и за све грађане Вишеграда“, рекао је он. Идејна рјешења биће урађена до наредног засједања Савјета, а потом ће се, у најкраћем року, кренути у њихову реализацију, закључак је овог тијела. O.Марковић

Вишеград спреман за завршницу рукометног Купа Републике Српске

Све је спремно за завршницу Купа Републике Српске за рукометаше, који ће, у наредна два дана, у организацији Рукометног савеза РС, а под покровитељством предсједника РС Милорада Додика, бити одржан у Вишеграду, саоппштено је на данас одржаној конференцији за новинаре Организационог одбора. Добар пласман Рукометног клуба Вишеград „ХЕД“ резултирао је да овај клуб, након 21 годину постојања, добије повјерење Савеза за домаћинство завршнице Купа, рекао је Чедомир Гузина, предсједник овог спортског колектива . „Рукометни савез РС испунио је своје обавезе, а ми се надамо да је наш дио посла урађен квалитетно те да ће сви учесници ове рукометне смотре понијети најбоље утиске из Вишеграда“, рекао је он. Према ријечима Недељка Перишића, предсједника Организационог одбора, уз максимални ангажман Рукометног савеза РС, локална заједница Вишеград и бројни спонзори подржали су одржавање ове спортске манифестације, која ће, уз награде за такмичаре, бити обогаћена наградама за публику. „Могу рећи да сам веома задовољан јер су сви клубови обезбиједили поклоне, а делегација Рукометног савеза Србије обезбјеђује контингент дресова своје репрезентације као и женски РК „Борац“ што је потврда да рукомет није само мушки већ и спорт за даме“, казао је Перишић изразивши наду да ће овај, један од највећих спортских догађаја у нашем граду, добити високу оцјену. Сутра у 17.00 часова, на програму је полуфинална утакмица између „Борац М:тел“ из Бања Луке и „Слога“ из Добоја док ће у 19.00 часова снаге одмјерити екипе РК „Вишеград ХЕД“ и „Леотар“ из Требиња. Финални окршај на распореду је дан касније у недељу, 10. септембра са почетком од 15.00 часова. О. Марковић

„ХЕ НА ДРИНИ“ ВИШЕГРАД ИСПУНИЛЕ ГОДИШЊИ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ

Зависно предузеће „Хидроелектране на Дрини“ Вишеград са произведених 910.22 гигават часова електричне енергије за осам мјесеци, испунило је годишњи план и у овом тренутнку биљежи прекорачење производње близу 50 посто, потврдио је на конференције за новинаре директор Недељко Перишић. Он каже да је планирано да за осам мјесеци буде произведено 610 гигават часова електричне енергије што говори о одличним ефектима производње који,  нажалост, нису изражени у финансијском смислу. „Оно што је познато је да ми имамо потписан уговор са „Електропривредом“ Републике Српске која је наш једини купац електричне енергије, а уговор је конципиран тако да су отприлике исте мјесечне фактуре на годишњем нивоу, а већа производња електричне енергије, подразумијева веће трошкове“, појашњава Перишић. Трошкови овог предузећа, како је рекао, директно су условљени  количином произведене електричне енергије, првенствено мислећи на концесионе и водне накнаде. „Без обзира на то ми биљежимо позитивне резултате, а у овом тренутку са свим прокњиженим трошковима и приходима „Хидроелектране“ послују позитивно са око 150.000 КМ“, додаје Перишић. На бази уговора са  „Електропривредом“ Републике Српске и фактурисањем инфлације из претходне године, он је нагласио да очекују додатни вишемилионски приход у овој години, тако да би и у производном и финансијском смислу ово могла бити једна од најбољих у историји предузећа. Ремонтне активности у овом предузећу су почеле на вријеме. „ До сада смо извршили ремонт једне турбине, а ушли смо и у процес ремонта друге машине,  и у овим активностима, уз велико ангажовање запослених, нисмо имали проблема“, рекао је Перишић, истакавши да ће настојати да и у текућој години имају пуну погонску спремност у циљу испуњавања основне дјелатности, која се односи на сигурну производњу електричне енергије. Према његовима ријечима, погонска спремност је поред производње електриче енергије, битна и за управљање водама, подсјетивши да је у јануару ове године Вишеград био на линији одбране од поплава градова и насеља низводно од Дрине. На конференцији за новинаре, било је ријечи и од инвестиционом циклусу предузећа „Хидроелектране на Дрини.“ „Сходно нашим пословним резултатима и плановима које проводимо у сарадњи са Електропривредом РС и Владом РС, имамо највећи инвестициони циклус који се односи на изградњу Хидроелектрана на ријеци Бистрици, гдје је наше предузеће стопроцентни власник уз улагања од око 80 милиона КМ“, навео је Перишић, поменувши и редовне инвестиције на одржавању виталне опреме „Хидроелектране на Дрини.“ У складу са стратешким документима, а прије свега водном и еколошком дозволом, „Хидроелектране“ тренутно инвестирају у Вишеграду преко милион КМ. „Према законским обавезама овог предузећа, око 52 посто концесионе накнаде припада општини Вишеград, те општинама регије“, наводи Перишић, додајући да је ријеч о инфраструктурним пројектима значајним за ове средине. „Хидроелектране на Дрини“ у складу са могућностима финансирају спортске клубове, културно-умјетничка друштва, а присутни су и на хуманитарном плану и на тај начин оправдавају статус друштвено одговорног предузећа. Б.Марковић

МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ МЕДА У ВИШЕГРАДУ

15. Међународни сајам меда и пчелрске опреме данас је одржан у Вишеграду, на мосту Мехмед -паше Соколовића у организацији Удружења пчелара „Вишеград“. Генерални пoкровитељ манифестације је општина Вишеград. Ове године преко 25 излагача имало је прилику да презентује пчелиње производе и на тај начин промовише здраву храну са простора златиборског округа, Подриња и Романије. Предсједник удружења пчелара Вишеград Александар Масал поздравио је све учеснике и посјетиоце сајма. „Овогодишњи Сајам привукао је већи број излагача из Републике Српске и Западне Србије и ми смо почаствовани њиховим доласком, а надамо се и доброј сарадњи у наредном периоду“, казао је Масал. Ову туристичко-привредну манифестацију званично је прогласио отвореном начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, који је истакао да је општина препознала значај оваквог сајма и пружила пуну подршку Удружењу на припреми и организацији ове манифестације. „Овакав догађај вриједан је пажње свих нас али и бројних туриста “ , рекао је Ђуревић. Златан Савић, представник швајцарске невладине организације ”Каритас” која подржава активности у пољопривредној производњи Вишеграда, истакао је да је циљ оваквог сајма да се укаже на значај куповине домаћих производа. На сајму је учествовало преко 20 произвођача меда из: Прибоја, Рудог, Горажда, Сарајева, Билеће, Косјерића, Сокоца, Ариља, Рогатице, Чајнича, Крагујевца, Фоче, Угљевика и Вишеграда. Они су истакли да им овакве манифестације много значе , јер своје производе могу представити Вишеграђанима и бројним туристима који бораве у овом граду. Килограм меда могао се купити по цијени од 25 КМ. У оквиру сајамске манифестације данас је потписана и Повеља о братимљењу ужичког и вишеградског удружења пчелара. Повељу су потписали предсједници ова два удружења Александар Масал и Драган Арсенијевић. Удружење пчелара Вишеград расписало је конкурс за литерарни рад на тему: То мало Божије створење-пчела“, на којем су могли учествовати ученици основне и средње школе. Награда је припала ученику 4. разерда СШ „Иво Андрић“ Гаврилу Тодоровићу, који је за свој труд добио три килограма домаћег меда. Предсједник вишеградског удружења пчелара Александар Масал је за подршку у организовању јубиларног Међународног сајма меда уручио признања и плакете општини Вишеград, начелнику Младену Ђуревићу, затим најстријем активном пчелару Миленку Ракићу, новинару Радоју Тасићу, обданишту „Невен“, хотелу „Вишеград“ и Радио Вишеграду. У оквиру стручног дијела Сајма , одржано је предавање за пчеларе , на тему „Прополис,полен,перга и матична млијеч-кориштење и љековита својства“. М.Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

О сарадњи Вишеграда и Врњачке Бање

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић разговарао је данас са делегацијом општине Врњачка Бања о даљој сарадњи ове двије локалне заједнице и унапређењу развоја туризма. На састанку у општини Вишеград закључено је да ове општине треба да се узајамно повезују како би успоставиле сарадњу у различитим областима, као што су култура, спорт, туризам и привреда. Ђуревић је изјавио новинарима да је сарадња до сада била у области спорта, али је разговарано о туризму и привреди. „Договор је да организујемо узвратну посјету Врњачкој Бањи. Одредићемо делегацију, представнике из свих сфера друштвеног живота и да направимо конкретан резултат посјете“, рекао је Ђуревић, напомињући да је Врњачка Бања регионални центар туризма. Први помоћник предсједника општине Врњачка Бања Саша Грковић рекао је да је разговарано о привредним и другим потенцијалима ових општина. „Наш циљ је да проширимо пријатељства и већ смо позвали представнике општине у узвратну посјете током које ћемо конкретизовати сарадњу“, нагласио је Грковић. Он је рекао да ће данас присуствовати пријатељској утакмици Рукометног клуба „Вишеград“ и „Гоч-Меркур“ из Врњачке Бање. Састанку су присуствовали директор предузећа „Хидроелектране на Дрини“ Недељко Перишић, предсједник Рукометног клуба „Вишеград“ Чедомир Гузина, представници општине Врњачка Бања, те предсједник Рукометног клуба „Гоч-Меркур“ из Врњачке Бање. СРНА

ОПШТИНА ВИШЕГРАД ПОДРЖАВА РАД НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Активности на пројектима невладиних организација, који су усмјерени на социјалну заштиту, екологију, спорт, младе, културу и културно-историјско наслијеђе, биће за ову годину финасиране из општинског буџета са укупно 50.000КМ. С тим у вези, представници тринаест непрофитних организација потписали су данас уговор за грант средства , која ће им помоћи у реализацији њихових пројеката. Секација „Удуржење љубитеља писане ријечи ”Мост“, која дјелује под окриљем СПД „Просвјета“ Вишеград, ради на припреми Зборника у којем ће бити објављени литерарни радови свих чланова овог удружења, наводи Данка Митровић, предсједник вишеградске “Просвјете“. Она додаје да је то још један доказ да Вишеград има доста самосталних аутора поезије и прозе, који слиједе Андрићев пут и настоје да своје емоције и искуства преточе у књижевно дјело. Још једна од организација која је добила грант средства од општине Вишеград је и „Еко центар“. Предсједник овог удружења Дејан Фуртула каже да ће средства бити усмјерена на пројкту истраживања будућег заштићеног подручја „Добрун-Рзав“. „ У том циљу радимо на попису свих културно-историјских вриједности тог подручја у сарадњи са републичким Заводом за заштиту историјских споменика“, истиче Фуртула. Пројекат чији је циљ његовање традиције кроз фолклорне игре и учествовање на разним туристичким манифестацијама, такође је добио грант средста општине Вишеград. Чедомир Гузина предсједник ССД „Краљ Петар Ујединитељ“је нагласио да су средства предвиђена за покривање трошкова током организације Међународног фестивала фолклора, који се традиционално одржава у Вишеграду. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, након потписивања уговора са представницима невладиног сектора је казао да ће и у наредном периоду општина наставити пружати подршку невладиним организацијама које раде на опште добро ове локалне заједнице. „На овај начин исказујемо подршку за њихов рад, свјесни да имају потребу за додатним средствима у реализацији зацртаних пројеката“, појаснио је Ђуревић. М.Андрић

ХЕ на Дрини- рехабилитација пута у Вишеградској бањи

Зависно предузеће“ ХЕ на Дрини“ инвестирало је у санацију пута на подручју Вишеградске бање, а ријеч је о 12,5 километара саобраћајнице која води до њихових објеката али и до цркве Зачећа светог Јована Крститеља. Ову трасу обишли су челници тог предузећа, општине и свештеник вишеградске парохије. Према ријечима директора ХЕ на Дрини Недељка Перишића ово предузеће је, у складу са својим стратешким документима, првенствено водне и еколошке дозволе, започело и приводи крају рехабилитација овог путног правца. „Вриједност инвестиције је више од 720 хиљада КМ, укључујући ПДВ, а у овом пројекту рехабилитовано је 10 километара макадамског и два и по километра асфалтног пута“, каже он. Перишић наглашава да као друштвено одговорно предузеће поштују своје обавезе. „У саставу наших стратешких докумената нама је обавеза да, у складу са својим могућностима и пословним резултатима, налазимо и ријешавамо овакве инфраструктурне пројекте“, рекао је Перишић. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић каже да је уз свесрдну подршку „ХЕ на Дрини“ учињено много за цијели град те да су нови пројекти у плану. „Оно што нас очекује, а најављено је на Видовдан, је реконструкција, изградња и санација комплетне водовoдне и канализационе мреже на територији општине, а већ смо предузели одређене радње; прављење споразума између општине и ХЕ у коме је наведено шта су чије обавезе и већ наредних дана иде се у процедуру избора израђивача пројектне документације“ , казао је Ђуревић нагласивши да је ријеч о пројекту вриједном 20 милиона КМ чија реализација има подршку Владе и предсједника РС. Протојереј ставрофор Драган Вукотић каже да за вјернике вишеградске парохије много значи рехабилитација пута до храма светога Јована. „Сама реконструкција пута је велики допринос и дугујемо захвалност ХЕ чија управа је препознала да је тај пут потребан овдје гдје се, у најскорије вријеме, настављају радови на завршетку и проширењу конака и прављења амбијента праве бање“, казао је он. O.Maрковић

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА- МАНАСТИР У ДОБРУНУ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉА КРСНУ СЛАВУ

Манастир „Успења Пресвете Богородице“ у Добруну данас прославља крсну славу. Свечаности су обиљежене Светом литургијом, резањем славског колача, литијским опходом око храма, трпезом љубави. Свету литургију служили су свештеници и монаси Српске православне цркве епархије дабробосанске: Милутин Андрић, Саво Брадоњић, Жарко Барац, ђакон Василије Пајевић, монаси Серафим, Михаило ,те игуман манастира Калистрат. У току молитвеног сабрања бесједу је одржао протојереј Саво Брадоњић из Рудог. Он је истакао да је Богородица послије Христа највећа светитељка у роду хришћанскоме, те због тога Богородицу у свакодневним богослужењима славимо да је часнија од херувима, неупоредиво славнија од серафима. „Због тога Пресвету Богородицу непрестано призивамо као нашу највећу и најмоћнију заштитницу“, говорио је Брадоњић те додао да је добрунска светиња била вјековима светионик роду српскоме, а посебно у тешким временима по православље и српски народ. „Када су у најтежим временима многи губили и дух и смисао у овој богомољи је сијала искра наше вјере и наде у милост и правду Божију а све за наше опстајање у роду људском“, казао је прота Брадоњић. Монах Михаило захвалио је вјерном народу који је у великом броју пристигао из разних крајева, како би увеличали славу богородичиног храма у Добруну. Ове године манастирску славу припремила су два домаћина, Видоје Шљука из Бијелих Брда и Игор Кубуровић из Будве са својим породицама. „Најрадоснији дан за моју породицу јер смо имали част да будемо кумови данашње славе овог древног храма ,гдје су се и наши стари окупљали вјековима. Овдје су се збивали велики догађаји кроз историју. Велики Карађорђе је стигао до Добруна у својим ослободилачким походима“, поносно истиче Видоје Шљука, један од кумова славе. И Игор Кубуровић каже да му је припала велика част учествовати у организовању храмовне славе у Добрунском манастиру. Светој литургији у манастиру заједно са великим бројем вјерника, из вишеградске и сусједних општина, али и из Србије и Црне горе, присуствовали су начелник општине Младен Ђуревић, директор предузећа „ХЕ на Дрини“ Недељко Перишић и други представници друштвено политичког живота Вишеграда. Ђуревић је у изјави за новинаре рекао како је манастир у Добруну од изузетне важности за Вишеград те упутио поруку млађим нараштајима да чувају традицију и своје православне светиње. Братство манастира заједно са домаћинима овогодишње славе за све присутне припремило је трпезу љубави у манастирској гостопримници. Традиционално ће у порти најстарије цркве у епархији дабробосанској и ова Велика Госпојина бити у празничном расположењу и народном весељу. М.Андрић . . .

ОСНАЖИВАЊЕ ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА У СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА

У просторијама Друштвеног центра у Вишеграду јуче је одржана радионица за новинаре на тему: „Оснаживање локалних медија да адекватно допринесу спречавању насиља над женама у БиХ“. Радионица је дио UN WOMEN пројекта који се реализује у сарадњи са Медиа центром из Сарајева. Водитељ едукативне радионице Селма Зулић-Шиљак каже да се на овакав начин постиже сарадња са локланим медијима у БиХ о начинима како локални медији у складу са својим капацитетима могу учествовати у превенцији насиља над женама, при том поштујући професионалне стандарде , етичке принципе и постулате своје професије. “Тренутно радимо са десет локалних медија у БиХ, међу којима је и Вишеград, а координатор на провођењу пројекта је новинарка Јована Боровчанин-Ђуревић “, наводи Зулићева. Она истиче да је улога медија да кроз едуковање јавности кроз професионално извјештавање о насиљу у породици може додатно сензибилизирати јавност и утицати да се оно не прихвата као дато. Упутила је препоруку младим новинарима који немају искуство у праћењу догађаја у вези било ког облика насиља у породици или насиља над женама, да се по сваку цијену треба чувати идентитет и достојанство жртве или породице која свједочи насиљу. Зулићева је подвукла да један од истраживања о начину како медији у БиХ, а највише онлајн портали који су анонимни и често без импресума извјештавају о конкретним случајевима насиља објављују често идентитет жртве или починиоца, некад и малољетних лица, што крши све новинарске кодексе. “Улога медија је можда и најтежа у овом процесу. Ми срећемо кроз свој рад новинаре који по тридесет година извјештавају на ову тему и који тек виде неке мале промјене у том смислу”, истакла је Зулићева. Новинар Радио Вишеграда Милица Кусмук указала је на значај оваквог вида едукације која има за циљ професионално извјештавање о овим осјетљивим темама. „Професионални новинари у локалним заједницама требало би више пажње да посвете едукацији и превентиви било ког вида насиља. Мислим да како у БиХ, тако и у цијелом региону, акценат се ставља на сензационалистичко новинарство које често није поткријепљено тачним изворима већ паушалним информацијама које првенствено шкоде жртвама насиља али и њиховим породицама“, додала је Кусмук. Као један од проблема она је навела то што се често у медијима када се догоди насиље објављују имена и презимена, како жртве, тако и починиоца, а послије се испостави да су те информације нетачне, а штета већ начињена. На Радионици која је била посвећена унапређењу знања учесника о мање видљивим облицима насиља над женама попут економског и психичког, те разговору у улози коју новнари имају у извјештавању јавности о насиљу над женама, као и изазовима са којима се суочавају приликом извјештавања о датој теми, присуствовали су новинари Радио Вишеграда, затим дописници БН ТВ , СРНЕ и Слободне Европе из Вишеграда. Пројекат је подржан од стране Шведске агенција за међународни развој и сарадњу (Сида). М.Андрић/Б.Марковић

2. СЕПТЕМБРА МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ МЕДА У ВИШЕГРАДУ

У програму Радио Вишеграда, сутра 22. августа, од 13.15 часова можете пратити емисију АКТУЕЛНОСТИ у којој ће предсједник Удружења пчелара „Вишеград“ Александар Масал говорити о раду овог удружења. У фокусу његовог излагања биће говора о припремама за одржавање 15. Међународног сајма меда и пчеларске опреме, активности на унапређењу пчеларста, те рад на разним пројектима са сродним удружењима из региона. Водитељ емисије Мира Андрић.