ВИЈЕСТИ

Зa дочек православне Нове године Вишеграђане и бројне посјетиоце на Тргу Николе Тесле у Андрићграду забављаће Марија Шерифовић и „ОК бенд“, а концерт је поклон Олимпијског центра „Јахорина“, речено је данас на конференцији за новинаре. Музичка звијезда Марија Шерифовић исказала је задовољство што ће за православну Нову годину наступити у Андрићграду. „Позивам све људе, из цијелог региона да дођу и да заједно уживамо у лијепој музици и лијепом граду“, поручила је Шерифовићева. Присутнима се обратио и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић који се захвалио представницима Олимпијског центра „Јахорина“ на поклону у виду концерта за све Вишеграђане али и бројне посјетиоце. „Вјерујем да је ово почетак добре сарадње између Олимпијског центра, Андрићграда и Вишеграда, а изразио бих захвалност предсједнику Републике Српске Милораду Додику који нас повезује на овакав начин“, рекао је Ђуревић. Он је истакао да је Вишеград у протеклој години посјетило око 400.000 туриста и да ова општина постаје значајна туристичка дестинација. Директор Олимпијског центра „Јахорина“ Дејан Љевнајић на почетку обраћања упутио је поздраве идејном творцу Андрићграда Емиру Кустурици и истакао да ће он бити укључен у све планиране пројекте у вези овог туристичког комплекса. „Велико је задовољство што ћемо овдје у Андрићграду за православну Нову годину поклонити концерт „ОК бенда“ и Марије Шерифовић, која је наступала на Јахорини, нудећи загарантовано добар провод и квалитетну музику, а сви који дођу у Андрићград ће сигурно бити презадовољни“, навео је Љевнајић. Према његовим ријечима концерти Шерифовићеве, која је каже тренутно највећа музичка звијезда, представљају прави спектакл. Када је ријеч о плановима Олимпијског центра „Јахорина“ у вези развоја Андрићграда, он тврди да су амбициозни и да ће настојати да ураде нешто најбоље не само у региону, већ и у свијету. „Када смо анализирали Андрићград и локацију Вишеграда, одлучили смо да то буде везивни фактор између Златибора и Јахорине, али истовремено развијамо и ски-центар Игришта код Власенице. Сазнали смо да се још од времена старе Југославије у овом крају најмање улагало, што се с једне стране испоставило добро јер је природа остала нетакнута, а то је велика предност коју можемо понудити читавом свијету“, истакао је Љевнајић. Он каже да кроз пројекат „Чаробни прстен“ желе да Андрићград и Дрина спајају Републику Српску. „Фокусирали смо се на садржаје који ће бити у Андрићграду, укључујући адреналинске садржаје, аква-паркове, Вишу туристичку школу, хотеле са пет звјездица, нове инвеститоре, те да квалитет услуге буде на првом мјесту“, казао је Љевнајић. „ У плану је изградња марине на ријеци Дрини, а инвестирали би и у један брод за панорамску вожњу којим би била омогућена пловидба до Бајине Баште, гдје планирамо гондолу која би ишла до Митровца на Тари, гдје се пружа један од најљепших погледа на свијету. Са те локације планиран је долазак на Мећавник, а онда ускотрачном пругом до Вишеграда“, прецизирао је он. Пројекат „Чаробни прстен“ би на овај начин, сматра Љевнајић, на најбољи начин презентовао природне љепоте овог краја, посебно истакавши мост Мехмед-паше Соколовића који привлачи највећу пажњу туриста. „Заједно са Златибором, Игриштима и Јахорином ово може бити озбиљна понуда у циљу долазака туриста из цијелог свијета“, нагласио је он. Говорећи о Јахорини, Љевнајић је навео да је тренутно температура ваздуха висока због чега нису имали услове да производе снијег, те појаснио да систем за вјештачко осњежавање ради на температури од -3 степена и нижој. Предсједник Надзорног одбора Олимпијског центра „Јахорина“ Недељко Елек рекао је новинарима да су планови за Андрићград велики. Истакао је да је важно све људе са олимпијске љепотице усмјерити ка Андрићграду, на дан или два, када не скијају, јер сматра да овај туристички комплекс има шта да понуди. Концерт у Андрићграду ће у петак, 13. јануара почети у 20.00 часова наступом “ОК бенда”, након којег ће наступити Марија Шерифовић. Б.Марковић

У Вишеграду су данас потписани уговори са 128 студената који ће у наредној школској години користити стипендију од општине Вишеград. Према ријечима начелника општине Вишеград Младена Ђуревића , средства за стипендирање планирана су буџетом општине за ову годину, а износ мјесечне стипендије је 120 марака. „Мали број студената није испуњавао услове, али се надамо да ће у веома кратком року и предузеће „ХЕ на Дрини“ расписати конкурс тако да ће сви они који евентуално стипендију нису добили од општине добити је од овог предузећа“ рекао је Ђуревић, те се овом приликом и  захвалио предузећу „ХЕ на Дрини“ на томе што из године у годину учествује у друштвеном животу града те самим тим и додјељује стипендије вишеградским студентима. Студенти, добитници општинске стипендије захвалили су се начелнику Вишеграда истичући да ће им она доста значити у даљем школовању. Магдалена Стојановић студент је треће године Правног факултета у Новом Саду рекла је да је ова врста помоћи подсрек студентима за успјешно школовање. „Овом приликом желим да се захвалим општини Вишеград што су и ове године у буџету планирана средства за нас студенте“ рекла је Тијана Пољчић студент Техничког факултета у Чачку. Тијана Видаковић која је прва година Правног факултета у Новом Саду рекла је да ће ова стипендија увеликоме олакшати школовање студентима.

Поводом Дана Републике Српске начелник општине Вишеград Младен Ђуревић организовао је пријем за одликоване борце Војске Републике Српске из ове општине. Према ријечима начелника Ђуревића пријем је само један од начина да се искаже захвалност борцима који су створили и одбранили Републику Српску али и порука млађим нараштајима. „Користим ову прилику да се захвалим свим борцима ВРС, свим породицама погинулих бораца и свим ратним војним инвалидима, чији најмилији су уткали себе у темеље РС. Ово је подсјећање на најбитније од прије тридесет година и обавеза за млађе генерације да памте њихова дјела јер захваљујући њима ми смо данас ту у слободној Републици Српској“, казао је Ђуревић. Предсједник СО Вишеград Српко Баранац истиче да је 9. јануар темељ Републике Српске који нико не може оспорити, а њен гарант је, каже, наше јединство. „Деветог јануара морамо заборавити политичке партије, мора постојати само једна партија, а то је народ. Морамо бити јединствени и показати да истрајавамо, без обзира на непријатеље, на очувању РС“, казао је Баранац истакавши да РС никоме не брани да празнује своје али и не дозвољава да то други чине њој. Некадашњи командант Вишеградске бригаде ВРС Лука Драгичевић каже да је пријем за борце у Градској кући веома важан, не само као знак пажње већ и прилика да се поразговара о унапређењу услова живота ове категорије. Он сматра да треба инсистирати на слози, каква је красила српске борце 92. године. „У овим околностима у којима се налази РС и њен народ битна је слога и јединство, какву смо имали у рату и због тога смо опстали“, рекао је Драгичевић. Захвалост за пријем , у име општинске Борачке организације изразио је Светозар Гузина. „Одликовани борци су због свог залагања за РС-у заслужили пријем поводом Дана наше Републике“, каже Гузина. У општини Вишеград тренутно живе 22 одликована борца Војксе Републике Српске. О.Марковић

У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је организовано свечано уручење “Велике награде Иво Андрић” овогодишњим лауреатима – Мирославу Максимовићу и Јевгенију Водолазкину. Ову одлуку донио је жири у саставу Слађана Илић, Мило Ломпар и Желидраг Никчевић. Максимовићу је додијељена награда за животно дјело, а он је овом приликом истакао да би сваком писцу импоновало да добије награду која носи Андрићево име. „Негдје око шездесете године када је објављивана едиција српска књижевност у сто књига, на састанку уређивачког одбора у Новом Саду, Борислав Михајловић је на дискусију око тога како ће Андрић бити заступљен у тој едицији објаснио тиме што је рекао да нисмо ми одабрали Иву Андрића да буде наш, него је он одабрао нас“, подсјетио је Максимовић. Према његовој претпоставци, он сматра да је Андрић на неки свој заобилазни начин упутио поруку и преко ове награде да сачувамо оно што је вриједно и добро. „ У данашњем модерном свијету поезија не постоји у друштвеном окружењу у односу на некадашња времена и не само поезија већ је и низ духовних човјекових активности отишао у неки празан простор“, поручио је Максимовић, додајући да садашње вријеме плански подводи људе од поезије која показује ко смо и шта смо, чувајући човјека у нама. Руском писцу Јевгенију Водолазкину уручена је награда за најбољу књигу, за роман „Бризбејн.“ „Ова награда за мене има велику вриједност јер је Иво Андрић велики писац и веома ми је пријатно да поред моста у Вишеграду, који је јунак његовог романа, добијем ово признање“, навео је Водолазкин. Он каже да је информисан о претходним добитницима награде, те сматра да су то све одлични писци и да му је због тога част још већа. Овом приликом изасланик предсједника Републике Српске Перо Симић уручио је Водолазкину Орден части са златним зрацима. „Ово је осми пут да додјељујемо награду и надам се да ће и у будућем периоду бити још оваквих свечаности и да ћемо успјевати у овом лудом, материјалистичком свијету да обиљежавамо књижевнике који ће моћи својим мислима и трагањем за смислом да нам помогну да и ми трагамо за истим вриједностима“, поручио је директор Андрићевомг института Емир Кустурица. У оквиру ове свечаности наступили су ученици Основне музичке школе „Корнелије Станковић“ из Бијељине Ђорђе Перић и Марко Ристић. Перић, који је добитник многобројних награда на међународним такмичењима, рекао је да за њега учешће на оваквим догађајима представља изузетну част и прилику да покаже своје умјеће на хармоници. Осим лауреата, свечаности су присуствовали руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института Милош Ковачевић, руководилац Одјељења за османистику Срђан Катић, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, те бројни представници друштвеног, културног и политичког живота. Велика награда Иво Андрић” додјељује се од 2015. године, када су награђени Матија Бећковић и Владимир Кецмановић, а након њих лауреати су између осталих били Душан Ковачевић, Рајко Петров Ного, Захар Прилепин, Ју Хуа и Петер Хандке. Б.Марковић

Обавјeштавају се студенти који су добили стипендију општине Вишеград, да ће се потписивање уговора са студентима одржати у уторак, 10. јануара у амфитеатру факултета у Андрићграду. Потписивање ће бити у 12.30 часова.

У храму Светог цара Лазара у Андрићграду, вечерас је поводом најрадоснијег хришћанског празника Божића, организовано традиционално ломљење чеснице. Златник је пронашла Милица Шушњар, а сребрени новчић Маша Јокић. Милица Шушњар каже да је други пут на овом дивном окупљању. „И прошле године сам била али нисам имала среће, те се ни сада нисам надала, али ето у мом комаду чеснице је био златник и то ме истински усрећило“, каже она. Сребрењак је био у дијелу чеснице који је припао Маши Јокић. „Први пут сам овдје и веома сам срећна због награде коју сам добила“. Протојереј-ставрофор Драган Вукотић рекао је да се од оснивања храма у Андрићграду вјерници традиционално окупљају на Божић и ломе чесницу. „Посебно нас радује што је у храму било много дјеце. Уз златник, који је обезбједила општина Вишеград, и сребрењак који је дар Златаре „Кнежевић“ храм је обезбједио још три награде, а ријеч је о иконама Светог Саве“, рекао је он. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић исказао је задовољство што је ломљењу чеснице присуствовао велики број најмлађих суграђана, те честитао малишанима на наградама. „Захваљујем се свештенству Српске православне црквене општине вишеградске, као и спонзорима овог традиционалног празничног догађаја“, рекао је Ђуревић. Чесницу за овај свечани обред обезбједила је Пекара „Переца“ из Вишеграда. O.Maрковић

Вечерњим богослужењима и налагањем бадњака вечерас је у храмовима Српске православне цркве у Вишеграду обиљежено Бадње вече. Велики број вјерника окупио се у портама православних храмова и на тај начин најавили рођење Спаситеља, чији долазак на свијет се слави као почетак новог временa и као најрадоснији догађај за хришћанство. Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему. Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлејемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најприје поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак. Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар – Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти. Српска православна црква и њени вјерници сутра славе најрадоснији хришћански празник Божић. Радио Вишеград