ВИЈЕСТИ

Гусларско друштво “Вожд Карађорђе” из Вишеграда организује хуманитарни концерт за лијечење Милоша Божовића из Источног Сарајева. Концерт ће бити одржан у четвртак, 6. априла у великој сали Култирног центра “Иво Андрић” са почетком у 18.00 часова

Олимпијски центар Јахорина, уз боравак на планинској љепотици, у своју туристичку понуду уврстио је и бројне једнодневне и вишедневне активности међу којима је и посјета Вишеграду. Како је саопштено из Олимпијског центра, уз обилазак древне ћуприје и Андрићграда, биће организоване вожње кајацима, и на СУП даскама, а планирано је и дводневно крстарење Дрином, излет на горње Дринско језеро уз купање и сунчање на ушћу Лима, као и планинарске и шетачке туре око Вишеграда. У проширеној туристичкој понуди Олимпијског центра је и рафтинг ријеком Таром, посјета Романији и Сарајеву. О.М

Осми међународни сајам домаћих производа биће одржан у Рудом од 27. до 29. априла, најављују организатори ове сајамске манифестације.Пријављивање заинтересованих за представљање својих производа траје до 10. априла. Организатори су за све излагаче обезбиједили бесплатан штанд. „Сајам домаћих производа – Рудо 2023.“ представља манифестацију коју Локална развојна агенција Рудо и Јавна установа за туризам и спорт, уз подршку руђанске општине, организује с циљем развоја предузетништва темељеног на домаћој производњи”, каже Томиславка Митровић из Локалне развојне агенције Рудо. Као и ранијих година очекује се велики број излагача из Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе.Од стране организатора сајма за све учеснике – излагаче сајма, биће обезбијеђена промоција, изложбени простор у Спортској дворани, свечана вечера и смјештај . М.Андрић

У суботу 1. априла у Вишеграду ће бити одржан Сајам дјечијег стваралаштва под називом „У сусрет прољећу“. Сајам организују ученици и наставници Основне школе „Вук Караџић“ из Вишеграда и изложбеног је и продајног карактера. Куповином производа које су ученици сами направили посјетиоци ће помоћи развој и напредак ове образовне установе, каже се у обавјештењу из ОШ „Вук Караџић“. Сајам ће бити оржан у фискултурној сали основне школе са почетком у 12:00 часова.

Општина Вишеград у сарадњи са Туристичком организацијом из овог града, у петак 31. марта организује Инфо дан на тему развоја и улагања у рурални туризам. Како наводе из организације циљ ове конференције која ће угостити и туристичке раднике из регије јесте упознавање грађана и пословних субјеката са могућностима пружања услуга туристима у руралним зонама. Портпарол општине Вишеград Јована Боровчанин Ђуревић каже да општина поред редовног туризма чија ударна сезона траје од маја до октобра, настоји да прошири туристичку понуду за шта сигурно има довољно потенцијала. „С тим циљем прије мјесец дана одржан је сатстанак у општини Вишеград на којем је закључено да је потребно организовати конференцију на којој ће бити презентоване све предности које Вишеград има када је развој туризма у питању, а сви присутни ће бити упознати са законским оквирима који регулишу пружање туристичких услуга на селу, те са могућностима остваривања подршке од стране општине“ додала је Боровчанин Ђуревић. Kако је најављено састанку ће присуствовати представници општине и Туристичке организације Вишеград, затим ТО Ужице и Регионалне развојне агенције Златибор те представници сеоских домаћинстава из регије који већ имају искуство у пружању туристичких услуга. „Вишеград има потенцијал за развој туризма у руралним дјеловима, посебно у предјелима око ријека Дрине и Рзава. Ово су веома атрактивне локације, нису много удаљене од центра града а имају добру саобраћајну инфраструктуру“ каже стручни сарадник у ТО Вишеград Бранислав Андрић. Према његовим ријечима у Туристичкој организацији Вишеград за сада нема регистрованих пружаоца услуга у руралним дјеловима града онако како то закон прописује , али пријављено је десетак објеката који се налазе уз ријеку Дрину и који пружају услуге смјештаја. „Ту недостају активности које сеоски туризам подразумјева као што су дегустација домаће хране, учествовање у сеоским пословима и слично. Управо на то ћемо скренути пажњу на овој конференцији власницима тих објеката као и свим заинтересованим грађанима који желе да се баве овим видом туризма“ рекао је Андрић. Конференција о развоју руралног туризма почеће у 12.00 часова у амфитеатру факултета у Андрићграду, а организатори позивају све заинтересоване грађане да дођу, упознају се са могућностима развоја овог вида туризма те узму активно учешће на састнаку. М.Кусмук

Редакција часописа за духовну и културну просвјету „СОКО“, Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна код Вишеграда, уз подршку Издавачке куће Митрополије дабробосанске „Дабар“, расписује КОНКУРС за кратку причу на тему „Косово и Метохија су наша духовна колијевка“. На конкурс се примају необјављене кратке приче, чији су аутори из свих српских крајева. Кратке приче се достављају у три примјерка потписана шифром, с тим да посебна коверта садржи рјешење шифре и податке о аутору. Један аутор може послати највише ДВИЈЕ кратке приче на задату тему, максималне дужине до 150 редова. Приспјеле кратке приче се не враћају, а нaјбоље ће одабрати жири Редакције „Сокола“. Радови се шаљу поштом на адресу Српско соколско друштво „СОКО“, са назнаком За конкурс за кратку причу часописа „Соко“, Манастир Светог Николаја, Добрунска Ријека б. б. 73249 Вардиште, а крајњи рок за достављање радова је 20. април 2023. године. Редакција „Дабра“ и „Сокола“ најуспјешније ауторе наградиће: за прво мјесто 200 марака, за друго мјесто 100 марака и за треће мјесто 50 марака. Уз три награђене Редакција „Сокола“ ће одабрати одређени број прича које ће бити објављене на страницама часописа. На конкурсу не могу учествовати чланови Редакције часописа „Соко“, а све информације у вези са овим конкурсом могу се добити на телефоне: број 058/612-112, 065/684-040, и 065/536-386. Славко Хелета

Министарство унутрашњих послова РС и Тужилаштво хитно да се ангажују на проналажењу нападача на повратнике у селу Омерагићи код Вишеграда, закључак је састанка министра за расељена лица и избјеглице у Савјету министара БиХ Севлида Хуртића са начелником општине Вишеград Младеном Ђуревићем. Министарство за расељена лица и избјеглице одмах је реаговало но, посјета повријеђеним у КБЦ Сарајево није била дозвољена, каже челни човјек министарства Севлид Хуртић истакавши да је овај немио догађај узбуркао емоције свих али да се не смије дозволити да дође до ескалације сукоба. „Позивам МУП РС, посебно Тужилаштво да озбиљно схвате овај проблем , да схвате људе који живе на својој груди без обзира које су националности те да се изгредник мора довести пред лице правде, осудити и бити иза решетака“ рекао је Хуртић истакавши да је то гарант мирног живота на подручју цијеле Босне и Херцеговине. Хуртић је рекао да ће од представника Полицијске станице тражити интензивније патроле у повратничким насељима током Рамазана, најавивши састанак са предсједником Владе РС и министром МУП-а како би овај случај био разријешен. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић каже да у осврту на минулих двадесет година оваквих немилих догађаја готово и да нема. „Овај догађај нема националну конотацију и представља чин користољубља у коме је појединац имао материјалну корист. Позивам све истражне органе да у што краћем року ријеше овај случај“, рекао је Ђуревић. Потпредсједник СО Вишеград Един Караман, каже да су Бошњаци били узнемирени али и да је полиција реаговала правовремено. „Ријешавање овог случаја, иако нема национални префикс учиниће да повратници буду спокојнији на својим огњиштима и вјерујем да ће надлеђне институције учинити све да тако буде“, казао је он. Подсјећамо, Фадил и Ајша Мемишевић, повратници у село Омерагићи код Вишеграда,задобили су тешке тјелесне повреде у нападу које је у четвртак 23. марта извршила за сада непозната маскирана особа. О.Марковић

Поводом 39 година од смрти књижевника Бранка Ћопића, подсјећамо вас на његову посјету Вишеграду 26. маја 1971. године. Том приликом славни писац обишао је стари мост и осмогодишњу школу “Желимир Ђурић – Жељо” у Прелову. У архивама вишеградских хроничара сачуване су слике на којима се види Бранко Ћопић са вишеграђанима поред моста Мехмед паше Соколовића и код школе у Прелову. Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима. Прву књижевну награду добио је 1938. године за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године. Његова антологијска збирка приповједака “Башта сљезове боје” освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман “Не тугуј, бронзана стражо”. Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности. Иако прије свега био сатиричар, Други свјетски рат оставља траг у његовом стваралаштву, те се тих година у његовим реченицама може прочитати страх и жал који је осјећао због тешке ситуације која је посебно задесила његов родни крај. Једно од његових најљепших дјела, „Башта сљезове боје“, посветио је свом пријатељу Зији Диздаревићу који је убијен у у логору Јасеновац. Рат је Ћопића подстакао да напише и романе “Пролом”, “Глуви барут”, “Не тугуј, бронзана стражо” и “Осма офанзива”, затим приповијетке “Роса на бајонетима”, “Сурова школа”, “Љубав и смрт”, “Доживљаји Николетине Бурсаћа”, “Горки мед”, “Свети магарац”, “Људи с репом” и збирке пјесама “Огњено рађање домовине” и “Ратниково прољеће”. Ћопић је остао упамћен и по романима које је писао за дјецу као што су  романе за децу “Орлови рано лете”, “Славно војевање” и “Битка у златној долини” (познати и као “Пионирска трилогија”), затим “Магареће године”, збирке прича “Приче партизанке”, “Вратоломне приче”, “Приче испод змајевих крила” и “Доживљаје мачка Тоше”, збирке пјесама “Чаробна шума”, “Армија одбрана твоја”, “Партизанске тужне бајке”, “Вечерње приче”, “Ђеда Тришин млин” и “Несташни дјечаци”. Сатира којом се борио против онога што је сматрао као пријетњу тадашњем друштву засметала је највишим партијским званичницима тадашње Југославије. Његово дјело „Јеретичка прича“ објавељено 1950. године преокренуће живот овог писца, а посљедица ове политичке борбе против сатире биће издаје и прогони који ће писца оставити немоћним. У писму једном пријатељу Бранко Ћопић је написао: „Није ме мајка Личанка родила да пузим и превијам се и више волим да ме чак и анархистом назову, и дрским и безобразним човјеком, него ли књижевником без кичме, без достојанства и савјести“. Бранко Ћопић извршио је самоубиство када је 26. марта 1984. године скочио са Савског моста у Београду, а у поруци коју је оставио својој супрузи написао је: „Збогом лијепи и страшни животе!“. М.Кусмук