ВИЈЕСТИ

У вишеградском Културном центру „Иво Андрић“ кроз збирку пјесама под називом „Демони ручају у пола пет“ представио се Бранислав Макљеновић. Бранислав Макљеновић, пјесник и спортско планинарски водич, уз поезију укоричену у три збирке, аутор је и књиге прича са планинарења. Макљеновић каже да се поезијом бори са свакодневним животним искушењима и проблемима појаснивши наслов „Демони ручају у пола пет“. „Сви ми имамо неке своје демоне који нас спопадају готово увијек у исто вријеме те овај наслов асоцира на „чај у пет“, вријеме понављања немира које човјека обузму“. Своје стихове и снове, каже, црпи из џепова природе, како се зове и једна од његових збирки пјесама и истиче значај повратка планини. „На челу сам Удружења „Џепови природе“ и врло често организујемо планинарске туре у којима учествују млади људи свјесни да се отуђујемо од природе, те да јој се требамо вратити“. Предсједник Друштва љубитеља писане ријечи “Мост” из Вишеграда Стојка Мијатовић каже да је Макљеновић специфичан пјесник слободног стиха који воли и чува природу. „Његово писање је специфично, а у његовим књигама јасно се чита позив људима да се врате природи у којој је сва љепота свијета“, истакла је она. У програму књижевне вечери наступили су ученици вишеградског Средњошколског центра који носи име нашег јединог нобеловца, а Организатори промоције су СПКД „Просвјета“, Народна библиотека и Културни центар“Иво Андрић“. О.Марковић

Култура сјећања и памћења-назив је смотре ученичког стваралаштва на којој је приказан програм о страдњу српског народа у Другом свјетском рату. Своје и радове познатих аутора у вишеградском Културном центру изложили су ученици Средње школе „Иво Андрић“, као знак сјећања на српске страдалнике у Независној држави Хрватској/НДХ/ базирајући се првенствено на старобродске жртве, које су у прољеће 1942. године, на свиреп начин уморене на Дрини код Вишеграда. Припремљен је и културно-умјетнички програм кроз поезију о српском страдању и патњи. Професор српског језика и књижевности Дијана Инђић-Милошевић која предано ради на очувању српског иднетитета, казала је да ова генерација ученика са одушевљењем прихватила рад на пројекту „Културе сјећања“. „Припремили смо рецитале који оживљавају страшне сцене страдања Срба, уврстили смо и поезију српског страдања и патње , те музичке композиције и ликовна остварења наших ученика на ову тему “, каже Милошевићева. Ученици су израдили и једну публикацију у штампаној и електронској форми, гдје су обрадили историјски дио страдња Срба у 20. вијеку и географски положај стратишта. „Кроз публикацију смо приказали неке од најстрашнијих српских стратишта, а поменули смо и трогодишњу дјевојчицу Милицу Ракић која је страдала од НАТО бомбардовања, као и Дијану Будисављевић која је спасила око 12.000 дјеце из усташких логора“, подсјећа гимназијалка Николина Уљар. Свједочења да је српски народ мученички страдао у Старом Броду присутнима је преносио свештеник СПЦ Драган Вукотић, који је заслужан за подизање спомен-капеле у овом мјесту. „Наш национални задатак је да то остане дио колективног памћења , као полог за мирну будућност“, казао је поред осталог протојереј Вукотић. „ Стратишта као што су Брод на Дрини, Пребиловци, Јадовно, Крагујевац, Краљево и многа друга морају бити сачувана од историјског заборава. И поред свега важно је развити човјекољубље, а не мржњу и осветољубивост “, поручио је вјероучитељ Зоран Каностревац. Животи 37.139 дјеце угашени су на 1398 стратишта у областима које су улазиле у састав НДХ . Ради тога, Министарство просвјете и културе Републике Српске у сарадњи са републичким Педагошким заводом, дало је препоруку свим школама у Српској да на примјерен начин, а у складу са темама предмета од националног значаја, обиљеже недјељу културе сјећања и памћења. . М.Андрић

У просторијама Средњошколског центра  „Иво Андрић“ начелник општине Вишеград Младен Ђуревић са сарадницима одржао је састанак са новоизабраним предсједницима Савјета мјесних заједница на којем  је било ријечи о новим праксама рада и активностима које ће бити реализоване у наредном периоду. Јелена Савовић Тодоровић из Одјељења за локални развој, привреду и друштвене дјелатности каже да је кроз Пројекат „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“  покренуто пет инфраструктурних пројеката унутар пет мјесних заједница, те додала да је дио њих приведен крају. „Циљ састанка је да се мјесне заједнице које нису обухваћене активностима укључе, упознају са новим методологијама рада, и да се договори даља сарадња“, навела је Савовић Тодоровић. Хаџи Јован Зечевић предсједник МЗ Горња и Доња Лијеска каже да су до сада постигли добре резултате када су у питању инфраструктурни пројекти на овом подручју, те да се радило и на запошљавању мјештана. Пројекат „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“ усмјерен је на оснаживање МЗ како би повећале одзив грађана, њихову партиципацију, као и социјалну инклузију у процесима локалног развоја. На подручју општине Вишеград има тринаест мјесних заједница. Т.Ж

Радио Вишеград данас обиљежава 31 годину постојања и то је прва и једина локална радио-станица у историји ове општине. Са садашње стамбене зграде „Борово“ 20. априла 1992. године, тачно у десет часова први пут се чуо глас спикера који се обратио реченицом „Овдје Радио Вишеград!“ Програм се састојао од вијести, сервисних информација и извештаја са ратишта. Ово је  права прилика да се подсјетимо на новинарску екипу која је кроз свој посао била глас јавности са овог подручја, припремајући и реализујући разноврсне програмске садржаје. Један од оснивача овог медија новинар Радоје Тасић рекао је да је у првој редакцији поред њега као новинара и главног и одговорног уредника, радио и доајен вишеградског новинарства Љубомир Мутапџић, тонски реализатор је био Момчило Марјановић, а техничка подршка Пеђа Јовичић. Први спикер који се огласио 1992. године била је Снежана Тодоровић. У том ратном периоду запослени су радили двократно, од 10.00 до 12.00 часова и од 14.00 до 16.00 сати,а онда се програмска шема усталила од 9.00 до 18.00 сати. „Упоредо са јачањем кадра, јачали смо и технику, тако да смо у то вријеме имали два предајника, један је био постављен на згради радија, а други на Мириловићима, инсталисане снаге 400W“, подсјетио је Тасић. На иницијативу тон-реализатора Мирослава Микавице и музичког уредника Света Милетића 1993. године почела је са радом Телевизија Вишеград, а у то вријеме, телевизијски програм ове медијске куће биљежи велику гледаност, а сигнал радија је допирао до Беле земље код Ужица у Србији. Стручну помоћ и велики допринос у реализацији и квалитетној припреми тадашњег програма пружили су запослени у ужичком радију, а изврсна сарадња остварена је и са РТВ Београд. Интересантан податак у раду вишеградске телевизије је да су гледаоци имали прилику да уживо прате Војну параду на Спортском центру „Ушће.“ Радио и телевизија Вишеград су изњедрили бројне новинаре који сада раде у познатим медијима. Радио Вишеград данас емитује властити деветочасовни програм, а школовани и искусни новинари правовремено, тачно и истинито извјештавају о свим дешавањима из ове локалне заједнице али и шире. Програм ове медијске куће, која тренутно броји осам запослених, слушаоци могу да прате путем фреквенције 104 MHz и преко званичног сајта radiovisegrad.info који биљежи велику заинтересованост. Б.Марковић

Координатор Организације за храну и пољопривреду УН /ФАО/ у БиХ Владо Пијуновић и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић најавили су да ће у наредним данима биће објављен јавни позив за додјелу грантова вриједности од 10.000 до 50.000 КМ. Саговорници су данас разговарали о корацима за развој пољопривреде и унапређење пољопривредне производње. Пијуновић је рекао новинарима након састанка да је у општини Вишеград стратегија за пољопривреду и рурални развој општине у финалној фази, те да је основ за даље пројекте. Он је навео да се разговарало и о пројекту за подршку примарне производње у области наводњавања. „Договорили смо да би то могла бити пластеничка производња, малинарство или производња воћа гдје је планиран буџет од 20.000 КМ за подршку наводњавања“, додао је Пијуновић. Јелена Савовић Тодоровић из Одјељења за локални развој, привреду и друштвене дјелатности рекла је да су са представницима ФАО организације разговарали о даљим активностима општине Вишеград. „На састанку је било ријечи о пројектима који ће услиједити након што општина Вишеград усвоји стратегију развоја пољопривреде, о мјерама и активностима које ће бити донијете и које ће се реализовати за добробит становника ове општине“, истакла је Тодоровићева. Она је напоменула да ће израда стратегије развоја пољопривреде и руралног подручја општине Вишеград за период 2023-2027. бити усвојена у наредних пар мјесеци. СРНА

Општина Вишеград пружиће сву потребну подршку пчеларима и у буџету су обезбијеђена и средства за Удружење пчелара, изјавио је начелник Младен Ђуревић након састанка са новоизабраним предсједником Удружења Александром Масалом. Ђуревић је појаснио да су средства за подршку пчеларима планирана кроз средства за пољопривреду, за коју је укупно предвиђено 69.000 КМ. „Право на новчане подстицаје за узгој пчела могу остварити сви пчелари са пребивалиштем на подручју општине Вишеград који посједују минимално 20 кошница. Подстицај се може остварити појединачно или путем заједничког захтјева путем Удружења пчелара и износи осам КМ по кошници“, изјавио је Ђуревић новинарима. Он је напоменуо да, осим тога, само Удужење пчелара може добити подстицај за реализацију својих пројеката аплицирањем за средства за развој пољопривреде. Масал је рекао да је на састанку било ријечи о помоћи пчеларима и наслијеђеним дуговима Удружења, које је, како је подсјетио, било пред гашењем. Он је навео да је договорено да ће општина издвојити средства како би помогла омасовљење производње меда у вишеградском крају, те позвао све да се окупе око Удружења како би показали да оно може бити од посебног значаја за општину Вишеград. „Разговарали смо и о сајму меда, начелник има жељу, а и спремност, да помогне у поновном организовању регионалног сајма меда и опреме за пчеларство, као вида промоције општине Вишеград као града туризма у којем се производи посебна врста меда, која је карактеристична само за ово подручје“, нагласио је Масал. На подручју Вишеграда плечари имају 2.500 кошница. СРНА

У суботу, 22. априла у Спортској дворани у Вишеграду са почетком у 14.00 часова, биће одржан хуманитарни турнир у малом фудбалу у циљу прикупљања помоћи за лијечење осмогодишње Магдалене Влашки из Трнова. Ову акцију организује Општински одбор Младих социјалдемократа из Вишеграда у сарадњи са члановима МСД-а из Новог Горажда, Рудог и Рогатице који су потврдили учешће на турниру. Цијена улазнице је три конвертибилне марке, а у дворани ће бити постављене и кутије за скупљање добротворних прилога. Магдалена Влашки обољела је од малигне болести и тренутно се налази на лијечењу у Клиничком центру Србије у Београду. За њено даље лијечење у иностранству потребно је прикупити око 300.000 евра. Такође, позивом на хуманитарни број 1413 у М:тел мрежи донирате једну конвертибилну марку за Магдаленино лијечење. Из МСД-а Вишеград позивају све грађане добре воље да дођу на турнир и тиме покажу своју хуманост на дјелу. Б.Марковић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић уприличио је пријем за пензионисаног радника Ранку Цвијетић, која је до одласка у пензију обављала послове у општинском Одјељењу за општу управу у области борачко-инвалидске заштите. Цвијетићева  се овом приликом захвалила начелнику Ђуревићу на срдачном пријему, те истакла да је радни вијек од скоро 30 година провела радећи у општинској управи. „ Ово је мали гест али прилика да покажемо пажњу радницима и да им се на овај начин захвалимо за дугогодишњи рад и залагање“, рекао је Ђуревић и пожелио Цвијетићевој да пензију дуго година користи у здрављу и срећи. Пријему је присуствовао и предсједник Синдиката општине Вишеград Милан Јакшић. . Б.М

У вишеградским насељима Вучине и Душче почела је санација канализационе мреже за шта је из општинског буџета издвојено 20.000 КМ, рекао је Срни директор предузећа за водовод и канализацију „12. април“ Радивоје Видаковић. Видаковић је истакао да се санација изводи како би се побољшао систем одводње отпадних вода јер ту често долази до зачепљења и изливања фекалија на пут и у дворишта. Предсједник Мјесне заједнице Вучине Перо Крстић рекао је да је реконструкција канализационог система од изузетног значаја за овдашње становништво.Инвеститор радова је општина Вишеград. СРНА