НАУЧНИ СКУП О КЊИЖЕВНОМ СТВАРАЛАШТВУ ВЛАДИМИРА КЕЦМАНОВИЋА
У Андрићевом институту у Андрићграду данас је одржан научни скуп о књижевном стваралаштву Владимира Кецмановића. О књижевном остварењу Кецмановића говорили су књижевни теоретичари: Милош Ковачевић, Александар Јерков, Даница Андрејевић, Јана Алексић, Светлана Шеатовић, Мина Ђурић, Игор Перишић, Илијана Чутура, Јована Милованчевић, Александар Милановић, Нина Ђеклић, Тања Русимовић, Бојан Рајевић. “Ови сезону научних предавања у Андрићевом институту, не случајно, почињмо са Кецмановићем,јер је он и први добитник Велике Андрићеве награде 2015. године, за роман “Осама”. Осим тога, он је данас врх српске књижевности, кога одликују језичко-стилске особине”, рекао је руководилац одјељења за српски језик и књижевност Милош Ковачевић. Својеврсну мјешавину драме и трилера одликује особен Кецмановићев стил, начин тематизовања односа главних јунака, мајсторско и ненаметљиво осликавање данашњих прилика и судбине његових ликова, каже Ковачевић. О литерарном остварењу Владимира Кецмановиц́а говорила је и Мина Ђурић, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на тему: Чији је енглески у прози Владимира Кецмановића. “С тим у вези разматрали смо на које начине Кецмановић користи енглески језик у својим дјелима, на који начин су претпостављен извјесне, намјерне грешке у оквиру онога што је инкорпорирање енглеског језика, како би се дао коментар да ли говоримо о могућности чистог империјалистичког језика”, нагласила је Ђурићева. Сам Кецмановић каже да му је велика част што су његова књижевна дјела наишла на озбиљна интересовања теоретичара књижевности, нарочито лингвиста. Владимир Кецмановић, рођен је у Сарајеву 1972. године. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности. Објавио је романе Последња шанса (1999), Садржај шупљине (2001), Феликс (2007), Топ је био врео (2008), Сибир (2011), Осама (2015) и збирке приповедака Зидови који се руше (2012) и Као у соби са огледалима (2017).Са Дејаном Стојиљковићем објавио је роман Каинов ожиљак (2014) и трилогију „Немањићи“: У име оца (2016), Два орла (2016) и У име сина (2017). Добитник је стипендије Фондације „Борислав Пекић“ и награда „Бранко Ћопић“, „Меша Селимовић“, „Печат времена“, „Хит либрис“, „Витез српске књижевности“, „Перо Деспота Стефана“, „Крст Вожда Ђорђа Станимировића“, Велике награде Андрићевог института у Андрићграду за роман “Осама”, као и Андрићеве награде за причу “Ратне игре” из збирке “Као у соби са огледалима”. Кецмановићева проза доживела је више филмских, позоришних и драмских адаптација и преведена је на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски, румунски језик. Превод романа “Топ је био врео” ( The Canon Was Red Hot) номинован је за награду „Даблински утицај“, која се у Даблину додељује за најбољи роман на енглеском језику. М.Андрић
