ВИЈЕСТИ

Од моста Мехмед паше Соколовића јутрос је кренула 17. Вишеградска регата са око 400 учесника на 30 пловила са циљем у кампу Стари Брод. Вршилац дужности директора Туристичке организације Вишеград Бранислав Андрић рекао је да ће учесници регате пловити до спомен комплекса у Старом броду гдје ће бити положено цвијеће у знак сјећања на страдале Србе на овом мјесту, а затим се пут наставља до кампа Стари Брод. „За све учеснике регате у кампу смо припремили ручак и разноврстан спортски програм који подразумијева навлачење конопца за мушке екипе, а за дјевојке и дјецу трчање у врећама, ношење јајета, скок у даљ и мини-навлачење конопца, уз пригодне награде за побједнике. Сав програм пратиће тамбурашки оркестар“ рекао је Андрић. Он је истакао да је циљ и овогодишње регате промоција ријеке Дрине,њеног кањона и природних љепота Вишеграда. И овогодишњу регату прати санитетско обезбјеђење које ће се побринути да учесници регате буду сигурни. Љекар вишеградског Дома здравља доктор Миливоје Кнежевић истакао је да је санитетска екипа обезбјеђена са свим потребним медицинским материјалом. „Сви учесници регате могу се осјећати сигурно, претходних година нисамо имали никаквих проблема, а надамо се да ће тако бити и ове године“ додао је Кнежевић. Ове године поред учесника из Вишеграда за регату су се пријавили и љубитељи пловидбе из сусједних општина, а ангажовани су и комерцијални бродићи који превозе госте из региона. Повратак из кампа Стари Брод планиран је око 17:00 часова, а долазак у Вишеград око 19:00 сати. М.Кусмук

Фонд здравственог осигурања Републике Српске донио је одлуку о обавезној примјени електронске здравствене књижице. Дом здравља Вишеград у складу са овом одлуком обавјештава грађане да ће приликом заказивања услуга здравственог система идентификација и претрага пацијената бити могућа само путем електронске здравствене књижице коју су дужни  предати медицинском особљу или да при заказивању термина за преглед телефонским путем прочитају идентификациони број картице. У обавјештењу се наводи да заказивање више није могуће само по имену и презимену и јединственом матичном броју као до сада. Радио Вишеград

Виктор Глишић је д‌јечак који је од првог дана свог живота показао да је велики борац. Рођен пријевремено, у 25. недељи трудноће и са само 770 грама, Виктор је својом невјероватном снагом и издржљивошћу успио да побиједи све препреке. Оправдао је своје име и доказао да је прави херој, због чега се дирљива прича о Викторовој храбрости и љубави, коју је прослиједила његова мама Јелена нашла међу награђенима у оквиру конкурса “Супер људске приче”.   Викторов долазак на свијет био је изузетно тежак. Умјесто у топлом загрљају родитеља, прве мјесеце свог живота провео је у инкубатору. Сваки његов удах био је за његове родитеље дар и права побједа. Међутим, Виктор их је тада, како кажу, научио да уз вјеру и оно што изгледа немогуће може постати могуће.   – Сви смо се тада нашли у агонији. Нико није вјеровао да ће уопште бити позитивна прича. Стрепња и страх били су наша свакодневница. Међутим, дан за даном, Виктор је показао да је борац и побједник – рекла је кроз уздах Јелена, присјећајући се самог рођења свог сина.   Данас је Виктор један веома срећан и испуњен 11-годишњи д‌јечак, који иде у пети разред Основне школе “Иво Андрић”. Весео је и радознао. Највише воли да игра фудбал, а недавно је кренуо и да похађа курс енглеског језика. Његова упорност и храброст инспиришу његове пријатеље и познанике.   – Срећа и понос. То је наш Виктор – истакли су његови родитељи, приликом уручивања награде и додали да је пројекат “Супер људске приче” право освјежење у мору негативних вијести, јер осветљава позитивну страну друштва. Један од циљева пројекта “Супер људске приче” који реализује компанија Супернова управо је то – пронаћи и представити талентоване, инспиративне и храбре појединце који својим д‌јеловањем мијењају животе других на боље, чинећи наше окружење љепшим мјестом за живот.   Виктор је свакако доказ да, без обзира на све изазове, живот може бити чудесан. Његова прича је извор инспирације, снаге и наде.

У организацији Одјељења друштвених наука у Андрићевом иституту у Андрићграду одржава се научни скуп под називом “Завјетни народи у свјетској историји, Срби на пријелому епоха”. Скуп је окупио еминентне професоре из Српске и Србије који ће говорити о томе шта српски народ чини завјетним, шта је његов завјетни идентитет и која је његова улога у свјетској историји. Срби су свакако по свом поимању завјетан народ, и сваки народ који за себе мисли да је завјетан то и јесте. Оно што је главно питање јесте у чему је наш позив и каква је наша судбина. Нешто од тога ћемо да чујемо на овом научном скупу – рекао је Слободан Антонић, руководилац Одјељења за друштвене науке Андрићевог института. „Одговор смештам у један троугао , где се у једном углу налази заветни народ , пре свега Срби, други угао чини светска историја а врх тог троугла јесте Божији план, јер у том троуглу и функционише идеја заветног народа као једна врста динамике између Божијег плана, светске историје и заветног народа“; говори Антонић. Зашто се Срби могу посматрати као заветни народ? -Дакле, у минималном смислу те речи, то је народ код којег у извесној мери постоји заветна свест. Ако Србе упоредимо са неки другим народима , пре свега европским , ми видимо да код Срба постоји нешто што се назива заветна свест, а то се састоји из тога што у јендом делу интелигенције о томе се разговара, штампају се књиге а на широкој публици постоји један израз Косовки Завет који се широко употребљава, чак и уполитици. Остаје питање колико је то изражено , ми то можемо кроз социолошка истраживања да испитамо и да процијенимо да ли испитаници знају садржај Косовског завета . Постоје неки индикатори који показују да су Срби у одређеном смислу заветни народ и вољели би да поступају као заветници“, наводи Антонић. Али зашто то постоји код нас а не код других народа? Срби имају тренутак колективне трауме од Косовске битке , послије које је услиједила вишевјековна траума . Осим Косовског завета који је настао одмах после косовске битке,препознајемо неке елементе који су тај завет одржавали. А када говоримо о Србима , није само црква заједница спасења , него и сам заветни народ уједињен у добру може бити заједница спасења“; појаснио је професор Антонић. На тему о завјетним народима у свјетској историји – говорили су и унверзитетски професори; Богољуб Шијаковић, Дарко Ђого, Слободан Рељић, Александар Петровић, Немања Ђукић, Ивица Тодоровић, Боривоје Милошевић, Владимир Димитријевић, Душан Достанић, Владимир Коларић, Олег Солдат. На крају предавања , учесницима научног скупа ће се обратити и директор Андрићевог института Емир Кустурица. М.Андрић

У оквиру општинског пројекта „Финансирање невладиних и непрофитних организација за развој рурарних средина“ Удружењу пчелара Вишеград данас је додијељено 20 старт пакета. Предсједник Удружења пчелара Вишеград Александар Масал каже да је прошлогодишња подјела била плодоносна те да је на десет подијељених, на тим стаништима, направљено чак 30 ројева. Омасовљење чланства је приоритет, каже он, истакавши да је веома срећан што је пет дама укључено у ову подјелу. „Данас поклањамо двадесет кошница са комплетним ројевима, а од тога је осам старт пакета 2 за пчеларе који су и лани били обухваћени подјелом како би могли да умноже своја друштва, док је дванаест пакета за нове чланове Удружења“, казао је Масал. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић каже да је ријеч о врло вриједним људима чији рад ће локална управа подржавати и у будуће. „Имамо обећање и од Министарства трговине и економских односа да ће бити реализован још један пројекат, а ријеч је додјели нових кошница овом Удружењу, што ће додатно оснажити њихов рад“, казао је он. Милијана Јањић добила је старт пакет и сматра то значајном подршком. „Већ година дана супруг и ја размишљамо о значају пчела и ово нам много значи па вјерујем да ћемо успјети да одржимо кошницу и допринесемо развоју пчеларства на подручју наше општине“, каже Јањићева. До прошле године, када је добио прву кошницу Дарко Ђурић није знао ништа о пчеларству, но сада је све другачије. „Уз помоћ предсједника Удружења и свих пчелара сада имам десет кошница, идем даље и нећу стати“, наглашава овај заљубљеник у пчеларство. Удружење пчелара Вишеград тренутно има 85 чланова са 2200 друштава, а према њиховим процјенама , на подручју наше општине има још двадесетак пчелара које ће настојати да укључе у своје редове. O. Maрковић

Предсједник Републике Српске, који је присуствовао Видовданаским свечаностима у Вишеграду, посјетио је данас локалну управу, гдје је, са начелником општине Младеном Ђуревићем, разговарао о реализацији бројних пројеката. Туризам у Вишеграду је у експанзији те је неопходно додатно улагање у ову припредну грану, закључено је на састанку. Имајући у виду, географски положај и значај знаменитости које посједује Вишеград разговарано је о даљем развоју Андрићграда али и улагањима у бањски туризам. С тим у вези апострофирана је ревитализација пута до Вишеградске бање као значајног субјекта у здравственом туризму за који неће изостати помоћ републичких институција. Током боравка у Вишеграду са Његовом светошћу патријархом српским Порфиријем договорено је да од наредне године он буде високи покровитељ додјељивања Велике награде Иво Андрић, уз аистенцију Андрићевог института и власти Републике Српске, истакао је предсједник Републике Српске Милорад Додик након састанка. О.Марковић

У оквиру Видовданских свечаности, у Галерији „Петар Лубарда“ данас је  отворена изложба академског сликара Славка Крунића која носи назив „Двојност портрета“. Крунићеви ликови увијек су на дистанци од постојећег, као да нам саопштавају да ко не види театар стварности, не види ни стварност. Умјетникови портрети су својеврсне надреалистичке карикатуре у сатиричној намјери, каже ликовни критичар Јованка Станојевић.   Славко Крунић се захвалио присутнима на доласку и казао да сарадња са Андрићевим институтом подсјећа да је све могуће и да је живот чудо. „Ово је сусрет књижевности и ликовне умјетности,  сваку слику прати текст и тумачење књижевника. Поента је да се прикажу особине ликова помоћу синтагме и неологизама“, додао је Крунић. Изложбу прати каталог на српском и енглеском језику, а аутори су писац Давид Албахари и професор доктор Драган Проле. Т.С./Радио Вишеград .

У Андрићевом институту у Андрићграду у оквиру Видовданских свечаности уручена је „Велика награда Иво Андрић“ нобеловцу Абдулразак Гурни и српском пјеснику Саши Радојичићу. Награде је лауреатима уручио директор Андрићевог института Емир Кустурица који је том приликом истакао да у нашим редовима данас имамо једног од тренутно десет најбољих писаца на свијету, Абдулразака Гурну. „Гурна је писац који по свему подсјећа на нашег Иву Андрића који паралелно говори о колонијализму и његовим посљедицама у Африци и неко ко је написао романе у којима су увијек странци присутни, а има ли неко ко боље зна шта значи кад су странци присутни од нас“ рекао је Кустурица. Он је додао да тај колонијални загрљај нажалост и данас постоји и ми овде осјећамо присуство оних који су нам вијековима загорчавали живот. Књижевник, нобеловац Абдулразак Гурна у свом обраћању захвалио се на урученој награди и рекао да је Иво Андрић плодан аутор чија је два романа „На Дрини ћуприја“ и „Омер паша Латас“ прочитао прије много година. „Обје књиге су дубоко укоријењене у историју Босне и Херцеговине и у том смислу нам много казују“ додао је Гурна. Пјесник Саша Радојичић у свом обраћању присутнима рекао је да сваки пјесник говори на свом језику и да тај језик одређује поглед на свијет. „Сваки књижевник треба што више да прочисти свој језик говорећи га и користећи га у писању. Реченица Иве Андрића је савршена, а истовремено сложена и јасна. Андрић за српски језик је био исто што и Шекспир за енглески. Андрићева реченица је обавезујућа за сваког писца да чува свој језик“ рекао је Радојичић. Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Мило Ломпар рекао је, поводом уручења престижне Велике награде Иво Андрић нобеловцу Абдулразаку Гурну, да су његови романи унијели извјесне подударности и духовна прожимања и показали универзалност Андрићевог ђела. “У нашој јавности име Абдулразака Гурне постало је познато преводом његова четири романа објављена после вести о добијању Нобелове награде за књижевност. Ти романи су нам показали универзалност дела нашег нобеловца и у исто време његову способност да кореспондира унутар хоризонта и идеја савременог света”, истакао је Ломпар. Присутнима се обратио и предсједник Републике Српске Милорад Додик који је честитао овогодишњим лауреатима и рекао да је одлука Емира Кустурице да се формира Андрићев институт била историјски важна, те навео да ова установа данас има не само регионални, него и свјетски значај. „Са Његовом светошћу патријархом српским Порфиријем договорено је да од наредне године он буде високи покровитељ додјељивања Велике награде Иво Андрић, уз аистенцију Андрићевог института и власти Републике Српске“  истакао Додик. Церемонији уручења „Велике награде Иво Андрић“ у Андрићграду псиуствовали су и патријарх Српске православне цркве Порфирије, митрополит дабробосански Хризостом, као и представници Владе РС и општине Вишеград. М.Кусмук        

Светом архијерејском литургијом у цркви „ Цара Лазара“ у Андрићграду почеле су видовданске свечаности у Вишеграду. Литургију је предводио Митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење свештенства Српске православне цркве. У видовданској бесједи Хризостом је поручио да данас као и на Велики петак  ништа не говорити него смао ћутати и размишљати, јер данашњи дан је сјећање на велико страдање српских јунака и кнеза Лазара на Косову. „Када данас обиљежавамо Видовдан размишљајмо у тој категорији о српском опредјељењу . Оно што је најузвишеније код опредјељења српског кнеза Лазара на Видовдан је када се обраћа српским јунацима пред бој на Косову, и поручује да је за малена земаљско цартсво , баш као што је и наш овоземаљски живот.  То опредјељење је и српског народа пуних шест вјекова, а оно је на путу истине и правде”, поручио је митрополит Хризостом. Славски колач преломили су домаћин славе Владимир Брадоњић и митрополит Хризостом. У знак сјећања на изгинуле српске јунаке у Косовском боју 1389.године, као и све борце који су живот положили на бранику отаџбине за слободу нашег народа до данашњег дана  на Тргу палих бораца служен је молитвени помен. М.Андрић