ВИЈЕСТИ

У оквиру 21. кола Прве лиге Републике Српске екипа вишеградског Рукометног клуба “Вишеград ХЕД” побиједила је екипу “Котор Вароши” из истоименог града резултатом 36:27.   Утакмица је одиграна у склопу хуманитарне акције прикупљања новчане помоћи за лијечење осмогодишње Магдалене Влашки из Трнова, а вишеграђани који су дошли у великом броју су прикупили око 13.000КМ.  Предсједник РК “Вишеград ХЕД” Чедомир Гузина каже да резултат вечерашње утакмице није важан у односу на побједу коју ће извојевати мала Магдалена, додајући да му је драго што су се суграђани несебично одазвали како би пружили подршку у лијечењу дјевојчице.    Вишеградски рукометаш Матија Бошковић се захвалио Управи клуба што су подржали акцију, као и домаћим навијачима и општини Вишеград која је омогућила да акција буде спроведена.  Бојан Марковић, играч РК “Котор Варош” истиче да му је драго што је утакмица прошла у фер и коректној игри и атмосфери.  “Честитао бих Управи вишеградског клуба на одличној организацији, и надам се да ће остварити зацртани циљ”, рекао је Марковић те додао да је РК “Котор Варош” такође издвојио пригодна новчана средства како би допринијели овој акцији.  Хуманитарном гесту су се прикључили  пријатељи вишеградског Рукометног клуба, као и многобројне установе и предузећа, а свој допринос су дали и чланови Српског соколског друштва “Краљ Петар Ујединитељ” који су извели пригодне кореографије.  За лијечење Магдалене Влашки потребно је 300.000 евра, а грађани путем хуманитарног броја 1413 могу даровати 1КМ како би помогли у лијечењу дјевојчице која се тренутно налази у Клиничком центру у Београду.  Новац се може уплатити и на жиро-рачун 552-00019756588-15 Адико банка на име Зорица Дурсун  Уплате из иностранства:  IBAN: BA:395520042024593761  SWIFT:HAABBA2B  . Радио Вишеград

У Андрићграду је данас одржан Сабор српске изворне пјесме и ревија гусала, који је окупио око 200 учесника из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Гусларско друштво „Вожд Карађорђе“ организатор је ове смотре која представља поштовање српске традиције, каже предсједник друштва Радомир Андрић истакавши да је то веома важно за млађе нараштаје. „Радећи са дјецом учинићемо да кроз изворно пјевање и гусле спознају сопствену културу и тако учинити да се настави његовање старих српских обичаја“, каже он. Вођа изворне пјевачке групе „Огњиште“ из Фоче Ристо Вуковић каже да се њихова општина може похвалити интересовањем младих за древни српски инструмент па ће у Културно умјетничком друштву основати нову групу. „Заинтересовани су млади, ми већ имамо пет шест младића које укључујемо у рад. Они су наша снага, радост али и замјена“, истиче Вуковић. Његове ријечи потврђује најмлађи учесник манифестације Фочак Милош Дракул који има јасну визију али и амбиције када је ријеч о гуслама. „Волим гусле и наставићу да учим, те планирам у августу да идем на такмичење у Невесиње и надам се једном од прва три мјеста“, каже млади гуслар. И у Културно умјетничком друштву „Завичај“ Соколац у младима виде наду за очување традиције и планирају оснивање нових пјевачких група, каже предсједник друштва Драган Боровчанин. „Подржавамо овакве манифестације јер ту видимо могућност да заинтересујемо младе да се окрену изворном пјевању што они и чине па ћемо ускоро основати још двије пјевачке групе, мушку и женску“, рекао је Боровчанин. Прије званичног почетка манифестације учесници су продефиловали улицама Вишеграда. . O.Maрковић

Вишеградској публици вечерас се у Народној библиотеци „Иво Андрић“ романом “У себи заточени“ и изложбом икона представио београдски књижевник и иконописац Марко д. Марковић. Објашњавајући назив романа аутор каже да је имао два мотива, односно два степеника. „Први степеник је виши, духовни и представља стање човјека који се мало повукао од свијета у себе да би стварао и имао комуникацију са дародавцем свих талената- Богом, док други дио представља затварање у себе пред проблемом све до његовог рјешења“, каже Марковић. Према његовим ријечима иконопис је савршена умјетност кроз коју се директно обраћа светитељу и, како каже, не може дати одговор да ли је иконопис испред књижевности јер су то љубави које се проживају. „Вјерујем да умјетност може да промјени свијест човјека али и цијели свијет, јер и у ономе што нам се чини безизлазним, уколико постоји само један човјек посвећен врхунском добру у неком граду или окружењу та средина неће пропасти али је неопходно да се вратимо нашј традици, култури и поштовању, свему ономе што нас чини човјеком“, каже Марковић. Према ријечима библиотекарке Иване Мачар која је била и модератор ове књижевне вечери Марковићева штива потсјећају на руске класике. „Његове књиге можемо да посматрамо као својеврсне водиче или приручнике који нам помажу у самоспознаји и проналажењу духовног пута те откивању истина“, каже она нагласивши да ће се ова књига, уз топлу препоруку читаоцима, наћи на полицама вишеградске библиотеке. „У себи заточени“ је четврти роман Марка Д. Марковића и награђен је на Шестим књижевним дринским сусретима прошле године у Зворнику у конкуренцији десетак рукописа за најбољи необјављени роман. . О.Марковић

Српско соколско друштво „Соко“ Добрун прославило је данас крсну славу Светог Василија Острошког, а у оквиру славских свечаности додијељене су и награде ауторима најбољих кратких прича на тему „Косово и Метохија су наше духовне колијевке“ које су пристигле на конкурс часописа „Соко“. Чин ломљења славског колача обавио је свештеник Александар Топаловић уз саслужење монаштва манастира Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци. Присутнима се затим обратио игуман манастира, архимандрит Јован Гардовић који је свим соколарима честитао крсну славу и позвао све вјернике да се држе Христовог пута и пута Светог Василија. Председник Српског соколског друштва „Соко“ Мирослав Вуковић рекао је да се ове године друштво „Соко“ полако враћа својим редовним активностима након бројних ограничења током пандемије вируса корона. „Тренутно радимо на омасовљавању чланста у нашим секцијама, посебно у кућној радиности и хуманитарној секцији. Циљ нам је да наше соколско друштво дигнемо на један виши ниво како би у пуном капацитету могли да наставимо са нашим редовним активностима“ рекао је Вуковић. Он је на слави прогласио и побједнике Соколовог конкурса за кратку причу. „Прво мјесто освојила је прича „Луча“ аутора Сретена Миловановића из Ниша, друга је прича „Три божура“ ауторке Љиљане Терентић из Смедерева, док је треће мјесто припало Ненаду Карићу из Лазаревца за причу „Космет“ додао је Вуковић. Председник жирија за избор најбоље кратке приче Славко Хелета каже да је на конкурс пријављено 29 прича. „Веома смо поносни на то што су нам се на конкурс одазвали истакнути књижевни ствараоци из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Ове године највише радова је стигло из Србије што нам говори да су тамошњи књижевници доста ажурнији и организованији, па самим тим на нама је да анимирамо књижевне ствараоце из Републике Српске, а посебно млађе генерације да пишу и одазивају се на сличне конкурсе као што је наш“ рекао је Хелета. Ненад Карић из Лазаревца чија је прича „Космет“ добила трећу награду захвалио се организаторима истичући да су Косово и Метохија за њега увјек инспирација јер је то неодвојиви дио српског бића. „Сматрао сам и да ми је била дужност да из свог угла кажем нешто на ову тему. Моја прича садржи и двије пјесме јер ја више пишем поезију“ додао је Карић. Српско соколско друштво „Соко“ тренутно броји преко 200 чланова распоређених у седам секција. М.Кусмук

У циљу успостављања и побољшања комуникације становника Вишеграда и изабраних представника локалне управе у скупштинској сали ове општине одржан је Форум под називом „Комуникација грађана и представника локалне власти.“ Према ријечима предсједника Демократског центра „Нове наде“ из Фоче Весне Чанчар ово је прилика да грађани изложе проблеме са којима се суочавају, али и да локална управа из прве руке добије информације о потешкоћама становника како би реаговали на адекватан начин. „Један од проблема са којима се сусрећу житељи цијеле Горње-дринске регије је одлагање отпада, као и лоша инфраструктура путева“, каже Чанчар истичући да је радује спремност управе да разговарају о датим проблемима, као и о њиховом рјешавању. Жељко Милисављевић предсједник Мјесне заједнице Вишеград II наводи да су кандидовали пројекте за које се нада да ће бити реализовани у скоријем временском периоду, додајући да су неки од њих санација путева, водовода и канализације, као и утврда обала ријеке Рзав. „Пројекат који смо прошли, а много нам значи је изградња игралишта за дјецу у насељу Главица“, истиче Милисављевић. Демократски центар „Нове наде“ из Фоче у сарадњи са Радио Вишеградом реализује емисије „Одборник и грађанин, ти га бираш ти га питај“, које су наишле на добар одзив становника вишеградске општине. Пројекат који је почео 8. августа, а траје до 30. јуна подржава Амбасада САД у Босни и Херцеговини. Т.Ж  

             Обиљежавању   значајног  датума за српки народ,  12. маја  Дана Војске Републике Српске /ВРС/ , као и 18 година  постојања  3. пјешадијског РС-а пука  оружаних снага БиХ  , придружила се и Борачка организација  Вишеграда.      Делегације  општинске БО положиле су вијенац пред спомен обиљежје погинулим борцима ВРС на Тргу палих бораца. Предсједник ове  организације Александар Савић, том приликом је нагласио значај  обиљежавања  овог датума за Републику Српску , а  нараштају поручио да  имају обавезу да његују и поштују српску традицију и историјско наслијеђе ВРС.         „Овога дана основана је  ВРС  која је омеђила Српску и створила услове да постоји и ради легитимно све до данашњих  дана. Не смијемо заборавити да је 23.000 бораца  дало своје животе за РС-у  а више 40.000  их је рањено. То морамо да памтимо и преносимо генерацијама да знају за шта смо се борили и како је дошло до стварања Републике Српске“, истакао је  Савић.       Само под окриљем   „Вишеградске  бригаде“  животе је положило  145 бораца  за РС-у  а у Спомен соби се налази 345 фотографија  изгинулих  бораца на разним ратиштима широм наше земље.         Централна свечаност обиљежавања 31. године од оснивања ВРС и 18-годишњица  формирања Трећег пјешадијског РС пука, одржана је у Бањалуци у касарни „Козара“. М.Андрић

Комунална полиција Вишеград позива све грађане да фотографишу регистарске таблице возила из којих се избацују пси луталице и информацију прослиједе полицијској или комуналној полицији, због повећаног броја паса луталица. Примјетно је да се пси довозе и остављају надомак града, зато апелујемо на грађане да уколико уоче фотографишу или запишу регистарске ознаке возила којима се пси довозе и обавјесте комуналну полицију или исто пријаве у полицијску станицу. Да би број паса на улицама био мањи, позивамо грађане да своје кућне љубимце (псе) држе везане у дворишту, кавезима или у стану, што им је и законска обавеза. Такође, у обавези су да псе вакцинишу и ураде трајне ознаке микрочипом. И поред тога што наша општина сваке године издваја значајна средства за уклањање и збрињавање паса луталица, њихово присуство је константно на градским улицама, школском дворишту, око стамбених објеката. Самим тим угрожавају безбједност како суграђана тако и туриста. Без обзира колики сте љубитељ паса, не прилазите непознатим псима, а нарочито не дозволите дјеци да их хране (дајући им дио своје ужине) да не би дошло до нежељених последица, тјелесних повреда и траума које нису занемариве. Општина Вишеград

Српска православна црква /СПЦ/ данас прославља Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и мјесто су ходочашћа за вјернике свих религија. Свети Василије Острошки /Јовановић/ рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан. Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живио је у манастиру Тврдош одакле је утврђивао у православљу вјернике. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, гдје је наставио свој опасни подвижнички живот.  Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. Православни вјерници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама. У народу је Свети Василије познат по свом подвижништву и многобројим чудотворним исцјељењима. Поклоничка народна путовања у Острог почела су још за земаљског живота Светог Василија, настављена су по прослављењу његових светих моштију, а трају и данас. Осим празника Светог Василија, дани сабора у Острогу су Тројичиндан, Петровдан, Илиндан и дан Успења Пресвете Богародице. У те дане у Острог се окупља и по десет и двадесет хиљада побожних поклоника. Острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и гђе почивају његове свете мошти, и данас је мјесто исцјељења на којем многи налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и тијелом. Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко Светог Василија учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља. У фебруару 1942. године, за вријеме бомбардовања манастира Острог, једна граната из брдског топа њемачког ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног Крста, али није експлодирала. Граната се од пада разбила на двоје. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Очигледно је да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру. Поштовање нашег народа према овом Божјем угоднику огледа се и у подизању у његову част многобројних храмова. Посебно је лијеп храм подигнут светитељу у његовом граду Оногошту – Никшићу. Године 1935. отворена је у Београду болница названа по Светом Василију Острошком, а у Цркви Светог цара Константина и Јелене на Вождовцу чува се и данас његов свети омофор. Радио Вишеград

Међународни дан медицинских сестара, 12. мај, обиљежава се широм свијета, на годишњицу рођења Флоренс Најтингејл, британске медицинске сестре, зачетнице модерног сестринства као признате професије. Овим догађајем координира Међународно вијеће медицинских сестара (ICN) како би се осигурало признање за непроцјењиве доприносе медицинских сестара у очувању здравља људи широм свијета. Сваке године Међународно вијеће медицинских сестара препоручује тему којој ће се медицинске сестре широм свијета посебно посветити током године. Овогодишња тема дефинисана је под слоганом „Наше медицинске сестре – наша будућност“. Међународно вијеће сестара, Свјетска здравствена организација и многе друге за професију релевантне установе објавиле су низ докумената, анализа и публикација са доказима који иду у прилог покретању професионалних промјена, а све у складу са Глобалним стратешким смјерницама за медицинске сестре и бабице из 2022. године (Global strategic directions for nursing and midwifery 2021-2025 WHO). Као најбројнији здравствени радници, медицинске сестре се морају активно укључити у будућа планирања здравствене заштите на свим нивоима како би се остварили Циљеви одрживог развоја до 2030. године. Једина ствар која се никада неће промјенити у професији медицинских сестара/техничара је да пацијент остаје приоритет, а то значи посвећеност да се помогне сваком појединцу, да му се очува и унаприједи здравље и побољша живот. Предсједница Међународног вијећа сестара, Др Памела Циприано, рекла је: „Професија треба да учи из лекција пандемије корона вируса, а лекције треба преточити у акције како би у будућности медицинске сестре биле заштићене, поштоване и цијењене“. Ко је била Флоренс Најтингејл? Флоренс Најтингејл је прва модерна болничарка у историји и жена која је основала службу медицинских сестара. Рођена је 12. маја 1820. године у Фиренци, а преминула је 13. августа 1910. године у Лондону. Флоренс потиче из имућне енглеске породице. Име је добила по граду у коме је рођена. Говорила је седам језика, интересовала ју је математика, статистика и његовање болесника. Како су то радиле жене из ниже класе које су биле на лошем гласу, родитељи нису жељели да се Флоренс бави овим послом. Пошто је била атрактивна и образована, очекивали су да ће наћи доброг мужа и основати породицу. Ипак, Флоренс се није пријатно осјећала у високом друштву и жељела је да свој живот посвети помагању другима. Родитељи су коначно прихватили њену одлуку па је 1851. године отишла у Њемачку на тромјесечну обуку за медицинску сестру. 1853. године је постала управница Установе за болесне госпође. Радила је до наредне године када је почео Кримски рат. Тада је са 38 медицинских сестара отишла у Турску да брине о рањенима. У Скадру је направљена војна болница, али хигијенски услови у њој су били веома лоши због чега је смртност војника износила 42,7 %. Флоренс је војницима обезбједила нову одјећу, адекватну храну, помагала је при ампутацијама, превијала је ране, писала је породицама рањених, слала им је плате, итд. Флоренс је током Кримског рата обољела од тифуса, али није престала да ради. 1856. године се као хероина вратила у Енглеску. Краљица јој је дозволила да са статистичаром Вилијамом Фаром оснује Краљевску комисију која је прикупљала податке о санитарним условима у војсци. Написала је преко 200 књига и заклетву која је слична Хипократовој заклетви. Флоренс је реформисала сестринство и јавно здравље. 1860. године је основала школу за медицинске сестре у болници Светог Томе и бринула је о свакој полазници. 1883. године је одликована Краљевским Црвеним Крстом. Она је прва жена којој је додијељен Орден врлине. 1908. године краљ Едвард јој је уручио почасно признање за животно дјело. Живјела је мирно и повучено до 13. августа 1910. године када је умрла. Радио Вишеград