ВИЈЕСТИ

Вишеград ће ове године по други пут бити домаћин ФИБА турнира 3×3. Екипа “Dangerous” из Подгорице у саставу Владимир Дашић, Марко Кољевић, Александар Богојевић, Богдан Цебаловић је претходне године била најбоља на првом турниру одржаном у Вишеграду. Тада су утакмице првог дана игране на терену испред Андрићграда, но због кише другог дана су одигране у Градској дворани. Као и раније овај турнир ће бити у склопу Свјетске кошаркашке федерације (ФИБА), а награде су три хиљаде КМ за прво мјесто и хиљаду КМ за вицешампиона. Турнир ће бити одржан 2. и 3. јуна, а екипе можете пријавити на линку: https://play.fiba3x3.com/ Д.Јовичић

Матуранти Средњошколског центра „Иво Андрић“ у Вишеграду, уз пјесму и трубаче, прославили су завршетак средњошколског образовања. Разредни старјешина одјељења економске струке ове образовне установе Радмила Трифковић рекла је да традиционални испраћај матураната, којих је ове године 66, за све професоре представља веома емотиван догађај. „Испраћамо наше ђаке на неке нове животне путеве и желим да се захвалим ученицима на лијепој сарадњи, изузетном раду и привилегији да дијелимо тренутке њиховог одрастања“, истакла је она. Да су данас сви били преплављени емоцијама истиче и разредни старјешина одјељења гимназије Дијана Инђић Милошевић, која је навела да је ријеч о дивној генерацији младих људи са којима је било задовољство радити. „Ови предивни млади људи били су и одлични ученици и надам се да и они из ове школе носе најљепше успомене, те да ће пронаћи своје праве животне путеве“, нагласила је Инђић Милошевић. Матурант Јована Фргања каже да је овај дан за њу веома посебан и да кроз четворогодишње школовање носи најљепше утиске. „Планирам да наставим образовање на Универзитету у Бања Луци и надам се да ћу остварити своје циљеве и бити успјешан студент“, додала је она. Матурско вече планирано је 26. маја, а биће обиљежено традиционалном шетњом вишеградским улицама и слављем у хотелу „Вишеград.“ Б.Марковић

У сриједу 24.маја просвјетни радници Основне школе „Вук Караџић“ у присуству ученика и њихових родитеља, свечано ће обиљежити Дан школе, посвећен Ћирилу и Методију, браћи који су ширили писменост код словенског народа. У поводу Дана школе, ученици припремају богат културно-умјетнички програм, а придружиће им се и чланови КУД-а „Краљ Петар-Ујединитељ“. У току прославе директор школе Момир Радојчић ће заслужним установама, организацијама и појединцима, који су помагали рад школе уручити признања и захвалнице. “Ове године у госте нам долазе просвјетари из побратимске основне школе из Звечана са Косова и Метохије, која такође носи назив по српском просветитељу “Вуку Караџићу”, каже Снежана Јевђић из управе школе. М.Андрић

Општина Вишеград планира да ребалансом буџета, који би требало да буде у јуну, обезбиједи средства за куповину уџбеника за све ученике првог разреда Средњошколског центра „Иво Андрић“, потврђено је Срни у Оштинској управи. „Ова олакшица се односи на ученике који похађају Основну школу `Вук Караџић` и која планирају остати на даљем школовању у Вишеграду“, навели су у општини Вишеград. Директор Средњошколског центра „Иво Андрић“ Драгана Зечевић рекла је да ученици могу уписати један од пет смјерова – гимназију општи смјер, техничар ЦНЦ технологија, техничар електронике, царински техничар и занимање трећег степена бравар/заваривач. Она је захвалила општини Вишеград за несебично улагање у младе у овом граду. Зечевићева је подсјетила да општина Вишеград, већ традиционално, сноси трошкове прославе матурске вечери која ће ове године бити 26. маја. СРНА

Преко 150 планинара из Србије и Републике Српске, учествовало је јуче у акцији „Прошетајмо рзавским бреговима“ коју 15. годину за редом организује Планинарско спортско друштво „Столац“ из Вишеграда.   Стазом дугом 16 километара која је савладана за око седам сати, прошетали су планинари из укупно 11 гостујућих друштава, пет из Републике Српске и шест из Србије. „Ове године придружило нам се око 100 планинара из Лознице, Ужица, Пожеге, Ариља, Ивањице, Хан Пијеска, Милића, Сокоца, Рогатице и Ругог“ рекао је предсједник ПСД „Столац“ Жарко Крсмановић. Он је додао да је акција и ове године успјешно спроведена без икаквих проблема, а на крају је у Добруну организован заједнички ручак уз војнички пасуљ. „Драго нам је да се већина учесника похвално изразила о овој акцији и задовољни су походом“ додао је Крсмановић. Планинари су стартовали са Бикавца и затим су се упутили према Међусељу одакле их је пут даље водио према Голешу, Сувој Гори, Црном врху, а затиим је услиједило и спуштање према Добруну. Највиши врх који су планинари походили током шетње је Сува Гора која се налази на око 1200 метара надморске висине. Најстарији планинар који је учествовао у овогодишњој акцији је 76-годишњи Драгиша Андрић. Акција „Прошетајмо рзавским бреговима“ назив је добила по чувеној приповјетци Иве Андрића „Рзавски брегови“ који је записао да су му ти брегови „у првим сјећањима увек исти, а без престанка промењиви у боји“. М.Кусмук Фото/ Б.Марић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић састао се данас са привредником Маринком Умићевићем и представницима Рукометног савеза РС и БиХ Дарком Савићем и Владимиром Бранковићем. Начелник Ђуревић каже да су ови људи доласком из Бања Луке на утакмицу у Вишеград показали, не први пут, своју хуманост али да је несебична помоћ коју господин Умићевић, као привредник, исказује према Дому за лица са инвалидитетом у Вишеграду огромна. „И овај пут је обазбједио дарове за све кориснице па ћемо господина Умићевића предложити за једну од повеља наше општине и у септембру када будемо прослављали нашу крсну славу Малу Госпојину ови људи ће бити гости на академији“. Умићевић каже да радо долази у Вишеград , и увијек настоји да помогне онима којима је то потребно. „Мој мото у животу је ‘Боље је помагати, најтеже је тражити помоћ’ и зато смо трећи пут у Дому за лица са инвалидитетом желећи да обрадујемо све кориснице нашим производима“каже он истакавши да су здравље и блискост најважнији.  Захвалност за дарове узразио је директор ЈУ Дом за лица са инвалидитетом Перо Крстић нагласивши да ово није прва донација „Беме“ на чијем челу је Умићевић, и да умногоме уљепшава свакодневицу корисницама. O. Марковић

У петак, 19. маја, биће обиљежена 31 година од формирања Вишеградске бригаде Војске Републике Српске чија су 144 припадника положила животе за одбрану отаџбине, саопштено је из Борачке организације ове општине. Програмом обиљежавања, у 10.30 часова, планирана је посјета Војничком гробљу на Мегдану, а потом ће у спомен-соби општинске Борачке организације, од 11.20 часова,  бити служен служен парастос. Пред Централним спомеником браниоцима Републике Српске на Тргу палих бораца у 12.00 часова биће служен помен погинулим и умрлим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата, положено цвијеће, а након тога је предвиђено обраћање званичника. Из општинске Борачке организације позивају породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде, борце Одбрамбено-отаџбинског рата и грађане Вишеграда да присуствују обиљежавању овог догађаја. Вишеградска бригада ВРС формирана је 19. маја 1992. године. Кроз ову бригаду је прошло више од 1.700 бораца, 144 су погинула, а 200 је рањено. Б.М

У Вишеграду ће 21. маја бити одржан 15. по реду карате КУП „Видоје Андрић- 2023“ у организацији Карате клуба „Дрина“ Вишеград а под покровитељством општине. Наградни фонд за сениоре и сениорке опен у борбама износи 3.000КМ , потврдио је секретар карате Клуба Обрад Гејак. Он каже да је пријава такмичара свих узрасних категорија у току и траје до петка 19.маја.Такмичење почиње у недељу 21. маја у 10.00 часова у Градској дворани а званично отварање турнира планирано је у 12.00 сати, када ће бити уручене захвалнице појединцима и институцијама, који су допринијели развоју карате спорта у Вишеграду. М.Андрић

Број пријављених случајева насиља у породици у Вишеграду је у порасту јер су се људи осмјелили да га пријављују, у чему огромну улогу игра невладин сектор који је подигао свијести о овој проблематици и скидању стигме са жртава, али и медији, изјавио је Срни Дејан Савић из вишеградског Центра за социјални рад. Према његовим ријечима, од 2011. године се интензивно говори о насиљу, а након што је општина Вишеград потписала протокол о сарадњи између свих релевантних институција, сви надлежни додатно су се обавезали да у свом кругу дјеловања благовремено поступе када се насиље догоди или пријави. Савић је појаснио да је улога Центра за социјални рад да, по сазнању, одмах пријави било који вид насиља и да пружи жртви психосоцијалну помоћ и упозна је о њеним правима. „На основу Закона о социјалној заштити, можемо да дјелујемо тако што ћемо да пружимо и финансијску помоћ, да будемо посредник при смјештају особе у сигурну кућу, сарађујемо са МУП-ом и другим факторима у систему заштите жртве“, навео је Савић. Он је истакао да у пракси, најчешће жртва насиље пријави или Центру за социјални рад или полицији. „Обавеза радника Центра за социјални рад је да присуствују давању изјаве жртве, након чега ми правимо процјену ризика у односу на починиоца насиља. Обавезни смо обавити разговоре и са жртвом насиља и са починиоцем. Уколико постоје елементи насиља, обавјештава се дежурни тужилац, а даље рјешава суд“, рекао је Савић. Он је нагласио да је у случајевима насиља у породици неопходно да се дјелује по хитном поступку и изричу одређене мјере у складу са Законом о заштити насиља у породици. „То су мјере удаљења лица из стана починиоца и забране приласка жртви“, навео је Савић. ИЗВРШИТЕЉ НАСИЉЕ МИНИМИЗИРА, ЛИЈЕЧЕЊЕ ОД ТРАУМЕ ДУГОТРАЈАН ПРОЦЕС Специјалиста психијатар Љубиша Шкипина изјавио је Срни да су посљедице које изазива насиље у породици многобројне – физичке које некада могу да доведу и до трајног инвалидитета, али и психичке које трају дуже и изазивају код жртава разне врсте проблема. „Обично су у питању акутне психичке трауме које су пролазне, а веће посљедице остављају хроничне трауме, тако да се овај проблем може сматрати као врста пострауматског стресног поремећаја, па захтијева дуготрајније лијечење јер оставља посљедице на нормално функционисање у дужем периоду“, навео је Шкипина. Он је нагласио да су узроци насиља многобројни. „Може да се повеже са дјетињством насилиника и жртве ако су током одрастања били жртве насиља или су га гледали, тако да су трауме остале и у одраслом добу. Жртве насиља, најчешће се не јављају на вријеме и службе које се баве рјешавањем проблема касно сазнају за детаље како функционише која породица и шта се све у њој дешава“, појаснио је Шкипина. Он је рекао да се Центар за ментално здравље сусреће са посљедицама углавном када се проблем већ догодио и када је жртва већ доживјела бројне психичке или физичке трауме, док са друге стране, извршитељ насиља минимизира свој поступак, одобрава га и не сматра га већим прекршајем. Шкипина је поручио да су једина могућност за превентивно дјеловање предавања и медији како би се скренула пажња да особе које доживљају такву врсту проблема, што прије потраже помоћ. ЗЛОСТАВЉАЊА СЕ НАЈЧЕШЋЕ ДОГАЂАЈУ У ПЕРИОДИМА ЗАБРАНЕ ПРИЛАСКА ЖРТВИ Боса Милетић из Удружења жена „Мост“, које се 25 година бави овом проблематиком, рекла је Срни да су дуго радили на измјенама локалних политика које је Вишеград изузетно добро прихватио и насиље је у тој локалној заједници препознато као друштвени проблем. Она је навела да је начелник Вишеграда Младен Ђуревић потписао протокол са свим субјектима заштите, а општина је прогласила и нулту толеранцију на насиље, што је изузетно важно. „Оно што треба нагласити је да је протокол потписан са вртићима, школама, судством, полицијом, Центром за социјални рад, Домом здравља, те `Мостом` као организацијом која се низ година бави овом проблемом, тако да смо сви преузели обавезу из своје надлежности…Битно је што су и васпитно-образовне установе укључене у протокол ради превенције – да се дјеци од вртића почне причати да насиље није добро, како би они израстали у здраве људе“, поручила је Милетићева. Она каже да судски процеси у просјеку трају око двије године, да је то лоше јер жене често одустају и повлаче своје изјаве, али да се нада да ће то бити унапријеђено. „Имамо мултидисциплинарни тим, размјењујемо искуства и гледамо како ћемо то унаприједити. Приоритет је жена жртва насиља и гледамо како да је ојачамо. Битно нам је да у ланцу заштите сви представници институција буду сензибилни. Обично је то прва полиција. Важно је да полицајац жртву упозна која су њена права, али не само да их ишчита, њој се често мора поновити како би знала шта може све користити од подршке“, рекла је Милетићева. Према њеним ријечима, кроз дугогодишњу праксу видјело се да се највећа злоостављања дешавају у периоду када су забране приласка, јер злоостављачи не могу схватити да не могу прићи, како они кажу, својој жени, свом дјетету, него онда када му то неки орган одреди и они тада „подивљају“. „Ми смо за то да се и са насилницима ради. Медији мало извјештавају о овом проблему, не говори се често о томе. Кад ви нешто стално понављате и говорите да је то друштвени проблем и да не треба нико да ћути на то, људима то уђе у ухо и онда ће то они и прихватити. Жалосно је да је у 21. вијеку још увијек срамота да неко каже да трпи насиље и да се то крије. Треба више да се говори о томе, да се каже да је анонимна пријава насиља, да се људи едукују, да се подиже свијест о том друштвеном проблему“, поручила је Милетићева. Полицијској станици у Вишеграду прошле године пријављено је 10 случајева насиља у породици, 2021. и 2020. по девет, док је у 2019. години евидентирано седам. Према Закону о заштити од насиља у породици, који је у Републици Српској на снази од 2020. године, обавеза локалних заједница је да са свим релевантним субјектима који пружају заштиту, помоћ и подршку потпишу Протокол о поступању и сарадњи субјеката надлежних за заштиту жртава насиља у породици и родно заснованог насиља. Општина