ВИЈЕСТИ

Чланови Удружења за спортски риболов и екологију „Дринска језера“ данас су спалили педесетак заплијењених рибарских мрежа на обали ријеке Дрине код Вишеграда. „Ради се о мрежама које су припадале рибокрадицама а које су рибочувати уклонили током протекле двије године обилазећи риболовно подручје на два акумулациона језера“ , каже предсједник поменутог Удружења Александар Којић. Којић истиче да у случају да рибочувари на лицу мјеста затекну и власника мрежа, он подлијеже прекршајном поступку. “Ми газдујемо око тридесет километара водотока ријеке Дрине. Штете по рибљи фонд су огромне и због тога смо принуђени на овакве акције уништавања рибљих мрежа“, наводи Којић.  Осим чињенице да им уништавају средства за илегалан рад јавним спаљивањем мрежа, рибочувари желе послати и поруку да колико год рибокрадице нелегално постављају мреже у ријеке , рибочуварске службе ће их редовно кажњавати , спаљивањем њихових мрежа. „Да ли је криволов у порасту тешко је закључити, али је чињеница да се мреже стално проналазе, без обзира колико их ми уклањали“, каже Којић. М.Андрић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић организовао је данас пријем за успјешне ученике завршних разреда Основне школе “Вук Караџић” и Средњошколског центра “Иво Андрић”, којима су уручени симболични поклони. Ово је начин да им кажемо да пратимо и цијенимо њихов рад и залагање, каже начелник општине Вишеград Младен Ђуревић. „Задњих година награђујемо, не само ђаке генерације, већ и све одличне ђаке, а од ове године општина ће обезбјеђивати и средства за куповину уџбеника ученицима који уписују средњу школу како би их мотивисали да остану овђе, а тиме се помаже и наставни кадар да не губе часове“. Директор основне школе Момир Радојчић рекао је да је ово успјешна генерација ученика и да је од укупно 87 ученика, шест вуковаца, а 26 одличних ученика. “Њихов рад и залагање су за похвалу. Желим да се захвалим општини Вишеград која је наставила са награђивањем ученика, што је велики подстрек за њихов даљи рад”, истакао је Радојчић. Ученик Давид Симић захвалио је школи и општини Вишеград на наградама које су им уручене. “То је посебан доживљај за све нас који ћемо дуго памтити. Планирам даље уписати Музичку школу у Источном Сарајеву, али Вишеград остаје у мом срцу”, додао је Симић. Директор средњошколског центра Драгана Зечевић рекла је да у овој генерацији има 17 одличних ученика, те захвалила начелнику на пријему. „Ово је још један знак да наша општина препознаје и вреднује рад младих чиме им даје подстрех да наставе истим путем и дање“, рекла је она. Јована Берјан свој пут наставља на студију новинарства на Палама и овај пријем јој каже много значи. „Ово ми много значи јер је то знак да нас подржава начелник али и цијела држава“, каже она. Општина је и ове године организовала одлазак у Спомен-комплекс Стари Брод за најбоље ђаке, њихове разредне старјешине и директоре школа. О.Марковић/Радио Вишеград

У оквиру видовданских свечаности у Андрићграду у Вишеграду уручена је „Велика награда Иво Андрић“ италијанском књижевнику Сандру Веронезију за цјелокупно књижевно стваралаштво, док је Енесу Халиловићу уручена награда за збирку пјесама „Секвоја”. Награде је лауреатима уручио директор Андрићевог института Емир Кустурица који је овом приликом рекао да је ово једина интернационална награда на подручју југоситочне Европе. „Ово је једина награда коју дијеле странци и књижевници са српског говорног подручја. Ми смо пресрећни што данас по девети пут можемо да овде угостимо двојицу великих писаца“ рекао је Кустурица. Обраћајући се присутнима књижевник Сандро Веронези се захвалио да урученом признању истакавши да је веома узбуђен што ће коначно имати прилику да прошета мостом Мехмед паше Соколовића који је главни јунак Андрићевог романа „На Дрини ћуприја“, а он сам је како каже велики поштовалац Андрићевог дјела. „Други разлог мог узбуђења је што се данас налазим и пред великим маестром, Емиром Кустурицом, али поред тога што је велики мајстор он је за мене старији брат. Његови филмови су ме научили да никада не тражим нормалност и симетрију, већ сасвим супротно , да се препустим нагињању тамо и овамо и да размишљам као да сам и даље дијете“ рекао је Веронези. „Бити за живота препознат као пјесник је велика срећа и ријетки су пјесници којима се то деси. Мало је њих чија поезија буде препозната за живота и вјерујте увијек трептим када људи препознају моје књиге“ рекао је у свом ображању Енес Халиловић коме је награда уручена за збирку пјесама „Секвоја“. Присутнима се обратио и предсjедник Републике Српске Милорад Додик који је упутио честитке Андрићевом институту и Емиру Кустурици који већ годинама истрајавају у томе да се на овом мјесту окупљају еминентни књижевници и други умјетнички ствараоци. „Драго ми је што баш овде у Вишеграду сваке године на овај дан исписујемо историју културе и књижевности додјељујући награду онима који су својим интелектуалним радом створили књижевна дјела која ће остати запажена у историји цивилизације“ поручио је Додик. Након свечаности уручења „Велике награде Иво Андрић“ у Андрићевом институту урпиличен је концерт женског хора „Барили“ из Пожаревца, а затим је у галерији „Лубарда“ отворена и изложба слика Милене Павловић Барили под називом „Овај свет само је санак леп“. Изложбу слика уприличила је Фондација „Миленин дом“ из Пожаревца. Након свечаности у Андрићевом институту, протејереј ставрофор Драган Вукотић уручио је признања предсједнику Републике Српске Милораду Додику и режисеру Емиру Кустурици у знак захвалности за сву помоћ и подрушку коју су пружили изградњи цркве „Светог цара Лазара и косовских мученика“ у Андрићграду као и у изградњи звоника. Овим свечаностима Андрићев институт у Андрићграду обиљежио је десет година свог постојања. Радио Вишеград/М.Кусмук/ Т.Жужа

Предсједник Републике Српске Милорад Додик данас се, у оквиру посјете Вишеграду, а поводом видовданских свечаности, састао са челницима општине са којима је разговарао о новим пројектима који ће бити реализовани на подручју ове локалне заједнице. Предсједник Републике Српске Милорад Додик изразио је задовољство због чињенице да у Вишеграду законодавна и извршна власт дјелују на прави начин истакавши да је за развој Вишеграда крупна ствар завршити концепт Андрићграда онако како је то његов идејни творац Емир Кустурица замислио. „Очигледно да је изградња Андрићграда велики дар овој општини јер је скренута пажња на Вишеград и омогућено интересовање и долазак великог броја туриста“, казао је он. Према његовим ријечима за реконструкцију водоводне и канализационе мреже у овој години ће бити урађен пројекат за шта је обезбјеђено милион марака, док ће се у наредној години, уз дозволе које обезбјеђује локална управа, кренути у реализацију. „Ријеч је инвестицији која неће бити испод 20 милиона КМ али ћемо је заједничким напорима са општином и предузећем „ХЕ на Дрини“ завршити као базу а онда ићи у реконструкцију улица и путева, а међу њима је и недовршени пут према Вишеградској бањи који ће бити завршен у идућој години“, рекао је он. Предсједник Републике Српске каже да је веома битна изградња аутопута из Србије преко Вишеграда за Источно Сарајево за шта је утврђена траса али је неопходно Вишеград спојити са Требињем. „Оно што треба да се зна да се изнад Вишеграда, на додирној тачки са тим ауто путем, планира и раде се студије за изградњу пута преко Рудог, Фоче и Тјентишта до Требиња“, рекао је Додик. Према ријечима начелника општине Вишеград Младена Ђуревића на састанку је истакнуто да ће Влада пружити помоћ општини да се санирају и надокнаде штете проузроковане невременом, које је надавно задесило Вишеград, а било је ријечи и о пројекту гасификације. „Преко Сарајевогаса у наредном периоду у нашој локалној заједници биће реализован и овај значајан пројекат који ће унаприједити цијелу општину“. Састанку у општинској управи присуствовали су и српски режисер Емир Кустурица, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац, представник државног капитала у Андрићграду Недељко Елек, директор предузећа “Хидроелектране на Дрини” Недељко Перишић, начелник општине Соколац Милован Бјелица и одборник Скупштине општине Вишеград Дарко Андрић. O. Марковић/Радио Вишеград

Светом архијерејском литургијом у цркви „ Цара Лазара“ у Андрићграду почеле су видовданске свечаности у Вишеграду. Литургију је предводио Митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење свештенства Српске православне цркве. „Много је српских мученика од Косовског боја до данас. Само Бог зна колико смо живота жртвовали за нашу слободу. И овај храм који је посвећен страдалнику за вјеру Христову- нашем кнезу Лазару, остаће да опомиње ко смо, шта смо, како би очували своје име, поријекло, своју културу и свој језик“, поручио је Митрополит дабробосански Хризостом током видовданске беседе у вишеградској саборној цркви. Након литургије, славски колач преломили су начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и митрополит Хризостом. У знак сјећања на изгинуле српске јунаке у Косовском боју 1389.године, као и све борце који су живот положили на бранику отаџбине за слободу нашег народа до данашњег дана, служен је молитвени помен. У поводу обиљежавања храмовне славе, Хризостом је освештао новоизграђени звоник, чиме је употпуњен комплекс андрићградске цркве. Због кишног времена ове године изостала је традиционална видовданска литија градским улицама. М.Андрић/Радио Вишеград

У Андрићевом институту у току је научни скуп на тему „Култура поништавања и поништавање културе; српски случај“, на коме учествују научни радници из различитих области друштвених наука. Слободан Антонић руководилац одјељења за друштвене науке Андрићевог института каже да је тема „Култура поништавања и поништавање културе; српски случај“ мултидисциплинарна те су у складу са тим и учесници из различитих дисциплина; социологије, филозофије, политичких наука и комуникологије. „Жеља нам је да проблем свеприсутан не само у јавности већ и у науци расветлимо из различитих углова, а резултат овог скупа са закључцима биће штампан у Зборнику“, казао је он. Слободан Рељић, социолог и новинар каже да овакви скупови представљају прилику за ситуирање друштва у преломном времену, а ово вријеме због кризе у Украјини то јесте. „Већина ствари које се сада раде у друштву су самоубилачке, ради се на штету друштва, почевши од невладиних организација до неких државних послова, али друштво које сазна с чим је суочено и шта се дешава око њега, а то креће из научних кругова и шири се пронципом осмозе до свих људи: У томе је значај оваквих скупова“, истакао је он. На скупу ће бити обрађено више од десет тема, а скуп ће затворити оснивач и директор Андрићевог института Емир Кустурица. О. Марковић

Из јеврејске општине у Добоју обавјештавају да ће у сриједу 28.јуна, на јеврејском гробљу на Околиштима у Вишеграду бити одржан историјски час у оквиру иницијативе за очување јеврејских гробаља широм Босне и Херцеговине. Историјски час, са почетком у 14.00 часова одржаће примаријус доктор Данијел Атијас. „Јеврејску заједницу у БиХ данас чини шест јеврејских заједница -Бањалука, Добој, Тузла, Зеница, Мостар и Сарајево са укупно око хиљаду чланова“, рекао је Атијас, те додао да широм Босне и Херцеговине постоје 44 јеврејска гробља. У Републици Српској је у последње двије деценија изграђене су двије синагоге у Бањалуци и Добоју. Радио Вишеград

Невен Јовановић посљедњих 11 година плива маратон од Вишеграда до Старог Брода, како би послао поруку да се не заборави страдање Срба у усташком покољу у Старом Броду 1942. године. „И овај пут ћу дати све од себе да испливам ову дионицу и да тако још једном оживимо сјећање на страдале у усташком покољу 1942. године. Ово је једно велико пливање за незаборав“каже он. Јовановић истиче да се спремао за овај поход који је за њега емотиван јер су у збјегу били и његови преци. Стаза је дуга 16 километара, ја пливам отприлике десет километара, с тим што пливам у етапама. Могу да поднесем велику хладноћу воде, даћу све од себе и ово радим у сјећање на дједа, баку и њихово четворо дјеце“, рекао је Јовановић. По рођењу Невен Јовановић је Горажданин настањен у Лондону, и каже да је његова мисија да овај злочин над српским народом никада не буде заборављен. Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, а о његовим страхотама говори и податак да су Нијемци, непријатељи српског народа у Другом свјетском рату, били згрожени и спасавали су људе из Дрине. О.Марковић/Радио Вишеград

Вишеграду је дочекано око 250 српске дјеце са Косова и Метохије која ће наредних седам дана боравити код породица својих вршњака из Републике Српске. Дјеца бораве у Српској у оквиру пројекта „Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске“, који једанаести пут организује бањалучки Одбор за помоћ Србима на Косову и Метохији. У Андрићграду су дочекана дјеца из Партеша, Пасјана, Новог Брда, Шилова, Витине, Звечана и Лепосавића, која ће наредних седам дана бити смјештена код вршњака на Сокоцу, у Источном Новом Сарајеву, Источној Илиџи и Требињу. Дјецу су на Тргу Николе Тесле дочекали министар безбједности у Савјету министара Ненад Нешић, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и предсједник бањалучког Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији Милорад Арлов. Нешић је рекао новинарима да су Срби са Косова и Метохије увијек добродошли у Републику Српску. „Један смо народ. Ми у Републици Српској знамо како је њима. Желим да се овдје осјећају слободно“, рекао је Нешић. Арлов је рекао да су дјеца будућност српског народа и српског постојања Косова и Метохије. „Захваљујем се свима који су их дочекали у Републици Српској“, истакао је Арлов. Ђуревић је рекао да Вишегад након четири године поново организује дочек за дјецу са Косова и Метохије. „Драго ми је што су дјеца наставила да долазе у Републику Српску“, рекао је Ђуревић. Дјеца су обишла мост Мехмед паше Соколовића, Андрићград и друге туристичке знаменитости Вишеграда. У Етно-селу „Станишићи“ код Бијељине јуче је дочекана група од око 550 дјеце са Косова и Метохије која ће боравити у Српској у оквиру пројекта „Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске“. У оквиру пројекта „Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске“ од 2012. године у 37 локалних заједница у Српској боравило је више од 6.000 српске дјеце у пратњи око 550 просвјетних радника. СРНА