ВИЈЕСТИ

Логопед у вишеградском Дому здравља Драгана Шијаковић одржала је вечерас предавање за родитеље чија дјеца похађају вртић „Невен“ на тему правилног тока говорно-језичког развоја као и о утицају екрана на укупан развој дјеце. „Оно на шта ми посебно скрећемо пажњу јесте утицај екрана који све више и више узима маха те се ми кроз свој рад сусрећемо са великим бројем дјеце која имају екранизам“ рекла је Шијаковићева додајући да екранизам подразумијева претјерано конзумирање уређаја као што су телефони, таблети, телевизори и другог садржаја који се односи на цртане филмове, видео игрице и слично. „Ова проблематика видљива је већ код узраста дјеце од двије године, и то не само на пољу говорно-језичког развоја него и када је у питању оштећење пажње односно поремећај концентрације“ истакла је Шијаковићева. Према њеним ријечима јављају се случајеви у којима дијете у одређеном узрасту још не проговори због једносмјерне комуникације, јер дијете када је пред екраном само прима информације и нема никакву потребу да на њих одговара. „Циљ овог предавања у ствари јесте превенција, да се скрене пажња родитељима на рано укључивање дјеце на третман, јер није исто када се родитељ логопеду јави са дјететом које има проблем са двије године и дјететом које има већ четири или више година“ појаснила је Шијаковићева. Стручни сарадник за васпитно образовни рад у вртићу „Невен“ Сања Кујунџић Тасић рекла је да је ово предавање организовано у складу са годишњим планом рада ове установе јер је ова проблематика нажалост све више присутна у развоју дјеце. „У последње вријеме јако је велики број дјеце која имају проблем у развијању говорног апарата и са усвајањем ријечи те је ово горућа тема за све узрасте од најмлађих па до предшколаца“ рекла је Кујунџић Тасић. Она је додала да се запослени у вртићу свакодневно кроз свој рад труде да што више обогате ријечник код дјеце путем дјечије књижевности и исправљањем говорних мана.„Подстичемо дјечију самосталност у говору, вјежбамо говорни апарат и све оно што доводи до њиховог правилног развоја“ истакла је Кујунџић Тасић. Предавање је одржано у организацији вртића „Невен“, а у сарадњи са Домом здравља Вишеград. М.Кусмук

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић уприличио је данас пријем, поводом одласка у пензију Бранке Драгичевић. Према ријечима начелника Ђуревића ово је испраћај ријетко марљивог радника општинске администрације, добре сараднице, жене од које се имало шта научити. „Многи који су имали вољу и жељу да уче имали су прилику од Бранке да приме знање и многи су то учинили што је гарант да ће наша општина наставити да иде у добром смјеру“, рекао је он. Бранка Драгичевић каже да је срећна што је радила у општинској администрацији. „Задовољна сам што сам дијелила радне изазове са изузетно добрим колегама са којима сам урадила много пројеката, планова, извјештаја и активности и са којима сам постала и остајем у изванредним односима“, рекла је Драгичевићева. Бранка Драгичевић радила је у Одјељењу за привреду општине Вишеград. O.Maрковић

Унапријеђење пољопривредне производње кроз сарадњу Ужица и Вишеграда било је тема данашњег састанка начелника вишеградске општине Младена Ђуревића и његових сарадника са представницима Савјетодавне стручне службе за пољопривреду општине Ужице. Директор Савјетодавне стручне службе за пољопривреду општине Ужице Небојша Брзаковић каже да су након упознавања са потенцијалима вишеградског краја договорили конкретне видове сарадње, а све с циљем унапријеђења пољопривредне производње овога краја и снажења еколошке свијести у тој области. „Ми ћемо у наредних мјесец дана организовати предавање на коме ћемо вишеградске пољопеивредне произвођаче упознати са значејем агрохемијске анализе земљишта и оним што је потребно да учине за оснивање засада воћарских врста, а тога дана биће организована и резидба воћа на неком газдинству како би се практично показало како то треба радити са једногодишњим или вишегодишњим засадима како би се они реконстрисали“, рекао је Брзаковић. Према ријечима пољопривредног инспектора општине Вишеград Марице Јовановић сарадња са Савјетодавном стручном службом за пољопривреду општине Ужице је веома значајна. „Општина Вишеград ради на оживљавању пољопривреде кроз подстицајна средства и све друге видове помоћи, те ће и ова сарадња добродоћи за стицање нових знања која ће допринијети квалитетнијем искориштавања наших ресурса и незагађеног земљишта с циљем повећања приноса“, казала је Јовановићева. Ово је, како су оцијенили учесници састанка, само први у низу корака који ће услиједити, у циљу унапријеђења пољопривредне производње кроз размјену искустава произвођача са подручја Ужица и Вишеграда. О.Марковић

Служењем парастоса, обиласком ратних положаја на Горњој и Доњој Лијесци, те полагањем цвијећа на централни споменик код храма Светог Саве, општинска Борачка организација обиљежила је Дан одбране Вишеграда. Овом приликом за ученике СШЦ „Иво Андрић“ одржан је историјски час на Доњој Лијесци. На данашњи дан прије 31 годину Вишеград је успјешно одбрањен у борбама које су се водиле на Горњој и Доњој Лијесци, када је бројчано слабија Вишеградска чета Војске Републике Српске успјела да одговори нападима тзв Армије БиХ.  У борбама које су почеле 22. и трајале до 29. октобра живот је изгубило седам бораца Вишеградске чете, погинула су и четири цивила, а само породица Танасковић тог је дана изгубила три своја члана. Борац ВРС Предраг Мирковић каже да је као припадник четврте чете Вишеградске бригаде ВРС тих дана био на српским положајима које су нападале муслиманске снаге, а које су како истиче биле  бројачно  јаче. „Однос снага био је 10 напрема један у њихову корист. Трпили смо веома жестоке нападе, на све начине су покушавали да пробију ову линију али нису успјели јер смо ми били веома добро организовани, очекивали смо те нападе и успјели смо да им одговоримо“ прича Мирковић. Према његовим ријечима циљ тзв. Армије БиХ био је да се пробије до Вишеграда, а затим и освоји објекат вишеградске хидроелектране, међутим иако бројчано слабији борци Вишеградске бригаде су тај план осујетили. Предсједник Скупштине Борачке организације Вишеград Александар Савић на Доњој Лијесци одржао је предавање ученицима Средње школе „Иво Андрић“ о значају борби које су се водиле крајем октобра 1992. године на овим положајима. „Мјесец октобар 1992. године био је мјесец страдања у општини Вишеград. Око 50 бораца наше бригаде своје животе је дало на многим положајима у околини Вишеграда као што су Дринско, Меремишље и овде на Лијесци. На данашњи дан прије 31 годину бранила се и одбранила слобода нашег народа“ истакао је Савић. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић истакао је важност овог дана који никада не смијемо заборавити као ни оне који су своје животе уградили у темеље слободне Републике Српске. „Битно је да на оваквим окупљањима присуствују млађе генерације како би научили и запамтили све оно што се дешавало у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Овакви историјски часови би требало да пређу у традицију и да са генерације на генерацију преносимо све оно што се дешавало у том периоду“ напоменуо је Ђуревић. Делегације Борачке организације и општине Вишеград обишле су и положаје на Доњој и Горњој Лијесци као и на Кочариму гдје су се од 22. до 29. октобра 1992. године водиле борбе за ослобођење Вишеграда. М.Кусмук

фото: Fly video support У четвртом колу Прве лиге РС рукометаши екипе „Вишеград ХЕД“ у суботу 14. октобра  на свом терену дочекују екипу Бијељине из тог града.  Утакмица ће бити одиграна у Градској дворани са почетком у 18.00 часова. Екипа „Вишеград ХЕД“ на другој је позицијина табели са пет бодова. У недељу 15. октобра РК „Вишеград ХЕД 2“ одиграће такође на домаћем терену утакмицу против екипе „Локомотива“ из Брчког. Ова утакмица игра се у оквиру трећег кола Друге лиге РС група исток. Утакмица почиње у 15 часова. Одбојкашице „ХЕ на Дрини“ из Вишеграда одиграће сутра на домаћем терену меч против екипе „Младост“ из Рогатице, у оквиру другог кола Друге лиге РС група 3. Утакмица се игра у Градској дворани са почетком у 15.00 часова. Вишеграђанке тренутно заузимају треће мјесто на табели са три бода док је Младост последња и за сада без бодова. У суботу се наставља и такмичење за фудбалере када вишеградска „Дрина ХЕ“ у деветом колу Друге лиге РС гостује у Сребреници гдје ће снаге одмјерити против домаћег „Губера“. Након осам одиграних кола вишеграђани су други на табели са 21 бодом док је „Губер“ 12. и има осам бодова. Овог викенда почиње нова такмичарска сезона за кошаркаше у Првој лиги Републике Српске. У првом колу које се игра сутра, вишеградски кошаркаши шрву утакмицу играју у гостима у Бијељини гдје ће се састати са екипом „Будућност БН“. М.Кусмук

Директор Зависног предузећа „ХЕ на Дрини“ Вишеград Недељко Перишић организовао је данас пријем за играче и управу Кошаркашког клуба „Варде ХЕ“ пред почетак такмичарске сезоне која почиње следећег викенда. У разговору са гостима Перишић је како је рекао упознат са досадашњим изазовима са којима се овај клуб сусретао и истакао задовољство што је ово предузеће имало прилику да помогне у превазилажењу неких текућих проблема. „Драго ми је што сам имао прилику да чујем да је „Варда ХЕ“ од ове сезоне један квалитетан тим са високим амбицијама, а ја ипсред нашег предузећа могу да обећам да ћемо их у зацртаним подухватима пратити“ рекао је Перишић. Он је додао да у складу са позитивним пословањем предузеће „ХЕ на Дрини“ ће као и претходних година наставити са финансијском подршком вишеградским спортским клубовима. „ У склопу активности везаних за рекламирање путем спортских клубова смогли смо снаге да за њих обезбједимо значајна финансијска средства. Пракса је показала да без финансијских улагања нема ни великих успјеха, тако да је непоходно новац улагати у спорт, рационално га трошити, а затим уз труд играча и управе резултати неће изостати“ додао је Перишић. Предсједник КК „Варда ХЕ“ Марко Миличевић захвалио се на данашњем пријему истичући да се у Вишеграду осјећају неки нови спортски вјетрови, а тај вјетар је како каже дотакао и кошаркашки клуб. „Све оно што смо до сада постигли свакако је и уз помоћ наших спонзора, а првенствено предузећа „ХЕ на Дрини“. Надам се да ћемо указано повјерење оправдати на терену у предстојећој сезони. Наш циљ је да се пласирамо у плеј оф, односно у прве четири позиције како би могли обезбједити борбу за титутлу првака Прве лиге РС“ рекао је Миличевић. Тренер вишеградског кошаркашког прволигаша Борко Переула најавио  је да сезона почиње у суботу 14. октобра те додао да без обзира на мање здравствене проблеме појединих играча екипа спремна за предстојеће такмичење. Ове године за „Варду ХЕ“ игра Душан Рашковић из Београда који се у име својих саиграча захвалио на данашњем пријему истичући да је од ове године ситуација у клубу подигнута на један много већи ниво него што је то било раније.  „Ми као играчи смо задовољни условима који су нам обезбјеђени, напорно радимо и тренирамо, а све са циљем да оправдамо очекивања и амбиције како управе клуба тако и наших навијача“ додао је Рашковић. Прва лига РС за кошаркаше почиње у суботу 14. октобра, а у првом колу „Варда ХЕ“ гостује у Бијељини гдје ће састати са екипом „Будућност БН“. М.Кусмук

Запослени у вишеградском Центру за заштиту менталног здравља данас су на симболичан начин, дијељењем промотивног материјала и непосредним разговором са становницима ове општине, обиљежили Свјетски дан менталног здравља. Психолог Дома здравља у Вишеграду Слађана Ђукановић овом приликом је поручила да нису све ране видљиве и на додир болне, што не значи да нису битне и стварне. „Као што човјеку са сломљеном ногом нико не би рекао да му није ништа, да ће проћи, те да се слободно прошета, тако ни особи сломљеног или клонулог духа нећемо рећи да је размажена, да измишља и претјерује“, истакла је Ђукановићева. Она је нагласила да је тражење стручне помоћи знак спремности, храбрости и снаге да се ухватимо у коштац са свим животним изазовима, а никако знак слабости или дефектности. Према њеним ријечима, ова Установа настоји да подигне свијест о значају очувања менталног здравља, које је једнако важно као и тјелесно. У знак подршке свим особама које пате од различитих менталних поремећаја, а и с циљем подизања свијести о менталном здрављу, обичај је носити зелену тракицу која симболзује нови живот и нове почетке. Свјетски дан менталног здравља обиљежава се од 10. октобра 1992. године, у организацији Свјетске федерације за ментално здравље и Свјетске здравствене организације, како би се подигла свијест о проблемима менталног здравља широм свијета, а ове године је то учињено под слоганом „Наш ум, наша права.“ Б.Марковић

Средњошколски центар „Иво Андрић“ у Вишеграду, данас, на рођендан нашег нобеловца, чије име носи установа, низом културно-забавних и спортских садржаја, те пријемом за ученике и запослене обиљежио је Дан ове васпитно образовне установе. Честитке поводом Дана Средњошколског центра упутио је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић истакавши значај овог обиљежавања. „Користим прилику да свим професорима и ђацима на овај дан пожелим добре резултате у будућности и изражавам увјерење да ће сви уложити максимум како би наша дјеца изашла на прави пут, постали добри људи, стекла образовање и по окончању школовања вратила се у Вишеград“, казао је он. Директорица Средњошколског центра који носи име нашег јединог нобеловца Драгана Зечевић каже да је одговорност професора велика али да ће истрајати у својој мисији стварања доброг кадра који представља будућност Вишеграда истакавши значај обиљежавања Дана установе. „Значај обиљежавања овог дана је апострофирати оно што се током цијеле године ради, а то је потсјећање на Андићево дјело и живот“, рекла је она. Поводом Дана Средњошколског центра „Иво Андрић“ ученици и њихови професори организовали су и квиз знања. О.Марковић

Иако је Удружење пчелара Вишеград прошло велику кризу успјело је да, уз помоћ локалне заједнице и Министарства пољопривреде омасови чланство и настави рад, а хуманитарне акције су дио тога, каже челни човјек Удружења Александар Масал. „У изузетно тешкој години, могу слободно рећи и деценији, за рад пчелара на подручју општине Вишеград, због великих климатских промјена које се деђавају, успјели смо да скупимо 25 килограма меда за хуманитарне сврхе, а наш Управни одбор одлучио је да то буде донација Дому за лица са инвалидитетом“, рекао је он нагласивши да је то, у односу на број штићеника мала али донација од срца. Помоћник директора Дома за лица са инвалидитетом Перо Крстић изразио је захвалност за донацију. „Нама је свака донација од срца драгоцјена, ова посебно јер мед даје снагу и енергију нашим корисницима“, казао је он истакавши да Министарство здравља и социјалне заштите као и општина Вишеград имају несебично помажу рад ове установе. Штићеница ове установе Даријана Павлијашевић задовољна је донацијом. „Ми подржавамо здрав начин живота и ова донација нам много значи те сам захвална свима који мисле на нас“, рекла је она. У Дому за лица са инвалидитетом тренутно је 191 штићеник,а од прије три мјесеца овдје је покренут и пријем малољетних лица. O.Mарковић

Данашњи датум, 9. октобар уписан је великим словима у историју српске књижевности као дан када је 1892. године рођен једини српски нобеловац Иво Андрић. У Матици рођених цркве Светог Ивана Крститеља у Травнику, под редним бројем 70, стоји да је 9. октобра 1892. године рођен Иван, син Антуна Андрића, подворника и Катарине Андрић, рођене Пејић. Будући велики српски писац родио се у Травнику стицајем околности, док му је мајка боравила у гостима код родбине. Андрићеви родитељи били су Сарајлије, очева породица деценијама је била везана за овај град у којем се традиционално бавила кујунџијским занатом. Многи пишчеви преци и рођаци, укључујући и све његове стричеве, подлегли су младости од туберкулозе, а сам Андрић без оца је остао као двогодишњи дијечак.  Суочавајући се са беспарицом, Катарина Андрић свога јединца даје на чување мужевљевој сестри Ани и њеноме мужу Ивану Матковшик у Вишеград. У вријеме када је мајка Катарина, Андрића довела у Вишеград, град на обалама Рзава и Дрине био је мала погранична штација са око 1500 становника. Ана Андрић, односно удато Матковшик, имала је тада 34 године и од цијеле своје породице једина је доживела некакву старост и од свих њих, једина се за то вријеме највише уздигла на друштвеној љествици. Удала је са аустријског наредника Ивана Матковшика који је дошао у БиХ са окупацијом као аустријски кадар из Пољске. Ана је са њим дошла у Вишеград гдје је Иван Матковшик био постављен за шефа пограничне жандармеријске станице која је покривала граничну област: Горажде, Вишеград, Рогатицу. „Ја сам први пут прогледао пред тим мостом на Дрини. Прозор моје собе на другој обали  гледао је на овај величанствени мост Мехмед паше Соколовића  пред којим сам у детињству увек застајао идући у школу. И док су се моји другови играли крај реке , ја сам ту на средини моста, на каменој клупи-сфи, како је зову, волео сатима да слушам причања старих људи…“ говорио је касније Иво Андрић. Посебно мјесто у Андрићевом дјетињству имала је Ајкуна Хрељић која је радила у кући Ивана и Ане Матковшик. Ајкуна Хрељић је од своје седме године почела служити по кућама. Удала се у 14-ој години за, живјела близу 100 година и била је последњи свједок Андрићевог раног дјетињства. Иза Ајкуне остало је неколико прича о дјечаку Иви тачније „њеном Иви“ како га је она звала. „У то време када је сиромаштво чамило пред свачијим прагом, чиновници су могли да држе понеку жену-послужника у кући. Тако је код нас дошла Ајкуна. Кад сам пошао у школу, њена је дужност била да ме одводи и доводи, тј. да ме преводи преко моста и враћа назад. Сећам се: знао сам се често истргнути из њених руку и јурнути за дечацима. Ајкуна би престрашено трчала за мном вичући: Ма стани шејтане један, куда ћеш, рећи ћу ја тетку шта радиш, немој мислити да нећу“ записао је Андрић у својим сјећањима на вишеградско дјетињство. Иво се у Вишеграду дружио са дјецом из своје махале. На великим мерајама-Бикавцу, Мајдану и уз Дрину, ишао је уз осталу дјецу да се игра зврка, клиса, хармана, ораса, крајцаре, дјечијих игара које су са краја 19 вијека биле главна раскош дјеце у касаби. У граду који ће, више него иједно друго мјесто, обиљежити његово стваралаштво, гледајући свакодневно витке стубове на Дрини ћуприје, Андрић 1903. године завршава основну школу. Те јесени, након распуста од хрватског друштва „Напредак“ добио је стипендију у износу од 200 круна годишње, те је са том свотом прешао у Сарајево код мајке како би се уписао на Велику сарајевску гимназију. Међутим, Вишеград ће заувјек остати урезан у Андрићу, вјерно ће му се враћати током ферија па чак и касније кад започне своју дипломатску каријеру. Иван Матковшик који је радио као благајник у предузећу „Варда“, умро је 1924. године у 72 години. Само три године касније умрла му је и тетка Ана у 67 години. Сахрањени су у католичком гробљу у Вишеграду, гдје се и дан данас налазе њихови споменици. Њиховом смрћу прекинут је и сваки даљи разлог Андрићевих љетњих посјета Вишеграду. У град свог дјетињства Андрић ће се вратити двије и по деценије касније и још по неки пут након што је већ постао славни писац и нобеловац. Дан када је рођен, Вишеграђани не заборављају па је тако и ове године положено цвијеће на његове споменике код моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду,а пригодним програмом овај датум обиљежиће и Народна библиотека и Културни центар који носе пишчево име. М.Кусмук