ВИЈЕСТИ

У недељу 26.маја, у селу Велетово код Вишеграда, биће обављено освећење храма Светог архиђакона Стефана, најављено је у сједишту Митрополије дабробосанске у Сарајеву. „Дочек српских архијереја Mитрополита дабробосанског Хризостома и епископа Западно-америчког Максима је у 8:00 часова у порти храма, након чега ће услиједити чин освећења ове православне богомоље и света архијерејска литургија“, потврђено је из Управе манастира добрунског, чији метох је црква у Велетову. Из организационог одбора за изградњу велетовске цркве,најављују велику свечаност у част Архиђакона Стефана и освећења овог храма, који ће бити светионик православља данашњим и будућим генерацијама. За све посјетиоце биће припремљен и богат културно-умјетнички програм и славска трпеза. Изградња храма почела је у прољеће 2021.године. Захваљујући фамилији Андрића,чији су коријени у Велетову а који су покренули пројекат изградње цркве у овом селу, као и бројним дародавцима, ова богомоља , овог прољећа уз благослов митрополита Хризостома дочекује прво литургијско сабрање вјерног народа. Ових дана извршена је и комплетна реконструкција локалног пута у дужини од четири километра на потезу од плавог моста у Босанској Јагодини до новоизграђеног храма у Велетову. Извођач радова је фирма „Оморика“ из Вишеграда. За ове наамјене издвојена су средства из општинског буџета, кроз порјекат одржавање и локалних и некатегорисаних путева на подручју Вишеграда. Директор „Оморике“ Новак Савић је потврдио да су радници грађевинским машинама у кратком року успјели да заврше цијелу путну дионицу, приоритетно због освећења велетовског храма. М.Андрић    

У Андрићевом институту у Вишеграду промовисан је Зборник докумената „Стари Брод“ у издању Фондације “Заборављени коријени”. На 640 страна Зборник доноси до сада необјављена докумената о страдању Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне. Обухвата данашње општине: Соколац, Пале, Источни Стари Град, Олово, Кладањ, Власеницу, Хан Пијесак, Рогатицу, Вишеград, Ново Горажде, Горажде, Чајниче и Рудо. Документи потичу из Војног Архива у Београду, Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Архива Југославије у Београду. По први пут, јавности се представљају ови факсимили и преписи пресуда, извјештаја, записника и свједочења из 1946. и 1947. године.   Приређивач Зборника је оснивач Фондације “Заборављени коријени“ Драган Радовић. „ У овој књизи ће многе породице моћи да пронађу податке о својим страдалим. Истраживачи и историчари ће то моћи да користе као подлогу за своје будуће пројекте, јер ће се заиста наћи обиље података и докумената важних за ову тему који су до сада остали непознати”, навео је Радовић. Према његовим ријечима, Зборник пружа и сазнања о јавности непознатим злочинима и необиљеженим стратиштима Срба. Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да је још 1941. године на простору Вишеграда и Рогатице уз Дрину био збјег од 12.000 Срба из Срема, које су усташе намјеравале погубити, али да Њемачкој, која је баш у то вријеме нападала СССР, није одговарало да се на том простору врше злочини, а њемачки фашисти били су запрепашћени суровошћу усташких злочинаца. “У једном од свједочења објављених у Зборнику, преживјели Србин Никола Билић наводи каква су звјерства Францетићеве усташе починиле над око 5.000 Срба који су бјежали према Дрини. Он свједочи да су том приликом многи поскакали у ријеку, гдје су се подавили. Жене су у Дрину бацале своју дјецу и за њима скакале само да не би пале у руке побјешњелих Френцетићевих хорди, јер су биле свјесне да их чека још страшнија смрт”, навео је Радовић. Један од важнијих докумената је исказ Босе Кузмановић из Бијелих Брда код Рудог, која говори о страдању своје троје и избјегличко двоје дјеце из Рогатице у јуну 1943.године. Према њеном свједочењу, то петоро дјеце у њеној кући заклале су муслиманске усташе а њу су изболи ножевима. Тешко рањена она је тада међу усташама препознала Рамиза Косовца. Милош Ковић , српски историчар и универзитетски професор истиче да је ово једна драгоцјена збирка докумената о српским страдањима у Другом свјетском рату на простору сарајевско-романијске регије. „У Зборнику се налази суви докумнетарни материјал у коме ће многи пронаћи своје претке. Поред исказа сведока о томе шта се догодило, имамо и резултате суђења ,гдје се види да су зликовци који су затирали цела села и породице добили по пет до седам година затвора“, истиче Ковић. Према његовим ријечима у овим временима, када је поново актуелизована тема о геноциду , потребне су нам овакве књиге и то преведене на свјетске језике, прије свега на енглески, шпански и руски , јер је, како истиче, потребно да се свијест о геноциду над српским народом прошири на цијели свијет. М.Андрић  

Пригодном приредбом, у присуству бројних званица, у Основној школи „Вук Караџић“ у Вишеграду, обиљежен је Дан школе – Свети Ћирило и Методије. Директор ове образовне установе Момир Радојчић рекао је да је школска година била изузетно успјешна, те да су ученици постигли завидне резултате на свим нивоима такмичења. „Овом приликом желим да честитам свим нашим ђацима и да истакнем да су успјеси забиљежени и на конкурсима које је расписао Педагошки завод РС, а добри резултати су остварени и изван граница наше земље“, навео је Радојчић. Он је упутио захвалност свим просвјетним радницима ове установе на пожртвованом раду као и општини Вишеград, општини Ново Горажде, предузећу „Хе на Дрини“, те свим установама, предузећима и појединцима уз чију помоћ је наставни процес подигнут на виши ниво. Честитајући Дан школе ученицима и запосленима у овој установи, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић је рекао да ће ова локална заједница и убудуће помагати њихов рад, а све у циљу бољих услова за школовање. „Желим вам да и у наредним годинама успјешно обављате свој посао и постижете завидне разултате“, поручио је Ђуревић, истакавши да је данашњи програм приредбе још један доказ преданог рада просвјетних радника и ученика. Током свечаности обиљежавања, директор Основне школе „Вук Караџић“ Момир Радојчић уручио је захвалнице представницима установа, предузећа,појединцима, те пензионисаним радницима који су пружили помоћ и подршку у раду ове образовне установе. Основну школу у Вишеграду тренутно похађа 630 ученика. Б.Марковић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић уприличио је данас пријем за чланове Рукометног клуба „Вишеград ХЕД“ који су изборили пласман у Премијер лигу БиХ и одбојкашице клуба „ХЕ на Дрини“ које ће од наредне сезоне наступати у Првој лиги Републике Српске. Овом приликом Ђуревић је честитао вишеградским спортистима на изузетним резултатима те пожелио много упсјеха у наредној такмичарској сезони. „Оно што можемо да обећамо нашим спортистима јесте да ћемо и даље заједно са предузећем „ХЕ на Дрини“ стајати иза њихових резултата. Све оно што они раде и резултати које постижу су веома важни за наш град који они представљају у најбољем свјетлу“ истакао је Ђуревић. Тренер вишеградских рукометаша Жељко Јаћимовић захвалио се на данашњем пријему али и подршци коју је општина Вишеград пружала овом клубу током цијеле сезоне. „Још увијек се нису слегли утисци од освајања титуле Прве лиге Републике Српске, тако да нас у наредном периоду очекују договори са управом клуба о томе како наш квалитет подићи на виши ниво с обзиром на озбиљност такмичења у Премије лиги БиХ“ додао је Јаћимовић.   У име Одбојкашког клуба „ХЕ на Дрини“ општини Вишеград као и предузећу „ХЕ на Дрини“ захвалио се предсједник Раде Баралић који је рекао да је њихова подршка омогућила добар резултат. „Надамо се да ћемо у следећој сезони испунити наш циљ, а то је да се покажемо као стабилна прволигашка екипа, а наравно уз даљу подршку општине и предузећа „ХЕ на Дрини“ истакао је Баралић. У наредну такмичарску сезону Вишеград улази са три клуба која су изборила пласман у виши ранг такмичења, одбојкашице и фудбалери пласирали су се поново у Прву лигу Републике Српске, док су рукометаши будући учесници Премијер лиге БиХ. М.Кусмук

У Градској галерији у Вишеграду вечерас је отворена прва самостлна изложба фотографија вишеграђанке Светлане Новаковић под називом „Руке мајке“. Ради се о фотографијама великог формата које су настајале од маја 2020. година па до данас. „Овај циклус обухвата 45 фотографија али је само дио њих вечерас изложен у Градској галерији. Ове фотографије почела сам да стварам у периоду корона вируса када се код моје мајке први пут појавила деменција. Била је сјајан модел. Руке су као и лице, дају дубоку слику живота“ рекла је Новаковићева на отварању изложбе. Приликом фотографисања мајчиних руку, Новаковићева каже да је често она морала да јој намјешта руке јер она због болести ниије могла, али како каже на доста фотографија је она то радила сама. „Један број фотографија сликан је телефоном. Ја се фотографијом бавим из хобија од 2004. године када сам обољела од карцинома дојке и аматер сам у овом послу. Веома ми је драго што сам добила прилику да излажем у свом граду и захвалила бих се Градској галерији“ додала је Новаковићева. Присутнима се на изложби обратила доктор Маја Гулан из Ужица која је Светлани била велика подршка током лијечења од карцинома. „Светлану сам упознала у најтежем периоду њеног живота. Од тада па до сада прошло је 20 година, а Светлана је израсла у једно богаство и прелијепо је откривење и нама и самој себи. Она има око за све што је лијепо, воли живот и мислим да је ова изложба тек почетак онога што она може да нам понуди“ рекла је Гулан. Маја Шиниковић из Градске галерије истакла је задовољство што вишеградска јавност има прилику да баш у овој културној установи погледа прву изложбу Светлане Новаковић. „Ово је њена прва самостална изложба али је она већ неколико година уназад учесник Међународне ликовне колононије у Вишеграду, а њене фотографије објављене су у многим књигама, монографијама и каталозима“ рекла је Шиниковићева. Светлана Новаковић из Вишеграда поред тога што се бави фотографијом члан је Удружења жена обољелих од карцинома дојке „Јефимија“ из Ужица, а дуги низ година била је на челу Удружења „Аска“ из Вишеграда и тиме била велика подршка женама које су обољеле и лијечене од ове болести. М.Кусмук    

У Културном центру „Иво Андрић“ у Вишеграду вечерас је одржана промоција књижевног стваралаштва Ненада Милкића из Малог Зворника, који је до сада објавио седам романа, а који се углавном баве тематиком страдања српског народа. Представљајући се вишеградској публици Милкић је истакао да је први пут у Вишеграду са намјером да представи своје романе са нагласком на последњи „Кости“ који говори о страдању Срба на подручју Сарајева у претходном Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године. „Мене су окарактерисали као родољубивог писца јер се сви моји романи баве страдањем нашег народа. У мојим књигама испричане су приче са Кошара, затим о страдању Срба на подручју Крајине, а у првом роману под називом „Дуња“ дотакао сам се проблема који је велики за наш народ, а то је абортус“ рекао је Милкић. О пишчевом стваралаштву говорио је вишеградски писац Јанко Самоуковић на чији позив је Милкић и дошао у овај град. „Начин на који Ненад Милкић пише, и теме које обрађује могли би бити мотив за све оне који су нешто слично у животу доживјели да о томе пишу. Ова промоција десила се баш на дан када је у Генералној скупштини УН усвохена резолуција о Сребреници, те је то додатни подстрек да се и на овај начин одупремо притисцима којима смо као народ изложени“ истакао је Самоуковић. Ово књижевно вече одржано је у организацији Клуба књижевника „Мост“ , СПКД „Просвјета“ и Културног центра „Иво Андрић“. М.Кусмук    

Генерална скупштина УН данас разматра нацрт резолуције о Сребреници коју је бошњачки дио мисије БиХ при УН иницирао самостално, без одлуке Предсједништа БиХ, а чији су предлагачи Њемачка и Руанда. Тим поводом у Вишеграду, као и другим локалним заједницама Републике Српске истакнуте су српске тробојке, чиме се симболично исказује противљење намјери усвајања спорне резолуције, а паљењем свијећа одата је почаст погинулим припадницима Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Са скупа који је данас одржан на Тргу палих бораца у Вишеграду послата је јасна порука да Срби нису геноцидан народ те да су се кроз вијекове борили увијек на правој страни. Скуп је организовала општинска Борачка организација, а предсједник предсједништва Светозар Гузина рекао је да се свијет окренуо против српског народа. „Овај наш скуп неће допријети до оних који данас покушавају да нас прогласе геноцидним, али ми овим показујемо да смо против ове резолуције коју нам намећу свјетски лидери те смо за њих данас запалили свијећу“ рекаоје Гузина. Он је додао и да је 20 милиона Руса и 800 хиљада Срба страдало у Другом свјетском рату, а да због тога нико није проглашен геноцидним. Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, на чијем челу је био водећи израелски историчар и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф, закључила је да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште. Комисија од 10 свјетских експерата закључила је да Срби никада нису имали такав план ни у Сребреници, нити на било ком другом мјесту. Прије девет година Русија је уложила вето у Савјету безбједности УН на британску резолуцију о Сребреници.   Радио Вишеград  

Поводом уласка у Прву лигу Републике Српске, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић уприличио је данас пријем за фудбалере и управу клуба ФК „Дрина ХЕ“. Овом приликом Ђуревић је честитао овом клубу велики успјех који су постигли на терену и захвалио се на томе што су током цијеле сезоне достојно представљали наш град. „Општина Вишеград ће настојати да и у наредном периоду помаже и подржава не само овај клуб него и све друге спортске организације из нашег града. Мисија свих нас треба да буде да нашу омладину усмјеравамо на спортске терене јер их једино тако можемо извести на прави пут“ рекао је Ђуревић. Предсједник ФК „Дрина ХЕ“ Дејан Крсмановић захвалио се на данашњем пријему истичући да без помоћи општине Вишеград и ЗП „ХЕ на Дрини“ овај успјех не би био могућ. „Првсенствено нам је дарго што се овај успјех догодио баш у години када наш клуб слави јубилеј 100 година рада и постојања. задовољство нам је што смо данас имали прилику да код нашелника наше општине донесемо шампионски пехар, поразговарамо о претходном периоду али и направимо планове за даље“ истакао је Крсмановић. Фудбалски клуб „Дрина ХЕ“ након осам година поново ће од наредне сезоне се такмичити у Првој лиги Републике Српске. М.Кусмук

Шеснаести међународни дјечији фестивал „Лицидерско срце“ биће одржан од 15 до 19. августа, а Вишеград ће, по тринаести пут, бити његов домаћин 17. августа, саопштено је након данашњег састанка представника Организационог одбора фестивала са начелником општине Вишеград Младеном Ђуревићем. Изванредна сарадња са представницима вишеградске општине резултира поновним доласком младих у овај прелијепи град, каже потпредсједница Организационог одбора фестивала „Лицидерско срце“ Ивана Цвјетковић. „У Вишеград ће тог дана допутовати дјеца из четири земље, обићи ће град, а потом ће, за представнике страних ансамбала, бити организован пријем код начелника општине након чега ће дјеца у народним ношњама прошетати ћупријом и градским улицама и потом у Андрићграду представити дио своје културе и традиције“, каже она . Према њеним ријечима Вишеград ће бити домаћин ансамблима из Кине, Грчке, Бугарске и Словачке, а посебно драги гости биће чланови ансамбла из Звечана и сви они ће наступити заједно са фолклорним ансамблом „Краљ Петар ујединитељ“из Вишеграда. Умјетнички руководилац овог ансамбла Данијела Шућур каже да су поносни што ће и овај пут бити домаћини једне фестивалске вечери . „Трудимо се да сву нашу дјецу укључимо у организацију, да анимирамо волонтере, како би на прави начин дочекали госте и представили свој град у најљепшем свијетлу“, рекла је Шућур. На овогодишњем фестивалу, који организује Удружење грађана „Ера“ из Ужица учествоваће око 1000 дјеце узраста од 10 до 16 година . О.Марковић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић организовао је пријем поводом одласка у пензију Славице Марковић, која је највећи дио радног вијека провела у општинској организацији Црвеног крста. Марковићева је исказала захвалност општини Вишеград и начелнику Ђуревићу за одличну сарадњу и подршку у функционисању ове организације, без чије помоћи, како је рекла, не би могли реализовате бројне активности. „Настојали смо да људи који долазе у Црвени крст буду задовољни, да им пружимо помоћ у складу с нашим могућностима“, навела је она, те поручила младим људима да се учлане у ову организацију и на тај начин дају свој допринос у хуманој мисији. Она је истакла да је ово тежак и одговоран посао који се не може радити без емпатије. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је Црвени крст озбиљна организација која његује принципе хуманости, те да ће локална заједница увијек настојати да пружи неопходну помоћ, додавши да овај пријем представља начин да се покаже захвалност за пожртвованост у послу. Славица Марковић је у овој хуманитарној организацији провела 31 годину, трудећи се да одговорно и савјесно обавља свој посао. Радио Вишеград