МАРКЕТИНГ

Данијела Гавриловић, свестрана и неуморна жена из Бок Јанковца код Градишке, свакодневно се суочава и рјешава многобројне изазове које јој живот доноси. Као мајка троје ђеце, од којих је двоје са потешкоћама у развоју, Данијела је прави примјер несебичне мајчинске љубави и посвећености. Њен старији син Немања, који има 24 године, стопостотни је инвалид, везан за инвалидска колица, док је Јован, ученик седмог разреда, суочен са осамдесетпостотном инвалидношћу. Упркос томе, Данијела никада није клонула духом. Напротив, максимално се жртвовала како би побољшала живот својих синова. Уз огромну вољу и непрекидно вјежбање, успјела је заједно са љекарима да помогне Јовану да прохода и проговори, а прича о овој мајци и великом борцу коју је Суперновој доставио Бошко Гргић, награђена је у оквиру конкурса “Супер људске приче”. – Било је доста тешко, посебно док су били мањи. Међутим, сада је њихово здравствено стање доста стабилизовано захваљујући терапијама, па ријеђе и идемо код доктора – прича Данијела. Млађи син Јован има епилепсију и дислексију, због чега га свакодневно води у специјалну школу. – Изборим се… Ништа ми није тешко за моју ђецу – каже кроз осмијех Данијела и додаје да су јој велика подршка у свему супруг и кћерка Кристина. Поред свих изазова, Данијела је ипак успјела да створи позитивну атмосферу у свом дому. Страст према сликарству и изради посластица обогатиле су, како каже, њен живот. Торте које прави са велком љубављу многи наручују данима, па чак и мјесецима унапријед. – Сваког дана око шест поподне кренем пећи торте, па увече, када сви легну, правим филове. Прије подне скувам ручак, а затим их водим код дефектолога и логопеда – прича Данијела, која се поред непрестане бриге о ђеци бави и сликарством, највише уживајући у техници уља на платну са медитеранским мотивима. – Слике обично поклањам својим пријатељима – каже Данијела, која у паузама, када ђеца спавају, израђује и украсне фигуре. Њена страст према умјетности сеже још из детињства, али ратни догађаји су је, како каже, спријечили да се школује на ликовној академији. Ипак, завршила је куварски и фризерски занат. Данијела је активна и у удружењу за помоћ ђеци са аутизмом „Дуга“, док на својој Фацебоок и Инстаграм страници „Сњеет бy Даца“ често дијели љубав према ђеци, породици и умјетности. Редовно зна да изненади болесну или сиромашну ђецу својим најљепшим тортама. – Желим да обрадујем и своју и сву другу ђецу. Пратим новитете на интернету и потом израђујем јестиве слике за торте. Осмијех детета или његових родитеља кад поклоним торту је непроцјењив. То ми даје снагу да издржим. Сликање ми је такође унутрашњи ехо и издувни вентил. Без киста и палете боја не бих могла издржати – признаје Данијела.   Прича о овој изузетној мајци, која је награђена у оквиру конкурса „Супер људске приче“ који је реализовала компанија Супернова показује нам шта значи бити истински херој. Циљ овог пројекта, како кажу из ове компаније и јесте да се пронађу и представ талентовани, инспиративни и храбри појединци који својим ђеловањем мијењају животе других на боље, чинећи наше окружење љепшим мјестом за живот.

Виктор Глишић је д‌јечак који је од првог дана свог живота показао да је велики борац. Рођен пријевремено, у 25. недељи трудноће и са само 770 грама, Виктор је својом невјероватном снагом и издржљивошћу успио да побиједи све препреке. Оправдао је своје име и доказао да је прави херој, због чега се дирљива прича о Викторовој храбрости и љубави, коју је прослиједила његова мама Јелена нашла међу награђенима у оквиру конкурса “Супер људске приче”.   Викторов долазак на свијет био је изузетно тежак. Умјесто у топлом загрљају родитеља, прве мјесеце свог живота провео је у инкубатору. Сваки његов удах био је за његове родитеље дар и права побједа. Међутим, Виктор их је тада, како кажу, научио да уз вјеру и оно што изгледа немогуће може постати могуће.   – Сви смо се тада нашли у агонији. Нико није вјеровао да ће уопште бити позитивна прича. Стрепња и страх били су наша свакодневница. Међутим, дан за даном, Виктор је показао да је борац и побједник – рекла је кроз уздах Јелена, присјећајући се самог рођења свог сина.   Данас је Виктор један веома срећан и испуњен 11-годишњи д‌јечак, који иде у пети разред Основне школе “Иво Андрић”. Весео је и радознао. Највише воли да игра фудбал, а недавно је кренуо и да похађа курс енглеског језика. Његова упорност и храброст инспиришу његове пријатеље и познанике.   – Срећа и понос. То је наш Виктор – истакли су његови родитељи, приликом уручивања награде и додали да је пројекат “Супер људске приче” право освјежење у мору негативних вијести, јер осветљава позитивну страну друштва. Један од циљева пројекта “Супер људске приче” који реализује компанија Супернова управо је то – пронаћи и представити талентоване, инспиративне и храбре појединце који својим д‌јеловањем мијењају животе других на боље, чинећи наше окружење љепшим мјестом за живот.   Виктор је свакако доказ да, без обзира на све изазове, живот може бити чудесан. Његова прича је извор инспирације, снаге и наде.

Спајајући своју љубав према технологији и умјетности, Даниел Менићанин је доказао не само да ствара, већ и да инспирише позитивне промјене у друштву и индустрији, због чега је прича о овом младом и успјешном иноватору и музичару, коју нам је прослиједила Јелена Радановић, награђена у оквиру конкурса „Супер људске приче“ у организацији компаније Супернова. Даниел је свој пут ка успјеху започео још у Средњој музичкој школи “Владо Милошевић” у Бањалуци, гдје је показао неизмјерну љубав према музици и свирању. Након завршетка средње школе, наставио је образовање на Академији умјетности, гдје је такође бриљирао. Његова жеља да пренесе своје знање младима који дијеле исту страст, одвела га је и до оснивања удружења грађана “Акордеон”. Ово удружење није само окупило младе хармоникаше, већ је створило Дјечији оркестар који је до сада наступао на бројним хуманитарним догађајима. Након успјеха у музици, Даниел је своју пажњу усмјерио ка развоју иновација и технологије. Као студент Факултета информационих технологија, активно и успјешно ради на различитим пројектима. Један од њих је “РЦ платформа контролисана помоћу ПлаyСтатион 4 контролера”, која је осмишљена са циљем да помогне дјеци са потешкоћама у развоју. Његов рад прошао је веома запажено. Освојио је награде на великом броју фестивала и стручних конференција. Почетком ове године уручена му је златна медаља на ИНН&ТЕЦХ конференцији у Сарајеву и за иновацију “Развој софтвера за ЦНЦ хидрауличне пресе”, а недавно је добио и Плакету града Бањалука, што му је, како каже, огроман вјетар у леђа и мотивација за даљи рад у науци, култури и образовању. – Нисам ангажован само у домену науке. Не, ја се бавим и музиком и науком, које једна другу надопуњу и никада не бих могао да бирам само једну од те двије области – рекао је кроз осмијех Менићанин, након што му уручили награду испред наше компаније. Нагласио је да му веома значи сваки вид подршке, те да је пројекат „Супер људске приче“ заиста одличан јер пружа инспирацију и промовише појединце који својим радом остварују позитивне промјене и резултате.. Мотивација је, како истиче, кључна за сваки успјех, у шта се и сам најбоље увјерио, јер је, како каже, у основној школи био прилично лош ђак. – Нећете вјеровати, али ја сам у основној школи био тек добар. Тројка. Наставници које сам имао, једноставно нису ме разумјели. Спутавали су ме на неки начин и нисам имао жељу да се искажем. Тек у средњој музичкој, коју сам уписао код једног дивног професора Александра, који ме је водио четири године, постао сам оно што сам и данас – рекао је Менићанин. Прича о Даниелу Менићанину је подсјетник да су снага воље и подршка околине кључни за постизање успјеха, те да свако има прилику да својим радом обликује бољу будућност. На конкурс “Супер људске приче” у организацији компаније Супернова пристигао је импресиван број прича од стране аутора који су са поносом представили своје јунаке и свакодневне мале хероје. Циљ овог пројекта јесте да се пронађу и представе талентовани, инспиративни, храбри и хумани људи, који својим понашањем мијењају животе других на боље, а наше окружење чине љепшим мјестом за живот.