КУЛТУРА

У Градској галерији у Вишеграду вечерас је отворена изложба слика групе аутора под називом “Православље на платну” на којој су приказани мотиви прожети вјером, ликови светитеља као и пејзажи. Према ријечима историчара умјетности Марије Лакић велика је радост говорити на овако узвишеној изложби и бити дио ње. “Између осталог, вечерашња изложба је посвећена празнику – Малој Госпојини који светкује црква на Мегдану и општина Вишеград”, додаје Лакићева. Један од аутора, протосинђел Серафим Глигић наводи да су он и његови пријатељи преко пет година осликавали мотиве уско везане за православље које су вечерас представили вишеградској публици. “Ово је начин да пошаљемо поруку неба свима који траже смисао живота док наилазе на тешке муке”,каже протосинђел Глигић, те додаје да је сваки од аутора аутентичан али да их повезује иста тематика и љубав према умјетности. Академски сликар Драго Вучић се захвалио оцу Серафиму на чију се иницијативу организовала изложба, те наводи да је циљ умјестности да пружи утјеху људима и пробуди наду као што то чини васкрсење Исуса Христа. На вечерашњој изложби у мноштву добрих дјела, велику пажњу је привукла слика протосинђела Серафима на којој је приказано страдање у Старом Броду 1942. године. Поред наведених аутора, своја дјела вечерас су излагали сликар Бранислав Ковачевић, као и Милан Ликућ, Сања Грујић, Рајко Вучић и Настасија Пухало, а приказан је и једини рад упокојене Данице Милановић.

У Вишеграду ће у учетвртак 21. септембра у малој сали Културног центра „Иво Андрић“ са почетком у 17:00 часова бити одржана промоција књиге Мирка Демића под називом „Ружа под ледом“. У програму ове књижевне вечери поред аутора учествују глумац из Крагујевца Саша Пилиповић и Мирна карабатак вокални солиста из Вишеграда. Промоцију организују СПКД „Просвјета“ , Културни центар „Иво Андрић“ и Друштво љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда. Радио Вишеград

У Андрућграду у Вишеграду данас се одржава традиционална народна манифестација „Сабор старог пјевања у Срба“ коja је окупила око 200 гуслара и чланова женских и мушких пјевачких група из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Манифестацију је званично прогласио отвореном начелник општине Вишеград Младен Ђуревић који је том приликом рекао да је ово догађај који морамо да његујемо јер он чува српску традицију, гусле, пјесму, народну ношњу и све оно што не смијемо заборавити. „Општина Вишеград је подржала организацију ове ревије народног пјевања и тако ће бити и у наредном периоду, а све са циљем његовања и очувања наше традиције“ рекао је Ђуревић. Учеснике и госте сабора благословио је свјештеник Рајко Цветковић који је у свом обраћању рекао да нам овакве манифестације показују шта су наши стари радили у нека давна времена и то све оставили нама. „Наша општина има снаге, воље и љубави према нашим перцима, према садашњости гдје се многи западни народи губе и бјеже од онога што су били њихови преци, а ми управо то чувамо и његујемо“ поручио је Цвјетковић. Предсједник Гусларксог друштва „Раде Јамина“ из Вишеграда које је и организатор овог догађаја, Дарко Лечић рекао је да многобројни учесници који сваке године долазе у Вишеград увјек одавде понесу лијепе утиске. „Из године у годину окупљамо гусларе, пјеснике, здравичаре, историчаре, пјевачке групе и све оне који желе да сачувају нашу традицију, а посебно гусле које су и под заштитом УНЕСКО-а. Циљ нам је да нашу баштину пренесемо на млађе нараштаје“ истакао је Лечић. Учесник ове маифестације Јово Кукичар из Источног сарајева каже да већ неколико година заредом са својом пјевачком групом „Славија“ долази у Вишеград. „Могу само да похвалим организацију која је сваке године све боља и боља, а сам амбијент даје посебну драж једном оваквом скупу“ рекао је Кукичар. Миља Драмичанин, вођа и солиста групе „Бисери Моравице“ из Ивањице каже да ова пјевачка група редовно учествује на свим сличним фестивалима у Републици Српској. „На нступима пјевамо пјесме нашег краја, Ивањице, Голије, Моравице,а тако смо се ид анас овде представили“ рекла је Драмичанин. Девети Сабор старог пјевања у Срба одржава се у организацији Гусларског друштва „Раде Јамина“ и општине Вишеград. М.Кусмук

 У току је осликавање цркве “Светог првомученика Архиђакона Стефана” у селу Велетову код Босанске Јагодине. Послови фреско-сликања ове богомоље , по благослову Митрополита дабробосанског Хризостома, повјерени су академским сликарима Драгу Вучићу из Билеће и Браниславу Ковачевићу са Пала. На орнаментима ради Рајко Вучић, а у иконописању су им се придружили јеромонах Серафим из манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци, те млади теолози Милан Лукић из Вишеграда и Ђорђе Вујанић из Чачка. Тренутно се осликава олтарски простор. „Урађена је фреска Христа пантократора и Пресвете Богородице у српско –византијском стилу. Примјењује се секо техника на сувом малтеру, а користе се земљани пигменти “ наводи сликар Драго Вучић. „Постоји црквено правило осликавања храма и строго се води рачуна о распореду икона са ликовима светитеља, на којим мјестима ће бити приказане главне иконе и важни хришћански празници“, појаснио је Вучић. Постоје одређени канони иконописања којег се придржава сваки иконописац. На икони нема случајности, свака боја има своју симболику. Правило је да се монаси изражавају смеђим бојама и оне упућују на њихову скрушеност. Зелена боја која симболизује прољеће и обнављање се приказује код Духа Светога или код Светог Јована Крститеља. Динамика настaвка радова на фрескописању храма у Велетову зависи од слободног времена умјетника, јер поред радова на иконописању храма, ангажовани су и на редовним школским предавањима из ликовне умјетности. Оно што је важно јесте да се овај велики и захтјеван посао обавља квалитетно и оригинално. „До сада све иде по плану, брзо и ефектно. Задовољни смо динамиком радова и условима који су нам пружени“, казао је Вучић. Иконописачком тиму придружио се и јеромонах Серафим  којег смо затекли у осликавању фреске Светог Василија Великог. „На православним иконама свјетлост има врло битан значај. Свјетлост којом сијају лица светитеља није овоземаљска, већ божанска. Уз молитву моја љубав према сликарству, коју његујем дуго година се изражава и на зидове овог храма“ говори нам монах Серафим.  Ако све буде по плану, ово капитално дјело- осликавање велетовске цркве, задужбине фамилије Андрић, требало би бити завршено до следеће храмовне славе, која се прославља половином августа, на празник “Пренос моштију Светог архиђакона Стефана“. Прилозима фамилије Андрић, те вјерног српског народа из разних крајева , подршком општине Вишеград , предузећа “ХЕ на Дрини” и бројних привредника, у завидном року златобојне куполе храма су заблистале у својој православној љепоти, међу предивним природним пејзажима. У непосредној близини храма налази се историјски споменик- кула велетовска коју је Иво Андрић описао у приповјетци „Велетовци“, а поред цркве протиче рјечица Велетовчица, што чини овај предио изузетно привлачним за посјетиоце. М.Андрић

Изложбом радова у Градској галерији у Вишеграду насталих на Међународној ликовној колонији завршена је ова манифестација која је окупила умјетнике из региона и Канаде. У Градској галерији Вишеград рекли су да су умјетници оставили по један рад у легат ове установе. „Фундус Градске галерије обогаћен је новим уљима на платну, графикама, скулптурама и фотографијама. Међу њима су се нашли препознатљиви пејзажи академског сликара Владана Терзића, упечатљиве графике академског графичара Богдана Радовића, скулптуре академског вајара Сретена Милатовића, а вишеградски сликар Славко Тушевљак оставио је рад на акварелном папиру“, навели су из галерије. На ликовној колонији учествовали су умјетници из Канаде, Србије, Црне Горе и БиХ, а садржаји колоније реализовани су у Вишеградској бањи, Добруну, кањону ријеке Дрине и Старом Броду, Андрићграду и на ћуприји. Организатор 28. Ликовне колоније, која је трајала три дана и завршена је синоћ, је Градска галерија Вишеград уз покровитељство општине, предузећа „Хидроелектране на Дрини“ и хотела „Вишеград“. СРНА

У Градској галерији Вишеград вечерас је свечано отворена 28. по реду Међународна ликовна колонија која је окупила сликаре, вајаре и фотографе из земље и региона. „Ликовна колонија је и ове године интернационалног карактера и окупља учеснике из Србије, Црне Горе, Канаде и Босне и Херцеговине, који ће стварати дјела на подручју града, Вишеградске бање и Добруна, а за њих је организовано и крстарење Дрином“, навела је Маја Шиниковић из ове културне установе. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да Ликовна колонија засигурно представља велики догађај, како за ову локалну заједницу, тако и за регион, те упутио захвалност свима који су 28 година успјели да одрже ову манифестацију. „ Оно што бих нагласио јесте да смо 2016. године спасили од затварања Градску галерију и то сматрам огромним успјехом општине и општинске администрације“, додао је Ђуревић. Он каже да ће и убудуће настојати да у складу са могућностима општинског буџета помажу Ликовну колонију и да ће тежити да се ова манифестација од великог значаја и даље организује у граду на двије ријеке. „Умјетничко дјело је визија која је озбиљни цивилизацијски покретач хуманитарног односа појединца и друштвених кретања у цјелини“, поручио је Ђуро Лубура, сликар из Канаде, који већ неколико година учествује на вишеградској Ликовној колонији. „Ликовна дјела која ће настати у току овог ликовног саборовања треба осјетити и доживјети, а као ликовни стваралац сам веома поносан на појединце и институције који схватају да је умјетност Божији дар који нас умногоме оплемењује“, додао је он. Владан Терзић из Ужица учесник је Ликовне колоније од њеног оснивања, а он истиче да инспирацију налази у природи, те да не осликава класичан пејзаж који се односи на преношење мотива већ да његова дјела иду ка апстракцији. Професор на Академији ликовних умјетности у Требињу Сретен Милатовић први пут учествују на овој манифестацији и очекује да ће у Вишеграду првенствено имати лијепо дружење, а свакако и размјену информација са бројним колегама. Организатор Међународне ликовне колоније „Вишеград 2023“ је Градска галерија под покровитељством општине Вишеград, предузећа „ХЕ на Дрини“ и хотела „Вишеград“. Б.Марковић . . . . . . . . .

У Вишеграду ће у уторак 29. августа почети 28. по реду Међународна ликовна колонија. Свечано отварање заказано је   за уторак у 20:00 часова у Градској галерији, потврдила је Маја Шиниковић из ове културне установе. Као и претходних година на овој манифестацији окупиће се сликари, вајари и фотографи из земље у региона. „Ове године умјетници долазе из Србије, Црне Горе, Канаде и Босне и Херцеговине. Своја дјела ствараће на подручју града, Вишеградске бање и Добруна, а за њих  је организовано  и крстарење Дрином“ додала је Шиниковић. Сви учесници овогодишње колоније као и до сада да у Градској галерији ће оставити по једно своје умјетничко дјело које ће јавности бити представљено на изложби која ће бити одржана по завршетку ове манифестације. „За крај овогодишње колоније припремамо и изложбу на којој ће бити представљени радови умјетника, а она ће бити одржана у четвртак 31. августа у Градској галерији“ рекла је Шиниковић. Организатор Међународне ликовне колоније „Вишеград 2023“ је Градска галерија под покровитељством општине Вишеград, предузећа „ХЕ на Дрини“ и хотела „Вишеград“. М.Кусмук

У оквиру видовданских свечаности у Андрићграду у Вишеграду уручена је „Велика награда Иво Андрић“ италијанском књижевнику Сандру Веронезију за цјелокупно књижевно стваралаштво, док је Енесу Халиловићу уручена награда за збирку пјесама „Секвоја”. Награде је лауреатима уручио директор Андрићевог института Емир Кустурица који је овом приликом рекао да је ово једина интернационална награда на подручју југоситочне Европе. „Ово је једина награда коју дијеле странци и књижевници са српског говорног подручја. Ми смо пресрећни што данас по девети пут можемо да овде угостимо двојицу великих писаца“ рекао је Кустурица. Обраћајући се присутнима књижевник Сандро Веронези се захвалио да урученом признању истакавши да је веома узбуђен што ће коначно имати прилику да прошета мостом Мехмед паше Соколовића који је главни јунак Андрићевог романа „На Дрини ћуприја“, а он сам је како каже велики поштовалац Андрићевог дјела. „Други разлог мог узбуђења је што се данас налазим и пред великим маестром, Емиром Кустурицом, али поред тога што је велики мајстор он је за мене старији брат. Његови филмови су ме научили да никада не тражим нормалност и симетрију, већ сасвим супротно , да се препустим нагињању тамо и овамо и да размишљам као да сам и даље дијете“ рекао је Веронези. „Бити за живота препознат као пјесник је велика срећа и ријетки су пјесници којима се то деси. Мало је њих чија поезија буде препозната за живота и вјерујте увијек трептим када људи препознају моје књиге“ рекао је у свом ображању Енес Халиловић коме је награда уручена за збирку пјесама „Секвоја“. Присутнима се обратио и предсjедник Републике Српске Милорад Додик који је упутио честитке Андрићевом институту и Емиру Кустурици који већ годинама истрајавају у томе да се на овом мјесту окупљају еминентни књижевници и други умјетнички ствараоци. „Драго ми је што баш овде у Вишеграду сваке године на овај дан исписујемо историју културе и књижевности додјељујући награду онима који су својим интелектуалним радом створили књижевна дјела која ће остати запажена у историји цивилизације“ поручио је Додик. Након свечаности уручења „Велике награде Иво Андрић“ у Андрићевом институту урпиличен је концерт женског хора „Барили“ из Пожаревца, а затим је у галерији „Лубарда“ отворена и изложба слика Милене Павловић Барили под називом „Овај свет само је санак леп“. Изложбу слика уприличила је Фондација „Миленин дом“ из Пожаревца. Након свечаности у Андрићевом институту, протејереј ставрофор Драган Вукотић уручио је признања предсједнику Републике Српске Милораду Додику и режисеру Емиру Кустурици у знак захвалности за сву помоћ и подрушку коју су пружили изградњи цркве „Светог цара Лазара и косовских мученика“ у Андрићграду као и у изградњи звоника. Овим свечаностима Андрићев институт у Андрићграду обиљежио је десет година свог постојања. Радио Вишеград/М.Кусмук/ Т.Жужа

У Андрићевом институту у току је научни скуп на тему „Култура поништавања и поништавање културе; српски случај“, на коме учествују научни радници из различитих области друштвених наука. Слободан Антонић руководилац одјељења за друштвене науке Андрићевог института каже да је тема „Култура поништавања и поништавање културе; српски случај“ мултидисциплинарна те су у складу са тим и учесници из различитих дисциплина; социологије, филозофије, политичких наука и комуникологије. „Жеља нам је да проблем свеприсутан не само у јавности већ и у науци расветлимо из различитих углова, а резултат овог скупа са закључцима биће штампан у Зборнику“, казао је он. Слободан Рељић, социолог и новинар каже да овакви скупови представљају прилику за ситуирање друштва у преломном времену, а ово вријеме због кризе у Украјини то јесте. „Већина ствари које се сада раде у друштву су самоубилачке, ради се на штету друштва, почевши од невладиних организација до неких државних послова, али друштво које сазна с чим је суочено и шта се дешава око њега, а то креће из научних кругова и шири се пронципом осмозе до свих људи: У томе је значај оваквих скупова“, истакао је он. На скупу ће бити обрађено више од десет тема, а скуп ће затворити оснивач и директор Андрићевог института Емир Кустурица. О. Марковић