КУЛТУРА

У Културном центру „Иво Андрић“ у Вишеграду организована је модна ревија креаторки Вере Ђурић и Весне Мојовић, као поклон свим вишеграђанкама подовом Међународног дана жена 8. марта. Вршилац дужности директора ове установе Јелена Ђурић рекла је да је овај догађај оджан на идеју академске сликарке Весне Нешковић, а на којем је приказано све оно што вриједне жене, наше суграђанке праве и стварају у својим креатовним атељеима. „Надам се да се посјетиоцима свидјела наша идеја којом смо жељели да ставимо акценат на то да наш град има заиста чиме да се похвали када је примјењена умјетност у питању“ рекла је Ђурићева. Вера Ђурић из Вишеграда, већ 20 година се бави ткањем одијевних комада које је публика вечерас имала прилику да види. „Све моје креације настају у радионици „Ручно ткање“, а вечерас су дјевојке понијеле само један дио ручно тканих огртача“ рекла је Ђурићева. Креаторка Весна Мојовић како каже бави се старим ручним занатима као што су плетење и хеклање те израда накита.  „Дјевојке су вечерас носиле моје моделе прслука, огртача, шалова, капа и торби“ додала је Мојовићева. У улози модела нашле су се дјевојке, ученице СШЦ „Иво Андрић“, а чланови рецитаторске секције ове школе говорили су стихове посвећене женама. За све присутне даме организована је и осмомартовска томбола. М.Кусмук

Монодрамом „Има нека тајна веза“ по мотивима лика и дјела пјесника Душка Трифуновића, вишеградској публици се представио магистар глуме Милан Димић из Источног Сарајева. Ово је 77. извођење ове драме која је постигла велики успјех широм Републике Српске али и региона и иностранства. „Ја волим да кажем да је ово једна лијепа душевна монодрама у којој је драматургија кружна од почетка до краја. У њој публици измамим и по неку сузу и по неки смијех. Кроз неколико пјесама испричан  је Трифуновићев живот од тога како су те пјесме настајале па до тога да у монодрами ја глумим још неколико ликова који су имали одређену улогу и пјесниковом животу“ рекао је Димић. Он је додао да је био велики изазов радити на овој монодрами јер у њој има доста музичких нота и напјева које изводи. „Ову монодраму сам почео да припремам на основним студијама, а Душка сам изабрао јер у Палама постоји манифестација посвећена његовом лику и дјелу, а његов сензибилитет је мени веома близак“ истакао је Димић. С обзиром да српска књижевност има заиста велике пјеснике Димић каже да ће највјероватније у истој овој форми у будућности обрадити лик и дјело Мике Антића, а од страних  пјесника изазов му је Жак Превер. Велики пјесник и писац Душко Трифуновић зачетник је рок сцене на простору бивше Југославије на чије стихове су се компоновале најпознатије пјесме међу којима је и „Има нека тајна веза“ у извођењу групе „Бијело дугме“. М.Кусмук

Ријеч је о Зборнику који на више од 170 страна доноси 70 радова од 14 аутора, обједињених од оних најмлађих до ветерана писане ријечи, приложених поводом 18 година од оснивања Друштва “Мост”. Рецезент Зборника Раде Вучићевић је истакао да књига “Сањарења поред Дрине” представља капитално издање Удружења књижевника „Мост“ из Вишеграда, који ће бити дио историјске књижевности , не само овог града него и Републике Српске. Говорећи о историјату Друштва „Мост“, један од његових оснивача Славко Хелета је рекао да је кроз овај књижевни клуб до сада прошло преко стотину пјесника и књижевних стваралаца, који су захваљујући преданом раду Друштва успјели да објаве бар по једну књигу поезије, прозе. Друштво љубитеља писане ријечи „Мост“ основано је у јануару 2005. године, у циљу окупљања вишеградских пјесника и приповједача свих узрасних доби, који су се активно укључили у писање српске поезије. М.Андрић

“Сјећајући се наших глумачких легенди вечерас у мултиплексу Доли Бел започиње нови живот старих филмова”, рече Кустурица на отварању овог догађаја. “Живимо у вријеме култова, митова. И док полако потискујемо своје митове преузимамо туђе . И ми смо имали свог Бранда, међутим он није марио за славом, ето такве смо легенде ми имали у филмској умјетности. Зато желимо у Вишеграду да обновимо идеју о њима”, казивао је Кустурица. На дио ове изузетне баштине, публика има прилику да се подсјети у вишеградском биоскопу Доли Бел” у Андрићграду, који је уступљен на располагање кинотеци Републике Српске. Сњежан Лаловић, директор кинотеке РС каже да је намјера да се приказују домаћи и страни класици, као и продукције СРНА-филма . ” Велику услугу нам је учинила Југословенска кинотека која ће нам уступити добар дио филмова из свог фонда”, појаснио је Лаловић. Током трајања овог својеврсног филмског фестивала у биоскопу „Доли Бел“, на програму су и неизоставни „Ко то тамо пева“ из 1980.године и “Маратонци трче почасни круг” из 1981 режисера Слободана Шијана, затим “Петријин венац” из 1980 у режији Срђана Карановића, те “Отац на службеном путу” из 1985. сниманог у режији Емира Кустурице. Покровитељи догађаја су Кинотека Републике Српске, Министартсво просвјете и културе и биоскоп “Doli Bell”. Улаз на све пројекције ,које трају до уторка 5.марта а које почињу од 19:00 часова је бесплатан. М. Андрић

У Галерији „Петар Лубарда“ у Андрићграду, а у оквиру 17. фестивала „Кустендорф“, отворена је ретроспективна изложба академског сликара Ратка Лалића под називом „Годишња доба-записи на површини земље“. Изложбу је отворио режисер Емир Кустурица који је рекао да је након смрти Ратка Лалића ово била најбоља идеја и прилика да се у Андрићграду отвори његова изложба, на мјесту гдје се на неки начин пресијецају све културолошке линије из прошлости и времена у ком сада живимо. „Као да смо пренијели из простора у ком он живи документе из природе који су претворени у једну синтетичку форму која нас лако преноси на путу трансцеденције односно на путу доброг осјећања којег да није било Ратка као да би изгубили и ту слику земље“ додао је Кустурица. Умјетнички уредник Галерије „Петар Лубарда“ Андрићевог института Горица Ћећез истакла је да ове године галерија обиљежава јубилеј 10 година рада и свој изложбени програм отвара управо изложбом академског сликара Ратка Лалића, умјетника чија су дјела још за његовог живота постала дио националног културног блага. „Вишеградска публика је још 2016. године имала прилику да се упозна са његовим радом. Ова изложба припремљена је уз помоћ његовог сина Владимира и представља одавање почасти свему ономе што  је овај сликар иза себе оставио“ рекла је Ћећез. Она је додала да ова изложба представља Лалићев маестралан приказ његовог дубоког познавања природе.  „Он је сликао методом старих мајстора, истрајно подсликава слике, заправо прави неку врсту подлоге за дубоко бојена дејства, потом наноси слој по слој боје и ритуално уноси слој по слој своје емоције“ рекла је Ћећез. Поред вишеградске публике, изложбу су имали прилику да погледају и сви учесници Музичко-филмског фестивала „Кустендорф“ који се одржва у Мокрој Гори на Мећавнику, а изложбу је погледао и чукунунук славног писца Лава Толстоја, Владимир Толстој који је савјетник за културу предсједника Русије Владимира Путина. Изложба ће у Галерији „Петар Лубарда“ бити отворена наредна два мјесеца. Ратко Лалић рођен је 6. фебруара 1944. године у Долипољу код Високог, а Академију ликовних умјетности и постдипломске студије завршио је 1975. године у Београду. Преминуо је 8. августа 2023. године у Беогарду. М.Кусмук

Културни центар и Народна библиотека „Иво Андрић“ из Вишеграда организовали су прву зимску креативну радионицу за малишане узраста од 6 до 12 година. Ова радионица је требала бити одржана током Зимских дана Вишеграда али је, због великог броја дјеце обољеле од оспица, термин промјењен, те су дјеца добила прилику да се друже и током распуста, каже у име Културног центра Јелена Ђурић. „Овдје ће дјеца имати прилику да савладају и науче неке основе и технике ликовне умјетности, а са њима ћеш у наредним данима упознати академски сликар Весна Нешковић“, рекла је Ђурићева. Библиотекарка Миљана Пецикоза каже да су до сада радионице организоване љети али да је интересовање дјеце показало да је ова организација пун погодак. „Ми ћемо у току ове радионице израшивати новогодишње честитке, а дјеца ће имати прилику да искажу сву своју креативност и дају свој максималан допринос, умјетнички се изразивши на начин који они желе“, истакла је Пецикоза. Покровитељ зимске креативне радионице, која ће трајати седам дана, је Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине. О. Марковић

У храму Светог Цара Лазара и Косовских мученика у Андрићграду у току је фрескописање ове богомоље, а планирано је да комплетни радови буду завршени за годину дана. Фрескопис је повјерен живописцима који су завршили Академију Српске православне цркве за уметност и конзервацију из Београда, а који су ангажовани на осликавање храма од почетка градње. Један од њих Александар Живадиновић, каже да се овим послом бави скоро 20 година, те да је фрескописао светиње у Србији, Републици Српској и Америци. „Осликавали смо Саборни храм у Требињу, Херцеговачку Грачаницу, Храм Светог Саве у Београду, цркве Светог Саве у Лос Анђелесу и Финиксу у Америци, а тренутно смо посвећени живописању храма у Андрићграду“, навео је Живадиновић. Он сматра да је за храм ове величине потребна велика посвећеност за завршетак живописа. „Олтар приводимо крају, а на пролеће ћемо кренути са осликавањем куполе“, потврдио је Живадиновић, истакавши посебност храма која ће, како је рекао, бити приказана кроз сцене Косовског боја, последње причести пред ову битку,  с посебним акцентом на Старобродске мученике. Старјешина храма, протојереј-ставрофор  Драган Вукотић рекао је да је у плану да за годину дана заврше радове на осликавању због велике квадратуре и захтјевности. „ Сликари-живописци из Београда радили су и фреске на иконостасу које су у позлати,  двери,  улазна врата храма и веома ми је драго да смо наставили сарадњу“, истиче Вукотић. „Поред Косовског боја који ће бити приказан на посебан начин, намјера нам је да осликамо и Дабробосанске мученике, а посебна фреска која ће заузимати пет квадрата биће посвећена Старобродским мученицима“, казао је он. Према његовим пријечима, планирана је и санација дијела крова који је прокишњавао, а средства за реализацију свих ових радова обезбиједило је предузеће „Хидроелектране на Дрини.“ Б.Марковић

 Традиционална новогодишња манифестација „Зимски дани Вишеграда“ почела је вечерас у Андрићграду великим ватрометом и наступом малишана из вртића „Невен“. Манифестацију је званично прогласио отвореном начелник општине Младен Ђуревић који је рекао да је ово догађај који заслужује посебну пажњу с обзиром да је намијењен искључиво за дјецу. „Надам се да ће сви посјетиоци бити задовољни програмом који смо ове године припремили и обогатили у односу на претходне. Овом приликом желим да се захвалим свима који су помогли да се „Зимски дан“ одрже и ове године, члановима организационог одбора, спонзорима и медијима“ додао је Ђуревић. Члан организационог одбора ове манифестације Данка Митровић рекла је да је ово један од најљепших догађаја који се одржава у нашем граду. „Овогодишњи „Зимски дани Вишеграда“ доста су садржајнији него претходних година у смислу броја и разноврсности учесника. Вишеград је успио да окупи све васпитно-образовне установе, културно-умјетничка друштва и све друге организације чији су чланови дјеца“ истакла је Митровићева. Она је додала да у оквиру ове манифестације наступају и малишани вртића „Невен“ који су припремили сплет од три игре. Вечерас су наступ имале и младе вишеградске солисткиње Анђелина Пољчић и Мирна Карабатак, а малишане су обрадовали кловн на штулама, затим Патролна шапа, Мали шеф као и Деда Мразови који су дјелили слаткише. Програм се наставља сутра од 13:00 часова наступом хора и програмом под називом „Зимска чаролија“ који припремају ученици Основне школе „Вук Караџић“. Учешће ће узети и вишеградски средњошклоци који ће за најмлађе извести представу „Гужва код Деда Мраза“, а свој наступ имаће и кориснице Дома за лица са инвалидитетом.Током трајања манифестације за све посјетиоце отворен је и новогодишњи базар. „Зимски дани Вишеграда“ ове године имају хуманитарни карактер те сва прикупљена средства биће усмјерена за лијечење младог вишеграђанина Стефана Ђурића. М.Кусмук