КУЛТУРА

У Андрићевом институту у Вишеграду промовисан је Зборник докумената „Стари Брод“ у издању Фондације “Заборављени коријени”. На 640 страна Зборник доноси до сада необјављена докумената о страдању Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне. Обухвата данашње општине: Соколац, Пале, Источни Стари Град, Олово, Кладањ, Власеницу, Хан Пијесак, Рогатицу, Вишеград, Ново Горажде, Горажде, Чајниче и Рудо. Документи потичу из Војног Архива у Београду, Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Архива Југославије у Београду. По први пут, јавности се представљају ови факсимили и преписи пресуда, извјештаја, записника и свједочења из 1946. и 1947. године.   Приређивач Зборника је оснивач Фондације “Заборављени коријени“ Драган Радовић. „ У овој књизи ће многе породице моћи да пронађу податке о својим страдалим. Истраживачи и историчари ће то моћи да користе као подлогу за своје будуће пројекте, јер ће се заиста наћи обиље података и докумената важних за ову тему који су до сада остали непознати”, навео је Радовић. Према његовим ријечима, Зборник пружа и сазнања о јавности непознатим злочинима и необиљеженим стратиштима Срба. Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да је још 1941. године на простору Вишеграда и Рогатице уз Дрину био збјег од 12.000 Срба из Срема, које су усташе намјеравале погубити, али да Њемачкој, која је баш у то вријеме нападала СССР, није одговарало да се на том простору врше злочини, а њемачки фашисти били су запрепашћени суровошћу усташких злочинаца. “У једном од свједочења објављених у Зборнику, преживјели Србин Никола Билић наводи каква су звјерства Францетићеве усташе починиле над око 5.000 Срба који су бјежали према Дрини. Он свједочи да су том приликом многи поскакали у ријеку, гдје су се подавили. Жене су у Дрину бацале своју дјецу и за њима скакале само да не би пале у руке побјешњелих Френцетићевих хорди, јер су биле свјесне да их чека још страшнија смрт”, навео је Радовић. Један од важнијих докумената је исказ Босе Кузмановић из Бијелих Брда код Рудог, која говори о страдању своје троје и избјегличко двоје дјеце из Рогатице у јуну 1943.године. Према њеном свједочењу, то петоро дјеце у њеној кући заклале су муслиманске усташе а њу су изболи ножевима. Тешко рањена она је тада међу усташама препознала Рамиза Косовца. Милош Ковић , српски историчар и универзитетски професор истиче да је ово једна драгоцјена збирка докумената о српским страдањима у Другом свјетском рату на простору сарајевско-романијске регије. „У Зборнику се налази суви докумнетарни материјал у коме ће многи пронаћи своје претке. Поред исказа сведока о томе шта се догодило, имамо и резултате суђења ,гдје се види да су зликовци који су затирали цела села и породице добили по пет до седам година затвора“, истиче Ковић. Према његовим ријечима у овим временима, када је поново актуелизована тема о геноциду , потребне су нам овакве књиге и то преведене на свјетске језике, прије свега на енглески, шпански и руски , јер је, како истиче, потребно да се свијест о геноциду над српским народом прошири на цијели свијет. М.Андрић  

У Градској галерији у Вишеграду вечерас је отворена прва самостлна изложба фотографија вишеграђанке Светлане Новаковић под називом „Руке мајке“. Ради се о фотографијама великог формата које су настајале од маја 2020. година па до данас. „Овај циклус обухвата 45 фотографија али је само дио њих вечерас изложен у Градској галерији. Ове фотографије почела сам да стварам у периоду корона вируса када се код моје мајке први пут појавила деменција. Била је сјајан модел. Руке су као и лице, дају дубоку слику живота“ рекла је Новаковићева на отварању изложбе. Приликом фотографисања мајчиних руку, Новаковићева каже да је често она морала да јој намјешта руке јер она због болести ниије могла, али како каже на доста фотографија је она то радила сама. „Један број фотографија сликан је телефоном. Ја се фотографијом бавим из хобија од 2004. године када сам обољела од карцинома дојке и аматер сам у овом послу. Веома ми је драго што сам добила прилику да излажем у свом граду и захвалила бих се Градској галерији“ додала је Новаковићева. Присутнима се на изложби обратила доктор Маја Гулан из Ужица која је Светлани била велика подршка током лијечења од карцинома. „Светлану сам упознала у најтежем периоду њеног живота. Од тада па до сада прошло је 20 година, а Светлана је израсла у једно богаство и прелијепо је откривење и нама и самој себи. Она има око за све што је лијепо, воли живот и мислим да је ова изложба тек почетак онога што она може да нам понуди“ рекла је Гулан. Маја Шиниковић из Градске галерије истакла је задовољство што вишеградска јавност има прилику да баш у овој културној установи погледа прву изложбу Светлане Новаковић. „Ово је њена прва самостална изложба али је она већ неколико година уназад учесник Међународне ликовне колононије у Вишеграду, а њене фотографије објављене су у многим књигама, монографијама и каталозима“ рекла је Шиниковићева. Светлана Новаковић из Вишеграда поред тога што се бави фотографијом члан је Удружења жена обољелих од карцинома дојке „Јефимија“ из Ужица, а дуги низ година била је на челу Удружења „Аска“ из Вишеграда и тиме била велика подршка женама које су обољеле и лијечене од ове болести. М.Кусмук    

У Културном центру „Иво Андрић“ у Вишеграду вечерас је одржана промоција књижевног стваралаштва Ненада Милкића из Малог Зворника, који је до сада објавио седам романа, а који се углавном баве тематиком страдања српског народа. Представљајући се вишеградској публици Милкић је истакао да је први пут у Вишеграду са намјером да представи своје романе са нагласком на последњи „Кости“ који говори о страдању Срба на подручју Сарајева у претходном Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године. „Мене су окарактерисали као родољубивог писца јер се сви моји романи баве страдањем нашег народа. У мојим књигама испричане су приче са Кошара, затим о страдању Срба на подручју Крајине, а у првом роману под називом „Дуња“ дотакао сам се проблема који је велики за наш народ, а то је абортус“ рекао је Милкић. О пишчевом стваралаштву говорио је вишеградски писац Јанко Самоуковић на чији позив је Милкић и дошао у овај град. „Начин на који Ненад Милкић пише, и теме које обрађује могли би бити мотив за све оне који су нешто слично у животу доживјели да о томе пишу. Ова промоција десила се баш на дан када је у Генералној скупштини УН усвохена резолуција о Сребреници, те је то додатни подстрек да се и на овај начин одупремо притисцима којима смо као народ изложени“ истакао је Самоуковић. Ово књижевно вече одржано је у организацији Клуба књижевника „Мост“ , СПКД „Просвјета“ и Културног центра „Иво Андрић“. М.Кусмук    

Шеснаести међународни дјечији фестивал „Лицидерско срце“ биће одржан од 15 до 19. августа, а Вишеград ће, по тринаести пут, бити његов домаћин 17. августа, саопштено је након данашњег састанка представника Организационог одбора фестивала са начелником општине Вишеград Младеном Ђуревићем. Изванредна сарадња са представницима вишеградске општине резултира поновним доласком младих у овај прелијепи град, каже потпредсједница Организационог одбора фестивала „Лицидерско срце“ Ивана Цвјетковић. „У Вишеград ће тог дана допутовати дјеца из четири земље, обићи ће град, а потом ће, за представнике страних ансамбала, бити организован пријем код начелника општине након чега ће дјеца у народним ношњама прошетати ћупријом и градским улицама и потом у Андрићграду представити дио своје културе и традиције“, каже она . Према њеним ријечима Вишеград ће бити домаћин ансамблима из Кине, Грчке, Бугарске и Словачке, а посебно драги гости биће чланови ансамбла из Звечана и сви они ће наступити заједно са фолклорним ансамблом „Краљ Петар ујединитељ“из Вишеграда. Умјетнички руководилац овог ансамбла Данијела Шућур каже да су поносни што ће и овај пут бити домаћини једне фестивалске вечери . „Трудимо се да сву нашу дјецу укључимо у организацију, да анимирамо волонтере, како би на прави начин дочекали госте и представили свој град у најљепшем свијетлу“, рекла је Шућур. На овогодишњем фестивалу, који организује Удружење грађана „Ера“ из Ужица учествоваће око 1000 дјеце узраста од 10 до 16 година . О.Марковић

У Културном центру „Иво Андрић“ у Вишеграду данас је одржано такмичење за најљепши ћирилични рукопис које је ова установа организовала у сарадњи са ОШ „Вук Караџић“. На такмичењу су учествовали основци од првог до деветог разреда подијељени у двије групе. У категорији ученика од првог до петог разреда прво мјето је заузела Тамара Рацковић, друго Ана Микавица, а треће Ана Лучић. Од петог до деветог разреда најљепши ћирилични рукопис имала је Ива Вуковић, друго мјесто је освојила Дијана Недић, док је треће мјесто заузела Невена Савић. Вршилац дужности директора Културног центра „Иво Андрић“ Јелена Ђурић рекла је да је циљ овог такмичења  очување ћирилице и стављање акцента на српско писмо а све у сврху очувања идентитета нашег народа. „Ово такмичење организовали смо поводом Дана вишеградске основне школе који се обиљежава 24. маја, а у плану нам је да оно у годинама које долазе постане традиционално“ додала је Ђурићева. М.Кусмук

У Вишеграду ће 7. и 8. јуна ове године бити одржана 47. по реду културна манифестација „Вишеградка стаза“ у знак сјећања на лик и дјело нашег јединог нобеловца Иве Андрића. „Вишеградска стаза“ традиционално ће почети у петак 7. јуна полагањем цвијећа на Андрићеве споменике код Моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду у 11:30 часова, а затим ће у 13:00 сати у Културном центру бити одржани сусрети библиотекара Републике Српске. Истог дана, у 15:00 сати у спомен учионици Иве Андрића биће одржан час о Андрићу за учеснике литерарног конкурса „Културне знаменитости Вишеграда“, док ће у 17:30 у Андрћевом институту у Андрићграду бити одржана промоција фотомонографије „Андрић и Вишеград“. Свечано отварање стазе заказано је за 19:00 часова када ће у великој сали Културног центра бити одржана свечана академија на којој ће традиционалну бесједу о Андрићу говорити  професор Драган Стојановић. На академији ће се присутнима обратити начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, затим министар просвјете и културе РС Жељка Стојичић  као и представник СПКД „Просвјета“ Миленко Јевђевић. О вези Андрића и Вишеграда на академији ће говорити књижевник Вишња Косовић, а у музичком програму ће наступити Весна Димић и Биљана Петковић. У оквиру програма биће проглашени добитници награда на литерарном конкурсу „Културне знаменитости Вишеграда. Другог дана ове културне манифестације, у суботу 8. јуна у 12:00 часова у спомен учионици Иве Андрића биће одржана промоција збирке прича „Хангар за снове“ књижевника Дарка Тушевљаковића иначе добитника „Андрићеве награде“ за 2022. годину. У 17:00 часова такође у спомен учионици пјесничко вече имаће вишеградски пјесници чланови клуба „Мост“, а од 18:30 биће отворена изложба слика у Градској галерији у Вишеграду. На мосту Мехмед паше Соколовића у 19:00 часова биће одржано традиционално пјесничко вече, а стаза ће бити затворена концертом виолинисткиње Наталије Тодоровић из Бања Луке који ће бити одржан у Андрићграду од 20:00 часова. Покровитељи „Вишеградске стазе“ су општина Вишеград, Министарство просвјете и културе Републике Српске, СПКД „Просвјета“ ЗП „ХЕ на ДринИ“ Вишеград, Културни центар „иво Андрић“ и Андрићград. М.Кусмук    

Од 17. до 19. маја у Мокрој Гори на Мећавнику биће одржан пети по реду фестивал „Позоришни Кустендорф“ под називом „Има ли живота пре смрти“. Отварање фестивала најављено је за петак 17. маја у 18:00 часова на сцени „Проклета авлија“ након чега ће бити приказана представа „Галеб“ по мотивима новеле Антона Павловича Чехова, а у режији Милана Нешковића из Сомбора. Исте вечери од 23:00 сата такође по  Чеховљевој причи „Медвед“ биће изведена истоимена представа  у режији Иље Аркхипова из Санкт Петербурга. Другог дана фестивала такмичарски програм почиње од 12:00 часова, док ће увече у 21:00 сат бити изведена представа „Свака дивна ствар“ у режији Нинослава Ђорђевића из Сомбора. Такмичарски порграм наставља се у недељу 19. маја од 13:00 часова, а свечано затварање фестивала и додјела награда планирано је у 22:00 сата. Након церемоније затварања од 23:00 часа  музички концерт ће одржати Дуда Буржујка и Хаику за данас. М.Кусмук

У вишеградском Културном центру који носи име нашег јединог нобеловца током овог мјесеца биће организовани различити садржаји. Едукативно предавање о мултипла склерози, обиљежавање Дана музеја, књижевне вечери и програми за најмлађе само су дио тих садржаја. Према ријечима вршиоца дужности директора ове установе Јелене Ђурић основни циљ је информисати али допринијети културном уздизању становништва. „У петак 17. маја у сарадњи са Удружењем обољелих од мултипла склерозе Сарајевско- романијске регије, у малој сали Културном центра, са почетком у 13 часова, биће одржано предавање на тему „Откријмо мултипла склерозу заједно““, рекла је она. Културни центар обиљежиће и 18. Мај-Свјетски дан музеја. „Тога дана у Спомен учионици Иве Андрића за све посјетиоце биће бесплатан улаз, а биће одржано предавање о животу и дјелу нобеловца уз пригодну изложбу фотографија“ каже Ђурићева нагласивши да ће истога дана у Малој сали Културног центра, у 19 часова, бити одржано и књижевно вече у сарадњи са Народном библиотеком “Иво Андрић”. „Београђанка Сандра Алек представиће своје стваралаштво кроз двије збирке пјесама. Једнa носи наслов „Очај у шољици кафе“, а друга „Иза погледа“, прецизирала је она. Вишеградски Културни центар, у сарадњи са Основном школом „Вук Караџић“ у наредној седмици ће организовати такмичење за ученике на тему „Најљепши ћирилични рукопис“. О.Марковић

У Андрићевом институту у Вишеграду протеклог викенда одржан је научни скуп “Брат и сестра у српском језику, књижевности и култури”. Руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института Милош Ковачевић рекао је да породична заједница чини културни идентитет једног народа. “Породица је основа културе и једног друштва, а унутар друштва мајка је центар саме породице. Имали смо скуп о мајци, послије тога је била тема отац у српском језику, који је стуб породице. Без мајке и оца не може бити ни културе, ни националне заједнице”, истакао је Ковачевић. Он је нагласио да мајка и отац у једној генерацији могу бити ослонац заједнице, а брат и сестра су први сродници послије њих и њихова је улога у свијести једног народа веома битна. “Сестринска љубав је код Срба сасвим другачија него код других народа и та љубав посебно се изражава према брату истакао је Ковачевић. Ковачевић је напоменуо да је већ обрађено неколико тема које се тичу симбола културног идентитета код Срба, те додао да је прво био хљеб у књижевности као идентитетски критерујем, а касније се кренуло са родбинским односима. М.Андрић

Српско соколско друштво „Соко – Добрун“из Вишеграда прославило је данас крсну славу Светог Василија Острошког, а у оквиру славских свечаности у манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци одржана је и свечана академија на којој су додијељене маграде ауторима најбољих кратких прича које су приспјеле на конкурс који су расписали часопис „Соко“ и Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“. Прво мјесто на конкурсу за најбољу кратку причу на тему „Наш косовски зајвјет“ припало је Душану Мијајиловићу из Ниша, друго мјесто Јелени Кљајевић из Никшића, док је треће мјесто освојила Николета Петровић из Бијељине. Церемонији додјеле награда присуствовала је Јелена Кљајевић из Никшића која је рекла да за њу посебан значај има чињеница да јој је награда додјељена баш на дан славе Светог Василија Острошког који за њу и њен град има посебан значај. „Од своје 15. године пишем кратке приче, а у припреми је и једна збирка поезије. За учешће на овом конкурсу инспирисала ме тема „Наш косовски завјет“ али и Његошева мисао коју сам уткала у своју причу да су Срби завјет испунили“ рекла је Кљајићева. Предсједник жирија Милица Кусмук рекла је да је 23. по реду конкурс успјешно проведен те да су сви аутори задовољили његове услове. „Ове године пријавило се око 20 аутора, а занимљиво је да су побједници из три различите српске земље, Србије, Црне Горе и Републике Српске. Овом приликом бих се захвалила свим учесницима уз позив да и у наредним годинама учествују на нашем конкурсу“ рекла је Кусмукова. Крсну славу соколарима честитао је предсједник „Сокола“ Мирослав Вуковић који је рекао да иза овог друштва у протеклом периоду стоји низ успјешно спроведених активности. „У наредном периоду наставићемо са омасовљавањем нашег друштво кроз рад његових седам секција, а циљ нам је да привучемо што више младих људи“ рекао је Вуковић. Он је додао да ће ускоро бити одржана и изборна скупштина овог друштва на којој ће бити поднешени извјештаји о раду у протеклом периоду те изабрано ново руководство. Поводом крсне славе ССД „Соко“ предсједник Мирослав Вуковић је уручио „Орден Сокола са златним зрацима“ бившем предсједнику и дугогодишњем члану друштва Славку Хелети за допринос који је дао раду Соколског друштва. Славским свечаностима претходила је туцијада која је организована поводом највећег хришћанског празника Васкрска, а која је одржана у порти манастира Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци. Прву награду за најјаче јаје освојио је Александар Милисављевић, а другу Страхиња Пецикоза. Најљепше шарано јаје ове године имао је Иван Симанић. Српско соколско друштво „Соко“ тренутно броји преко 200 чланова и најмасовније је друштво на подручју општине Вишеград, а свој рад темељи на седам секција које дјелују у оквиру њега. Радио Вишеград