КУЛТУРА

У вишеградском Културном центру „Иво Андрић“ кроз збирку пјесама под називом „Демони ручају у пола пет“ представио се Бранислав Макљеновић. Бранислав Макљеновић, пјесник и спортско планинарски водич, уз поезију укоричену у три збирке, аутор је и књиге прича са планинарења. Макљеновић каже да се поезијом бори са свакодневним животним искушењима и проблемима појаснивши наслов „Демони ручају у пола пет“. „Сви ми имамо неке своје демоне који нас спопадају готово увијек у исто вријеме те овај наслов асоцира на „чај у пет“, вријеме понављања немира које човјека обузму“. Своје стихове и снове, каже, црпи из џепова природе, како се зове и једна од његових збирки пјесама и истиче значај повратка планини. „На челу сам Удружења „Џепови природе“ и врло често организујемо планинарске туре у којима учествују млади људи свјесни да се отуђујемо од природе, те да јој се требамо вратити“. Предсједник Друштва љубитеља писане ријечи “Мост” из Вишеграда Стојка Мијатовић каже да је Макљеновић специфичан пјесник слободног стиха који воли и чува природу. „Његово писање је специфично, а у његовим књигама јасно се чита позив људима да се врате природи у којој је сва љепота свијета“, истакла је она. У програму књижевне вечери наступили су ученици вишеградског Средњошколског центра који носи име нашег јединог нобеловца, а Организатори промоције су СПКД „Просвјета“, Народна библиотека и Културни центар“Иво Андрић“. О.Марковић

Српско соколско друштво „Соко“ Добрун и ове године, традиционално прпрема низ активности поводом васкршњих празника али и славских свечаности током мјесеца априла и маја. Оно што је тренутно најактуелније јесте омасовљавање овог друштва, пријем нових чланова у секције које дјелују у оквиру овог друштва како би на млађим генерацијана остало чување традиције српског народа и старих заната. „Тренутно је у току пријем нових чланица у секцију кућне радиности која у оквиру нашег друштва постоји од 2006. године. Све заинтересоване жене које желе бити дио ове секције могу се пријавити на бројеве телефона 065/536-268 и 065/344-833, а када постану дио нашег тима добиће сву потребну обуку“ каже председник „Сокола“ Мирослав Вуковић и додаје да ће чланице ове секције учествовати на предстојећем Сајму домаћих производа који ће крајем априла бити одржан у Рудом. Када је у питању Издавачка секција Вуковић каже да је веч расписан и у току је конкурс за кратку причу на тему „Косово и Метохија су наша духовна колијевка. „Конкурс је отворен до 20. априла, а ауторима најбоље три приче које одабере жири награде ће бити уручене у манастиру Светог оца Николаја у Дорбунској Ријеци 12. маја када ССД „Соко“ буде обиљежавало своју крсну славу Светог Василија Острошког“ истакао је Вуковић. Поводом највећег хришћанског празника Васкрса за намјлађе чланове „Сокола“ али и све малишане из нашег града биће организоване традиционалне васкршње туцијаде. „Планирали смо другог дана Васкрса, 17. априла двије туцијаде које ће бити одржане у порти цркве Светог Јована у Вишеградској бањи и у манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци“ потврдио је Вуковић. Члан председништва ССД „Соко“ свештеник Драган Вукотић најавио је традиционалну туцијаду на Васкрс у цркви Светог цара Лазара у Андрићграду. „Тог дана, на наш највећи празник у 18:00 часова биће служено пасхлано, а затим ће бити одржано традиционално такмичење у туцању васкршњим јајима. Угостићемо и око 80 малишана из вртића „Невен“ те овом приликом позивам сву дјецу да нам се прикључе у овој свечаности“ рекао је Вукотић. Прво гимнастичко друштво „Српски Соко“ у Вишеграду је формирано 1908. године, које је између два свјетска рата било највећа и најмасовнија организација у граду на Дрини и Рзану. Соколско друштво у Вишеграду након Првог свјетског рата прераста у Омладинско гимнастичко друштво „Соко“, а од 1929. године дјелује као Југословенски “Соко“,  у склопу Ужичке соколске жупе. Друштво је своју активност развијало кроз више секција, а најмасовнија је била гимнастичка. Након вишедеценијског гашења, на подстицај Митрополита дабробосанског Николаја, у манастиру Добрун код Вишеграда 1998. године обновљен је рад Соколског друштва, које је званично регистровано 2004. године. Данас Српско Соколско друштво „Соко“ у оквиру спортске, издавачке, драмске, рецитаторске, грађевинске, хуманитарне и секције кућне радиности  окупља око 250 чланова и представља окосницу културног и спортског живота Вишеграда. М.Кусмук

На добротворном концерту за Милоша Божовића у вишеградском Културном центру прикупљено је више од 2.500 КМ за наставак лијечења овог младог фудбалера. Концерт је организовало Удружење гуслара „Вожд Карађорђе“ из Вишеграда , а учешће су узели и гуслари и извођачи изворне пјесме из Источног Сарајева и Сокоца као и интерпретатор народне музике Саво Радовић. Добротворној вечери присуствовао је и челни човјек општине Вишеград Младен Ђуревић који је истакао да кроз помоћ другима и сами постајемо бољи и упутио позив да се сви укључе у овакве акције. „Позивам све људе добре воље да помогну и да се организује сличан догађај како бисмо помогли излијечење овог младог човјека“, казао је он. Потпредсједник КУД „Завичај“ Соколац Слободан Комленовић каже да су позив за учешће прихватили пуног срца. „Дошли смо да дамо допринос умјетничком програму али смо се потрудили да дамо и финасијску помоћ за Милошево излијечење“, каже Комленовић. Интерпретатор народне пјесме Саво Радовић одлучио је да да свој допринос. „У Аустралији сам живио тридесет година и тамо сам учествовао у хуманитарним акцијама, а сада сам дошао из Београда да помогнем младом човјеку из мог родног краја“, рекао је он. Гусле су древни инструмент уз који се износе туге и радости, инструмент човјекољубља и то се показало и овај пут каже предсједник Удружења гуслара „Вожд Карађорђе“ Радомир Андрић. „На овој вечери прикупили смо преко 2. 500 КМ и можемо бити задовољни, а Вишеград је показао своју хуманост“, казао је Андрић. Милош Божовић доживио је тешку повреду главе, као голман јуниорске екипе Фудбалског клуба “Славија” из Источног Сарајева, на утакмици 2014. године. За његов опоравак неопходан је наставак лијечења у Русији. O.Maрковић

Међународни дјечији фестивал фолклора „Лицидерско срце“ и ове године биће одржан од 15. до 19. августа, а окупиће учеснике из 15 земаља свијета. Ивана Цветковић потпредсједница Удружења „Ера“ из Ужица и члан организационог одбора потврдила је за Радио Вишеград да ће и ове године један дан фестивала бити одржан у Вишеграду  и то по 12. пут. „На данашњем састанку  са начелником општине Младеном Ђуревићем договорили смо прве кораке око организације овогодишњег фестивала у Вишеграду. На концерту који ће традиционално бити овде одржан учествоваће гости из Бугарске, Пољске,Кине, Канаде, Црне Горе и по неколико ансамбала из Србије и Републике Српске“ рекла је Цветковићева. Она је додала да циљ фестивала јесте послати поруку односно представити Србију и Републику Српску као јединствен културолошки простор. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да ће овај град као и до сада пружити сву неопходну помоћ у организацији јер је препознат значај овог фестивала. „Радује нас да из године у годину наш град угошћава све више ансамбала из цијелог свијета, па самим тим и општина Вишеград се труди да се покаже у што бољем свјетлу с обзиром да је ово фестивал свјетског карактера“ рекао је Ђуревић.  Он је додао да је ово  још један веома значајан догађај за нашу општину али и предстојећу туристичку сезону. Међународни дјечији фестивал фолклора „Лицидерско срце“ одржава се у организацији Удружења „Ера“ из Ужица, а под покровитељством општина Ужице, Чајетина и Вишеград, Представништва Републике Српске у Србији, министарстава, те организацију помажу и многобројни спонзори који су препознали значај овог фестивала. М.Кусмук

Редакција часописа за духовну и културну просвјету „СОКО“, Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна код Вишеграда, уз подршку Издавачке куће Митрополије дабробосанске „Дабар“, расписује КОНКУРС за кратку причу на тему „Косово и Метохија су наша духовна колијевка“. На конкурс се примају необјављене кратке приче, чији су аутори из свих српских крајева. Кратке приче се достављају у три примјерка потписана шифром, с тим да посебна коверта садржи рјешење шифре и податке о аутору. Један аутор може послати највише ДВИЈЕ кратке приче на задату тему, максималне дужине до 150 редова. Приспјеле кратке приче се не враћају, а нaјбоље ће одабрати жири Редакције „Сокола“. Радови се шаљу поштом на адресу Српско соколско друштво „СОКО“, са назнаком За конкурс за кратку причу часописа „Соко“, Манастир Светог Николаја, Добрунска Ријека б. б. 73249 Вардиште, а крајњи рок за достављање радова је 20. април 2023. године. Редакција „Дабра“ и „Сокола“ најуспјешније ауторе наградиће: за прво мјесто 200 марака, за друго мјесто 100 марака и за треће мјесто 50 марака. Уз три награђене Редакција „Сокола“ ће одабрати одређени број прича које ће бити објављене на страницама часописа. На конкурсу не могу учествовати чланови Редакције часописа „Соко“, а све информације у вези са овим конкурсом могу се добити на телефоне: број 058/612-112, 065/684-040, и 065/536-386. Славко Хелета

Поводом 39 година од смрти књижевника Бранка Ћопића, подсјећамо вас на његову посјету Вишеграду 26. маја 1971. године. Том приликом славни писац обишао је стари мост и осмогодишњу школу “Желимир Ђурић – Жељо” у Прелову. У архивама вишеградских хроничара сачуване су слике на којима се види Бранко Ћопић са вишеграђанима поред моста Мехмед паше Соколовића и код школе у Прелову. Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима. Прву књижевну награду добио је 1938. године за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године. Његова антологијска збирка приповједака “Башта сљезове боје” освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман “Не тугуј, бронзана стражо”. Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности. Иако прије свега био сатиричар, Други свјетски рат оставља траг у његовом стваралаштву, те се тих година у његовим реченицама може прочитати страх и жал који је осјећао због тешке ситуације која је посебно задесила његов родни крај. Једно од његових најљепших дјела, „Башта сљезове боје“, посветио је свом пријатељу Зији Диздаревићу који је убијен у у логору Јасеновац. Рат је Ћопића подстакао да напише и романе “Пролом”, “Глуви барут”, “Не тугуј, бронзана стражо” и “Осма офанзива”, затим приповијетке “Роса на бајонетима”, “Сурова школа”, “Љубав и смрт”, “Доживљаји Николетине Бурсаћа”, “Горки мед”, “Свети магарац”, “Људи с репом” и збирке пјесама “Огњено рађање домовине” и “Ратниково прољеће”. Ћопић је остао упамћен и по романима које је писао за дјецу као што су  романе за децу “Орлови рано лете”, “Славно војевање” и “Битка у златној долини” (познати и као “Пионирска трилогија”), затим “Магареће године”, збирке прича “Приче партизанке”, “Вратоломне приче”, “Приче испод змајевих крила” и “Доживљаје мачка Тоше”, збирке пјесама “Чаробна шума”, “Армија одбрана твоја”, “Партизанске тужне бајке”, “Вечерње приче”, “Ђеда Тришин млин” и “Несташни дјечаци”. Сатира којом се борио против онога што је сматрао као пријетњу тадашњем друштву засметала је највишим партијским званичницима тадашње Југославије. Његово дјело „Јеретичка прича“ објавељено 1950. године преокренуће живот овог писца, а посљедица ове политичке борбе против сатире биће издаје и прогони који ће писца оставити немоћним. У писму једном пријатељу Бранко Ћопић је написао: „Није ме мајка Личанка родила да пузим и превијам се и више волим да ме чак и анархистом назову, и дрским и безобразним човјеком, него ли књижевником без кичме, без достојанства и савјести“. Бранко Ћопић извршио је самоубиство када је 26. марта 1984. године скочио са Савског моста у Београду, а у поруци коју је оставио својој супрузи написао је: „Збогом лијепи и страшни животе!“. М.Кусмук

„Жижљевина“ је назив нове збирке пјесама књижевника Слободана Ристовића чија је промоција одржана у Културном центру Иво Андрић у Вишеграду. Обраћајући се публици Ристовић је на почетку објаснио да је крајње значење ријечи жижљевина, стање у које ми још нисмо дошли. „Жижљевина је прах нечега што је постојало а чему смо се ми дивили, прах, а из њега смо постали и у њега се враћамо“ рекао је Ристовић. Говорећи о својој поезији овај пјесник каже да писање поезије није занат него нешто што је дошло, оно што су заслужили неки негдје, а имају везе са нама па ми настављамо да се зидамо и укровљавамо. “Моја поезија није писана, она је мој живот јера ја живим моју поезију и не знам другачије да се понашам“ додао је Ристовић. У програму су учествовали и вишеградски пјесници чланови Друштва љубитеља писане ријечи „Мост“. Организатори ове књижевне вечери били су СПКД “Просвјета”, Културни центар и Народна библиотека „Иво Андрић“ те Друштво пјесника „Мост“. М.К