КУЛТУРА

Народна библиотека „Иво Андрић“ Вишеград, и ове године организоваће љетњу креативну радионицу за дјецу узраста од шест до 15 година, потврдила је за Радио Вишеград библиотекар Миљана Пецикоза. Према њеним ријечима радионица ће почети у уторак 27. јуна, и одржаваће се сваког уторка и четвртка од 11:00 часова у малој сали Културног центра. „Програм наше радионице базиран је на буђењу истраживачких могућности дјеце, стварању пријатељског окружења као и подстицања на иновативност кроз цртање, писање, израду стрипа, приповједање, учење страних језика и израде занимљивих предмета од различитих материјала“ рекла је Пецикоза. Она је додала да ће ове године нешто више акценат бити стављен на израду стрипа, с обзиром да је у овој културној установи недавно формиран и стрип кутак.  „Наши најмлађи читаоци показали су до сада велико интересовање за стрип те смо из тог разлога одлучили да се током радионице више посветимо изради ове врсте умјетности. Имамо у плану да у току радионице наши гости буду и цртачи стрипова који ће дјеци показати како изгледа процес настајања стрипа“ прецизирала је Пецикоза. Циљ љетње креативне радионице јесте да дјеца у пријатељском окружењу кроз усмјеравање стваралачких потенцијала проведу дио свог слободног времена у библиотеци. Сви заинтересовани учесници могу се пријавити сваког радног дана на број телефона 058/ 620-378. М.Кусмук

Музика, пјесма, игра, ношње из разних крајева, обиљежиле су цјеловечерњи концерт народних игара у извођењу десет КУД-ова из Србије и Републике Српске у Спортској дворани у Вишеграду. Вишеграђани су уживали у кореографијама фолклориста из: Обреновца, Нове Гајдобре, Трстеника, Ивањице, Ужица, Тополе, Новог Пазара, Краљева и Вишеграда. Заслуге за одлично организовану фестивалску манифестацију и одабир ансамбала из Србије са дугогодишњом традицијом и умијећем на сцени припадају домаћину, КУД-у „Краљ Петар- Ујединитељ“. О значају оваквих фестивала, умјетнички руководилац поменутог КУД-а Данијела Шућур каже да је циљ првенствено промоција вриједности и његовање традиције кроз дружење и фолклорно умијеће чланова разних анасамбала. „Када ми угостимо Друштва у Вишеграду, самим тим стварамо себи прилику да и наша омладина отпутује на разне фестивале у региону“, казала је Шућурева. 17. фестивал фолклора у Вишеграду надмашио је сва очекивања. Играма, пјесмом, ношњама, млади из 10 ансанбала широм Србије и Републике Српске , показали су на сцени најбоље са поруком да пријатељство нема границе. Концерт су отворили домаћини, чланови припремног ансамбла Српског Соколског Друштва „Краљ Петар-Ујединитељ“ играма златиборског краја. Затим су наступили чланови КУД-а „Круна-Стублине“ и представили се играма из Обреновца. КУД „Јован Дучић“ из Нове Гајдобре показао је игре из Пчиње. Чланови Удуржења фоклорних ансамбала „Традиција“ из Трстеника извели су кореографију –игре из Бујановца, за њима је наступио КУД „Моравица“ из Ивањице играма из Виначке Мораве, а затим Удружење грађана „Ера“ из Ужица кореографијом –игре из Бујановца. КУД „Опленац“ из Тополе извео је игре из Београда, а КУД „Голија“ из Новог Пазара подигао је публику на ноге извођењем игара из Босилеградског Крајишта, док су чланови КУД-а „Краљевачка Ризница“ измамили громогласан аплауз публике играма из Кумановског Поља. Вишеградски КУД „Бикавац“ представио се на концерту игром-чувари српске традиције, а први ансамбл СС Друштва „Краљ Петар-Ујединитељ“, поклонио је публици нову кореографију –игре из Црне Траве. На крају ове фестивалске вечери, гостима- представницима КУД-ова и ансамбала, те генералним спонзорима, општини Вишеград и предузећу „Хидроелектране на Дрини“ који су финасијски и организационо помогли ову фестивалску свечаност, додијељене су захвалнице од стране КУД-а „Краљ Петар-Ујединитељ“. М.Андрић/Радио Вишеград . . . . . . .

На пријему, који је у кабинету начелника општине Вишеград Младена Ђуревића организован за представнике десет фолклорних друштава из Србије и Републике Српске, поводом Међународног фестивала фолклора, истакнут је значај оваквих манифестација којим се чува традиција и његује пријатељство. „ Ово је најбољи начин да народна ношња, пјесма и игра опстану и пренесу се на млађе нараштаје“, рекао је између осталог начелник вишеградске општине Младен Ђуревић . Умјетнички руководилац Друштва „Традиција” из Трстеника Драган Марковић, казао је да четврти пут долазе у Вишеград и то захваљујући дугогодишњој сарадњи са КУД-ом „Бикавац“. „ Ове године смо позвани да поново учествујемо на вашем фестивалу што нас радује, јер смо стекли много искрених пријатеља“, казао је Марковић. Игор Гудић представник КУД-а „Краљевачка ризница“ рекао је да су се радо одазвали позиву за фолклорни наступ у Вишеграду, који како каже има посебну причу и дозу енергије. „ Цео ансанбл је данас у Вишеграду са члановина Народног оркестра а фестивали овог типа су генерално добри , како би млади размијенили искуства , више се дружила и приказала све оно што вриједно раде и његују“, истакао је Гудић. 17. Међународни фестивал фоклора у Вишеграду окупио је 350 учесника из Републике Српске и Србије. Фестивалском концерту, претходила је традиционална шетња свих учесника, која се кретала градским улицама од древне Ћуприје на Дрини до Градске дворане. М.Андрић/Радио Вишеград

У Вишеграду ће 1. септембра, у продукцији Радио телевизије Србије, почети снимање телевизијске серије „Нобеловац“ рекао је глумац Тихомир Станић који је и редитељ серијала. „Након прве клапе у Вишеграду, идемо у Сарајево, Травник, Херцег Нови, а потом ћемо снимати у Београду, на Фрушкој Гори, Зрењанину, Петроварадину, Вршцу, а снимање ћемо окончату у децембру у Штокхолму“. Према његовим ријечима ради се се о серији која садржи осам епизода, у којима се говори о Андрићевом животу.„Догађаји су смјештени у период од 26. октобра 1961. године када је Андрић добио вест о додели Нобелове награде, а завршава се у Штокхолму њеном доделом“, каже Станић нагласивши да је све остало ретроспекција и његово сјећање на кључне и преломне тренутке у његовом животу и на околности у којима је стварао своје дјело. „На самом крају, један од ликова објашњава и основну идеју серије, а то је чињеница да је Андрић одбио да оде у Швајцарску, да се склони као амбасадор него је дошао у Београд, поделио судбину народа за који се определио, одбивши да потпише Недићев апел о сарадњи са окупационим властима, написао своја култна дела „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“ и „Госпођица“, добио Нобелову награду и онда из Штокхолма отишао у Швајцарску, дакле 20 година касније“казао је Станић. Станић је прецизирао да ће се у Вишеграду снимати сцена са Андрићевим учитељом Љубомиром у којој се, како каже, дефинише мото пишчевог живота „Сачувати, преживети и остати човек у свим околностима“. О.Марковић

Лик и дјело нашег јединог нобеловца Иве Андрића је основна тема свих до сада одржаних манифестација, а 46. „Вишеградска стаза“ донијела је, кроз изложбу, и причу о његовој животној сапутници Милици Бабић Андрић. Центар за културу Шамац већ три године ради на популаризацији лика и дјела своје суграђанке, супруге нашег нобеловца Милице Бабић Андрић, каже директор тог Центра и аутор изложбе Миланка Благојевић истакавши да је ријеч о жени са изванредном каријером. „Милица је 30 година била запослена у Народном позоришту у Београду и опремила је око 300 позоришних опера, представа и балета. Она је пионирка српске костимографије и први школовани костимограф на овим просторима и сарађивала је са свим позориштима која су у то вријеме дјеловала и осим што је пионирка позоришне она је то и у нашим првим домаћим филмовима које је опремила својим костимима“, каже Благојевићева. Према њеним ријечима изложба приређена у Вишеграду садржи грађу из три музеја. „Изложба представља Миличин живот, њен рад и заједнички живот са Андрићем“, рекла је она. Шамачки Центар за културу до сада је организовао два фестивала посвећена Милици Андрић Бабић, а уз помоћ Министарства просвјете и културе Републике Српске опремљена је и Спомен кућа Андрићеве супруге која је рођена у Шамцу. . О.Марковић

Другог дана манифестације “Вишеградска стаза“ у Андрићевој спомен-учионици одржано је пјесничко вече Друштва љубитеља писане ријечи“Мост“. Према ријечима Стојке Мијатовић предсједника Друштва сви чланови су пјесници који пјевају душом и са радошћу учествују на манифестацији посвећеној Иви Андрићу јер је он свакодневно у њиховим мислима,како каже он им је преокупација и инспирација. „Вишеградски пјесници су се представили својим најбољим пјесмама, протканим родољубљем и љубављу. Они са сјетом описују свој родни крај, своја осјећања, мјеста одакле су дошли кроз стилски неуједначене стихове, некада с римом, а некада не“ рекла је Мијатовићева изразивши жал што догађај није организован на Бикавцу, на хладњаку, одакле се пружа савршен поглед на све што је инспиративно. Друштво љубитеља писане ријечи „Мост“ има двадесетак чланова, свих генерација, а на овогодишњој пјесничкој вечери у оквиру „Вишеградске стазе“ своју поезију говорило је њих десет. О.Марковић

Културну манифестацију посвећену имену и дјелу нашег јединог нобеловца Ива Андрића отворила је у име Министарства просвјете и културе Републике Српске Милица Котур, која је нагласила да јој част што је поново у Вишеграду. „Вишеградска стаза“ је једна од најстаријих и најзначајнијих културних манифестација у Републици Српској и то с разлогом јер представља спомен и сјећање као и знак величине нашег јединог нобеловца који је прве велике кораке направио баш овдје у овом граду и враћао му се у размишљањима. Он је и сада ту, а наша обавеза је да му се и на овај начин одужимо за велико наслеђе које нам је оставио“, рекла је она. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић обратио се ријечима захвалности свима који његују сјећање на нашег великана. „Не дозвољавамо да култура и све оно што је везано за Иву Андрића падне у заборав. Ускоро ће и педесетогодишњи јубилеј ове манифестације и уз помоћ Министарства општина Вишеград даће свој максимум да она буде још садржајнија“, казао је он. Бесједу о Андрићу говорио је професор доктор Предраг Петровић истакавши да је Вишеград одиграо веома важну улогу у Андрићевом животу те да се с правом може назвати родним мјестом његове књижевне имагинације. „Колико је Андрић у том детињем узрасту у додиру са величанственом задужбином Мехмед паше Соколовића стекао те прве представе о историји, лепоти и трајању па је то искуство одиграло касније једну од кључних улога у његовом опусу, у његовим књижевним интересовањима“, рекао је Петровић. У умјетничком дијелу програма доајен српског глумишта Тихомир Станић интерпретирао је „Баладу о Стојковићима”, а његова колегиница Весна Станковић позоришни комад „Милунка Савић“. У музичком дијелу програма наступио је бенд „Оне три“ и вишеградске ученице Мирна Карабатак и Божана Мирковић. На свечаној академији уручене су и награде библиотекарима као и награђеним на конкурсу СПКД „ Просвјета“ за ћирилични краснопис. . . . . . О.Марковић

Промоцијом приповијетке „Сликописање“ из књиге „Све за лепоту“ Игора Маројевића, у Спомен-учионици Иве Андрића настављен је програм овогодишње „Вишеградске стазе“. Према ријечима аутора награђена приповјетка на један слободан начин интерпретира завршне године живота Анте Павелића у Латинској Америци и Шпанији, нагласивши да је присталица етнофикције, што како каже, значи да се придржава историје до мјере до које то одговара књижевном дјелу. „Што се тиче ове приче, обзиром да је њен јунак био опсједнут медијима и није могао да сједи у миру и експонирајући се, себи је нацртао мету, а с дуге стране уз све потрагебројних служби допустио је да буде убијен дамсим пиштољем представљају факат“, рекао је Маројевић прецизирајући да је за њега фикција начин да се историја не поиграва са књижевношћу. Професор српског језика и књижевности Дијана Милошевић,која је била и модератор вечери, каже да књижевна критика сматра Маројевића зачетником кртог реализма. „У приповјетци „Сликописање“ аутор је успио да нам ,на књижевно изнијансиран начин, дочара контроверзне фигуре са простора бивше Југославије и предочи једну оригиналну визију апсурдности историје“, рекао је Милошевићева. За приповјетку „Сликописање“ Игор Маројевић је добио Андрићеву награду за 2022. годину а она ће му бити уручена у Задужбини Иве Андрића у Београду 10. октобра, на дан пишчевог рођења. O. Марковић

На 27. сусретима библиотекара Републике Српске, који су данас одржани у Вишеграду у склопу манифестације “Вишеградска стаза” у категрији најбољи библиотекар награда је додијељена Миљани Мацан из Матичне библиотеке Источно Сарајево и Бранки Ковачевић, школском библиотекару Економско-угоститељске школе из Приједора. За најбољу библиотеку Републике Српске изабрана је Народна библиотека „Бранко Чучук“ из Хан Пијеска, а за најбољег менадзера проглашена је Сњежана Миљковић из Народне библиотеке Градишка. Директор Народне библиотека „Бранко Чучук“ из Хан Пијеска Озренка Ђурић-Радуловић захвалила је онима који су препознали знање, рад, труд, ентузијазам и кративност запослених у тој културној установи. “Драго ми је што нас никад није напустила вјера у културу И у књигу И тај предан рад на крају је и препознат и награђен”, казала је Радуловићева. Она наводи да библиотека “Бранко Чучук” има око 30.000 књига , два легата Бранка Брђанина-Бајовића и легат Бранка Чучка, затим посебан дио личне збирке академика Рајка Кузмановића, карикатуре Тоша Борковића, богату завичајну докуменациону грађу и спомен собу Карађорђевића. Миљана Мацан из Матичне библиотеке Источно Сарајево , истиче како јој ова награда даје подстрек за даље усавршавање у библиотечкој дјелатности, те да јој подршка својих колега много значи. “Имала сам велики број изложби широм РС, затим учешће на стручно-научним скуповима у региону, већи број објављених радова у зборницима и часописима културе, водитељ сам радионица за дјецу, а мој пројекат “Беби-библиотека” заживио је 2011. године који и сада опстаје и окупља дјецу до три године“, каже најактивнија библиотекарка Српске. О истакнутим активностима библитекара на годишњем нивоу говорила је предсједница Друштва библитекара Српске Љиљана Кнежевић. Она је подсјетила на недавно одржан стручни скуп у Бијељини под називом “Библиотекрство под новим изазовима” , те додала да се активно ради на модернизацији Друштва у смислу увођења нових технологија. У име домаћина данашње свечаности чланове Друштва библитекара РС поздравио је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, честитајући им на пожртвованом раду и савладавању изазова који се превазилазе сталним учењем и усавршавањем. Најбољим библиотекарима награде ће бити уручене вечерас на свечаној академији, у великој Сали дома културе у 19,00 часова. М.Андрић

„И тако ћу до краја живота, невиђено и потајно ипак прећи суђену дужину вишеградске стазе, а тада ће се са концем живота прекинути и она“ цитат је нобеловца Иве Андрића којим је у његову част данас у Вишеграду почела 46. по реду културна манифестација „Вишеградска стаза“. Ученици СШЦ „Иво Андрић“ заједно са својим професорима положили су цвијеће на пишчеве споменике код моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду, а затим су извели и пригодан културни програм. Тако су вишеграђани имали прилику да виде Иву Андрића, Лотику Целермајер, Ћоркана. Професор српског језика и књижевности Дијана Инђић Милошевић рекла је да су вишеграђани наставли Андрићеву стазу недозвољавајући да се она прекине и изгуби као ни пишчева хумана мисао која нуди разумијевање за сваког човјека јер су нам сви људи битни. „ У овим смутним временима Андрићева мисао лебди око нас као искра спасења, као путоказ да се снађемо у свијету безразложних мржњи и зависти. Зато је непоходно младим људима отворити странице Андрићевих дијела, помоћи им да ухвате ту његову мисао, а она нам пружа сигуран мост да се повежемо, измиримо и спојимо све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама“ додала је Инђић Милошевић. „Андрићево стваралаштво је од изузетног значаја за Вишеград, он га је прославио, јер људи који долазе из свијета у наш град за њега  знају управо јер су читали његова дјела“ рекао је професор српског језика и књижевности Бојан Николић. Николић је додао је ова манифестација скроман допринос како би се одужили лику и дјелу славног нобеловца. Вишеградска стаза настављена је традиционалним сусретнима библиотекара, а званично отварање планирано је за вечерас у 19 часова свечаном академијом. Ова културна манифестација одржава се од 1977. године и има за циљ да чува и његује књижевно стваралаштво јединог српског нобеловца Иве Андрића. М.Кусмук