ДРУШТВО

У Градској галерији у Вишеграду вечерас је отворена прва самостлна изложба фотографија вишеграђанке Светлане Новаковић под називом „Руке мајке“. Ради се о фотографијама великог формата које су настајале од маја 2020. година па до данас. „Овај циклус обухвата 45 фотографија али је само дио њих вечерас изложен у Градској галерији. Ове фотографије почела сам да стварам у периоду корона вируса када се код моје мајке први пут појавила деменција. Била је сјајан модел. Руке су као и лице, дају дубоку слику живота“ рекла је Новаковићева на отварању изложбе. Приликом фотографисања мајчиних руку, Новаковићева каже да је често она морала да јој намјешта руке јер она због болести ниије могла, али како каже на доста фотографија је она то радила сама. „Један број фотографија сликан је телефоном. Ја се фотографијом бавим из хобија од 2004. године када сам обољела од карцинома дојке и аматер сам у овом послу. Веома ми је драго што сам добила прилику да излажем у свом граду и захвалила бих се Градској галерији“ додала је Новаковићева. Присутнима се на изложби обратила доктор Маја Гулан из Ужица која је Светлани била велика подршка током лијечења од карцинома. „Светлану сам упознала у најтежем периоду њеног живота. Од тада па до сада прошло је 20 година, а Светлана је израсла у једно богаство и прелијепо је откривење и нама и самој себи. Она има око за све што је лијепо, воли живот и мислим да је ова изложба тек почетак онога што она може да нам понуди“ рекла је Гулан. Маја Шиниковић из Градске галерије истакла је задовољство што вишеградска јавност има прилику да баш у овој културној установи погледа прву изложбу Светлане Новаковић. „Ово је њена прва самостална изложба али је она већ неколико година уназад учесник Међународне ликовне колононије у Вишеграду, а њене фотографије објављене су у многим књигама, монографијама и каталозима“ рекла је Шиниковићева. Светлана Новаковић из Вишеграда поред тога што се бави фотографијом члан је Удружења жена обољелих од карцинома дојке „Јефимија“ из Ужица, а дуги низ година била је на челу Удружења „Аска“ из Вишеграда и тиме била велика подршка женама које су обољеле и лијечене од ове болести. М.Кусмук    

У Културном центру „Иво Андрић“ у Вишеграду вечерас је одржана промоција књижевног стваралаштва Ненада Милкића из Малог Зворника, који је до сада објавио седам романа, а који се углавном баве тематиком страдања српског народа. Представљајући се вишеградској публици Милкић је истакао да је први пут у Вишеграду са намјером да представи своје романе са нагласком на последњи „Кости“ који говори о страдању Срба на подручју Сарајева у претходном Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године. „Мене су окарактерисали као родољубивог писца јер се сви моји романи баве страдањем нашег народа. У мојим књигама испричане су приче са Кошара, затим о страдању Срба на подручју Крајине, а у првом роману под називом „Дуња“ дотакао сам се проблема који је велики за наш народ, а то је абортус“ рекао је Милкић. О пишчевом стваралаштву говорио је вишеградски писац Јанко Самоуковић на чији позив је Милкић и дошао у овај град. „Начин на који Ненад Милкић пише, и теме које обрађује могли би бити мотив за све оне који су нешто слично у животу доживјели да о томе пишу. Ова промоција десила се баш на дан када је у Генералној скупштини УН усвохена резолуција о Сребреници, те је то додатни подстрек да се и на овај начин одупремо притисцима којима смо као народ изложени“ истакао је Самоуковић. Ово књижевно вече одржано је у организацији Клуба књижевника „Мост“ , СПКД „Просвјета“ и Културног центра „Иво Андрић“. М.Кусмук    

Генерална скупштина УН данас разматра нацрт резолуције о Сребреници коју је бошњачки дио мисије БиХ при УН иницирао самостално, без одлуке Предсједништа БиХ, а чији су предлагачи Њемачка и Руанда. Тим поводом у Вишеграду, као и другим локалним заједницама Републике Српске истакнуте су српске тробојке, чиме се симболично исказује противљење намјери усвајања спорне резолуције, а паљењем свијећа одата је почаст погинулим припадницима Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Са скупа који је данас одржан на Тргу палих бораца у Вишеграду послата је јасна порука да Срби нису геноцидан народ те да су се кроз вијекове борили увијек на правој страни. Скуп је организовала општинска Борачка организација, а предсједник предсједништва Светозар Гузина рекао је да се свијет окренуо против српског народа. „Овај наш скуп неће допријети до оних који данас покушавају да нас прогласе геноцидним, али ми овим показујемо да смо против ове резолуције коју нам намећу свјетски лидери те смо за њих данас запалили свијећу“ рекаоје Гузина. Он је додао и да је 20 милиона Руса и 800 хиљада Срба страдало у Другом свјетском рату, а да због тога нико није проглашен геноцидним. Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, на чијем челу је био водећи израелски историчар и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф, закључила је да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште. Комисија од 10 свјетских експерата закључила је да Срби никада нису имали такав план ни у Сребреници, нити на било ком другом мјесту. Прије девет година Русија је уложила вето у Савјету безбједности УН на британску резолуцију о Сребреници.   Радио Вишеград  

Поводом уласка у Прву лигу Републике Српске, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић уприличио је данас пријем за фудбалере и управу клуба ФК „Дрина ХЕ“. Овом приликом Ђуревић је честитао овом клубу велики успјех који су постигли на терену и захвалио се на томе што су током цијеле сезоне достојно представљали наш град. „Општина Вишеград ће настојати да и у наредном периоду помаже и подржава не само овај клуб него и све друге спортске организације из нашег града. Мисија свих нас треба да буде да нашу омладину усмјеравамо на спортске терене јер их једино тако можемо извести на прави пут“ рекао је Ђуревић. Предсједник ФК „Дрина ХЕ“ Дејан Крсмановић захвалио се на данашњем пријему истичући да без помоћи општине Вишеград и ЗП „ХЕ на Дрини“ овај успјех не би био могућ. „Првсенствено нам је дарго што се овај успјех догодио баш у години када наш клуб слави јубилеј 100 година рада и постојања. задовољство нам је што смо данас имали прилику да код нашелника наше општине донесемо шампионски пехар, поразговарамо о претходном периоду али и направимо планове за даље“ истакао је Крсмановић. Фудбалски клуб „Дрина ХЕ“ након осам година поново ће од наредне сезоне се такмичити у Првој лиги Републике Српске. М.Кусмук

Шеснаести међународни дјечији фестивал „Лицидерско срце“ биће одржан од 15 до 19. августа, а Вишеград ће, по тринаести пут, бити његов домаћин 17. августа, саопштено је након данашњег састанка представника Организационог одбора фестивала са начелником општине Вишеград Младеном Ђуревићем. Изванредна сарадња са представницима вишеградске општине резултира поновним доласком младих у овај прелијепи град, каже потпредсједница Организационог одбора фестивала „Лицидерско срце“ Ивана Цвјетковић. „У Вишеград ће тог дана допутовати дјеца из четири земље, обићи ће град, а потом ће, за представнике страних ансамбала, бити организован пријем код начелника општине након чега ће дјеца у народним ношњама прошетати ћупријом и градским улицама и потом у Андрићграду представити дио своје културе и традиције“, каже она . Према њеним ријечима Вишеград ће бити домаћин ансамблима из Кине, Грчке, Бугарске и Словачке, а посебно драги гости биће чланови ансамбла из Звечана и сви они ће наступити заједно са фолклорним ансамблом „Краљ Петар ујединитељ“из Вишеграда. Умјетнички руководилац овог ансамбла Данијела Шућур каже да су поносни што ће и овај пут бити домаћини једне фестивалске вечери . „Трудимо се да сву нашу дјецу укључимо у организацију, да анимирамо волонтере, како би на прави начин дочекали госте и представили свој град у најљепшем свијетлу“, рекла је Шућур. На овогодишњем фестивалу, који организује Удружење грађана „Ера“ из Ужица учествоваће око 1000 дјеце узраста од 10 до 16 година . О.Марковић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић организовао је пријем поводом одласка у пензију Славице Марковић, која је највећи дио радног вијека провела у општинској организацији Црвеног крста. Марковићева је исказала захвалност општини Вишеград и начелнику Ђуревићу за одличну сарадњу и подршку у функционисању ове организације, без чије помоћи, како је рекла, не би могли реализовате бројне активности. „Настојали смо да људи који долазе у Црвени крст буду задовољни, да им пружимо помоћ у складу с нашим могућностима“, навела је она, те поручила младим људима да се учлане у ову организацију и на тај начин дају свој допринос у хуманој мисији. Она је истакла да је ово тежак и одговоран посао који се не може радити без емпатије. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је Црвени крст озбиљна организација која његује принципе хуманости, те да ће локална заједница увијек настојати да пружи неопходну помоћ, додавши да овај пријем представља начин да се покаже захвалност за пожртвованост у послу. Славица Марковић је у овој хуманитарној организацији провела 31 годину, трудећи се да одговорно и савјесно обавља свој посао. Радио Вишеград

Безбједносна ситуација на подручју општине Вишеград је добра, а на данашњем засједању Форума за безбједност ове локалне заједнице утврђене су смјернице за дјеловање, у циљу стварања доброг амбијента за живот грађана. Према ријечима начелника општине Младена Ђуревића чланови Форума апострофирали су три теме; проблем дивљих коња у мјесним заједницама Прелово и Клашник, повећан број миграната и предстојећа прослава матуре. „Имамо притужбе суграђана на штете које проузрокују дивљи коњи и договорили смо укључивање свих у рјешавање овог проблема. Рамотрили смо и ситуацију везано за све већи број миграната на подручју наше општине и с тим у вези предузете су бројне радње како припадника Државне граничне полиције тако и Министарства унутрашњих послова“, казао је он. Према његовим ријечима утврђене су и смјернице дјеловања како би матурско вече протекло, као и ранијих година, у најбољем реду. Када је ријеч о активностима везаним за ријешавање појаве дивљих коња у мјесним заједницама Прелово и Клашник пољопривредни инспектор општине Вишеград Марица Јовановић каже да су у овој служби предузели све потребне мјере али да ће активно радити са другим службама на рјешавању тог проблема. „На сједници је одлучено да се укључи и ветеринарска инспекција коју ће полиција, након евидентирања промета животиња без поријекла обавјештавати о томе , а потом ће све службе заједнички предузети мјере како би овај проблем био трајно ријешен“, рекла је Јовановићева. Све службе радиће на обезбјеђењу најбољег животног амбијента у Вишеграду, порука је са Форума за безбједност ове локалне заједнице. О. Марковић

Фудбалери „Дрина ХЕ“ из Вишеграда, данашњом побједом над екипом „Пролетера“ из Дворова, остварили су повратак у прву лигу Републике Српске, након осам година играња у Другој лиги.   У односу на другопласирану екипи, „Дрина ХЕ“ је у предности од 16 бодова. Предсједник овог фудбалског клуба Дејан Крсмановић захвалио се свима који су бодрили играче на терену а посебно спонзорима општини Вишеград и вишеградској хидроелектрани без којих, како истиче, не би постигли овакав спортски успјех. Александар Грујић , капитен млаће селекције, презадовољан је постигнутим резулататима и каже да очекује у више сезона опстанак у Првој лиги РС-е. „Јуче су побједом над екипом „Гласинца“ из Сокоца, тутулу првака кадетске селекције сарајевско-ромнијске регије понијели вишеградски фудбалери“, с поносом истиче тренер Марко Видаковић. Вишеградски фудбалери су данас на градском стадиону показали спортски таленат али и побједоносно публици представили шампионске пехаре које су заслужено освојили. М.Андрић    

Реновирање, реконструкција, низ краткорочних и дугорочних мјера, подијељених у двије фазе, резултираће стварањем бољег амбијента за боравак али и медицинске третмане у Рехабилитационом центру „Вилина Влас“, а комплетан посао биће окончан до краја августа, каже директор ове установе Радојко Сташевић. Према његовим ријечима у минулој години реконструисане су и адаптиране 72 собе, а у овој години замјењени су и инсталирани до четвртог, новоизграђеног спрата, лифтови. „Изградњом четвртог спрата ова установа добија четрнаест апартмана и три двокреветне собе, што је око педесет нових смјештајних јединица“, каже он. Радови се одвијају у двије фазе, а укупна вриједност комплектног пројекта је око милион и 500 хиљада КМ. „РЦ тренутно, без проширења, располаже са 130 д0 160, а са четвртим спратом, добија се још 50 смјештајних јединица“, рекао је Сташевић. Радове којим је обухваћена и Стара бања, прати  реконструкција и реновирање медицинског блока, каже др Душана Буквић. „Планирано је да комплетан медицински блок буде на једном мјесту и на једном нивоу, те да уско буду повезани пацијенти, чекаонице, ординације и терапијски блокови што ће резултирати још бољим резултатима рехабилитације“, рекла је она. У Рехабилитационом центру истичу да чине све како гости не би трпили због радова, те им организују бројне излете, као и то да без помоћи Владе РС и локалне управе не би могли кренути у овај значајан пројекат. О.Марковић

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у суботу 25. маја биће обиљежено 82 године од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије у Старом Броду и Милошевићима код Вишеграда које су на монструозне начине убиле усташе Јуре Францетића. Тог дана у 12:00 часова код спомен обиљежја у Старом Броду биће служен помен парастос страдалим Србима након којег ће бити обављено полагање вијенаца на споменик и спуштање цвијећа у ријеку Дрину. Од 12:30 сати планирано је обраћање званичника. За све грађане који желе присуствовати овом догађају обезбјеђен је превоз бродом са пристаништа у Андрићграду у 10:30 часова. Истим поводом у петак 24. маја у Андрићевом институту у Андрићграду биће одржана промоција Зборника докумената „Стари Брод“ у организацији Фондације „Заборављени коријени“. О овој публикацији, која на 640 страна доноси до сада необјављена докумената о страдању Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне, говориће; професор доктор Милош Ковић, Жељко Вујадиновић и Драган Радовић. Зборник садржи документе који потичу из Војног Архива у Београду, Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Архива Југославије у Београду. По први пут, јавности се представљају ови факсимили и преписи пресуда, извјештаја, записника и свједочења из 1946. и 1947. године. Промоција ће бити одржана у Андрићевом институту , а заказана је за 19 часова. У прољеће 1942. године више од 10 хиљада Усташа започело крвави пир над српским становништвом Источне БиХ како би на Дрини поставили границу злогласне НДХ. Од половине марта па до почетка маја 1942 године страдало је преко 6000 Срба, а најмасовнији покољ десио се 22. марта 1942. године. Радио Вишеград