ДРУШТВО

Вишеград је на почетку љетње туристичке сезону за коју је како кажу у Туристичкој организацији Вишеграда све спремно за дочек бројних гостију из региона и свијета. Последњих дана на улицама Вишеграда примјетни су туристи из Азије, али и из Европе, за сада највише из Бугарске, Њемачке, Данске и земаља региона. Вршилац дужности дирекотора Туристичке Организације Вишеград Бранислав Андрић каже да је ово период школских екскурзија  тако да су дјеца за сада најбројнији посјетиоци. „Уколико се овај тренд настави током љета имаћемо сигурно иза себе још једну успјешну туристичку сезону на нивоу претходних неколико година“ каже Андрић. Он је додао да је за већину туриста и даље највећи мамац стара ћуприја која се налази на УНЕСКО-вој листи свјетске баштине, али ту су и друге атрактивне локације. Према његовим ријечима у Туристичкој организацији је спреман и календар манифестација које овог љета очекују како наше суграђане тако и посјетиоце са стране. „Прва туристичка манифестација са којом званично отварамо сезону јесте „Златне руке Подриња“ која ће ове године бити одржана 15. јуна и окупиће излагаче домаће радиности из региона. Прва субота мјесеца јула традиционално је резервисана за вишеградску регату, а можда најатрактивнија манифестација „Сокови са вишеградске ћуприје“ ове године биће одржана 24. августа“ додао је Андрић. У плану Туристичке организације је и овог љета спровођење маркетиншке кампање под слоганом „Од културе до авантуре“. „У оквиру ове акције планирано је постављање билборда и плаката по граду, анкетирање туриста и пружалаца услуга смјештаја, а у сарадњи са пружаоцима туристичких услуга планирамо поново наградну игру“ истакао је Андрић. Он је додао је да су током Међународног сајма туризма у Београду договорене сарадње са неколико телевизијских екипа које ће посјетити Вишеград током сезоне и снимити емисије које ће на најбољи начин приказати потенцијалним гостима шта све Вишеград нуди, а међу њима је свакако и екипа „Балкан трипа“. М.Кусмук    

Поводом Међународног дана нестале дјеце 25. маја Министарство унутрашњих послова Републике Српске, у сарадњи са међународном организацијом Амбер Алерт Еуропе спроводи акцију „Провјерите, размислите, пријавите“. Акција је проведена и на подручју општине Вишеград. Према ријечима инспектора МУП-а РС, полицијске станице Вишеград, Марка Гавриловића, акција је почела 20. и траје до 31. маја. „Полицијски службеници Полицијске станице Вишеград су , у оквиру ове кампање, 24. маја организовали предавање за Савјет родитеља Основне школе „Вук Караџић“, а основни циљ је упознавање родитеља са процедурама у случају нестанка дјетета“, рекао је Гавриловић. Гавриловић је нагласио да се нестанак дјетета треба пријавити без одлагања, најближој полицијској станици путем броја 122. Министарство унутрашњих послова Републике Српске је од 2018. године члан међународне организације „Амбер Алерт Еуропе“. О. Марковић

На данашњем засједању Скупштине општине Вишеград одборници су, поред осталог, усвојили нацрт ребаланса буџета за 2024. годину. Буџетским оквиром је предвиђено да ребалансирани буџет буде увећан за 63, 51 одсто у односу на првобитни, каже начелник Одјељења за финансије општине Вишеград Милан Јакшић. „Предвиђено је да ребаланс износи 18 милиона 680 хиљада КМ, дакле за неких више од седам милиона смо увећали постојећи буџетски оквир и даље идемо у процедуру састанака, односно јавних расправа како бисмо утврдили Приједлог ребаланса буџета који ће бити током мјесеца јуна“, рекао је он. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић појаснио је која средства су ушла у ребалансирани буџет. „У та средства су ушла и кредитна средтва од четири и по милиона КМ која смо предвидјели за асфалтирање локалних и некатегорисаних путева као и градских улица, те за замјену комплетне расвјете лед расвјетом како бисмо направили уштеде у потрошњи енергије за јавну расвјету“, рекао је Ђуревић. На двадесет деветом редовном засједању локалног парламента одборници су усвојили низ информација и извјештаја међу којима је и информација о извршењу буџета за прво тромјесечје ове године те извјештај о раду начелника општине за минулу годину. О. Марковић

Народна библиотека „Иво Андрић“ и истоимени Културни центар организoвали су промоцију монографије породице потомака родоначелника Марка Пецикозе из Вишеграда. Аутор монографије Раде Пецикоза, опсежним истраживањем дошао је до закључка да се презиме које носи први пут помиње 1516. године на обронцима јужног дијела Златибора. Историјски догађаји, ратови, довели су до сеоба па су тако и Пецикозе расељаване од Будимпеште до Пакраца, а након рата између Аустрије и Турске, који је вођен од 1737. до 1739. године , у којем су се Срби борили на страни Аустрије, Турска је као побједник, са старог огњишта протјерала и преостале Пецикозе са јужног дијела Златибора-из Беле Реке. „Они су расељени у оквиру босанског Санџака у; Рудо, Чајниче и Вишеград. У Рудом су Срби, у Чајничу Муслимани, а ријеч је Пецикоза Мићи који је примио ислам те сви који носе то презиме, а муслиманске вјероисповјести су и живе том мјесту као и у Сарајеву, Бијелом Пољу и Прибоју, потичу од њега. Друга грана расељених Пецикоза је у Вишеграду, а први који је ту дошао у 18. вијеку био је Марко и његова четири брата“, каже аутор монографије. Према његовим ријечима Марко је први доселио у село Чешаљ, а потом су се његова три сина; Јован, Стеван и Милован доселили у Вељи Луг. Професор емеритус Момчило Сакан каже да је Раде Пецикоза, како то озбиљно истраживање и захтјева, обрадио седам кољена свога презимена што је ријеткост на Балкану, гдје се, како каже, веома мало пише о породицама. „Нама се у последње вријеме намеће нека нова филозофија разбијања породица и стварања нових вриједности, а ми знамо да, исто као у филозофији, свака наука када се нађе у кризи обраћа се филозофији, тако се и у друштву треба обраћати својим коријенима“, рекао је Сакан, нагласивши да преци како живи тако и упокојени инспиративно дјелују на своје потомке. Аутор монографије Раде Пецикоза, рођен је 1949. на Вељем Лугу, општина Вишеград, гдје је завршио  основну и средњу школу , а потом је наставио школовање на Војној академији у Београду гдје и сада живи и ради као судски вјештак за област саобраћаја. О.Марковић    

У присуству великог броја вјерника, Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом и Његово преосвештенство епископ западно – амерички Максим освештали су данас новоизграђени храм Светог архиђакона Стефана у селу Велетово код Вишеграда. Након чина освештања, услиједила је литија и Света архијерејска литургија уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске. Обраћајући се присутнима, митрополит Хризостом је поручио да се слобода коју имају православни хришћани огледа у сабрању у цркви онда када хоћемо, можемо, а не када морамо, истакавши да народ као жива црква мора да сјети првенствено Бога, својих предака али и себе. „Свака црква је велики благослов за свакога од нас али и за све нас заједно, јер црква је мјесто које је посвећено Богу у славу, а у част Архиђакона Стефана. То је радост душа, браће Андрић и њихових породица, али је сигурно радост и на небесима њихових светих предака“, истакао је Хризостом. Митрополит је рекао да су на мјесту гдје је црква, Андрићи дуго живјели и стварали своје породице, те да се много хришћана данас радује на том мјесту. „Дар Божији је овдје захваљујући оцу Милутину који је први дао идеју, на парчету земље да се подигне омањи храм, да буде захвалност Богу за све, а још више да буде благослов за садашњост и будућност“, нагласио је Хризостом, те упутио посебну захвалност владици Максиму који је данас учествовао у молитви за благослов храма и присутног народа. Владика Максим, који је у сродству са породицом Андрић, у бесједи је рекао да храм освећујемо зато што је потребно у оваквом свијету једно мјесто гдје ћемо да приносимо благодарност Господу за све што нам је даровао. „Као што сваком човјеку није довољно само биолошко постојање, него благодат Духа светога, тако и један храм као што човјек кроз крштење добија благодат и храм добија кроз крштење и миропомазање, свој смисао и своје назначење. Без миропомазања нема правог човјека и без овога симбола крштења којим смо храм освештали, нема нам истинског живота“, поручио је владика Максим. Прота Милутин Андрић, који је покренуо иницијативу да се подигне храм, рекао је да је све добро прошло, те да је храм завршен за двије и по године. „Радосни смо бескрајно што смо дочекали овај дан, да се окупимо, саберемо у Христу нашем и да га прослављамо у векове, векова“, истакао је Андрић. Кум храма Младен Ђуревић рекао је да је задовољство када је велика фамилија Андрића, сложно успјела да обнови храм на овом простору. „Задовољство је било на њихов позив да будем кум овог храма. Радује нас присуство великог броја људи, што говори да се наш народ враћа селу. Подршка локалне заједнице ће увијек постојати и то је најмање што можемо урадити“, истакао је Ђуревић. Организациони одбор храма додијелио је данас захвалнице за велике добротворе и приложнике храма. Митрополит Хризостом је 23. маја 2020. године освештао земљиште за овај храм и поставио крст на мјесту будуће часне трапезе. Темеље храма у Велетову митрополит Хризостом освештао је 29. августа 2021. године. Поред богатог културно-умјетничког програма за све посјетиоце уприличена је и свечана трпеза. Захваљујући фамилији Андрић,чији су коријени у Велетову, а који су покренули пројекат изградње цркве у овом селу, као и бројним дародавцима, ова богомоља биће мјесто сабрања вјерног народа. Б.М.  

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, данас је обиљежено 82 године од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије у Старом Броду и Милошевићима код Вишеграда које су на монструозне начине убиле усташе Јуре Францетића. Служење парастоса убијеним српским цивилима, полагање вијенаца на споменик и спуштање ружа у Дрину предходило је обраћању званичника. Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да су Срби широм бивше Југославије убијани на стравичне начине, скоро идентично као на Старом броду, али да се овдје могао спријечити злочин. „На овом мјесту није било породице са романијског платоа која није некога изгубили. Ти Срби су покушали да дођу до Партизанског штаба који се налазио у Фочи, они су мислили да ће наћи спас код Партизана, али их нажалост нису прихватили. Кренули су низводно, дошли до Вишеграда. Италијани су држали мост у Вишеграду који је био веза према Србији. Прешли су они који су имали новац, дукате и злато да плате свој живот и они су се спасили. Усташе су их помно пратиле и до зуба наоружани из Сарајева кренули за њима. Опколили су их око кањона, толико су се иживљавали, правили злочине, да Нијемци који су се налазили са друге стране и гледали шта се дешава су реаговали. У претходне двије године се списак настрадалих допунио са још 250 имена“, истакао је Вишковић. Он је нагласио да је болно то што се страдање крило од потомака готово 50 година. „Да се није појавио Момир Крсмановић да напише роман „Тече крвава Дрина“ питање је да ли би се за овај злочин сазнало. НДХ је творевина Трећег рајха, они су били продужена рука Трећег рајха. Нијемци су, са ове временске дистанце, били мањи злочинци. Данас имамо да су ови што су овдје настрадали геноцидни, а њихови кољачи нису, они су антифашисти. Они сада представљају Јасеновац као радни логор“, рекао је Вишковић. Он је поручио да треба да чувамо Републику Српску, нашу саборност, наше јединство и да будемо у још већој слози са нашом матицом Србијом. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је наша обавеза и завјет да жртве Старог Брода не смијемо да заборавимо. „То је и наша морална и цивилизацијска обавеза, сјећање на невине жртве злочиначког система како се овакав страшан злочин никада више никоме не би поновио. Од тада, па све до данас, за српски народ сјећање на Стари Брод и сва српска стратишта представља највећу, болну рану, али и најважнију историјску лекцију коју смо дужни да учимо, памтимо и преносимо на будуће генерације“, истакао је Ђуревић. Он је нагласио да је важно да се чува сјећање на страдале, али је, значајно и да као потомци страдалника наставимо живот, знајући његову вриједност и не заборављајући овакве догађаје. „Невине жртве, којих се данас сјећамо заслужују тихи и скрушени пијетет, као и памћење. Оваквим догађајима показујемо да су такве жртве вриједне достојанственог помињања и вјечног памћења страховитог страдања. Морамо да сачувамо и живот Републике Српске, а наш највећи интерес, је да сачувамо мир и да нам се више никад не понове страдања, попут овог у Старом Броду“, поручио је Ђуревић. Он је послао поруку свима да нас не дијеле, не сукобљавају, већ да нас упућују једне на друге, на узајамно поштовање и то баш сјећајући се овог страшног злочина, не заборављајући своје жртве и своја стратишта. Свештеник Саво Тривковић рекао је да је Стари Брод постао Нојев брод за све оне који су са тог мјеста душе мученичке Господу принијели. „Како теорије падају са идеологијом тако је из комунистичко-марксистичког мрака васкрснуо живот и сјећање на Христове старобродске мученике. Пуноћа и савршенство се испуњава на један апсурдан начин, кроз одрицање од свега онога што човјек јесте и што има“, истакао је Тривковић. Он је нагласио да смо поред културе сјећања дужни својим животима да свједочимо прошлост, достојно живимо садашњост и есхатолошки спознамо будућност. Обиљежавању су, осим предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића, присуствовали и изаласник предсједника Републике Српске и српског члана предсједништва Бошко Томић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, начелници општина Вишеград, Соколац, Ново Горажде, историчар Милош Ковић, представници борачких организација Горњодринске регије. Пригодан културни програм извели су ученици СШЦ “Иво Андрић” под вођством професора српског језика и књижевности Дијане Инђић Милошевић, док је стихове посвећене страдалнивцима говорио Жељко Милошевић. О. Марковић, Б. Марковић  

У недељу 26.маја, у селу Велетово код Вишеграда, биће обављено освећење храма Светог архиђакона Стефана, најављено је у сједишту Митрополије дабробосанске у Сарајеву. „Дочек српских архијереја Mитрополита дабробосанског Хризостома и епископа Западно-америчког Максима је у 8:00 часова у порти храма, након чега ће услиједити чин освећења ове православне богомоље и света архијерејска литургија“, потврђено је из Управе манастира добрунског, чији метох је црква у Велетову. Из организационог одбора за изградњу велетовске цркве,најављују велику свечаност у част Архиђакона Стефана и освећења овог храма, који ће бити светионик православља данашњим и будућим генерацијама. За све посјетиоце биће припремљен и богат културно-умјетнички програм и славска трпеза. Изградња храма почела је у прољеће 2021.године. Захваљујући фамилији Андрића,чији су коријени у Велетову а који су покренули пројекат изградње цркве у овом селу, као и бројним дародавцима, ова богомоља , овог прољећа уз благослов митрополита Хризостома дочекује прво литургијско сабрање вјерног народа. Ових дана извршена је и комплетна реконструкција локалног пута у дужини од четири километра на потезу од плавог моста у Босанској Јагодини до новоизграђеног храма у Велетову. Извођач радова је фирма „Оморика“ из Вишеграда. За ове наамјене издвојена су средства из општинског буџета, кроз порјекат одржавање и локалних и некатегорисаних путева на подручју Вишеграда. Директор „Оморике“ Новак Савић је потврдио да су радници грађевинским машинама у кратком року успјели да заврше цијелу путну дионицу, приоритетно због освећења велетовског храма. М.Андрић    

У Андрићевом институту у Вишеграду промовисан је Зборник докумената „Стари Брод“ у издању Фондације “Заборављени коријени”. На 640 страна Зборник доноси до сада необјављена докумената о страдању Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне. Обухвата данашње општине: Соколац, Пале, Источни Стари Град, Олово, Кладањ, Власеницу, Хан Пијесак, Рогатицу, Вишеград, Ново Горажде, Горажде, Чајниче и Рудо. Документи потичу из Војног Архива у Београду, Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Архива Југославије у Београду. По први пут, јавности се представљају ови факсимили и преписи пресуда, извјештаја, записника и свједочења из 1946. и 1947. године.   Приређивач Зборника је оснивач Фондације “Заборављени коријени“ Драган Радовић. „ У овој књизи ће многе породице моћи да пронађу податке о својим страдалим. Истраживачи и историчари ће то моћи да користе као подлогу за своје будуће пројекте, јер ће се заиста наћи обиље података и докумената важних за ову тему који су до сада остали непознати”, навео је Радовић. Према његовим ријечима, Зборник пружа и сазнања о јавности непознатим злочинима и необиљеженим стратиштима Срба. Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да је још 1941. године на простору Вишеграда и Рогатице уз Дрину био збјег од 12.000 Срба из Срема, које су усташе намјеравале погубити, али да Њемачкој, која је баш у то вријеме нападала СССР, није одговарало да се на том простору врше злочини, а њемачки фашисти били су запрепашћени суровошћу усташких злочинаца. “У једном од свједочења објављених у Зборнику, преживјели Србин Никола Билић наводи каква су звјерства Францетићеве усташе починиле над око 5.000 Срба који су бјежали према Дрини. Он свједочи да су том приликом многи поскакали у ријеку, гдје су се подавили. Жене су у Дрину бацале своју дјецу и за њима скакале само да не би пале у руке побјешњелих Френцетићевих хорди, јер су биле свјесне да их чека још страшнија смрт”, навео је Радовић. Један од важнијих докумената је исказ Босе Кузмановић из Бијелих Брда код Рудог, која говори о страдању своје троје и избјегличко двоје дјеце из Рогатице у јуну 1943.године. Према њеном свједочењу, то петоро дјеце у њеној кући заклале су муслиманске усташе а њу су изболи ножевима. Тешко рањена она је тада међу усташама препознала Рамиза Косовца. Милош Ковић , српски историчар и универзитетски професор истиче да је ово једна драгоцјена збирка докумената о српским страдањима у Другом свјетском рату на простору сарајевско-романијске регије. „У Зборнику се налази суви докумнетарни материјал у коме ће многи пронаћи своје претке. Поред исказа сведока о томе шта се догодило, имамо и резултате суђења ,гдје се види да су зликовци који су затирали цела села и породице добили по пет до седам година затвора“, истиче Ковић. Према његовим ријечима у овим временима, када је поново актуелизована тема о геноциду , потребне су нам овакве књиге и то преведене на свјетске језике, прије свега на енглески, шпански и руски , јер је, како истиче, потребно да се свијест о геноциду над српским народом прошири на цијели свијет. М.Андрић  

Пригодном приредбом, у присуству бројних званица, у Основној школи „Вук Караџић“ у Вишеграду, обиљежен је Дан школе – Свети Ћирило и Методије. Директор ове образовне установе Момир Радојчић рекао је да је школска година била изузетно успјешна, те да су ученици постигли завидне резултате на свим нивоима такмичења. „Овом приликом желим да честитам свим нашим ђацима и да истакнем да су успјеси забиљежени и на конкурсима које је расписао Педагошки завод РС, а добри резултати су остварени и изван граница наше земље“, навео је Радојчић. Он је упутио захвалност свим просвјетним радницима ове установе на пожртвованом раду као и општини Вишеград, општини Ново Горажде, предузећу „Хе на Дрини“, те свим установама, предузећима и појединцима уз чију помоћ је наставни процес подигнут на виши ниво. Честитајући Дан школе ученицима и запосленима у овој установи, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић је рекао да ће ова локална заједница и убудуће помагати њихов рад, а све у циљу бољих услова за школовање. „Желим вам да и у наредним годинама успјешно обављате свој посао и постижете завидне разултате“, поручио је Ђуревић, истакавши да је данашњи програм приредбе још један доказ преданог рада просвјетних радника и ученика. Током свечаности обиљежавања, директор Основне школе „Вук Караџић“ Момир Радојчић уручио је захвалнице представницима установа, предузећа,појединцима, те пензионисаним радницима који су пружили помоћ и подршку у раду ове образовне установе. Основну школу у Вишеграду тренутно похађа 630 ученика. Б.Марковић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић уприличио је данас пријем за чланове Рукометног клуба „Вишеград ХЕД“ који су изборили пласман у Премијер лигу БиХ и одбојкашице клуба „ХЕ на Дрини“ које ће од наредне сезоне наступати у Првој лиги Републике Српске. Овом приликом Ђуревић је честитао вишеградским спортистима на изузетним резултатима те пожелио много упсјеха у наредној такмичарској сезони. „Оно што можемо да обећамо нашим спортистима јесте да ћемо и даље заједно са предузећем „ХЕ на Дрини“ стајати иза њихових резултата. Све оно што они раде и резултати које постижу су веома важни за наш град који они представљају у најбољем свјетлу“ истакао је Ђуревић. Тренер вишеградских рукометаша Жељко Јаћимовић захвалио се на данашњем пријему али и подршци коју је општина Вишеград пружала овом клубу током цијеле сезоне. „Још увијек се нису слегли утисци од освајања титуле Прве лиге Републике Српске, тако да нас у наредном периоду очекују договори са управом клуба о томе како наш квалитет подићи на виши ниво с обзиром на озбиљност такмичења у Премије лиги БиХ“ додао је Јаћимовић.   У име Одбојкашког клуба „ХЕ на Дрини“ општини Вишеград као и предузећу „ХЕ на Дрини“ захвалио се предсједник Раде Баралић који је рекао да је њихова подршка омогућила добар резултат. „Надамо се да ћемо у следећој сезони испунити наш циљ, а то је да се покажемо као стабилна прволигашка екипа, а наравно уз даљу подршку општине и предузећа „ХЕ на Дрини“ истакао је Баралић. У наредну такмичарску сезону Вишеград улази са три клуба која су изборила пласман у виши ранг такмичења, одбојкашице и фудбалери пласирали су се поново у Прву лигу Републике Српске, док су рукометаши будући учесници Премијер лиге БиХ. М.Кусмук