ДРУШТВО

Водостаји ријека Рзав и Дрина су у опадању и ситуација је стабилна, потврдио је Срни Драган Јовановић из општинске Цивилне заштите. Јовановић је истакао да ће екипе обићи терен и ризична подручја и сагледати евентуалне последице. Цивилна заштита је и даље у приправности. Извршни директор за производњу и управљање предузећа „Хидроелектране на Дрини“ Дарко Андрић рекао је да је тренутни проток кроз „Хидроелектрану Вишеград“ 800 метара кубних у секудни, што је уобичајен ниво Дрине за ово доба године. „Ситуација са водостајима је нормализована. Ми смо уз правовремене активности надлежног министарства Републике Српске, `Вода Српске` и других, као и уз добру међусобну координацију рада електрана на дринском сливу успјели да спријечимо штету“, истакао је Андрић. Он је захвалио свим радницима хидроелектране на одговорном раду, нарочито у отежаним околностима. СРНА

Основци и средњошколци са подручја општине Вишеград данас су спремни започели друго полугодиште. Настава је почела за 648 ученика Основне школе „Вук Караџић“ на подручју Вишеграда и Новог Горажда. У школу су кренули ђаци у подручним одјељењима у Међеђи, Добруну и Подкозари и у подручној школи у Новом Горажду. Директор Основне школе Момир Радојчић потврдио је за Срну да су учионице топле и да су кадровски оспособљени. Директор Средње школе „Иво Андрић“ Драгана Зечевић рекла је Срни да је настава почела према плану и програму и да је све спремно за рад. „Јуче смо почели да загријавамо учионице како би дјеци било топло. Све је спремно. Обишла сам све учионице и пожељела дјеци и просвјетним радницима срећан рад“, истакла је Зечевићева. У Средњој школи „Иво Андрић“ има укупно 269 ученика. СРНА

Директор „Хидроелектрана на Дрини“ Недељко Перишић рекао је Срни да радници овог предузећа свакодневно уклањају отпад који до бране у Вишеграду највећим дијелом долази ријеком Лим, те додао да се годишње накупи између шест и осам хиљада кубика отпада, а да га, кад је повећан доток као сада, буде знатно више. „Имамо обучене раднике, специјализовано возило и све што је потребно како бисмо одлагали отпад и спријечили да он угрози рад хидроелектране. Отпад долази свим притокама Дрине, а са већим дотоком воде, више је и смећа“, истакао је Перишић. Он је напоменуо да је ово проблем који треба да рјешавају све земље којих се тиче овај проблем, односно надлежне институције, а посебно оне од којих овај отпад и долази, али да је потребно и да се мијења свијест људи. Перишић је рекао да је било доста састанака који су организовани са представницима хидроелектрана, општина и ресорних министарстава. „Позитивне ефекте имали смо од Хидроелектране `Бајина Башта` из које су нам помагали у санирању штете и морам похвалити ресорне министре Ирену Вујовић из Србије, ранијег министра Сребренку Голић из Владе Републике Српске и министра Сташу Кошарца из Савјета министара који су имали слуха за ову проблематику и који су преузимали конкретне мјере“, нагласио је Перишић. Он је рекао да је закључак да су се од свих актера овим проблемом једино бавиле Влада Републике Српске путем предузећа „Воде Републике Српске“ и „Хидроелектране на Дрини“ и Влада Србије путем министарстава и предузећа „Србијаводе“ и „Електропривреде Србије“, док из Федерације БиХ и Црне Горе није било конкретних активности. Са повећаним водостајем ријеке Дрине уз временске непогоде које су претходних дана захватиле региион активиран је и вишедеценијски проблем плутајућег отпада који долази до ланчанице на Дрини, недалеко од Хидроелектране „Вишеград“. СРНА

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић констатовао је да је Вишеград спремно дочекао најављену прогнозу и да су због такве реакције штете минималне. Минић је рекао да је на састанку са начелником општине Младеном Ђуревићем закључено да је потребан јединствен систем који ће пратити, узбуњивати и усклађивати хидрометерологију и хидрологију за цијелу Републику Српску. Он је напоменуо да координација између хидроелектране, општине, цивилне заштите показује како треба у конкретним случајевима да се ради. „Разговарали смо да се направи спецификум плана за сваку локалну заједницу у Републици Српској, а Влада Републике Српске стоји на располагању да да подршку да знамо да ли ћемо имати велике падавине и шта је то што ће се предузимати. Могу да похвалим руководство општине Вишеград, али и руководство хидроелектране јер је у сарадњи са хидроелектрана узводно и низводно праћена ситуација. Проток је био 2.200 кубика, а нема ни близу штете како то је било раније“, истакао је Минић. Он је нагласио да се разговарало и о пројектима везаним за ресорно министарство. „Аграрни буџет за ову годину је 180 милиона и сугурно је да ће регистровани пољопривредни произвођачи из општине Вишеград бити његови конзументи. Апел свима који желе да учествују у расподјели ових средстава да се региструју“, рекао је Минић. Минић је подсјетио да ће у име Владе Републике Српскепосјетити Бијељину како би се испратила ситуација у том дијелу Српске. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић изразио је захвалност због правовременог реаговања свих надлежних од републичког до локалног нивоа. „Желим да се захвалим Влади РС, надлежном министарству, Јавној установи „Воде“Српске, Хидрометеоролошком заводу, Цивилној заштити РС, као и ХЕ „Вишеград“ који су на вријеме организовали и упозорили све општине од Вишеграда па до Требиња да на вријеме изврше све потребне припреме, упозоре становништво и анимирају све надлежне службе да спремно дочекамо те велике падавине. ХЕ „Вишеград“ је у сарадњи са општином, уз препоруке надлежних правпвремено реаговала тако да нисмо имали материјалних штета као што је било минулих година“, рекао је он. Према Ђуревићевим ријечима на састанку се говорило и о бројним пројектима који ће бити реализовани са надлежним министарством. „Пројекти се односе на сточарство и пољопривреду и вјерујем да ће општина Вишеград испунити све критеријуме потребне за учешће у пројектима“, истакао је Ђуревић. O.Maрковић

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да је Богојављење дан када се све што постоји освећује и просвећује. „Нека нас Господ благослови, утврди у вјери и оснажи“, рекао је митрополит Хризостом након Свете архијерејске литургије у Храму Светог цара Лазара у Андрићграду. Митрополит Хризостом истакао је да је Богојављење сигурно највећи празник међу празницима, јер су се тог дана Света Тројица – Отац, Син и Дух Свети јавили на ријеци Јордану. Високопреосвећени митрополит Хризостом пожелио је свима срећан и благословен празник. „Треба да се промијенимо, да будемо бољи људи, бољи народ, бољи у свему, у вјери, у љубави, у доброти јер су то дјела покајања, дјела врлине“, рекао је митрополит Хризостом. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је новинарима након литургије да му је драго што се народ враћи вјери и традицији. „Богојављење је велики празник који нас окупља у храмовима. У овим временима која су пуна искушења показујемо да нас је вјера одржала“, истакао је Ђуревић. Након литургије кренула је литија. Богојављенско пливање за Часни крст на ријеци Дрини у Вишеграду отказано је због апела надлежних органа Републике Српске усљед временских неприлика, високог водостаја и могућих поплава. СРНА

Пријава дјеце у вишеградском обданишту „Невен“ за припремни Програм пред полазак у школу биће реализована од 1. до 15. фебруара ове године, саопштено је из ове установе. Програмом ће бити обухваћена дјеца рођена 2017. године, а васпитно-образовни рад одвијаће се у двије групе, у периоду од 1. марта до 31.маја ове године, у термину од 16.00 до 19.00 часова. Родитељи могу преузети пријаве и обавити информативни разговор у просторијама установе сваког радног дана од 7.00 до 15.00 часова. Директор вртића Данка Митровић рекла је да је ово један од оних пројеката који су од изузетног значаја, не само за ову установу, него и за општину Вишеград. „Учешће у програму пружа малишанима прилику да се у социјалном и сваком другом смислу припреме за нову животну фазу, односно за почетак школовања“, истакла је Митровићева. Она је потврдила да овај пројекат, као и претходних година, суфинансирају општина Вишеград и Министарство просвјете и културе Републике Српске. Б.Марковић

Проток Дрине на Хидроелектрани “Вишеград” повећан је и износи 2.100 метара кубних, али нису угрожена материјална добра, рекао је Срни директор за производњу и управљање овог предузећа Дарко Андрић. “Иако су повећани нивои горњег и доњег језера, нису угрожене стамбене јединице. Пратимо стање и максимално водимо рачуна како о Новом Горажду, као првом узводно потенцијално угроженом, тако свакако и низводно о градском језгру Вишеграда и ниже”, рекао је Андрић. Он је истакао да се очекује опадање протока Дрине у наредним часовима, те напоменуо да за сада нема разлога за забринутост становништва. Драган Јовановић из општинске Цивилне заштите рекао је да је у Вишеграду водостај ријека у порасту и да се у Вардишту ријека Рзав излила, али да за сада не представља опасност. “Становници који имају своја материјална добра у близини критичних тачки су обавијештени о евентуалним поплавама како би на вријеме отклонили и заштитили своју имовину”, истакао је Јовановић. Он је поручио да ће Цивилна заштита и даље обилазити кризна подручја и дјеловати у складу са планом. СРНА

Више мањих одрона на подручју Вишеграда проузроковала је синоћња киша и терен се рашчишћава, а ријека Рзав је у благом порасту, речено је Срни у овој општини. Вршилац дужности начелника Одјељења опште управе Милан Ђукић рекао је да нема материјалне штете од посљедица одрона, те да је ријека Рзав у благом порасту и да су екипе Цивилне заштите на терену и прате стање. Он је навео да нема опасности за становништво које живи у приобалним подручјима. „Превентивни радови су обављени, пратимо развој ситуације и спремно ћемо дочекати непогоде које су најављене ових дана“, истакао је Ђукић. Он је напоменуо да су у приправности надлежне службе које се баве заштитом и спасавањем. СРНА

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић са сарадницима уприличио је пријем поводом одласка у пензије досадашњег директора ЈКП „Комуналац“ Бранка Филиповића. Истакавши да је сарадња са општином на превазилажењу проблема које је предузеће на чијем челу је био имало Филиповић је упутио ријечи захвалности али и својеврсну поруку онима који тек започињу свој радни вијек. „Веома сам захвалан руководству општине на подршци током рада али и на овом пријему који даје достојанственост одласку у пензију, а младим људима савјетујем да његују тимски рад јер је само то гарант успјеха“, истакао је он. Предсједник СО Вишеград Српко Баранац пожелио је Филиповићу да што дуже ужива у пензији истакавши значај његовог рада. „У кратком периоду на челу „Комуналца“ господин Филиповић је дао свој максимум, а у интересу свих грађана“, казао је Баранац. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић каже да је овај пријем скроман гест којим се показује поштовање према нечијем раду. „Комунално предузеће је једно од важнијих за нашу локалну заједницу и било је суочено са низом проблема које смо заједнички рјешавали и изнашли најбоља рјешења са све грађане Вишеграда“, истакао је он. Пријему је, уз начелника општине Младена Ђуревића и предсједника СО-е Српка Баранца присуствовао и замјеник начелника општине Вишеград Марко Ристић. О.Марковић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић уприличио је данас пријем за успјешне вишеградске информатичаре, браћу Бориса и Бранка Фулурију, који су недавно у оквиру фонадације „Др Александар Фулурија“ покренули школу програмирања. Ђуревић је истакао да је општина Вишеград препознала значај и труд Фулурија и потврдио да ће у наредном периоду организовати састанак на којем ће размотрити на који начин да се помогне овој фондацији која има за циљ да младе људе оспособи у информатичкој области. „Ова школа информатике за вишеградске основце и средњошколце је лијеп гест наших суграђана који ће умногоме помоћи да се млади људе усаврше у информационим технологијама и брже и боље савладају рад на рачунару“, рекао је он. Ђуревић је подсјетио да су браћа Фулурија остварила значајне резултате из информатичке сфере и представљала Вишеград на најбољи начин. Борис Фулурија каже да су током рада у зимској школи програмирања, за коју је владало велико интересовање, увидјели да су дјеца веома вриједна, посвећена и да су превазишла очекивања. „Наша идеја је да кроз фондацију обезбиједимо континуитет рада, а ово је само једна у низу школа које планирамо у будућности“, потврдио је Фулурија. Он каже да један од примарних циљева у њиховом раду подразумијева такмичења из програмирања, како регионална, тако и републичка. „Данашњи пријем показује спремност локалне заједнице и начелника Ђуревића да нас подрже и да покажемо како заједно да организујемо континуитет у раду и да дјеци обезбиједимо блиставу будућност“, навео је Фулурија. Бранко Фулурија је рекао да су на почетку рада били изненађени великим одзивом, јер је каже за школу програмирања било пријављено преко 40 дјеце различитих узраста. „Први циљ наше школе је био да разбијемо менталне баријере дјеци и да свако од њих схвати да може да оствари велике резултате на такмичењима из информатике, док је други циљ био да Вишеград постане познат по континуитету добрих резултата са такмичења“, нагласио је Фулурија. Бранко Фулурија је првак Републике Српске у информатици, освојио је друго мјесто на Олимпијади у БиХ и учествовао на Балканској олимпијади на којој је освојио бронзану медаљу, а као члан тима БиХ учествовао је на Свјетској олимпијади. Борис Фулурија је остварио запажене резултате на свим нивоима такмичења у БиХ, а обојица имају завидне каријере. Б.Марковић