ДРУШТВО

Традиционални маскенбал вишеградских малишана,који су уз помоћ родитеља и васпитача показали своју креативност,одржан је вечерас у организацији обданишта „Невен“. Градске улице преплавили су: полицајци,доктори, војници,принцезе, даме, спајдермени,морнари,гусари, спортисти, виле, чаробњаци…. оживјели су ликови из цртаних филмова. Све то је резултат дјечије маште и креативности родитеља који су израђивали костиме. Директорица обданишта „Невен“ Данка Митровић казала је да је ово јединствен и величанствен догађај за све суграђане, посебно за дјецу, њихове родитеље и васпитаче. Према њеним ријечима ,под маскама је продефиловало преко 170 малишана и на тај начин на своје улице изнијело своје омиљене бајке ,јунаке, снове и своје жеље. „У овој манифестацији учествовало је пет редовних васпитно-образовних група и двије групе малишана који су недавно завршили са програмом припреме дјеце у години пред полазак у школу. Ово је веома значајан пројекат када је у питању сарадња наше установе са родитељима, јер без обзира на свакодневни труд васпитача,морамо рећи да су они вечерас само у служби пратње,а да сву заслугу за фантастичне костиме морамо приписати родитељима“, истакла је Митровићева. И ове године ,поред дјеце која су корисници обданишта „Невен“ у шетњи под маскама, учесвовали су и малишани који су пријављени као гости ове манифестације. М.Андрић

У Андрићграду у Вишеграду 28. јуна биће одржане традиционалне „Видовданске свечаности“ као и обиљежавање 13 година од изградње овог комплекса. Централни догађај свечаности биће додјела „Велике награде Иво Андрић“ која ће бити уручена нобеловцу Абдулразак Гурни и српском пјеснику Саши Радојичићу. Додјела награде биће уприличена у Андрићевом институту на Видовдан са почетком у 14:00 часова. Након додјеле ове награде у галерији „Петар Лубарда“ биће отворена изложба дјела сликара Славка Крунића, а на церемонији отварања изложбе  наступиће  Аморосо дуа, млади умјетници са Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, Вехбија Хоџић и Сенка Слипац који ће изводити дјела класичне и филмске музике. Истог дана у биоскопу „Доли Бел“ у 19:00 часова  глумац Ненда Јездић извешће позоришну представу „Књига о Милутину – део први“ у режији Егона Савина. Због ограниченог броја мјеста, сви који желе да погледају представу могу преузети бесплатне улазнице у Биоскопу „Доли Бел“ сваког дана од 20:00 часова од сриједе 19. јуна. У цркви Светог цара Лазара у Андрићграду на Видовдан биће служена и  Света архијерејска литургија , коју ће поводом храмовне славе у 9:00 часова служити Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом. Протојереј ставрофор Драган Вукотић рекао је да ће након литургије бити уприличено резање славског колача и организована литија до Трга палих бораца, гдје ће бити служен парастос српским војницима страдалим од Косовског боја до данас. Свечани ручак и послужење биће уприличено за све посјетиоце испред Хотела „Вишеград“. М.Кусмук  

Безбједносна ситуација на подручују општине Вишеград је добра, као и сарадња локалне заједнице и полиције, оцијенили су данас министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран, директор Полиције Српске Синиша Кострешевић и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић. Каран је истакао значај развијања система безбједности, посебно имајући у виду да је ријеч о пограничној општини и свим изазовима са којима се сусреће, а једна од њих јесте и долазак миграната, саопштено је из Министарства унутрашњих послова Републике Српске. Ђуревић је истакао значај система видео-надзора који је успостављен на подручју општине Вишеград у оквиру пројекта Министарства унутрашњих послова „Паметан град“ који је дао позитивне резултате када је ријеч о превенцији, јер ову општину годишње посјети око 400.000 туриста.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске организовало је на молу на ријеци Дрини, код Андрићграда у Вишеграду показно тактичку вјежбу “Терористички напад на штићену личност”. Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран , који је присуствовао вјежби оцијенио ју је као веома успјешну истакавши да је она показала садејство свих јединица које су у њој учествовале, а то су; полицијски службеници Управе за обезбјеђење личности и објеката, припадници Специјалне анититерористичке јединице са Хеликоптерском јединицом и Ронилачким тимом, припадници Полицијске управе Фоча (Јединица Жандармерије Фоча, полицијске станице Фоча и Вишеград), те представници локалне заједнице Вишеград . „Ово је један примјер спремности свих у структури безбједности, а овај пут је то било напад на штићену личност , а који се може десити било када и било гдје“, казао је он. Према његовим ријечима од формирања респектног центра за обуку у Залужанима Министарство унутрашњих послова ради на стварању врхунских кадрова спремних за сваки задатак. „Настављамо са обукама, то је стратешки приоритет развоја Министарства унутрашњих послова али обука сама по себи не би много значила без опреме па смо и овдје видјели да су учесници вјежбе, не само обучени, него и оспособљени и опремљени да могу дјеловати у ваздуху, на води као и на копну“, казао је он. Каран је истакао да је циљ оваквих обука да се покаже грађанима Републике Српске да су припадници Министарства и и полиције капацитирани да буду гаранти сигурности свих грађана. Након тактичко показне вјежбе са министром унутрашњих послова Републике Српске Синишом Караном и директором полиције Синишом Кострешевићем разговарао је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић. O. Maрковић

Савез логораша Републике Српске обиљежио је данас у Вишеграду Дан логораша-Спасовдан. Овај дан симболизује Дан спасења српског народа који је вијековима уназад пролазио кроз голготе у логорима, али и уједно Дан побједе доброг над злом, поручио је Анђелко Носовић, предсједник Савеза логораша Републике Српске. „Ми смо уписани у списак мученика православног народа, ту смо да свједочимо о нашим патњама и да опомињемо сљедеће генерације. Тешко да овакву патњу можемо заборавити и опростити, али можемо допринијети да се не распламсава мржња у нама јер то није у духу православља и српства“, рекао је Носовић. Носовић је позвао све Србе, људе који мисле својом главом, чистим срцем и душом да се уједине за одбрану Републике Српске, јер без ње немамо ни своју заштиту нити слободу. Јанко Самоуковић, бивши логораш, а садашњни предсједник Регионалног удружења логораша Вишеград се захвалио општини Вишеград и свима који су учествовали у организацији данашњег дана, јер како каже, веома је поносан што је овај датум уврштен у календар обиљежавања важнијих датума у РС. „Прошле су деценије од затварања задњих логора, требали смо да имамо већу подршку у доказивању истине. Годинама се боримо да логораши добију свој статус, а не да будемо сврстани у Закон о цивилним жртвама рата“, додао је Самоуковић. Виктор Нуждић, в.д директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица РС рекао је новинарима да су људи који су данас овдје живи захваљујући Богу, јер оно што су они прошли тешко је и замислити. „Остала су трајна свједочења шта се дешавало српском живљу током 90-их година на овим просторима. Никад нећемо бити задовољни правосудним процесима пред Хашким трибуналом, али и Судом БиХ гдје су српске жртве минимализоване и оспораване“, рекао је Нуждић. У Цркви Светог цара Лазара у Андрићграду служен је помен погинулим логорашима, након чега је услиједила Свечана скупштина СЛРС. Након Свечане церемоније која је одржана у Дому културе, положено је цвијеће на Споменик палим борцима у Вишеграду.   На територији бивше Југославије било је више од 750 логора, од којих је 536 било на територији Бих. Кроз те логоре прошло је око 50.000 затвореника, а убијено је више од 1000 људи. У Републици Српској тренутно се процјењује да има преко 30.000 живих логораша. Т.Сикираш/Радио Вишеград . . .

У оквиру програма додјеле старт пакета 1 и 2 Удружење пчелара „Вишеград“ у сарадњи са општином Вишеград обезбиједили су 20 ројева са пчелама у ЛР кошницама. Из Удружња наводе да право на пријаву за старт пакете 1 имају сви заинтересовани грађани Вишеграда са пребивалиштем у овој локалној заједници, а који немају у посједу пчелиње заједнице. Предност код одлучивања о додјели пакета имаће незапослене особе из руралних области општине Вишеград, млађе особе, особе женског пола, као и социјално угрожене категорије. Право на старт пакете 2 имају грађани и чланови Удружења пчелара „Вишеград“ који су исте добили у 2023. години. Услови за додјелу су да имају пребивалиште на подручју општине Вишеград, да имају више од једног пчелињег друштва, те да су чланови Удружења који су присуствовали обукама и едукативним предавањима претходних 12 мјесеци, додају из Удружења. Удружења пчелара „Вишеград“, као носилац пројекта, потписаће правно обавезујући уговор са сваким учесником Јавног позива који буде добио старт пакет за пчеларство. Јавни позив отворен је до уторка, 18. јуна, а детаљније информације о пријави можете добити на е-маил адреси udruzenepcelaravisegrad@gmail.com ,као и просторијама Удружења које се налазе у Улици Цара Лазара ББ, сваким радним даном у периоду од 9.00 – 12.00 часова, осим четвртком када се можете јавити  од 15.00 – 18.00 сати. Радио Вишеград

Општина Вишеград у сарадњи са Центром за истраживањe и студије ГЕА из Бањалуке организовaли су низ обука за појединце и групе са подручја ове локалне заједнице у оквиру пројекта “Јачање улоге мјесних заједница у БиХ”. У скупштинској сали данас је презентован процес и начин израде пословних бизнис планова за представнике мјесних заједница као и јавних установа. Паралелно са овим едукативним предавањем у просторијама Друштвеног центра одржана је радионица за жене и младе о значају учешћа у раду мјесних заједница. Програм обуке траје до петка 14. јуна . За то вријеме је планирана и обука за припаднике Цивилне заштите о процедурама поступања у ванредним ситуацијама. Биће обрађена и тема „Управљање отпадом и рециклажа“. Дио едукативног предавања се тиче и промоције,продаје аутентичног туристичког производа у руралним срединама, те начину покретања малог туристичког бизниса на селу. Обуке се реализују као дио активности “Јачање друштвеног центра” у склопу пројекта “Јачање улоге мјесних заједница у БиХ”, који финансирају Влада Швајцарске и Шведска а спроводи Развојни програм Уједињених нација (УНДП). М.Андрић

  У Градској галерији у Вишеграду вечерас је отворена изложба слика са мотивима моста Мехмед паше Соколовића. Ради се о сликама које су настале на претходним Међународним ликовним колонијама које се сваке године у августу одржавају у Вишеграду. Према ријечима Маје Шиниковић Градска галерија Вишеград традиционално већ деценијама уназад током “Вишеградске стазе”  организује изложбу слика које су настале на претходним Међународним ликовним колонијама. „Вишеградска публика вечерас је имала  прилику да погледа 25 слика које су настале на протеклим колонијама, а чији су аутори умјетници и сликари из разних крајева региона. Међу њима су умјeтничка дјела Владана Терзића, Марка Кусмука, Биљане Вуковић и многих других који се увијек радо одазивају на наш позив да буду учесници међународног ликовног саборовања“ рекла је Шиниковићева. Она је додала да је изложба тематски  посвећена мосту Мехмед паше Соколовића, који је био инспирација једином српском нобеловцу  Иви Андрићу да напише роман „На Дрини ћуприја“ и тиме наш град стави у центар не само свјетске књижевности него умјетности уопште. „Стара на Дрини ћуприја у протеклим деценијама била је инспирација и ликовним умјетницима који су њену љепоту заувијек сачували на сликарском платну о чему свједочи и вечерашња изложба“ додала је она. Ликовни умјетник Горица Ћећез истакла је добар избор радова из богатог фундуса Градске галерије која годинама баштини слике са досадашњих ликовних колонија. “Примјетно је да су изложене слике рађене различитим техникама, од уља на платну преко акрилика, графике, али су сви радови обједињени у сврху одавања почасти Иви Андрићу и то у данима када је у нашем граду све у знаку нобеловца и вишеградских стаза“ рекла је Ћећез. Изложба је отворена у оквиру манифестације „Вишеградска стаза“. М. Кусмук        

У спомен учионици „Иве Андрића“ у Вишеграду данас је одржана промоција збирке прича „Хангар за снове“ књижевника Дарка Тушевљаковића, добитника „Андрићеве награде“ за 2022. годину. Ради се о књизи која је  настајала  двадесет година, а у основи приповједања је савремени начин живота и његов утицај на појединца. У њој су слике из породичног албума, приче о рату, миру, а има и снова. Представљајући ову књигу на 47. „Вишеградској стази“  Тушевљаковић је рекао да збирка садржи 40 кратких прича те да је идеја била да у њу уђу приче до пет страна дужине, а које су дио његовог стваралаштва и које су раније објављиване у појединим часописима. „Тематски приче варирају јер није постојао план у писању. Крећу се од реалистичних до фантазмогоричних слика па чак и поезије у прози.Све оне сажимају моју емоцију према нечему свакодневном али и универзалном. Има прича које приказују оно што највише волим да радим, а то је да комбинујем реалистично са жанровским елементима те је у том смислу збирка тематски веома шарена“ рекао је Тушевљаковић. Библиотекар Миљана Пецикоза истакла је да је одлика прича Дарка Тушевљаковића необичавање и изневјеравање очекиваног као и искораци из устаљеног без семантике и преобразбе значења, величанственог салта након којег бисмо добили нешто друго, изненађујуће и шокантно. „Контуре и облици су препознатљиви, довољно је да се прочита једна ријеч и слика је ту“ додала је Пецикоза. Дарко Тушевљаковић рођен је у Зеници 1978. године, тренутно живи и ради у Београду. Дјела су му се нашла у најужим изборима за “НИН”-ову и “Виталову” награду. За роман “Јаз” добио је 2017. Европску награду за књижевност. М.Кусмук