ДРУШТВО

На јуче одржаној сједници Скупштине Волонтерског сервиса Републике Српске у Бања Луци, одлучено је да Савјет младих из Вишеграда на основу одличних резултата рада постане члан ове организације. Предсједник вишеградског Савјета Славица Симић рекла је да чланство у Волонтерски сервис за ову локалну организацију представља лакши пут за остваривање идеја и пројеката, а све у циљу унапређења положаја младих људи. „Жељела бих да најавим да ће у Андрићграду, у сарадњи са Омладинским савјетом Републике Српске, у периоду од 27. до 29. маја бити одржан ‘Математички камп’ за ученике трећих и четвртих разреда средње школе“, навела је Симићева. Према њеним ријечима, на овом кампу планирано је учешће око 70 средњошколаца из цијеле Српске. Члан Савјета младих Марија Синђелић каже да ће у наредном периоду радити на реализацији планираних активности у сарадњи са Волонтерским сервисом РС и локалним заједницама са којима су, како је истакла, остварили одличну сарадњу.  Б.Марковић

Српско соколско друштво „Соко“ Добрун и ове године, традиционално прпрема низ активности поводом васкршњих празника али и славских свечаности током мјесеца априла и маја. Оно што је тренутно најактуелније јесте омасовљавање овог друштва, пријем нових чланова у секције које дјелују у оквиру овог друштва како би на млађим генерацијана остало чување традиције српског народа и старих заната. „Тренутно је у току пријем нових чланица у секцију кућне радиности која у оквиру нашег друштва постоји од 2006. године. Све заинтересоване жене које желе бити дио ове секције могу се пријавити на бројеве телефона 065/536-268 и 065/344-833, а када постану дио нашег тима добиће сву потребну обуку“ каже председник „Сокола“ Мирослав Вуковић и додаје да ће чланице ове секције учествовати на предстојећем Сајму домаћих производа који ће крајем априла бити одржан у Рудом. Када је у питању Издавачка секција Вуковић каже да је веч расписан и у току је конкурс за кратку причу на тему „Косово и Метохија су наша духовна колијевка. „Конкурс је отворен до 20. априла, а ауторима најбоље три приче које одабере жири награде ће бити уручене у манастиру Светог оца Николаја у Дорбунској Ријеци 12. маја када ССД „Соко“ буде обиљежавало своју крсну славу Светог Василија Острошког“ истакао је Вуковић. Поводом највећег хришћанског празника Васкрса за намјлађе чланове „Сокола“ али и све малишане из нашег града биће организоване традиционалне васкршње туцијаде. „Планирали смо другог дана Васкрса, 17. априла двије туцијаде које ће бити одржане у порти цркве Светог Јована у Вишеградској бањи и у манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци“ потврдио је Вуковић. Члан председништва ССД „Соко“ свештеник Драган Вукотић најавио је традиционалну туцијаду на Васкрс у цркви Светог цара Лазара у Андрићграду. „Тог дана, на наш највећи празник у 18:00 часова биће служено пасхлано, а затим ће бити одржано традиционално такмичење у туцању васкршњим јајима. Угостићемо и око 80 малишана из вртића „Невен“ те овом приликом позивам сву дјецу да нам се прикључе у овој свечаности“ рекао је Вукотић. Прво гимнастичко друштво „Српски Соко“ у Вишеграду је формирано 1908. године, које је између два свјетска рата било највећа и најмасовнија организација у граду на Дрини и Рзану. Соколско друштво у Вишеграду након Првог свјетског рата прераста у Омладинско гимнастичко друштво „Соко“, а од 1929. године дјелује као Југословенски “Соко“,  у склопу Ужичке соколске жупе. Друштво је своју активност развијало кроз више секција, а најмасовнија је била гимнастичка. Након вишедеценијског гашења, на подстицај Митрополита дабробосанског Николаја, у манастиру Добрун код Вишеграда 1998. године обновљен је рад Соколског друштва, које је званично регистровано 2004. године. Данас Српско Соколско друштво „Соко“ у оквиру спортске, издавачке, драмске, рецитаторске, грађевинске, хуманитарне и секције кућне радиности  окупља око 250 чланова и представља окосницу културног и спортског живота Вишеграда. М.Кусмук

Из Српске православне црквене општине Вишеград обавјештавају вјернике о распореду богослужења током Велике и Свјетле недеље. У храму Рођења Пресвете Богородице на Мегдану на Велики четвртак 13. априла  Света литургија  је у 8.00 часова и вечерње богослужење  у  18:00 сати. На Велики петак  14. априла  Вечерње о страдању  Христа и  изношење плаштанице  је у  17.00 часова. На највећи хришћански празник Васкрс литургија ће бити служена у  5.00 часова. У цркви Светог цара Лазара у Андрићграду на Велики четвртак   Света литургија ће бити служена  у  9,00 часова и вечерње богослужење  у  19:00 сати.  На Велики петак   Вечерње о страдању  Христа и  изношење плаштанице биће  у  19:00 часова. На Васкрс 16. априла  биће служена поноћна литургија, а  Пасхално вечерње  у  18.00 часова након чега ће бити одржан избор најтврђег и најљепше шараног васкршњег јајета У храму Зачећа Светог Јована Крститеља у Вишеградској бањи на други дан Васкрса 17. априла  Света литургија ће бити склужена у  9.00 часова, а затим ће бити одржана и традиционално васкршња туцијада гдје ће се бирати најтврђе и најљепше шарано јаје. У Блацама, у цркви Свете Тројице на Васкрс Света литургија биће служена у 7 сати.

На основу Закона о празницима Републике Српске („Службени гласник РС 43/07 и 77/16), као и  Одлуке о одређивању радног времена правним лицима и предузетницима који обављају трговинску, занатску и услужну дјелатност („Службени гласник општине Вишеград“, број 07/08,14/08,18/17и 5/18, 14/19 ) нерадни дани су: Православни празник Васкрс Велики петак 14.04. Васкршњи понедељак 17.04. 14.04.2023. године, правна лица и предузетници не раде. Изузетно, 14.04.2023. године могу да раде: – у времену од 00.00-24.00 часа, правна и физичка лица која обављају производњу хљеба и пецива, продајни објекти типа „драгстор“, трговински објекти на бензинским станицама. – у времену од 7.00-14.00 часова- трговине на мало прехрамбеним и непрехрамбеним производима (дјелатност продавница мјешовите робе) 17.04.2023. године, правна лица и предузетници не раде. Изузетно, 17.04.2023. године могу да раде:– у времену од 00.00-24.00 часа, правна и физичка лица која обављају производњу хљеба и пецива, продајни објекти типа „драгстор“, трговински објекти на бензинским станицама.– у времену од 7.00-14.00 часова- трговине на мало прехрамбеним и непрехрамбеним производима (дјелатност продавница мјешовите робе).

У сриједу 12. априла у Вишеграду ће бити обиљежен Дан руских добровољаца, потврђено је из Борачке организације Вишеград. Програмом обиљежавања предвиђено је у 9:00 часова служење литургије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Мегдану, а затим ће у 11:00 сати на Војничком гробљу бити служен парастос након чега ће бити положено цвијеће на споменик погинулим руским добровољцима у одбрамбено-отаџбинском рату. За 11:30 часова заказано је обраћање званичника. Обиљежавање Дана руских добровољаца организују Борачка организација, Удружење Руско-српског пријатељства и Министарство рада и борачко инвалидске заштите РС.

Радио Вишеград прославио је данас своју крсну славу Благовијести. Чин обреда ломљења славског колача са директором ове фирме, запосленима и гостима обавио је свештеник Средоје Андрић који је том приликом честитао овај празник колективу Радио Вишеграда са жељом да као што каже данашњи дан преносе благе вијести својим слушаоцима. Присутнима се обратила в.д. директора Радио Вишеграда Бранка Марковић истичући да ће заједно са колегама новинарима тежити ка испуњењу основних карактеристика на којима се заснива политике ове радио станице, а то су поузданост, брзина и тачност у пласирању информација. „Уз подршку општине Вишеград у плану је набавка нове опреме како би се омогућио бољи сигнал на подручју наше општине, а у плану нам је и нова програмска шема за коју не сумњамо да ће наићи на добар одјек међу нашим слушаоцима“ рекла је Марковићева. Она је додала да је однедавно у функцији и званични сајт Радио Вишеграда radiovisegrad.info  који има добар одјек што показује и већа заинтересованост клијената за рекламирањем путем овог медија. Крсну славу запосленима честитао је и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић пожељевши радницима да наставе са добрим радом као што је то било и до сада, а општина Вишеград ће им увијек у томе пружити сву потребну подршку. „Ово предузеће је од великог значаја и за општину али првенствено за сллушаоце који путем таласа Радио Вишеграда увијек на вријеме добијају све потребне информације“ рекао је Ђуревић. Радио Вишеград је увијек био отворен за сарадњу са другим медијима о чему свједочи и дописник СРНЕ из Вишеграда, а некадашњи новинар Радио Вишеграда Јована Боровчанин Ђуревић која је како каже своје прве новинарске кораке започела управо у овој кући.  „Поносана сам на своје почетке, и драго ми је да могу да примјетим напредак Радио Вишеграда и колегама пожелим да и даље пласирају тачне и поуздане информације јер само тако могу чинити добро себи и онима који их слушају“ поручила је Боровчанин Ђуревић. „Новинари Радио Вишеграда из дана у дан већ три деценије оправдавају добро познату истину да је радио најбржи медиј. Колеге су стално на терену, пратимо све актуелне догађаје са подручја наше општине о чему свједочи и чињеница да се у току деветочасовног програма емитују три, четири па некада и пет тонских прилога, као и у просјеку десетак вјести само са подручја ове локалне заједнице. О томе најбоље поред програма који се емитује путем земаљске фреквенције свједоче и наш сајт те друштвене мреже на којима имамо све више пратилаца “ истакла је новинар Милица Кусмук. Слави Радио Вишеграда присуствовали су колеге новинари дописиници Радио телевизије Републике Српске, СРНЕ и БН телевизије, затим  поред начелника општине Младена Ђуревића представници локалне власти, предсједник Скупштине општине Вишеград Српко Баранац, савјетник начелника општине Марко Никитовић те чланови Надзорног одбора овог предузећа Дарко Крсмановић, Дијана Инђић Милошевић и Гордана Савчић. Радио Вишеград почео је са радом у априлу 1992. године и до данас је остао једини званични информативни сервис грађана на простору Вишеграда и тренутно броји девет запослених који стварају сопствени деветочасовни програм. Нашим драгим слушаоцима и сарадницима захваљујемо се на досадашњем повјерењу и надамо се да ћемо и у годинама које долазе испунити примарне задатке овог локалног медија. Редакција Радио Вишеграда

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић упутио је честитку свим запосленим у Радио Вишеграду поводом крсне славе Благовијести. „У своје лично име и у име општине Вишеград желим да Вам честитам крсну славу Благовијести. Желим да брзином извјештавања, прецизношћу и објективношћу и даље служите првенствено нашим грађанима, али и као полазна основа при креирању свих информативних садржаја“, истакао је Ђуревић. Он је навео да је ова медијска кућа својим дугогодишњим ангажманом поставила посебне стандарде медијског извјештавања и самог новинарства, те пожелио пуно среће и пословног успјеха у будућности.

Радио Вишеград данас прославља крсну славу Благовијести. Ова медијска кућа основана је 1992. године и до данас је остала једини званични информативни сервис грађана на простору ове локалне заједнице. Радио Вишеград емитује девет часова сопственог програма и броји девет радника. Циљ запослених у протекле три деценије је правовремено, тачно и истинито извјештавање о свим актуелним догађајима из вишеградске општине али и шире. Цијењеним слушаоцима и сарадницима захваљујемо се на досадашњем повјерењу и надамо се да ћемо и у годинама које долазе испунити примарне задатке овог локалног медија. Редакција Радио Вишеграда

У току прошле године Вишеград је забиљежио рекордну посјећеност туриста о чему свједоче подаци са Граничног прелаза Вардиште између БиХ и Републике Србије који говоре да је забиљежено око милион улаза односно излаза на самом прелазу. На основу ових података, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић каже да је према процјенама овај град у прошлој години посјетило око 400 000 туриста што 2022. годину чини рекордном када је посјећеност и питању. „Сам податак да је кроз гранични прелаз Вардиште прошло око милион људи може да потврди пороцјене о рекордној посјећености Вишеграду“ рекао је Ђуревић. Он је додао да се ништа мање не очекује ни од предстојеће туристичке сезоне, на шта већ указују организаване посјете група Вишеграду. „Општина у сарадњи са Туристичком организацијом Вишеград увелико ради на припремама свих манифестација и догађаја по којима је наш град препознатљив, а које из године у годину посјећује све већи број гостију“ истакао је Ђуревић те се нада да ће цифра од 400 000 гостију ове сезоне бити премашена. Вишеград је почетком године успјешно представљен на бројним међународним сајмовима туризма у региону и Европи па су тако велика очекивања од ове сезоне више него оправдана. М.Кусмук

Међународни дјечији фестивал фолклора „Лицидерско срце“ и ове године биће одржан од 15. до 19. августа, а окупиће учеснике из 15 земаља свијета. Ивана Цветковић потпредсједница Удружења „Ера“ из Ужица и члан организационог одбора потврдила је за Радио Вишеград да ће и ове године један дан фестивала бити одржан у Вишеграду  и то по 12. пут. „На данашњем састанку  са начелником општине Младеном Ђуревићем договорили смо прве кораке око организације овогодишњег фестивала у Вишеграду. На концерту који ће традиционално бити овде одржан учествоваће гости из Бугарске, Пољске,Кине, Канаде, Црне Горе и по неколико ансамбала из Србије и Републике Српске“ рекла је Цветковићева. Она је додала да циљ фестивала јесте послати поруку односно представити Србију и Републику Српску као јединствен културолошки простор. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да ће овај град као и до сада пружити сву неопходну помоћ у организацији јер је препознат значај овог фестивала. „Радује нас да из године у годину наш град угошћава све више ансамбала из цијелог свијета, па самим тим и општина Вишеград се труди да се покаже у што бољем свјетлу с обзиром да је ово фестивал свјетског карактера“ рекао је Ђуревић.  Он је додао да је ово  још један веома значајан догађај за нашу општину али и предстојећу туристичку сезону. Међународни дјечији фестивал фолклора „Лицидерско срце“ одржава се у организацији Удружења „Ера“ из Ужица, а под покровитељством општина Ужице, Чајетина и Вишеград, Представништва Републике Српске у Србији, министарстава, те организацију помажу и многобројни спонзори који су препознали значај овог фестивала. М.Кусмук