ДРУШТВО

У просторијама Средњошколског центра  „Иво Андрић“ начелник општине Вишеград Младен Ђуревић са сарадницима одржао је састанак са новоизабраним предсједницима Савјета мјесних заједница на којем  је било ријечи о новим праксама рада и активностима које ће бити реализоване у наредном периоду. Јелена Савовић Тодоровић из Одјељења за локални развој, привреду и друштвене дјелатности каже да је кроз Пројекат „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“  покренуто пет инфраструктурних пројеката унутар пет мјесних заједница, те додала да је дио њих приведен крају. „Циљ састанка је да се мјесне заједнице које нису обухваћене активностима укључе, упознају са новим методологијама рада, и да се договори даља сарадња“, навела је Савовић Тодоровић. Хаџи Јован Зечевић предсједник МЗ Горња и Доња Лијеска каже да су до сада постигли добре резултате када су у питању инфраструктурни пројекти на овом подручју, те да се радило и на запошљавању мјештана. Пројекат „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“ усмјерен је на оснаживање МЗ како би повећале одзив грађана, њихову партиципацију, као и социјалну инклузију у процесима локалног развоја. На подручју општине Вишеград има тринаест мјесних заједница. Т.Ж

Радио Вишеград данас обиљежава 31 годину постојања и то је прва и једина локална радио-станица у историји ове општине. Са садашње стамбене зграде „Борово“ 20. априла 1992. године, тачно у десет часова први пут се чуо глас спикера који се обратио реченицом „Овдје Радио Вишеград!“ Програм се састојао од вијести, сервисних информација и извештаја са ратишта. Ово је  права прилика да се подсјетимо на новинарску екипу која је кроз свој посао била глас јавности са овог подручја, припремајући и реализујући разноврсне програмске садржаје. Један од оснивача овог медија новинар Радоје Тасић рекао је да је у првој редакцији поред њега као новинара и главног и одговорног уредника, радио и доајен вишеградског новинарства Љубомир Мутапџић, тонски реализатор је био Момчило Марјановић, а техничка подршка Пеђа Јовичић. Први спикер који се огласио 1992. године била је Снежана Тодоровић. У том ратном периоду запослени су радили двократно, од 10.00 до 12.00 часова и од 14.00 до 16.00 сати,а онда се програмска шема усталила од 9.00 до 18.00 сати. „Упоредо са јачањем кадра, јачали смо и технику, тако да смо у то вријеме имали два предајника, један је био постављен на згради радија, а други на Мириловићима, инсталисане снаге 400W“, подсјетио је Тасић. На иницијативу тон-реализатора Мирослава Микавице и музичког уредника Света Милетића 1993. године почела је са радом Телевизија Вишеград, а у то вријеме, телевизијски програм ове медијске куће биљежи велику гледаност, а сигнал радија је допирао до Беле земље код Ужица у Србији. Стручну помоћ и велики допринос у реализацији и квалитетној припреми тадашњег програма пружили су запослени у ужичком радију, а изврсна сарадња остварена је и са РТВ Београд. Интересантан податак у раду вишеградске телевизије је да су гледаоци имали прилику да уживо прате Војну параду на Спортском центру „Ушће.“ Радио и телевизија Вишеград су изњедрили бројне новинаре који сада раде у познатим медијима. Радио Вишеград данас емитује властити деветочасовни програм, а школовани и искусни новинари правовремено, тачно и истинито извјештавају о свим дешавањима из ове локалне заједнице али и шире. Програм ове медијске куће, која тренутно броји осам запослених, слушаоци могу да прате путем фреквенције 104 MHz и преко званичног сајта radiovisegrad.info који биљежи велику заинтересованост. Б.Марковић

Координатор Организације за храну и пољопривреду УН /ФАО/ у БиХ Владо Пијуновић и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић најавили су да ће у наредним данима биће објављен јавни позив за додјелу грантова вриједности од 10.000 до 50.000 КМ. Саговорници су данас разговарали о корацима за развој пољопривреде и унапређење пољопривредне производње. Пијуновић је рекао новинарима након састанка да је у општини Вишеград стратегија за пољопривреду и рурални развој општине у финалној фази, те да је основ за даље пројекте. Он је навео да се разговарало и о пројекту за подршку примарне производње у области наводњавања. „Договорили смо да би то могла бити пластеничка производња, малинарство или производња воћа гдје је планиран буџет од 20.000 КМ за подршку наводњавања“, додао је Пијуновић. Јелена Савовић Тодоровић из Одјељења за локални развој, привреду и друштвене дјелатности рекла је да су са представницима ФАО организације разговарали о даљим активностима општине Вишеград. „На састанку је било ријечи о пројектима који ће услиједити након што општина Вишеград усвоји стратегију развоја пољопривреде, о мјерама и активностима које ће бити донијете и које ће се реализовати за добробит становника ове општине“, истакла је Тодоровићева. Она је напоменула да ће израда стратегије развоја пољопривреде и руралног подручја општине Вишеград за период 2023-2027. бити усвојена у наредних пар мјесеци. СРНА

Општина Вишеград пружиће сву потребну подршку пчеларима и у буџету су обезбијеђена и средства за Удружење пчелара, изјавио је начелник Младен Ђуревић након састанка са новоизабраним предсједником Удружења Александром Масалом. Ђуревић је појаснио да су средства за подршку пчеларима планирана кроз средства за пољопривреду, за коју је укупно предвиђено 69.000 КМ. „Право на новчане подстицаје за узгој пчела могу остварити сви пчелари са пребивалиштем на подручју општине Вишеград који посједују минимално 20 кошница. Подстицај се може остварити појединачно или путем заједничког захтјева путем Удружења пчелара и износи осам КМ по кошници“, изјавио је Ђуревић новинарима. Он је напоменуо да, осим тога, само Удужење пчелара може добити подстицај за реализацију својих пројеката аплицирањем за средства за развој пољопривреде. Масал је рекао да је на састанку било ријечи о помоћи пчеларима и наслијеђеним дуговима Удружења, које је, како је подсјетио, било пред гашењем. Он је навео да је договорено да ће општина издвојити средства како би помогла омасовљење производње меда у вишеградском крају, те позвао све да се окупе око Удружења како би показали да оно може бити од посебног значаја за општину Вишеград. „Разговарали смо и о сајму меда, начелник има жељу, а и спремност, да помогне у поновном организовању регионалног сајма меда и опреме за пчеларство, као вида промоције општине Вишеград као града туризма у којем се производи посебна врста меда, која је карактеристична само за ово подручје“, нагласио је Масал. На подручју Вишеграда плечари имају 2.500 кошница. СРНА

У суботу, 22. априла у Спортској дворани у Вишеграду са почетком у 14.00 часова, биће одржан хуманитарни турнир у малом фудбалу у циљу прикупљања помоћи за лијечење осмогодишње Магдалене Влашки из Трнова. Ову акцију организује Општински одбор Младих социјалдемократа из Вишеграда у сарадњи са члановима МСД-а из Новог Горажда, Рудог и Рогатице који су потврдили учешће на турниру. Цијена улазнице је три конвертибилне марке, а у дворани ће бити постављене и кутије за скупљање добротворних прилога. Магдалена Влашки обољела је од малигне болести и тренутно се налази на лијечењу у Клиничком центру Србије у Београду. За њено даље лијечење у иностранству потребно је прикупити око 300.000 евра. Такође, позивом на хуманитарни број 1413 у М:тел мрежи донирате једну конвертибилну марку за Магдаленино лијечење. Из МСД-а Вишеград позивају све грађане добре воље да дођу на турнир и тиме покажу своју хуманост на дјелу. Б.Марковић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић уприличио је пријем за пензионисаног радника Ранку Цвијетић, која је до одласка у пензију обављала послове у општинском Одјељењу за општу управу у области борачко-инвалидске заштите. Цвијетићева  се овом приликом захвалила начелнику Ђуревићу на срдачном пријему, те истакла да је радни вијек од скоро 30 година провела радећи у општинској управи. „ Ово је мали гест али прилика да покажемо пажњу радницима и да им се на овај начин захвалимо за дугогодишњи рад и залагање“, рекао је Ђуревић и пожелио Цвијетићевој да пензију дуго година користи у здрављу и срећи. Пријему је присуствовао и предсједник Синдиката општине Вишеград Милан Јакшић. . Б.М

У вишеградским насељима Вучине и Душче почела је санација канализационе мреже за шта је из општинског буџета издвојено 20.000 КМ, рекао је Срни директор предузећа за водовод и канализацију „12. април“ Радивоје Видаковић. Видаковић је истакао да се санација изводи како би се побољшао систем одводње отпадних вода јер ту често долази до зачепљења и изливања фекалија на пут и у дворишта. Предсједник Мјесне заједнице Вучине Перо Крстић рекао је да је реконструкција канализационог система од изузетног значаја за овдашње становништво.Инвеститор радова је општина Вишеград. СРНА

Поводом васкршњих празника у порти манастира Св. Николаја у Добрунској Ријеци Активи добровољних давалаца крви „Стара Херцеговина“ и „Хидроелектране на Дрини“ Вишеград организовали су хуманитарну акцију прикупљања ове драгоцјене течности, гдје је сакупљена 21 доза. Шеф Службе за трансфузију Универзитетске болнице Фоча Сенка Милић каже да је задовољна организацијом данашње акције која је прошла мирно у духу празника. „У болници у Фочи тренутно имамо солидан број залиха крви и можемо покрити потребе пацијената, али никада не можемо рећи да имамо довољан број доза, те су због тога ове акције веома битне“, наводи Милићева. Предсједник Актива ДДК „Стара Херцеговина“ Перо Крстић рекао је новинарима да је ово само једна у низу акција које планирају да реализују. „Сви се водимо крилатицом да крв живот значи, а захваљујући добрим и побожним људима успјели смо ову акцију да проведемо у дјело, те се надамо да ће прећи у традицију“, наводи Крстић. Представник Актива ДДК „ХЕ на Дрини“ Мирослав Марјановић захвалио се братству манастира у Добрунској Ријеци, општини Вишеград и руководству предузећа „ХЕ на Дрини“ који су имали слуха и изашли у сусрет да се акција организује и спроведе без проблема. Марјановић који је и сам даровао крв тридесет три пута наводи да у Активу имају преко стотину добровољних давалаца крви, те да ће се половином јуна мјесеца одржати редовна Регионална акција прикупљања ове драгоцјене течности. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се свим добрим људима који су се одазвали акцији и тиме помогли свима онима којима је то потребно. „Општина Вишеград препознаје важност ових Актива, тако да их је на једној од претходних Скупштина прогласила Удружењима од локалног значаја, самим тим имамо могућност да им помогнемо кад реализују активности, како у нашем граду тако и у региону“ рекао је он и додао да је ово прилика да пошаљемо лијепу и позитивну слику из наше локалне заједнице. Припадник Територијалне  ватрогасне јединице у Вишеграду Тодор Ковачевић каже да је ово хуман гест, те је позвао све суграђане који су у могућности да се прикључе сличним акцијама јер наше мало некоме много значи. . Т.Ж

У кабинету начелника општине Вишеград Младена Ђуревића  потписано је шест уговора по пројекту о суфинансирању сеоских водовода за шта је издвојено око 30.000 КМ. Ђуревић је рекао да су овакав вид помоћи сеоским подручјима проводили у три наврата како би се ријешио проблем водоснабдијевања. „Сматрам да је овај пројекат веома значајан, а имајући у виду да имамо још заинтересованих који нису били упућени да општина помаже и на овај начин,  настојаћемо да и у наредном периоду овим путем ријешимо проблеме суграђана“, навео је он, те исказао задовољство што ће сеоска домаћинста коначно добити воду. Захвалност општини и начелнику Ђуревићу у име мјештана насеља Бикавац упутио је Вучета Шипчић, који је истакао да ће кренути у реализацију рјешавања горућег проблема на овом подручју Вишеграда. „На основу средстава која су обезбијеђена овим пројектом набавићемо материјал, а остатак радова ћемо покрити властитим средствима“, истакао је Шипчић. Вељко Тасић мјештанин вишеградског села Бијела сматра да ће уз средства која су обезбијеђена за сеоски водовод успјети да ријеше проблем домаћинстава са овог подручја. Б.Марковић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић изјавио је Срни да је помоћ Србије општини Вишеград од великог значаја и да ће захваљујући предсједницима Српске Милораду Додику и Србије Александру Вучићу реализовати различите пројекте у овој локалној заједници. Ђуревић је подсјетио да су у претходном периоду, уз помоћ средстава Владе Србије, изградили дјечије игралиште „Србија“. „Помоћ општинама у Републици Српској много значи јер ћемо реализовати пројекте који ће значити нашим локалним заједницама, а, осим тога, то ће још више учврстити наше односе и показати да смо народ који се увијек може ослонити један на другог“, истакао је Ђуревић. Предсједник Србије Александар Вучић недавно је најавио да ће, поред неких општина које је Србија помагала у Републици Српској, додатно помоћи Соколац, Рудо, Вишеград, Невесиње и Билећу. СРНА