ДРУШТВО

Начелник општине Вишеград Младен Ђуреви, са сарадницима, посјетио је обданиште „Невен“ и са директором Данком Митровић те запосленим у овој установи разговорао о могућностима унапријеђења услова за боравак дјеце. Обданиште „Невен“ је једна од бољих установа, не само у Вишеграду, него и у Републици Српској, рекао је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић изразивши захвалност за то свим запосленим као и директорици која је своју канцеларију уступила за боравак новоформиране пете групе дјеце. „Радује нас вијест да има још нових малишана на листи чекања за упис у обданиште и већ сада ћемо приступити рјешавању тога. У плану је и набавка новог посуђа чиме ће бити употпуњени сви садржаји ове веома значајне установе“, казао је Ђуревић. Према ријечима директора обданишта „Невен“ Данке Митровић,ова установа је инструмент који помаже суграђанима да на лакши начин обављају свакодневне обавезе, те је с тим у вези и основана и пета група, истакавши да је то дио посла. „Наш оснивач општина Вишеград , на челу са начелником је наш најбољи партнер у обављању наше основне дјелатности, а то је дневна брига о дјеци“ каже Митровићева нагласивши да свега доброг што се дешава у овој установи не би било без те помоћи. У обданишту „Невен“ тренутно борави око 120 малишана распоређених у пет вршњачких група и 40 предшколаца. . O.Maрковић

У организацији спомен подручја „Стари Брод“ и Удружења грађана „Еко-центар“ биће проведена акција чишћења ријеке Дрине и њених обала у уторак 2. маја. Превоз учесника акције до Старог Брода организован је ријечним бродовима. Окупљање учесника планирано је у луци Вишеград, код ресторана „Ушће“ у 8.30 часова, а полазак у Стари Брод је у девет сати. По пристизању у Стари Брод почеће распоређивање тимова за чишћење околине. Ручак је планиран у 16.00 часова, након чега и повратак за Вишеград. Организатори напомињу да сви заинтересовани за ову еколошку акцију треба да понесу дубоку непромочиву обућу и грабље, док су рукавице, вреће за смеће и освјежење обезбијеђени. Контакт телефони: Протојереј Драган Вукотић 065/796-626 и Дејан Фуртула 065/386-815 М.Андрић

У Средњошколском центру „Иво Андрић“ у Вишеграду у 2023/24. школској години планиран је упис 88 ученика, који ће моћи да се опредијеле и за ново занимање – техничар електронике, струка електротехника, рекла је Срни директор ове школе Драгана Зечевић. Зечевићева је навела да ће будући средњошколци моћи да се опредијеле и за гимназију, те занимања техничар ЦНЦ технологија, бравар/заваривач, царински техничар и техничар електронике. „По анкети ученика из основне школе ове године очекујемо највише заинтересованих ђака за занимање техничар ЦНЦ технологије“, рекла је Зечевићева. Она је навела да је у овом средњошколском центру раније највећа заинтересованост била за занимање царински техничар. СРНА

Дружење пензионера у Вишеградској бањи биће одржано у другој половини маја, а покровитељ дружења је општина Вишеград, договорено је на састанку представника Удружења пензионера Вишеград и начелника општине Младена Ђуревића. Ђуревић је рекао новинарима да је са пензионерима разговарао о њиховом положају, те унапређењу животног стандарда. „У Вишеграду је велики број пензионера, у овом удружењу уписано је њих 2.100, а ми настојимо да им традиционалним дружењем учинимо слободно вријеме што бољим“, истакао је Ђуревић. Он је нагласио да су разговарали и о финансијском плану овог удружења, те годишњем буџету који Општина издваја за њихове потребе. Предсједник Удружења пензионера Драгољуб Мијатовић захвалио је начелнику на пријему током којег су га упознали са активностима које реализују, те навео да је заједнички договор да наставе организацију дружење која су започели. За Удружење пензионера општина Вишеград из буџета издваја 35.000 КМ. СРНА

У Андрићевом институту у Андрићграду данас је одржан научни скуп о књижевном стваралаштву Владимира Кецмановића. О књижевном остварењу Кецмановића говорили су књижевни теоретичари: Милош Ковачевић, Александар Јерков, Даница Андрејевић, Јана Алексић, Светлана Шеатовић, Мина Ђурић, Игор Перишић, Илијана Чутура, Јована Милованчевић, Александар Милановић, Нина Ђеклић, Тања Русимовић, Бојан Рајевић. “Ови сезону научних предавања у Андрићевом институту, не случајно, почињмо са Кецмановићем,јер је он и први добитник Велике Андрићеве награде 2015. године, за роман “Осама”. Осим тога, он је данас врх српске књижевности, кога одликују језичко-стилске особине”, рекао је руководилац одјељења за српски језик и књижевност Милош Ковачевић. Својеврсну мјешавину драме и трилера одликује особен Кецмановићев стил, начин тематизовања односа главних јунака, мајсторско и ненаметљиво осликавање данашњих прилика и судбине његових ликова, каже Ковачевић. О литерарном остварењу Владимира Кецмановиц́а говорила је и Мина Ђурић, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на тему: Чији је енглески у прози Владимира Кецмановића. “С тим у вези разматрали смо на које начине Кецмановић користи енглески језик у својим дјелима, на који начин су претпостављен извјесне, намјерне грешке у оквиру онога што је инкорпорирање енглеског језика, како би се дао коментар да ли говоримо о могућности чистог империјалистичког језика”, нагласила је Ђурићева. Сам Кецмановић каже да му је велика част што су његова књижевна дјела наишла на озбиљна интересовања теоретичара књижевности, нарочито лингвиста. Владимир Кецмановић, рођен је у Сарајеву 1972. године. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности. Објавио је романе Последња шанса (1999), Садржај шупљине (2001), Феликс (2007), Топ је био врео (2008), Сибир (2011), Осама (2015) и збирке приповедака Зидови који се руше (2012) и Као у соби са огледалима (2017).Са Дејаном Стојиљковићем објавио је роман Каинов ожиљак (2014) и трилогију „Немањићи“: У име оца (2016), Два орла (2016) и У име сина (2017). Добитник је стипендије Фондације „Борислав Пекић“ и награда „Бранко Ћопић“, „Меша Селимовић“, „Печат времена“, „Хит либрис“, „Витез српске књижевности“, „Перо Деспота Стефана“, „Крст Вожда Ђорђа Станимировића“, Велике награде Андрићевог института у Андрићграду за роман “Осама”, као и Андрићеве награде за причу “Ратне игре” из збирке “Као у соби са огледалима”. Кецмановићева проза доживела је више филмских, позоришних и драмских адаптација и преведена је на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски, румунски језик. Превод романа “Топ је био врео” ( The Canon Was Red Hot) номинован је за награду „Даблински утицај“, која се у Даблину додељује за најбољи роман на енглеском језику. М.Андрић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић посјетио је Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну и разговарао са братством манастира, те пружио подршку у даљим активностима. Ђуревић је након разговора са монасима рекао да је врло важно очувати вјеру православну и оживјети саборна мјеста окупљања. „Битно је да се окупљамо око цркава и манастира, да подржавамо светиње које врше своју велику мисију и развијају оно што је данас неопходно, а то је вјера српског народа. Наши монаси су манастир прије 30 година обновили, а стар је више од шест вијекова, на шта смо посебно поносни“, истакао је Ђуревић. Он је навео да је разговарано о пројектима који ће се радити у наредном периоду, а односе се на инфраструктурне радове, те обнављање и уређење објеката у манастирском комплексу. „Настојаћемо да помогнемо у складу са могућностима са жељом да се сви који живе у овом манастиру, као и гости осјећају угодно“, нагласио је Ђуревић. Старјешина манастира, отац Калистрат захвалио је начелнику на помоћи и подршци, истакавши да је битно да општина показује интересовање за овај манастир који је доказ постојања српског народа на овим просторима кроз вијекове. Монах Михајло подсјетио је да је манастир у рату затворен и да се 2024. навршава 30 година како су се монаси вратили и отворили манастир, те подсјетио на обиљежавање свих јубилеја у манастирском комплексу. Он је рекао да је сарадња са општином добра и да је договорена реализација низа пројеката уз подршку начелника. Највећа светиња у добрунској парохији је Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну, познат и као манастир Крушево. Основан је у 14. вијеку, 1343. године. Ктитор манастира је жупан Прибил са синовима Стефаном и Петром.Након 250 година, 1994. године, одлуком тадашњег митрополита дабробосанског Николаја манастир је поново насељен монасима. СРНА

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић у своје име и у име општине Вишеград упутио је честитку свим вјерницима исламске вјероисповијести поводом Рамазанског бајрама. „Нека Вам празничне дане испуне радост и љубав, вјера и нада у бољу заједничку будућност у миру, разумијевању и солидарности. Ово вријеме показало нам је да требамо бити ослоњени једни на друге, те да само заједно можемо градити праведније друштво“, истакао је Ђуревић. Он је пожелио да радост Бајрама подијеле са родбином, комшијама и пријатељима.

Функционисање кривично-правних норми је највиши степен успјешне борбе против наркокриминалитета, истакнуто је на 14. научно-стручној конференцији која је одржана у организацији Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу из Београда у Андрићевом институту у Андрићграду. „За ову тематику везана су два кључна питања, а једно од њих се односи на претпоставке кривичног законодавства које Република Српска и Србија треба да испуњава да би било у функцији жељеног степена адекватности борбе против криминалитета, а ако не, шта би требало предузети“, навео је предсједник овог Удружења Станко Бејатовић. Он је изразио наду да ће резултати овог скупа бити корисни и за Вишеград, имајући у виду да се свака локална заједница суочава са проблематиком нарко криминалитета, те да ће се адекватно супротставити овој негативној друштвеној појави. „Наше Удружење функционише 62 године, не само на простору Републике Српске и Србије већ и шире, а посебно је задовољство што ову конференцију 14. по реду организујемо у амбијенту Андрићевог института“, навео је Бејатовић и упутио захвалност домаћинима догађаја. Главни правобранилац Републике Српске Милимир Говедарица исказао је наду да ће и убудуће заједно са колегама из Србије, Црне Горе и Републике Српске наставити традицију дружења у циљу развијања кривично-правне традиције и праксе на простору цјелокупне српске заједнице. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је изузетна част и задовољство што је ова локална заједница домаћин конференције која окупља бројне стручњаке из области кривичног права. „Ово је прилика да се у нашој општини примјене добре праксе које произилазе са стручних окупљања као што је ова конференција и да на тај начин сузбијемо стопу криминалитета“, додао је Ђуревић. Домаћини научно-стручне конференције су општина Вишеград и Андрићев институт. Б.Марковић

У оквиру акције „Април мјесец чистоће“ малишани вртића „Невен“ данас су са својим васпитачима уређивали двориште, садили цвијеће и носили транспаренте којима су на њима својствен начин послали јасну поруку о очувању планете Земље. Директор обданишта „Невен“ Данка Митровић каже да је ово сјајан повод да дјеци од најранијег узраста пробудимо свијест о значају еколошки чисте и здраве животне средине, те додала да су малишани са одушевљењем прихватили активности које су се одвијале у дворишту ове установе. „Кроз разговор и друге примјерене активности трудимо се да дјеци усадимо љубав, заинтересованост и квалитетне навике о очувању животног простора“, додаје васпитач вртића Невена Марјановић. Дјеца из ЈУ за предшколско васпитање и образовање „Невен“ припремили су пригодне рецитације, и поручили да се смеће мора одлагати у канте и контејнере, а никако на улици и у ријекама. Удруженим снагама малишана и васпитача још једном су показали како, уз добре идеје и пуно воље можемо заједно осигурати још љепше мјесто за дружење и игру на свјежем ваздуху. У вишеградском обданишту данас није недостајало смијеха и забаве, без обзира на много посла који их је чекао. . . . Т.Ж

Култура сјећања и памћења-назив је смотре ученичког стваралаштва на којој је приказан програм о страдњу српског народа у Другом свјетском рату. Своје и радове познатих аутора у вишеградском Културном центру изложили су ученици Средње школе „Иво Андрић“, као знак сјећања на српске страдалнике у Независној држави Хрватској/НДХ/ базирајући се првенствено на старобродске жртве, које су у прољеће 1942. године, на свиреп начин уморене на Дрини код Вишеграда. Припремљен је и културно-умјетнички програм кроз поезију о српском страдању и патњи. Професор српског језика и књижевности Дијана Инђић-Милошевић која предано ради на очувању српског иднетитета, казала је да ова генерација ученика са одушевљењем прихватила рад на пројекту „Културе сјећања“. „Припремили смо рецитале који оживљавају страшне сцене страдања Срба, уврстили смо и поезију српског страдања и патње , те музичке композиције и ликовна остварења наших ученика на ову тему “, каже Милошевићева. Ученици су израдили и једну публикацију у штампаној и електронској форми, гдје су обрадили историјски дио страдња Срба у 20. вијеку и географски положај стратишта. „Кроз публикацију смо приказали неке од најстрашнијих српских стратишта, а поменули смо и трогодишњу дјевојчицу Милицу Ракић која је страдала од НАТО бомбардовања, као и Дијану Будисављевић која је спасила око 12.000 дјеце из усташких логора“, подсјећа гимназијалка Николина Уљар. Свједочења да је српски народ мученички страдао у Старом Броду присутнима је преносио свештеник СПЦ Драган Вукотић, који је заслужан за подизање спомен-капеле у овом мјесту. „Наш национални задатак је да то остане дио колективног памћења , као полог за мирну будућност“, казао је поред осталог протојереј Вукотић. „ Стратишта као што су Брод на Дрини, Пребиловци, Јадовно, Крагујевац, Краљево и многа друга морају бити сачувана од историјског заборава. И поред свега важно је развити човјекољубље, а не мржњу и осветољубивост “, поручио је вјероучитељ Зоран Каностревац. Животи 37.139 дјеце угашени су на 1398 стратишта у областима које су улазиле у састав НДХ . Ради тога, Министарство просвјете и културе Републике Српске у сарадњи са републичким Педагошким заводом, дало је препоруку свим школама у Српској да на примјерен начин, а у складу са темама предмета од националног значаја, обиљеже недјељу културе сјећања и памћења. . М.Андрић