ДРУШТВО

Комунална полиција Вишеград позива све грађане да фотографишу регистарске таблице возила из којих се избацују пси луталице и информацију прослиједе полицијској или комуналној полицији, због повећаног броја паса луталица. Примјетно је да се пси довозе и остављају надомак града, зато апелујемо на грађане да уколико уоче фотографишу или запишу регистарске ознаке возила којима се пси довозе и обавјесте комуналну полицију или исто пријаве у полицијску станицу. Да би број паса на улицама био мањи, позивамо грађане да своје кућне љубимце (псе) држе везане у дворишту, кавезима или у стану, што им је и законска обавеза. Такође, у обавези су да псе вакцинишу и ураде трајне ознаке микрочипом. И поред тога што наша општина сваке године издваја значајна средства за уклањање и збрињавање паса луталица, њихово присуство је константно на градским улицама, школском дворишту, око стамбених објеката. Самим тим угрожавају безбједност како суграђана тако и туриста. Без обзира колики сте љубитељ паса, не прилазите непознатим псима, а нарочито не дозволите дјеци да их хране (дајући им дио своје ужине) да не би дошло до нежељених последица, тјелесних повреда и траума које нису занемариве. Општина Вишеград

Српска православна црква /СПЦ/ данас прославља Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и мјесто су ходочашћа за вјернике свих религија. Свети Василије Острошки /Јовановић/ рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан. Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живио је у манастиру Тврдош одакле је утврђивао у православљу вјернике. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, гдје је наставио свој опасни подвижнички живот.  Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. Православни вјерници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама. У народу је Свети Василије познат по свом подвижништву и многобројим чудотворним исцјељењима. Поклоничка народна путовања у Острог почела су још за земаљског живота Светог Василија, настављена су по прослављењу његових светих моштију, а трају и данас. Осим празника Светог Василија, дани сабора у Острогу су Тројичиндан, Петровдан, Илиндан и дан Успења Пресвете Богародице. У те дане у Острог се окупља и по десет и двадесет хиљада побожних поклоника. Острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и гђе почивају његове свете мошти, и данас је мјесто исцјељења на којем многи налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и тијелом. Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко Светог Василија учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља. У фебруару 1942. године, за вријеме бомбардовања манастира Острог, једна граната из брдског топа њемачког ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног Крста, али није експлодирала. Граната се од пада разбила на двоје. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Очигледно је да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру. Поштовање нашег народа према овом Божјем угоднику огледа се и у подизању у његову част многобројних храмова. Посебно је лијеп храм подигнут светитељу у његовом граду Оногошту – Никшићу. Године 1935. отворена је у Београду болница названа по Светом Василију Острошком, а у Цркви Светог цара Константина и Јелене на Вождовцу чува се и данас његов свети омофор. Радио Вишеград

Међународни дан медицинских сестара, 12. мај, обиљежава се широм свијета, на годишњицу рођења Флоренс Најтингејл, британске медицинске сестре, зачетнице модерног сестринства као признате професије. Овим догађајем координира Међународно вијеће медицинских сестара (ICN) како би се осигурало признање за непроцјењиве доприносе медицинских сестара у очувању здравља људи широм свијета. Сваке године Међународно вијеће медицинских сестара препоручује тему којој ће се медицинске сестре широм свијета посебно посветити током године. Овогодишња тема дефинисана је под слоганом „Наше медицинске сестре – наша будућност“. Међународно вијеће сестара, Свјетска здравствена организација и многе друге за професију релевантне установе објавиле су низ докумената, анализа и публикација са доказима који иду у прилог покретању професионалних промјена, а све у складу са Глобалним стратешким смјерницама за медицинске сестре и бабице из 2022. године (Global strategic directions for nursing and midwifery 2021-2025 WHO). Као најбројнији здравствени радници, медицинске сестре се морају активно укључити у будућа планирања здравствене заштите на свим нивоима како би се остварили Циљеви одрживог развоја до 2030. године. Једина ствар која се никада неће промјенити у професији медицинских сестара/техничара је да пацијент остаје приоритет, а то значи посвећеност да се помогне сваком појединцу, да му се очува и унаприједи здравље и побољша живот. Предсједница Међународног вијећа сестара, Др Памела Циприано, рекла је: „Професија треба да учи из лекција пандемије корона вируса, а лекције треба преточити у акције како би у будућности медицинске сестре биле заштићене, поштоване и цијењене“. Ко је била Флоренс Најтингејл? Флоренс Најтингејл је прва модерна болничарка у историји и жена која је основала службу медицинских сестара. Рођена је 12. маја 1820. године у Фиренци, а преминула је 13. августа 1910. године у Лондону. Флоренс потиче из имућне енглеске породице. Име је добила по граду у коме је рођена. Говорила је седам језика, интересовала ју је математика, статистика и његовање болесника. Како су то радиле жене из ниже класе које су биле на лошем гласу, родитељи нису жељели да се Флоренс бави овим послом. Пошто је била атрактивна и образована, очекивали су да ће наћи доброг мужа и основати породицу. Ипак, Флоренс се није пријатно осјећала у високом друштву и жељела је да свој живот посвети помагању другима. Родитељи су коначно прихватили њену одлуку па је 1851. године отишла у Њемачку на тромјесечну обуку за медицинску сестру. 1853. године је постала управница Установе за болесне госпође. Радила је до наредне године када је почео Кримски рат. Тада је са 38 медицинских сестара отишла у Турску да брине о рањенима. У Скадру је направљена војна болница, али хигијенски услови у њој су били веома лоши због чега је смртност војника износила 42,7 %. Флоренс је војницима обезбједила нову одјећу, адекватну храну, помагала је при ампутацијама, превијала је ране, писала је породицама рањених, слала им је плате, итд. Флоренс је током Кримског рата обољела од тифуса, али није престала да ради. 1856. године се као хероина вратила у Енглеску. Краљица јој је дозволила да са статистичаром Вилијамом Фаром оснује Краљевску комисију која је прикупљала податке о санитарним условима у војсци. Написала је преко 200 књига и заклетву која је слична Хипократовој заклетви. Флоренс је реформисала сестринство и јавно здравље. 1860. године је основала школу за медицинске сестре у болници Светог Томе и бринула је о свакој полазници. 1883. године је одликована Краљевским Црвеним Крстом. Она је прва жена којој је додијељен Орден врлине. 1908. године краљ Едвард јој је уручио почасно признање за животно дјело. Живјела је мирно и повучено до 13. августа 1910. године када је умрла. Радио Вишеград

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић данас присуствује 80. Сједници Савеза општина и градова Републике Српске, која се одржава у Бања Луци. На дневном реду се налази извјештај о раду Савеза општина и градова Српске за 2022. годину и извјештај о материјално-финансијском пословању Савеза општина и градова. Присутни разматрају и план рада за текућу годину, као и финансијски план.

У сали Скупштине општине Вишеград у петак, 12. маја биће одржан форум под називом “Комуникација грађана и представника локалне власти”. Форум, коме ће присуствовати општински службеници за односе са јавношћу и грађани, организује Демократски центар “Нове наде” из Фоче, а подржава га Амбасада САД у Босни и Херцеговини. Почетак форума је у 12.00 часова, а позвани су и други правни субјекти,невладине организације, грађани и удружења да учествују.

Успјешан наставак сарадње између општине Вишеград и швајцарског Каритаса настављен је потписивањем уговора о запошљавању 11 радника у фирми „МЦ аутометал“ из Вишеграда. Уговор су потписали начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и замјеник директора Каритаса Златан Савић са директором фирме „МЦ аутометал“ Миланом Ђукановићем. Замјеник директора Каритаса Златан Савић рекао је да је у току спровођење Селс пројекта у оквиру којег се пружа подршка социјално угроженом становништву, развоју малих предузећа и запошљавању. „Цијели пројекат је замишљен да пружи подршку у осам општина Горње-дринске регије. У претходним годинама у Вишеграду смо спровели неколико пројеката и пружили смо подршку развоју привреде“ истакао је Савић. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић каже да је ово примјер како се на прави начин, а уз помоћ донатора може пружити сва потребна подршка развоју привреде у Вишеграду. „Предузеће „МЦ аутометал“ своје производе извози ван граница БиХ, а запошљава и велики број радника што представља и велики успјех за нашу општину“ додао је Ђуревић. Директор предузећа „МЦ аутометал“ Милан Ђукановић захвалио се организацији Каритас и општини Вишеград која је издвојила дио средстава без којих овај пројекат не би било могуће спровести.  „Овај пројекат је базиран на преквалификацији и обуци радника из других струка у машинску струку, конкретно у струку ЦНЦ техничар. Кроз  пројекат који траје три године запослићемо додатних 11 радника за шта обезбјеђујемо 79 одсто средстава, а остатак финансирају Каритас и општина Вишеград“ додао је Ђукановић. Са нових 11 радника предузеће „МЦ аутометал“ запошљаваће укупно 30 људи, а план је да се у наредном периоду тај број и увећа. За овај пројекат Каритас је обезбједио средства у износу од 50 000 марака, општина Вишеград 15 000 КМ, а предузеће „МЦ аутометал“ 206 хиљада конвертибилних марака. М.Кусмук

Поводом дана Војске Републике Српске у Вишеграду ће сутра бити положено цвијеће на централни споменик погинулим војницима на Тргу палих бораца, саопштено је из општинске Борачке организације. Из ове организације позивају све чланове, породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде и демобилисане борце да дођу и присуствују овом догађају. Полагање цвијећа заказано је за 11:00 часова. Радио Вишеград

Министарство здравља и социјалне заштите РС на основу тачке 10. Одлуке о начину реализације пакета енергетске подршке енергетски сиромашним потрошачима(„Службени гласник Републике Српске“ број 28/23) ,објављује: Јавни позив за пријаву лица старијих од 65 година и корисника најниже пензије из тачке 1.алинеја 1. и 2. Одлуке о одређивању износа најниже пензије, за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања: I Пакетом енергетске подршке ЕУ као инструментом претприступне помоћи ИПА 3 за 2023. годину предвиђена су средстава за додјелу финансијске помоћи енергетски сиромашним потрошачима/угроженим домаћинствима у Републици Српској за трошкове гријања, у циљу ублажавања негативних социо-економских утицаја енергетске кризе. II Финансијска помоћ за трошкове гријање биће под прописаним условима додијељена лицима која поднесу пријаву на јавни позив, и то: -лицима старијим од 65 година ако не остварују лична примања, корисницима најниже пензије из тачке 1. алинеја 1. и 2. Одлуке о одређивању износа најниже пензије („Службени гласник Републике Српске“ број 8/23), у износу од 275,29 КМ и 330,37 КМ. Наведена лица подносе пријаву на јавни позив под условом да подносилац пријаве или члан његовог домаћинства не припада ни једној категорији лица наведених у тачки III овог позива, којима ће финансијска помоћ бити додијељена на основу података из службених евиденција. III Финансијска помоћ за трошкове гријање биће додијељена на основу података из службених евиденција, без пријављивања на јавни позив, сљедећим лицима: -корисницима права на новчану помоћ по основу закона којим се уређује област социјалне заштите, -корисницима права на додатак на дјецу по основу закона којим се уређује област дјечије заштите, -незапосленим борцима од прве до пете категорије млађим од 60 година, који су корисници мјесечног новчаног примања на основу Одлуке о исплати мјесечног новчаног примања социјално угроженим незапосленим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске од прве до пете категорије, број: 04/1-012-2-2759/21 од 16.9.2021.године (Службени гласник Републике Српске“ број 86/21), -борцима од прве до пете категорије старијим од 60 година, који се према ажурираним подацима из евиденције Министарства рада и борачко инвалидске заштите налазе у стању социјалне потребе. IV Услови за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања лицу старијем од 65 година: -да има пребивалиште на подручју Републике Српске, -да неостварује лична примања, -да живи у домаћинству у коме просјечна мјесечна примања по члану домаћинства остварена у последња три мјесеца која претходе мјесецу у коме је расписан јавни позив, не прелазе износ од 350 КМ. Услови за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања кориснику најниже пензије: -да је корисник најниже пензије у износу од 275,29 КМ или 330,37 КМ, -да има пребивалиште на подручју Републике Српске, -да живи у домаћинству у коме просјечна мјесечна примања по члану домаћинства остварена у последња три мјесеца која претходе мјесецу у коме је расписан јавни позив, не прелазе износ од 350 КМ. V Ако подносилац пријаве или члан домаћинства испуњавају услове за финансијску помоћ по више основа, финансијску помоћ остварују по једном основу. Ако подносилац пријаве и члан домаћинства или више чланова домаћинства испуњавају услове за финансијску помоћ, финансијска помоћ се додјељује једном лицу. VI Пријава на јавни позив подноси се центру за социјални рад/служби социјалне зашите у мјесту пребивалишта подносиоца пријаве. Образац пријаве се може преузети у штампаној форми у просторијама надлежног центра/службе, а доступан је и у електронској форми на званичној интернет страници Министарства здравља и социјалне заштите. Пријаву потписује подносилац пријаве, а потпис се овјерава код надлежног органа. VII Подносиоци пријаве уз пријаву на јавни позив достављају сљедеће доказе: -доказ о пребивалишту (нпр. увјерење/обавјештење о пребивалишту или копија личне карте), -увјерење Пореске управе о опорезивим приходима подносиоца пријаве и чланова домаћинства за посљедња три мјесеца која претходе мјесецу у којем је расписан јавни позив, -увјерење Фонда за пензијско и инвалидско осигурње о оствареним правима и износу права из пензијског и инвалидског осигурања подносиоца пријаве и чланова домаћинстваза посљедња три мјесеца која претходе мјесецу у којем је расписан јавни позив или увјерење да нису корисници права, -доказ о посједовању текућег рачуна (уколико исти посједује). VIII Неблаговремене пријаве неће бити разматране. IX Центри/службе врше провјеру услова за лица која су поднијела пријаву на основу јавног позива, те сачињавају списак лица чија домаћинства испуњавајууслове за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања у року од 30 дана од дана затварања јавног позива. Центар/служба обавјештава лица која се не налазе на списку лица чија домаћинства испуњавају услове за додјелу финансијске помоћи, о разлозима због којих се не налазе на списку, односно, о условима које не испуњавају за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања. Обавијештено лице има могућност да у року од 7 дана од дана пријема обавјештења, оспори наведене разлоге због којих се не налази на списку лица, писаним путем или усмено пред центром/службом. X Након утврђивања коначног броја корисника финансијске помоћи, Министарство здравља и социјалне заштите утврђује појединачни износ по домаћинству у складу са расположивим средствима. XI Рок за подношење пријава је 15 дана од дана објављивања јавног позива у дневном листу „Глас Српске“ и на званичној интернет страници Министарства здравља и социјалне заштите РС.

У недељу 14. маја биће одржана 15. по реду планинарска акција „Прошетајмо рзавским бреговима“ коју организује Планинарско спортско друштво „Столац“ из Вишеграда. У акцији у којој се очекује учешће око 15 планинарских друштава из Србије и Републике Српске са укупно преко 200 учесника, планинари ће прећи трасу дугу 16 километара. Председник ПСД „Столац“ Жарко Крсмановић каже да ће планинари кренути са Бикавца, а затим их пут води према Међусељу, Голешу и Сувој Гори, слиједи Црни врх па спуштање у Добрун гдје ће за све учеснике бити обезбјеђен ручак и додјела диплома. „Ова стаза спада у категорију средње тешких стаза, дужина је 16 километара док је висинска разлика око 900 метара. Ми полазимо из Вишеграда који је на надморској висини од око 300 метара, а највиши врх нам је Сува Гора на висини од 1200 метара“ додао је Крсмановић. Старт планинара је у недељу испред свадбеног салона на Бикавцу у 8 и 30 часова. Према његовим ријечима ово планинарско друштво броји око 70 чланова старости од седам до 77 година. „Најмлађи члан нашег друштва је Андреј Крсмановић, а најстарији Драгиша Андрић“ рекао је Крсмановић. Он је додао да су планинари ПСД „Столац“ освојили неке од највиших врхова у свијету као што су Мон Блан и Грослокнер, те на Балкану Рила, Триглав, Маглић и многи други. М.Кусмук

Викимедијина заједница Републике Српске ове године је узела учешће у 7. конференцији уредника Викимедије Србије, која је одржана у Београду. Овогодишњи Викилајв био је у знаку 20 година Википедије на српском језику. „Догађај је покрио бројне теме о техничким новинама на Википедији, дигитализацији, моделима кориштења Википедије у институцијама културе, образовања, те пројектне моделе из региона“, каже предсједник Викимедијине заједнице Републике Српске Бојана Подгорица. Том приликом представљени су и резултати такмичења на Википедији у сарадњи са регионалним огранцима Викимедије у РС, БиХ, Хрватској и Србији. „Викимедијанци годишње организују око пет до шест такмичења са циљем превазилажења тематског јаза и поправљања квалитета чланака у циљу мотивисања уредника, који су јако активни. Трудимо се да идентификујемо теме које су мање заступљене , као што су ријетке болести, ромску зајендицу, Српску Православну Цркву и слично“, појаснила је Подгорица. За протеклих пет година рада, на Википедији на српском језику објављено је преко 3.000 чланака из Републике Српске. За свако такмичење Википедијина заједница Српске има одређен буџет, а у питању су робне награде: лаптоп, таблет, паметни телефони.За предстојећи викенд од 12. до 14. маја у оквиру образовног програма, биће одржана конференција „Еду- Вики 2023“ на Филозофском факултету Универзитета Источно Сарајево на Палама, са којим је потписан меморандум о петогодишњој сарадњи. Конференција има за циљ окупљање, умрежавање и размјену знања међу уредницима највеће онлајн енциклопедије на Балкану. М.Андрић