ДРУШТВО

У вријеме када обиљежавамо 81 годину од страдања 6000 Срба у Старом Броду код Вишеграда никада није потребније да се српски народ уједињује, порука је са данашњег окупљања на овом мјесту. Погром над Србима у Другом свјетском рату на простору Сарајевско-романијске регије, према новим подацима до којих је дошао свештеник Драган Вукотић, надлежни парох у Старом Броду, почео је 1941. године када су усташе на старој ћуприји звјерски маљевима  убиле  Србе из села Кочарим, Претиша, Твртковићи и бациле их у Дрину. “Никада на том мјесту нисмо служили помен парастос, а знамо какви се све догађаји организују на ћуприји. Такође у Архиву БиХ стоји податак из 1964. године  да су усташе 1942. године сустигле два збјега у селима Баримо и Милошевићи, гдје су сав народ који се затекао ту побили и бацили у ријеку па им се гробље не зна, са подручја вишеградске општине убијено је преко 500 Срба” рекао је Вукотић који је служио помен парастос код споменика за 6000 страдалих. Он је додао да ће нови подаци који свједоче о страдању Срба на овим просторима, а до којих је дошао у Архиву БиХ у Сарајеву бити објављени у књизи која је у припреми. ” На овом мјесту је страдало преко 1000 дјеце. Ми смо упутили иницијативу Синоду Српске православне цркве да се старобродски мученици канонизују и надамо да ће она убрзо бити усвојена” додао је Вукотић. Он је уручио захвалнице Спасилачком клубу “Волф” из Фоче и Равногорском покрету сарајевско-романијског округа за помоћ коју су годинама уназад пружали у организацији обиљежавања страдања Срба. Пристутнима се обратио изасланик Српског члана предсједништва БиХ и предсједника РС Бошко Томић који је рекао да српски народ само када је сложан коже да превазиђе све недаће. ” Не смијемо више да дозволимо да опет након 80 година се окупљамо на стратиштима нашег народа. „Кад смо се 1992. године ујединили било је жртава, али много мање цивилних, а на овом мјесту је погинуло више људи него цивила за вријеме одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995.година. Кад смо јединствени не може нам нико ништа и можемо ићи напријед“поручио је Томић. Министар рада и борачко инвалидске заштите РС Данијел Егић рекао је да наша огњишта морамо да пазимо и његујемо у миру као што смо и у рату бранили Републику Српску. „Наша улога је да ово памтимо, да наша сазнања о овом преносимо на наша покољења, јер ево и данас након осам деценија ми сазнајемо нове податке о жртвама нашег народа“ нагласио је Егић. “Српски народ нико ме смије да разједињује, никад као данас нам није било потребније да смо једно и да његујемо сјећање на жртве које су страдале у протеклим ратовима како би нама њиховим потомцима дали слободу и РС” рекао је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић. Ђуревић је истакао да данас имамо документованих више од 6.000 невиних са именима и презименима. како је рекао све звучи као плод извитоперене маште и као кошмар из којег се тешко пробудити. „Зато је важно да се чува сјећање на страдале, али је, значајно и да као потомци страдалника наставимо живот, знајући његову вриједност и не заборављајући овакве догађаје“ додао је Ђуревић. Сјећања на немиле догађаје из марта 1942.године још увјек живе у Ђилораду Ћебићу који је као један од преживјелих, а из његове куће убијено је 25 чланова. “Нису нам дали да Дрину пређемо у Вишеграду на ћуприји, зато смо у збјегу кренули према Милошевићима и Старом Броду. Ту су нас сачекале усташе и направиле крвави пир над недужним народом. Лаж је била када су нам рекли да можемо да се вратимо својим кућама јер када су људи кренули назад и тада су их убијали. Мој отац је платио 12 дуката да би нас спасио” сјећа се Ћебић коме и дан данас у сјећању одзвањају урлици “Цурик усташ”. Министар Данијел Егић и изасланик Бошко Томић положили су вијенац на споменик жртвама, док су руже у ријеку Дрину положиле делегације општина и остали званичници. Пригодан културни програм „Култура сјећања“ извели су ученици СШЦ “Иво Андрић” под вођством професора српског језика и књижевности Дијане Инђић Милошевић, док је стихове посвећене страдалнивцима говорио Жељко Милошевић. Њима је министар Егић у знак захвалности уручио поклоне. У Старом броду код Вишеграда прије 81 годину на празник Младенце 22. марта 1942. године почело је велико страдање Српског становништва са подручја сарајевско романијеске и Подрињске регије у акцији коју је спровела озлоглашена усташка Црна легија предвођена Јуром Францетићем, а све са циљем постављања границе тадашње НДХ на Дрини. Према подацима у акцији је учествовало око десет хиљада усташа који су српско становинштво убијали и протјеривали према Дрини.  Они који су преживјели овај масакр, деценијама касније су испричали како су гледали жене са дјецом у наручју како скачу у хладну Дрину само да би избјегли усташки нож. Преко 600 српских дјевојака  је спас потражило у Дрини само да се усташе не би иживљавале над њима. Покољ су у Старом броду, који је трајао до краја маја прекинули Нијемци на захтјев Милана Недића, јер како је устало упамћено, ни они више нису могли да гледају како се усташе иживљавају над дјецом, женама и старцима. У комплексу Стари брод данас стоји обиљежје у виду крста као знак сећања на све српске мученике који су ту страдали,  подигнута је  спомен капела као и музеј. М.Кусмук

Министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС Данијел Егић боравио је данас у радној посјети општини Вишеград гдје се састао са начелником Младеном Ђуревићем. На састанку је било ријечи о тренутном положају борачких категорија у овој општини. Овом приликом министар Егић је истакао да ово министарство пружа пуну подршку општини Вишеград и Борачкој организацији у реализацији пројеката који су планирани за наредни период. “У протеклом периоду доста тога је урађено како би се унаприједио положај борачких категорија у Вишеграду. Разговарали смо између осталог о завршетку стамбене зграде за борачку популацију у насељу Грача” додао је Егић. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се Егићу на данашњој посјети и истакао да ће ова општина у сарадњи са ресорним министарством и Владом РС реализовати низ пројеката како би се побољшао положај породица погинулих бораца, ратних војних инвалида и деђобилисаних бораца ВРС. “Средства за завршетак уређења стамбеног објекта су обезбијеђена и преостаје нам да у наредном периоду буде израђена пројектна докуМентација и да се обави избор најповољнијег извођача радова” рекао је Ђуревић. Он је нагласио да општина има добру сарадњу са Борачком организацијом Вишеград те да се значајна средства издвајају из буџета за њен рад. М.Кусмук

Обиљежавајући завршетак једне етапе живота и почетак нове, већ према традицији, вишеградски матуранти су вечерас прошетали градским улицама, од историјског Моста Мехмед-паше Соколовића до Андрићграда. Плијенили су љепотом , елеганцијом и осмјесима. Директорица Средње школе „Иво Андрић“ Драгана Зечевић је казала да ће ова генерација ученика остати упамћења по добром владању и завидном успјеху и ученичким постигнућима на разним такмичењима. „Остаје да им пожелимо пуно успјеха у даљем животу, да савладају све препреке и постану угледни грађани у нашем друштву“, додала је Зечевићева. На матурској прослави проглашен је и ђак генерације, ученик гимназије Иван Баранац. Поред одличног успјеха у наставном процесу, Иван се истицао и у разним ваннаставним активностима. „За ову ласкаву титулу ђака генерације, желим првенствено да се захвалим онима који су ми током школовања давали подршку а то су професори, затим моји другови и свакако родитељи“, истакао је Баранац, те поздравио и своје саиграче и тренере из кошаркашког клуба „Варда ХЕ“, који како рече, су саставни дио његовог живота. Иван ће даље школовање наставити на Елкетротехничком факултету у Београду. Ученик машинске струке струке ЦНЦ технологије Петар Јањић са задовољством нам открива да је матурско вече за њега један диван догађај и прекретница у животу. Своје даље усавршавање и знање стицаће на Техничком факултету у Београду. Након шетње и заједничких фотографија са родитељима, пријатељима и професорима, 66 вишеградских матураната је наставило славље у хотелу „Вишеград“. Средства за свечану вечеру и пратеће садржаје и ове године је обезбиједила општина Вишеград. . . . . . . . . . . М.Андрић

Нобеловац Иво Андрић преминуо је 13. марта 1975. године у Београду, гдје је и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу. Од тада па до данас у граду у којем је књижевник провео своје дјетињство на обалама Дрине и Рзава и уз стару ћуприју, сваке године окупљају се књижевници, пјесници, академици, библиотекари из региона, како би заједно са вишеграђанима одали почаст нобеловцу у оквиру манифестације „Вишеградска стаза“. Прва културна манифестација Андрићу у част одржана је од 9. до 11. октобра 1976. године и носила је назив „Вријеме и мостови“. Већ од 1977. године одржава се под називом „Вишегрaдска стаза“ и то име носи до данас. Од тада ова манифестација одржава се под покровитељством општине Вишеград и културних установа које учествују у њеној организацији. Прва „Вишеградска стаза“ одржана је од 23. до 25. јуна 1977. године и пратила су је бројна културна дешавања као што су изложбе, књижевне вечери и позоришне представе, а оно што ју је обиљежило о чему свједоче и фотографије јесте читање одломака из Андрићевих дијела на сплаву испод моста Мехмед паше Соколовића. Фотографије и записи који свједоче о свим „Вишеградским стазама“ данас се налазе у Народној библиотеци „Иво Андрић“ у Вишеграду, која је овај назив и добила управо на првој манифестацији која је одржана у Вишеграду. Током протеклих 46 година, вишеградском стазом прошла су имена као што су Душан Ковачевић, Матија Бећковић, Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Милић од Мачве, Тихомир Станић,Рајко Кузмановић, Радован Поповић, Ћамил Сијарић те многи други. Занимљиво је поменути да је у току одржавања манифестације 1978. године одржан сусрет представника, ученика и наставника основних школа из Југославије које носе име Иве Андрића. У архивама вишеградске библиотеке стоји између осталог да је на „Вишеградској стази“ 1983. године одржана изложба умјетничких фотографија познатог фотографа Мехмеда Акшамије, а коју је отворио режисер Емир Кустурица. Фото: Народна библиотека „Иво Андрић“ Вишеград Кустурица ће касније, нобеловцу у част на Видовдан 2011. године уз звуке опере Кармина Бурана у извођењу Београдске филхармоније, поставити камен темељац града симболичног назива Андрићград. На „Вишеградској стази“ 1985. године поред старе ћуприје на Дрини Иви Андрићу је познати путописац и пишчев пријатељ Зуко Џумхур открио споменик и том приликом рекао: „Веома, веома сам почашћен вашим љубазним позивом да отворим овај спомен великом човјеку, писцу и нашем славном земљаку.Није ово ни прилика, ни мјесто, нити сам ја позван да говорим о дјелу великог умјетника. О њему ће се још дуго и дуго писати и расправљати. Нисам никад у животу срео човјека који је умио тако пажљиво да слуша саговорника. Говорио ми је: никада се не зна из чијих ћеш уста чути ону праву ријеч, ону ријеч коју си узалуд тражио данима, мјесецима, годинама“. Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност, а сва средства од награде завјештао је за унапређење библиотекарства у Босни и Херцеговини. У писму које је 17. маја 1962. године упутио савјету за културу БиХ он је написао: „Моја је жеља да се ова средства употријебе за унапређење народних библиотека на подручју Босне и Херцеговине“. У знак захвалности током „Вишеградске стазе“ традиционално се одржавају Сурети библиотекара на којима се одржи додјела награда и признања за најбољу библиотеку и библиотекаре током претходне године.  „Вишеградска стаза“ једну нову димензију добија 2017. године када је по први пут неколико културних догађаја одржано у једином граду на свијету који је име добио по чувеном књижевнику-Андрићграду. Те године на Андрићеву стазу крочила су имена попут Матије Бећковића, Душана Ковачевића, Емира Кустурице, Захара Прилепина, Владимира Кецмановића. И ове године, у Вишеграду ће стазом славног нобеловца и ћупријом на Дрини прошетати значајна имена културног и јавног живота. Организатори традиционално припремају богат културни програм који ће обиљежити свечана академија, пјесничке вечери, изложбе слика и позоришне представе, а све са циљем да „Вишеградска стаза“ остане вјечна као што jе и Андрићево дјело. „И на свим друмовима и путевима којима сам доцније у ћивоту прошао, живео сам само од те убоге среће, од своје вишеградске мисли, о богатству и лепоти створеног света, јер, испод свих друмова земље стално је текла за мене видљива и осетно оштра вишеградска стаза, од дана кад сам је напустио, па до данас. У ствари по њој сам одмеравао свој корак и подешавао ход. Целог века ме није напуштала…“ Иво Андрић. М.Кусмук

У присуству бројних вјерника манастир Вазнесења Господњег у Вардишту код Вишеграда прославио је крсну славу Спасовдан. Након литургије, коју је уз саслужење свештенства Српске православне цркве предводио архимандрит Јован Гардовић, услиједио је чин ломљења славског колача и литијски опход око храма. Игуманија манастира Јефимија Стјепић рекла је да је ово као и сваке године најбитнији дан јер славе Вазнесење Господње и радују се доласку и сабрању вјерника. „Кумови овогодишње храмовне славе су наши драги пријатељи, Драган и Данка Митровић са сином Лавом, на чему смо им захвални и благодарни Богу“, истакла је игуманија Јефимија. Да је духовна надоградња у данашње вријеме најважнија сагласни су и Митровићи, домаћини славе у Вардишту. „ Јурећи за свакодневним обавезама, трудећи се да што квалитетније подигнемо своју породицу, остваримо успјешне каријере или бољи профит, врло често заборавимо на оно што је упоредо са свим наведеним важно, а сигурна сам и важније, а то је духовна надоградња“, навела је Данка Митровић. Она је у име своје породице изразила захвалност братству манастира на могућности да и на овај начин покажу колико служе заједници и прије свега Богу. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић честитајући славу, поручио је да је Спасовдан прилика да се народ окупи на овом мјесту и да покаже узајамно разумијевање. „Свим нашим суграђанима православне вјероисповијести овом приликом желим да честитам данашњи празник и да их позовем да заједно у што већем броју посјећујемо наше светиње“, додао је Ђуревић. Манастир Вазнесења Господњег налази се у непосредној близини граничног прелаза између Србије и Републике Српске, на магистралном путу Вишеград-Ужице. Његова градња почела је 1991. године, а по благослову блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја постао је први женски манастир у овој митрополији. Сада у оквиру манастира постоји мала радионица, најпознатија у дабробосанској епархији, у којој монахиње израђује иконе у византијском стилу. Б.Марковић

И ове године Вишеград ће бити домаћин кошаркашима из цијеле регије који ће учествовати на другом по реду баскет турниру „3X3“, који је званични турнир Лиге РС, а који се одржава под покровитељством „Никшићког пива“. Организатор турнира у Вишеграду је Спортско удружење „3X3“ Вишеград. Предсједник овог удружења Немања Станимировић каже да ће турнир у Вишеграду бити одржан 2. и 3. јуна на спортском терену у Андрићграду. „На турниру учествују сениорске и јуниорске екипе. У сениорској конкуренцији учествоваће 16 екипа, док се још увјек не зна тачан број јуниора“ рекао је Станимировић напомињући да су пријаве за учешће на турниру и даље у току. Такмичење у јуниорској конкуренцији почеће у петак у 17:00, а у сениорској у 19 часова. Према Станимировићевим ријечима до сада су се пријавиле екипе из Србије, Црне Горе и Републике Српске, а учешће ће узети и три екипе из Вишеграда. „У току је  припрема терена, подлога је стигла и тренутно се поставља. Добра ствар је што ће та подлога након турнира ту остати и моћи ће да се игра кошарка. Овом приликом желим да се захвалим општини Вишеград и предузећу „ХЕ на Дрини“ који су нам пружили сву потребну подршку како би што успјешније организовали турнир“ рекао је Станимировић. Лига „3×3“  игра се у 25 градова Републике Српске, и сви турнири се бодују. Последњи, финални турнир игра се 6. августа у Градишци, а побједник путује у Француску гдје ће се играти “Pont du Gard Challenger 2023”. За освојено прво мјесто на турниру у сениорској конкуренцији награда је 3000 КМ, а за друго 1000 КМ, док је за јуниоре награда за прво мјесто 400 КМ и за друго 100 конвертибилних марака. М.Кусмук

Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник Христовог Вазнесења, један од најважнијих Господњих празника. Вазнесење Господње Црква слави у четрдесети дан послије Васкрсења Христовог, када се Господ узнио на небо и увијек је у четвртак, шесте недјеље послије Васкрса. Након што се Господ четрдесет дана послије васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповиједио да се не удаљују од Јерусалима већ да чекају обећање Светог Духа, и Господ је своје ученике извео до Витаније, подигао руке и благословио их. Тако их благосиљајући узнио се на небо. Када су ученици са Горе елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнио на небо, на исти начин доћи, као што су га видјели да се узноси на небо. Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим мјестима на Истоку, гдје се славило Вазнесење, излазило на литију, као у Цариграду и Антиохији, тако је такође и Српској православној цркви, гдје се у овај дан носи литија. У овом случају имало се у виду да је Господ своје ученике извео на Елеонску гору, што значи у правцу према Витанији. Мјесто са кога се Господ узнио на небо, од тог тренутка било је веома поштовано. Већ царица Јелена дала је саградити на Елеонској гори велелепну базилику коју су Сарацени, нажалост, разорили и послије никад више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава мјесто које се већ у четвртом вијеку означавало као мјесто вазнесења и гдје се још и данас назире траг Спаситељеве стопе. Празнику Вазнесења Господњег посвећени су многи парохијски и манастирски храмови, а овај празник као своју славу славе многи градови, међу којима и Бањалука и Београд и Источно Ново сарајево. Спасовдан је и слава манастира Високи Дечани.

У Основној школи „Вук Караџић“ у Вишеграду, свечаном приредбом у присуству бројних гостију обиљежен је Дан школе-Ћирило и Методије. Испред Управе ове образовне установе  обратила се Драгана Бошковић која је рекла да поред традиционалног пригодног програма који са ученицима припремају просвјетни радници, ове године свечаности су употпуњене и доласком гостију из истоимене школе са Косова и Метохије. „Ријеч је побратимској школи из Звечана, са којом имамо изузетну сарадњу, а ово је прилика и да сумирамо резултате рада и ученичка достигнућа“, навела је Бошковићева. Она каже да је овај дан посвећен дјеци и њиховом учешћу на приредби коју с радошћу припремају током цијеле године. Честитајући Дан школе ученицима и запосленима у овој установи, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић пожелио је да и у наредним годинама успјешно обављају свој посао и постижу завидне резултате. „Општина Вишеград у сарадњи са „Хидроелектраном на Дрини“ и другим предузећима и установама, помаже основну школу у циљу бољих услова за рад ђака и запослених“, додао је Ђуревић. Директор Основне школе „Вук Караџић“ из Звечана са Косова и Метохије Слађана Фићовић истакла је да народ из Републике Српске за њих има отворено и велико срце. „Сматрам да смо ми један народ који је прошао сличне животне ситуације и по угледу на вас, истрајаћемо у томе да останемо на нашим просторима“, додала је Фићовићева. Она је навела да се просвјетни радници на сјеверу Косова и Метохије труде да без обзира на тренутну ситуацију дјеци пруже све неопходне услове за рад и нормално одрастање. „Надамо се да ћемо и у наредном периоду сарађивати кроз заједничке пројекте,  као што је наш најуспјешнији „Спојимо дјецу КиМ и Републике Српске“, додала је Фићовић. Овим поводом представници вишеградске основне школе уручили су захвалнице општини Вишеград, заслужним појединцима, предузећима и установама. Свечану приредбу употпунио је и наступ чланова КУД-а “Краљ Петар Ујединитељ.” Основну школу у Вишеграду похађа 746 ученика. Б.Марковић

У суботу 27. маја у Старом Броду код Вишеграда биће обиљежена 81. годишњица страдања Срба које су усташе побиле у прољеће 1942. године. Помен парастос страдалим биће служен код споменика у Старом Броду у 12:00 часова након чега ће услиједити полагање вијенаца и обраћање званичника, потврдио је свештеник Драган Вукотић. Пригодан програм извешће ученици Средњошколског центра „Иво Андрић“ из Вишеграда. У прољеће 1942. године више од 10 хиљада Усташа започело крвави пир над српским становништвом Источне БиХ како би на Дрини поставили границу злогласне НДХ. Од половине марта па до почетка маја 1942 године страдало је преко 6000 Срба, а најмасовнији покољ десио се 22. марта 1942. године. Као спомен на велики број српских жртава у Старом броду је изграђена Спомен капела 2008. године као и музеј старобродским жртвама 2019. године. М.Кусмук

Српска православна црква /СПЦ/ данас прославља Свету браћу Ћирила и Методија, који су ширили хришћанску вјеру и писменост међу Словенима. Рођени су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима /македонским/ и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало послије тога придружио му се и млађи брат Ћирило /Константин/. Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповиједнике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убиједили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире вјеру Христову, а умножене црквене књиге подијелили су свештеницима да уче омладину. На папин позив стигли су у Рим, гдје се Ћирило разболио и умро 14. фебруара 869. године. Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширењем вјере међу Словенима све до упокојења 6. априла 885. године. Његово дјело наставили су његови ученици са светим Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију /Охрид/ и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија.