ДРУШТВО

У насељу Међеђа код Вишеграда почела је санација водоводне мреже, а у оквиру овог пројекта, чија је вриједност 40.000 КМ, нови прикључак за воду добиће подручна школа. Директор предузећа за водовод и канализацију „15. април“ Радивоје Видаковић рекао је Срни да радови подразумијевају замјену дотрајалих азбестно-цементних цијеви у дужини од 500 метара и израду 18 водоводних прикључака. Он је истакао да ће ово предузеће у текућој години реализовати овакве и сличне пројекте на подручју општине Вишеград. Пројекат се реализује у сарадњи са општином Вишеград која је аплицирала средства код Министарства за људска права и избјеглице у Савјету министара. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да ће ова санација побошљати и услове рада у подручној школи која ће добити прикључак за воду. Рок за завршетак радова је 20 дана од њиховог почетка. СРНА

У мјесту Збориште код Вишеграда данас је прослављена завјетна слава цркве Вазнесења Господњег, мали Спасовдан. Свечаности су присуствовали мјештани Јелашаца, Дубова, Црничића и околних села, као и многобројни гости. Свету литургију у цркви Вазнесења Господњег и чин ломљења славског колача обавили су су свештеници Српске православне цркве у присуству мјештана и бројних гостију, након чега је уприличена и свечана литија. Пригодну бесједу говорио је свештеник Рајко Цветковић који је свим присутнима честитао данашњи празник. Црква вазнесења Господњег на овом мјесту је изграђена 2019. године и у њој се налази 12 чудотворних икона Мајке Божије. М.Кусмук

Глумци дјечијег позоришта „Буба Мара“ из Београда извели су данас за малишане из вртића „Невен“ представу под називом „Псић и мачкица“ која говори о здрављу, међусобном уважавању и поштовању између двије неспојиве ствари као што су пас и мачка. Глумац и редитељ представе Јован Крстић рекао је да прича говори о псићу и мачкици који су хтјели све заједно да раде али су се у међувремену посвађали те тако та свађа и до дан данас траје. „Позориштанце “Буба Мара” постоји од 1992. године и од тада смо пропутовали кроз доста градова али увјек волимо да дођемо у Републику Српску“ рекао је Крстић. Стручни сарадник за васпитно образовни рад у вртићу „Невен“ Сања Кујунџић Тасић истакла је да су малишани данас имали прилику да учествују у интерактивној представи што су они са одушевљењем и урадили.  „Задатак савремене предшколске установе јесте да се дјеци обезбједи креативно окружење које подстиче машту, утиче на развој осјећања и комуникацијске способности, а управо једна оваква представа је најбољи услов за такав развој“ рекла је Кујунџић Тасић. Данашњом представом у обданишту „Невен“ глумци позоришта „Буба Мара“ завршили су турнеју по Ребублици Српској гдје су гостовали у 13 градова. М.Кусмук

Италијански писац Сандро Веронези добитник је “Велике награде Иво Андрић” за животно дјело за 2022. годину, коју је додијелио Андрићев институт из Вишеграда. Жири, коју су чинили предсједник Слађана Илић и чланови Желидраг Никчевић и Мило Ломпар, саопштио је и одлуку да књижевна “Велика награда Иво Адрић” за 2022. годину буде додијељена и Енесу Халиловићу из Новог Пазара за збирку пјесама “Секвоја”. Илићева је прочитала одлуку жирија у којој је наведено да је Веронезију награда додијељена за његово цјелокупно прозно стваралаштво, поводом објављивања превода његовог романа “Колибри”, у издању Академске књиге из Новог Сада, у преводу Јасмине Андоновић. Сандро Веронези /64/ рођен је у Фиренци и један је од најзначајнијих писаца своје генерације у Италији. Аутор је више романа, прича, есеја и путописа. Добитник је неколико важних књижевних награда у земљи и иностранству, а романи “Тихи хаос” и “Колибри” награђени су најзначајнијом италијанском књижевном наградом “Стрега”. У образложењу одлуке жирија наведено је да су тематско-мотивске основе Веронезијевог дјела увијек веома сложени, каткад и патолошки породични, пријатељски и љубавни односи, жртвовање за ближњег и због ближњег, страх и бол као усуд и покретач високоосјетљивог бића, сама моћ, најчешће сурове судбине и њено прихватање испитивање зла – у другима, али и у себи, откривање његових домета кроз изузетно натуралистичке примјере. Халиловић /46/, који је и добитник награде “Кочићево перо”, један је од најзначајнијих домаћих стваралаца средње генерације, а аутор је, између осталог, романа “Ако дуго гледаш у понор”, “Људи без гробова”, те поема “Бангладеш” и “Манифест квантумизма”. СРНА/РТРС

Настава за 87 ученика деветих разреда Основне школе „Вук Караџић“ у Вишеграду завршава се у петак 2. јуна ове године, потврдио је за Радио Вишеград директор ове образовне установе Момир Радојчић. „Ученици се тренутно налазе на матурској екскурзији у Требињу гдје је за њих организовано и другарско вече“ рекао је Радојчић. Он је нагласио да ће ученици завршних разреда 7. и 8. јуна полагати испите мале матуре који су и ове године експериментални. „ 7. јуна је испит из српског језика, а 8. јуна из математике и у току та два дана неће бити наставе за ученике осталих разреда“ додао је Радојчић. За остале ученике настава у Основној школи „Вук Караџић“ биће завршена 16. јуна, с тим да се чекају упутства од Министарства просвјете РС везано за надокнаду часова. Радио Вишеград

Из Удружења пензионера Вишеград обавјештавају своје чланове који су заинтересовани за излет у Вишеградску бању, а који је био планиран да се организује током маја ове године да ће он бити одржан у наредном периоду. „Излет је одложен због лоших временских услова, те ћемо га организовати чим временски услови то дозволе“ каже се у обавјештењу које је достављено Радио Вишеграду. Радио Вишеград

Дан српске дипломатије обиљежава се сваке године 29. маја, у знак сјећања на овај датум 1839. године када је основана Књажевска канцеларија иностраних дјела, што се сматра почетком професионалне дипломатије у Србији. Један од најпознатијих српских дипломата који је иза себе у овој области оставио каријеру дугу 21 годину је српски нобеловац и књижевник Иво Андрић.  Овај велики писац, есејиста, лиричар, критичар, хроничар и нобеловац је двије деценије у  дипломатској служби  провео у важним тренуцима за Југославију био на кључним позицијама. У дипломатској служби Краљевине Југославије Андрић је био активан од 1920. до 1941. године. Службовао је у осам држава и десет градова: Ватикану, Букурешту, Трсту, Грацу, Марсеју, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. Андрић је имао веома успјешну дипломатску каријеру: најприје је био постављен за чиновника у посланству у Ватикану, а потом је радио као дипломата у конзулатима у Букурешту, Трсту и Грацу гдје је у јуну 1924. године одбранио докторску тезу „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине”. Током 1927. године Андрић је радио  у конзулатима у Марсеју и Паризу, а наредне године у посланству у Мадриду. Од 1930. до 1933. године био је секретар сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви. Остало је забиљежено да је Андрић имао развијен осјећај за достојанство народа и државе које је заступао и представљао, као и да је један документ увриједљивог садржаја на рачун српског народа са индигнацијом вратио генералном секретару Друштва народа, Ерику Драмонду. Андрић је 10. априла 1939. године ступио на дужност  опуномоћеног министра и изванредног посланика Краљевине Југославије у Берлину. Након десетак дана службе  имао је обавезу састати се са Хитлером. О овом догађају Андрић је записао: „Још од раног јутра припремао сам се за овај изузетан доживљај. Остани присебан, покушавао сам сам себе да смирим, али када сам се у пратњи шефа протокола нашао пред Хитлером, почео сам да губим присебност и готово панично зажелео да се овај строго протоколарни чин што пре заврши. Запазио сам да је Хитлер био можда нешто нижи од мене… Да сте ме тада запитали какве има очи, не бих могао са сигурношћу да вам кажем: откривао сам у њима неку хладну радозналост, хладан сјај човека који више верује у своје идеје и предрасуде него у самог себе“. Ово службовање од готово пуне двије године представља најделикатнији период његове дипломатске каријере. Сам је за те године рекао да су му биле најмучније у животу. Дан после бомбардовања Београда, 7. априла, Андрић је напустио Берлин и допутовао у Београд. Тиме се и завршила његова дипломатска мисија и, како се убрзо показало, његова дипломатска каријера. Други свјетски рат је провео у Београду у изолацији, у којој је написао романе ,,Травничка хроника” и ,,На Дрини ћуприја”. Поводом Дана српске дипломатије, министар спољних послова Србије Ивица Дачић данас је у присуству званичника положио вијенац на Андрићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Радио Вишеград/М.Кусмук

У Вишеграду је данас отворен Друштвени центар намјењен за рад мјесних заједница и невладиних организација, а који се налази у склопу просторија Средњошколског центра „Иво Андрић. Отварање Друштвеног центра одржано је у оквиру пројекта „Јачање и улога мјесних заједница у БиХ“ који спроводи Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у сарадњи са општином Вишеград, Владом Швајцарске и Шведске. Овом приликом предсједницима пет мјесних заједница са подручја општине Вишеград додијељена је рачунарска опрема уз помоћ које ће бити унапријеђен рад канцеларија у овим заједницама. Према ријечима Насера Налића, водитеља овог пројекта, он спроводи у 41 локалној заједници у БиХ односно у 199 мјесних заједница. „Пројекат сада улази у другу фазу, и у наредном периоду у плану је неколико мањих инфраструктурних пројеката који ће бити реализовани у пет мјесних заједница на подручују Вишеграда“ рекао је Налић. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић истакао је значај функционисања мјесних заједница за општину Вишеград. „Грађани се све више укључују у рад мјесних заједница, а ове године под руги пут смо спровели и изборе за њихове предсједнике. У току ове године у плану је да се у свакој од пет мјесних заједница реализује по један инфраструктурни пројекат било да је ријеч о уређењу канцеларија, изградњи дјечијих игралишта или приступних путева“ додао је Ђуревић. Мјесна заједница Црнча броји око 1300 становника, и према ријечима њеног предсједника Миљана Бабића биће уређена канцеларија са свом потребном опремом за њен успјешан рад. „Рекострукцијом кнцеларије у нашој Мјесној заједници још више ћемо бити на услузи нашим становницима“ додао је Бабић. Жељко Милисављевић, предсједник Мјесне заједнице Центар 2 захвалио се на урученој опреми која ће у многоме побољшати и унаприједити њен рад те додао ће у току ове године бити изграђено дјечије игралиште у насељу Главица. Пројекат „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“ финансиран је средствима УНДП-а у износу од 100 000 марака и општине Вишеград која је учествовала са 70 000 конвертибилних марака. М. Кусмук

У Вишеграду је одржан тродневни „Математички камп“ у организацији Омладинског Савјета младих Републике Српске у координацији са Савјетом младих Вишеграда. У Кампу је учествовало преко 80 талентованих средњошколаца који предањаче у знању из математике и физике. Осим рјешавања математичких задатака, било је организовано и дружење на атрактивним туристичким локацијама Вишеграда. Стигли су из разних крајева Српске : Бањалуке, Приједора, Добоја, Источног Сарајева, Фоче, Рогатице, Вишеграда а велику подршку су добили од општине Вишеград и предузећа „Хидроелектране на Дрини“. У математичком кампу проширили су своје знање кроз креативне радионице. На завршници Кампа, учеснике је посјетио и Огњен Вукојевић, посланик у НСРС а био је то и повод начелнику општине Малдену Ђуревићу да га угости у свом кабинету. „Драго ми је што је ова локална зајендица препознала потребе младих, а ово је идеална прилика да се упознају и размијене своја искуства у математичком знању. Такође је битно да кроз овакве пројекте омладинских заједница, из Вишеграда оде позитивна слика у регион, како се ова локлна управа брине за младе , посебно када је у питању њихово образовање“, истакао је Вукојевић. Разговарано је и о сарадњи Омладинског Савјета РС-е са општином Вишеград, затим о позиционирању младих Вишеграђана у структурама Омладинског Савеза српске, посебно оних који су активни и који су показали способност да одговоре свим изазовима. Младен Пјевчевић, предсједник Омладинског Савјета РС-е ,који је такође присуствовао данашњем састанку, каже да је анализирана организација Другог математичког Кампа у Вишеграду, те указао на промоцију младих талентованих ученика. „Договорена је сарадња средњих школа из Вишеграда , Бањалуке и Приједора (смјер мехатронике). Уједно договарамо организацију Трећег математичког кампа за наредну годину, који ће бити одржан у Вишеграду“, појаснио је Пјевчевић. Начелник Вишеграда Младен Ђуревић, похвалио је учеснке Кампа, те најавио реализацију заједничких пројеката, који се тичу образовања и подршке опстанку малдих на овим просторима. „ Разговарали смо о стратешком документу-Омладинска политика Вишеграда- а Омладиснски Савез РС-е се понудио да буде консултант на изради тог документа, гдје ће бити укључено локално и републичко руководство а прије свега млади “, истакао је Ђуревић. Велика прилика да се искажу у способностима креирања омладинске политке, кроз волонтирање, биће им пружена на 25. јубиларним сусретима младих, који ће у Приједору окупити преко 200 учесника из цијеле Српске. М.Андрић

Други по реду “Математички камп” на којем учествује преко 80 младих из цијеле Републике Српске отворен је вечерас у Вишеграду, а организатори су Омладински савјет Републике Српске и Савјет младих општине Вишеград.  Предсједник Омладинског савјета РС Младен Пјевчевић изразио је захвалност општини Вишеград и предузећу “ХЕ на Дрини” без којих овај пројекат не би могао бити реализован.  “Спој младости и науке је нешто најљепше, надам се да ће учесници уживати и надограђивати своја знања из математике” рекао је Пјевчевић, те додао да су огроман допринос дали Министарство омладине и спорта, Министарство трговине и туризма, Агенција за безбједност саобраћаја РС и Техничка школа из Бања Луке.  Према ријечима професора Пјевчевића у наредном периоду ће организовати четири “Кампа” на којима ће предавања држати професори са Универзитета у Источном Сарајеву и Универитета у Бањалуци, те истакао да ће се потрудити да младима приближе ово занимање које је дефицитарно у нашој земљи.  Начелиник општине Вишеград Младен Ђуревић је отворио тродневни “Камп” и свим учесницима пожелио лијеп боравак у Вишеграду, те навео да овдје увијек имају пријатеље.  “Из оправданих разлога смо направили паузу, али ова манифестација већ поприма традиционални карактер и вјерујем да ће из године у годину “Камп” бити све бољи и да ће окупљати велики број учесника”, казао је Ђуревић.  Предсједница Савјета младих вишегрдске општине Славица Симић каже да су припремили многобројне радионице, вожњу бродом ријеком Дрином, као и журку за све учеснике.   Свој допринос дали су и чланови бањалучког хора “Бели анђео” који су за ову прилику припремили пригодан репертоар.   На овогодишњем “Математичком кампу” највећи број средњошколаца долази из Бањалуке, Приједора, Добоја, Источног Сарајева, Фоче, Рогатице и Вишеграда.   Ова манифестација биће завршена у понедјељак, 29. маја.  . . . Т.Ж