ДРУШТВО

У организацији Савеза друштава добровољних давалаца крви Републике Српске и Друштва добровољних давалаца „Стара Херцеговина“ данас је у Вишеграду одржана акција добровољног даривања драгоцјене течности у којој су прикупљене 54 дозе. У акцијије учествовало око 90 давалаца из Вишеграда али и других градова Републике Српске, Србије и црне Горе. Према ријечима Мирка Војиновића из друштва „Стара Херцеговина“ ово је четврта акција која се ове године одржава у Вишеграду, а организована је поводм Дана и крсне славе општине Вишеград. „Драго ми је што се данашњој акцији одазвао велики број хуманих људи. Са нама су данас наши пријатељи из Јагодине и Никшића са којима већ годинама имамо одличну сарадњу“ рекао је Војиновић коме је ово 94. пут како донира крв.  Он је додао да су добродвољни даваоци крви важна карика у спашавању нечијег живота али не и једина. „Ту су доктори, хирурзи, техничари и сви они који учествују у спашавању нечијег живота“ истакао је Војиновић. Шеф трансфузијске медицине Фоча доктор Сенка Милић рекла је да у оваквим акцијама учествују људи код којих је доминантна воља и жеља да помогну другоме. „Имамо око 90 пријављених добровољних давалаца, али увијек рачунамо да нешто мање доза јер нису сви у могућности да у тренутку дају крв из медицинских разлога“ нагласила је Милићева те захвалила свима који су учествовали у акцији која ће у многоме олакшати рад Универзитетско клиничког центра у Фочи. Добровољни давалац крви из Јагодине Горан Јевремовић до сада је преко 120 пута донирао драгоцјену течност, а његово удружење већ више од десет година има одличну сарадњу са вишеградским колегама. „Добровољне даваоце крви из Вишеграда ми у нашем граду угошћавамо два пута годишње. Циљ нам је искључиво да помогнемо онима којима је то најпотребније али и жеља да анимирамо младе људе да се што више укључују у ове хумане мисије“ рекао је Јевремовић. Мирјана Терзић из Вишеграда донирала је крв у данашњој акцији и каже да има жељу да настави и даље да на овакав начин помаже својим суграђанима. Дозе дониране крви прикупљене у данашњој акцији намијењене су за лијечење вишеграђана у некој од болница Републике Српске. М.Кусмук

Проф. др Горан Максимовић синоћ је у Вишеграду одржао предавање на тему “Еротско у дјелу Боре Станковића или шта се налази иза границе Станковићевог књижевног свијета”. Говорећи о цјелокупном стваралаштву Боре Станковића Максимовић је истакао да је управо овај писац поставио темеље еротског у српској књижвности. У првом дијелу свог излагања Максимовић се осврнуо на вријеме, епоху и поетику током које је Станковић стасао као књижевник. Други дио односи се на феномен еротског у његовим дјелима,а ту су према Максимовићевим ријечима четири феномена и то психолошка еротика, затим сензуална или тјелесна, слиједи карневалска односно еротика масовних сцена и четврти феномен је обредна еротика.  „Дјела на којима анализирам ове феномене почињу од романа „Нечиста крв“ затим слиједе приповјетке и драме јер је његово дјело било веома богато и разноврсно“ рекао је Максимовић. Трећи аспект предавања посвећен је савременим телевизјским и  филмским адаптацијама дјела Боре Станковића прије свега имајући у виду оно што је у последње вријеме снимано путем Радио телевизије Србије, а то је серија и филм „Грех предака“ која је снимљена по мотивима романа „Нечиста крв“. „У овом дијелу предавања осврћем се на то како су људи из филмске умјетности разумјели еротику у естетичко-поетичкој форми Боре Станковића. Ово је врло занимљива тема која је свеврема јер обухвата један од суштински најзначајнијих феномена српске књижевности“ истакао је Максимовић. Горан Максимовић је професор на Универзитету у Нишу већ 34 године. У својим предавањима која одржава широм региона говори о писцима српске књижевности  18. и 19. вијека. До сада је између осталих обрадио Бору Станковића, Радоја Домановића, Бранислава Нушића и друге. Предавање у Вишеграду одржано је у организацији Народне библиотеке “Иво Андрић” и Културног центра. М.Кусмук

Кућни ред је правило понашања који требају да знају и примјењују сви који се одлуче за живот у стамбеној згради. Када се говори о кућном реду не подразумјева се само понашање станара у оквиру својих домова него треба имати у виду да у њиховом најближем окружењу живе други чији мир је неопходно поштовати.   У општини Вишеград од 2017. године на снази је Одлука о кућном реду и миру у стамбеним зградама, она је постојала и раније само је прије шест година ревидирана и ажурирана одлуком Скупштине општине Вишеград. Овом Одлуком јасно је прецизиран кућни ред, односно правила понашања у стамбеним зградама, а све у циљу добрих комшијских односа и поштовања туђег мира. Комунални полицајац општине Вишеград Љиља Павловић каже да грађани ове општине углавном поштују ову одлуку јер у последњих годину дана није било пријава о кршењу кућног реда у стамбеним зградама. „Као прво у свакој згради неопходно је да на огласној табли буде истакнут кућни ред којим је предвиђено понашање станара. То се првенствено односи на период одмора који у зимским мјесецима траје од 22.00 до 6.00 часова, а љети од 23.00 до 5.00 сати, и период дневног одмора од 15.00 до 17.00 часова када је у згради неопходно обезбједити потпуни мир“ истиче Павловићева. Такође према њеним ријечима забрањено је проливање воде, бацање смећа са прозозора и балкона, испрашивање постељине и одјеће такође са прозора и балкона, цијепање дрва у зградама или изазивање било какве буке, гасова, димова што омета друге станаре. Сваки станар је дужан да све догађаје који ремете кућни мир као што су прославе, гласна музика, унутрашњи радови у становима најави на огласној табли зграде 24 сата раније. „С тим у вези свака стамбена зграда дужна је да формира заједницу етажних власника што је и предвиђено Законом о стамбеним зградама Републике Српске. Органи заједнице етажних власника надлежни су за спровођење ове одлуке, као и комунална полиција и други инспектори у складу са потребама“ додаје Павловићева. Према овој Одлуци станари у стамбеним зградама дужни су још да воде рачуна о заједничким дијеловима зграде, а то су између осталог  лифтови, стубиште, свјетларници, кров, димњаци, фасада, канализационе, водоводне и телефонске мреже и друго. Свако ометање кућног реда, однсно кршење Одлуке о кућном реду у стамбеним зградама станари могу пријавити Комуналној полицији општине Вишеград која ће по пријаи изаћи на лице мјеста и утврдити чињенично стање.  Казне за непоштовање односно кршење ове одлуке крећу се у износу од 40 до 300 конертибилнх марака. Поштовањем Одлуке о кућном реду сваки станар показује да је одговоран члан заједнице који брине о другима. Само таквим ставом и свој и живот других можемо учинити много лакшим и пријатнијим у стамбеним згарадама. М.Кусмук

Историјски споменик Маркова кула на брду изнад Вишеграда, познатом као Град,остатак је некадашњег старог града Павловина из средњег вијека.  Иако не постоје поуздани писани трагови, предања и легенде кажу да је изнад куле било првобитно вишеградско насеље. Тврђава је некада била подијељена на доњи и горњи град, а њен најбоље очуван дио до данас је управо стара кула односно тамница. Грађена је средњевјековним стилом са кружном основом у висини од око осам метара и са зидовима дебелим око два метра.    Првобитно је била осматрачница са погледом на уски Дрински кањон којим је пролазио каравански пут. Испод саме куле данас су видљиви остаци од удубљења у стијени која људи од давнина зову Марково седло, а раније су ту биле и Маркове стопе. Легенда каже да су ова удубљења оставила Шарчева копита која су била боље видљива, све до градње ускотрачне пруге Београд-Вишеград-Сарајево када су их градитељи уништли. Легенда још каже да је Марко краљевић љут што на Дрини нема ни скеле ни моста како би прешао ријеку, на свом Шарцу прескочио Дрину са Буткових стијена до ове куле. Предање даље каже да је Маркова љутња много година касније у причи  дошла и до малог Бајице, а касније познатог Мехмед паше Соколовића који је у самој близини, свега стотињак метара низводно од куле саградио познату ћуприју на Дрину. Вишеградски стари град-Павловину заузели су Турци 1544. године за вријеме чије владавине је кориштена као тамница. По доласку Аустроугарске монархије на ове просторе, кула је затрпана камењем из страха да се у њој не би крили хајдуци и српски устаници. Осамдесетих година прошлог вијека тадашњи СИЗ културе, остатке урушене куле Краљевића Марка је реновирао а општина Вишеград је кулу освијетлила те је она видљива ноћу и са магистралног пута бројним туристима који путују лијевом обалом Дрине према мору. Остаци вишеградске тврђаве након толико вијекова и данас су нијеми чувари града и подсјетници на стара времена када када су Павловину походили витезови, племићи и краљевићи. Радио Вишеград/М.Кусмук

Директор предузећа „Хидроелектране на Дрини“ Вишеград Недељко Перишић уприличио је пријем за управу и играче РК „Вишеград ХЕД“ из овог града поводом почетка такмичарске сезоне и том приликом истакао да ће и убудуће подржавати рад овог спортског колектива и њихова настојања ка најбољем пласману у Првој лиги Републике Српске.„Са вишеградским рукометним клубом имамо одличну сарадњу, а на овај начин желимо да покажемо да чврсто стојимо уз све спортске клубове на подручју наше општине“, навео је Перишић, те пожелио рукометашима да такмичења заврше без повреда и да остваре зацртане циљеве. Он је потврдио да ће у наредном периоду бити обављено потписивање уговора о спонзорству са свим клубовима који у свом називу носе име „ХЕ на Дрини“, подсјетивши да су на бази доброг пословања успјели да повећају финансијска средства за ове намјене.„Чињеница је да се спорт на глобалном плану професионализује, да представља огромно одрицање и да је поред ентузијазма неопходно обезбиједити много новчаних средстава, а ми покушавамо да у нашем граду конкретном финансијском подршком подигнемо квалитет и мотивишемо спортисте на боље резултате“, навео је Перишић.Према његовим ријечима, циљ предузећа „Хе на Дрини“, које помаже бројне спортске колективе, је да у наредном периоду имају што више талентованих спортиста са адресом становања у Вишеграду. Предсједник РК „Вишеград ХЕД“ Чедомир Гузина рекао је да су у протеклом периоду „Хидроелектране“ на челу са директором Перишићем, издвојиле значајна средства која су помогла овом клубу да оствари најбоље резултате.„ У омладинској лиги РС смо били на другој позицији завршног такмичења, остварили смо и пласман у финале Купа РС, а припала нам је и част да будемо организатори овог великог спортског догађаја“, навео је Гузина.Он каже да су амбиције клуба везане за освајање првог мјеста, те да су из тог разлога појачали играчки кадар, који ће, како је навео, допринијети остваривању заједничких циљева.„Поред „Хидроелектрана“ свесрдну подршку нам пружа и општина Вишеград, а захвалност упућујемо и предсједнику Републике Српске Милораду Додику који је био покровитељ финалног Купа у рукомету одржаном у нашем граду“, додао је Гузина. Тренер РК „Вишеград ХЕД“ Жељко Јаћимовић сматра да рукометаши имају довољно искуства и снаге да се изборе за прво мјесто у такмичарској лиги.„Са новим појачањима и одличном атмосфером у клубу, сигурно представљамо главне фаворите за освајање Прве лиге“, нагласио је Јаћимовић.Филип Бојовић, капитен вишеградских рукометаша, рекао је да мотивације за освајање Прве лиге међу играчима не недостаје, те да ће уз велику подршку „Хидроелектрана“ и општине Вишеград остварити коначан циљ.Б.Марковић

  У организацији Планинарског друштва „Столац“ из Вишеграда јуче је одржана акција „Поход на Велики Столац“ у којој је учествовало преко 50 планинара из Вишеграда и других градова Србије и Републике Српске.     Овом планинарском походу поред вишеградских планинара придружили су се и учесници из Ужица, Рогатице, Хан Пијеска, Младеновца, Милића и са Златибора.Стартно мјесто планинара био је планинарски дом на Гостиљи, а до Великог Стоца савладали су висинску разлику од 1000 надморских метара и то стазом дугом 23 километра, што овај поход чини веома тешким.Путања планинара води кроз села Жлијеб и Крагујевац као и шумским стазама које су богате изворима хладне воде.„Ово је поход који ми организујемо већ 50 година и увијек су са нама наши пријатељи из других пријатељских планинарских друштава Србије и Републике Српске“ рекао је предсједник Планинарског друштва „Столац“ Жарко Крсмановић.   Велики Столац највиши је врх планине Таре и налази се на 1673 метра надморске висине на територији Републике Српске.Планинарско друштво „Столац“ броји око 120 чланова, а неки од њих освојили врхове у Европи као што су Грос, Глокнер, Мон Блан, Олимп и друге.   М.Кусмук

„Ружа под ледом“ наслов је нове књиге познатог српског писца Мирка Демића која је вечерас промовисана у Културном центру „Иво Андрић“ у Вишеграду. Како је наведено на промоцији ради се о роману  о свијету дјетињства и успомена који је саткан језиком изгубљеног завичаја. „Моје дјетињство, али и каснији живот обилује занимљивим епизодама и догађајима и увијек сам имао жељу да то напишем, али да  не буде нешто мртво озбиљно или написано трагичним тоном. Живео сам на селу и тај живот јесте тежак али ја сам хтио да га прикажем у што различитијем и потпунијем изразу, јер ту је био и поезије и хумора и многих дивних али и тужних тренутака“ рекао је Демић представљајући ово дјело вишеградској публици. Ову како писац каже гомилу прича је написао, свео у једну књигу али није имао крај.  „На Бадњи дан 2001. године од колегинице из Загреба ми је стигла порука, послала ми је слику руже која је процвјетала испред моје старе родне куће. Тада сам помислио да је управо то крај моје приче. Ту ружу је калемила моја покојна мајка па је и ова књига омаж њој“ додао је Демић. Модератор ове књижевне вечери била је Стојка Мијатовић рекла је да ће сви они коју буду читали ову књигу бити подстакнути да прокину у свијет сопствених сјећања и успомена и на тај начин оплеменити тајне породичних хроника. Мирко Демић аутор је многобројних романа и приповједака и добитник више књижевних награда. Између осталог добитник је „Андрићеве награде“ за роман „Молски акорди“ као и награде „Меша Селимовић“ за роман „Жутања из Горе“. Вечерашњу промоцију организовали су СПКД „Просвјета“, Друштво љубитеља писане ријечи „Мост“ и Културни центар „Иво Андрић“ из Вишеграда. У програму су учествовали глумац из Крагујевца Саша Пилиповић и вокални солиста Мирна Карабатак из Вишеграда. М.Кусмук