ДРУШТВО

Креативна Европа, један од највећих и најуспјешнијих програма Европске уније за подршку развоју аудио-визуелног и креативног сектора организовао је данас, у сарадњи са својим Деском за БиХ, инфо дан у Вишеграду. Представници институција, организације које проводе пројекте у оквиру овог програма али и заинтересовани грађани те представници институција културе имали су прилику да се упознају са могућностима доступним кроз програм Европске уније Креативна Европа. Илија Папац, координатор Деска Креативне Европе у Босни и Херцеговини нагласио је да је улога Деска у БиХ подршка и помоћ у процесу пријаве и унапређење квалитете пројектних приједлога. „Циљ је да се, прије свега културни и медијски сектор умрежи и ојача те да се културна идеја у Европи шири, а прије свега да се бруто друштвени производ ојача“, каже он. Папац истиче да су сви заинтересовани за овај пројекат у Босни и Херцеговини равноправни са онима у Европи те да је буџет за подршку развоја аудио- визуелног и креативног сектора за период 2021- 2027 двије милијарде и 440 милиона еура. „Што се тиче ове године за реалокацију је опрредијељено око 300 милиона еура“, рекао је он истакавши да је интересовање много веће у овој него у минулим годинама. Креативна Европа улаже у акције које јачају културну разноликост и одговарају на потребе и изазове културног и креативног сектора. Главни циљеви овог програма Европске уније су очување, развој и промоција европске културне и језичке разноликости и баштине и повећање конкурентности и економског потенцијала културног и креативног сектора, посебно аудио-визуелног сектора. О. Марковић

Поводом Свјетског дана борбе против туберкулозе вишеградски Дом здравља , у тиму доктора пулмолога Горана Лончаревића, организовао је бесплатне спирометријске прегледе. У минулим годинама имали смо увјерење да је човјечанство близу искорјењивања ове болести али нажалост показало се да није тако, каже доктор Лончаревић нагласивши да је прошле године у свијету обољело је више од десет милиона људи, а чак милион и 300 њих је изгубило живот од ове болести. „Свјетска здравствена организација направила је Глобалну стратегију за превенцију, лијечење и контролу туберкулозе након чији циљ је смањење смртности од туберкулозе за 95% и смањење оболијевања од за 90% до 2030. године“. Према његовим ријечима Влада Републике Српске, ресорно министарство и све здравствене институције прате препоруке Свјетске здравствене организације те је, како истиче, ситуација у РС задовољавајућа, а захваљујући разумијевању наше локалне заједнице и ангажману запослених у Дому здравља и кроз данашњу активност унапријеђујемо укупну респираторну проблематику. „Прије десетак година на подручју наше општине, на годишњем нивоу је било десет па и 15 новообољелих, а неколико година уназад имамо једно или ниједно обољело“, рекао је доктор Лончаревић. Свјетски дан борбе против туберкулозе обиљежава се 24. марта сваке године, с циљем да се скрене пажња јавности на туберкулозу, болест која и даље представља значајан здравствени проблем у већем дијелу свијета. На тај дан 1882. године је Роберт Кох објавио своје откриће узрочника туберкулозе, што је имало огроман значај, с обзиром да је у то вријеме ова болест харала Евопом и Америком. О.Марковић

Навршиле су се 82 године од масовног покоља над недужним српским становништвом са подручја Сарајевско-романијеске и Горње дринске регије у Старом Броду низводно од Вишеграда. Од марта до маја 1942. године у Старом Броду и Милошевићима звјеврски је побијено преко 6000 срба. Њима је помен парастос служен данас у спомен комплексу Стари Брод, а служио га је Његово Високопресовештенсво митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење свештенства СПЦ. „На данашњи дан окупљамо се на овом мјесту и сјећамо се догађаја који су тек последњих година потресли свијест српског народа јер се о њима деценијама ћутало. Дуги низ година нисмо ни смјели да знамо за страшно мјесто Стари Брод на Дрини јер је то подсјећало на масовни злочин над Србима“ поручио је митрополит Хризостом. У покољу који се догодио на овом мјесту страдало је, према досадашњим подацима преко 6000 Срба, а од тога двије трећине њих је са подручја општине Соколац. Начелник ове општине Милован Бјелица рекао је да захваљујући првенствено књижевнику Момиру Крсмановићу и његовом дјелу „Тече крвава Дрина“ у којем су ови догађаји описани већина српског народа тек и сазнала за ово мјесто и злочин који се ту десио. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић истакао је важност обиљежавања овог датума, али и свих других који нас подсјећају на трашну судбину српског народа. „Данас је важно и што је на овом мјесту доста младих људи који морају знати судбину и историју нашег народа“ рекао је Ђуревић додајући да ће у мају ове године такође на овом мјесту бити одржано централно обиљежавање у организацији Министарства рада и борачко-инвалидске заштите те позвао све грађане да се и тог дана окупе и одају почаст жртвама. У прољеће 1942. године, на празник Младенце усташке трупе предвођене Јуром Францетићем покренуле су акцију чишћења свега што је српско са ромснијског платоа како би границу злогласне НДХ поставиле на Дрини. Српски народ је у збјеговима се кретао од Вишеграда према Старом Броду како би на том мјесту прешли Дрину и спас од усташког ножа потражили у Србији. Према подацима у акцији је учествовало око десет хиљада усташа који су српско становинштво убијали и протјеривали према Дрини.  Они који су преживјели овај масакр, деценијама касније су испричали како су гледали жене са дјецом у наручју како скачу у хладну Дрину само да би избјегли усташки нож. Преко 600 српских дјевојака  је спас потражило у Дрини само да се усташе не би иживљавале над њима. У комплексу Стари брод данас стоји обиљежје у виду крста као знак сјећања на све српске мученике који су ту страдали,  подигнута је  спомен капела као и музеј. М.Кусмук/ Т.Жужа

Побједник рецитаторског маратона у СШЦ „Иво Андрић“ у Вишеграду је Миа Беговић, друго мјесто заузела је Теодора Стојановић док је на трећем мјесту се нашао Илија Стојановић. Професор српског језика и књижевности Бојан Николић који води драмско-рецитаторску секцију рекао се да ово такмичење у рецитовању органитује сваке године поводом Свјетског дана поезије. „Ове године учесници су се опредијелили за савремене пјеснике па смо имали прилику да чујемо стихове Пере Зупца, Бранка Миљковића, Бране Петровића и наравно Мике Антића који је можда и најпопуларнији међу нашим ученицима“ рекао је Николић. Према његовим ријечима на маратону су учествовали ученици од првог до четвртог разреда, а поред пјесама, трочлани жири је оцијењивао и начин рецитовања, дикцију и друге факторе који утичу на комплетан сценски натуп. Теодора Стојановић, уеница је трећег разреда гимназије, освојила је друго мјесто рецитујући чувене стихове пјесме „Мостарске кише“ Пере Зупца.  „Волим да читам и пишем поезију, а од омиљених пјесника издвојила бих поред Пере Зупца, Владислава Петковића Диса, Мику  Антића и Лазу Костића“ рекла је Стојановићева. Пјесма „Она одлази на мјесец дана код деде на село“ Бранислава Петровића донијела је треће мјесто Илији Стојановићу, ученику четвртог разреда вишеградске гимназије.  „Волим поезију у слободном стиху мада волим да читам филозофска дјела и од омиљених писаца издвојио бих Франца Кафку и Фридриха Ничеа“ истакао је Стојановић. Трочлани жири који је имао веома тежак задатак чинили су професори српског језика и књижевности Радмила Трифковић и Дијана Инђић Милошевић и професор руског језика Радмила Трифковић. М.Кусмук

Вишеграђани имају жељу да се одуже аутору и композитору пјесме „У лијепом старом граду Вишеграду“ Драгиши Недовићу, који је опјевао град и да му подигну споменик на брду Бикавац у сарадњи са Крагујевцом, који повезује ова два града, закључено је данас на састанку у општини Вишеград. Начелник општине Младен Ђуревић рекао је да му је задовољство што је угостио аутора књига о Драгиши Недовићу, професора Драгана Батавељића из Крагујевца, који има жељу да овај умјетник добије споменик који заслужује. „Прије шест или седам година, општина је у сарадњи са градом Крагујевцом изразила жељу да се одужи овом умјетнику који је у Вишеграду служио војни рок и написао пјесму нашем граду и својој несрећној љубави Кики. Надам се да ћемо у наредном периоду поново успоставити контакт са градом Крагујевац, како би заједно реализовали овај пројекат“, истакао је Ђуревић. Он је напоменуо да ће општина Вишеград преузети на себе припремне радове и документацију која је потребна, а да ће све даље договорити са Крагујевцом, јер Вишеград и Крагујевац везује умјетник Недовић. Професор на Правном факултету у Крагујевцу Драган Батавељић рекао је да је Недовић опјевао Вишеград и да заслужује да добије споменик на Бикавцу и да је ово прилика да се повежу Крагујевац и Вишеград. „Та идеја постоји дуго времена, 2018. године су биле комуникације између ова два града. Надамо се да ћемо у што скорије време реализовати нашу идеју“, истакао је Батавељић. Вајар Тома Коматина који је био на састанку у општини рекао је да је нашао идејно рјешење да представи Драгишу Недовића. „У једном идејном решењу Драгиша Недовић је приказан док свира гитару, а на другој као светски путник који чега аутобус који га вози из Крагујевца за Вишеград“, истакао је Коматина. Драгиша Недовић је рођен 1916. у Крагујевцу, гдје је и умро 1966. Са гитаром је прокрстарио читаву бившу Југославију.

21. март је Свјетски дан поезије, а тим поводом малишани из двије старије групе вишеградског обданишта „Невен“ посјетили су, са својим васпитачима Народну библиотеку „Иво Андрић“. Дјеца су уживала у овој посјети , каже сарадник за васпитно образовни рад обданишта „Невен“ Сања Кујунџић Тасић. „Поезија игра кључну улогу у вртићком окружењу јер доприноси свеукупном развоју дјетета; емоционалном, социјалном, естетском, те развоју слушања и концентрације. Циљ ове активности је унапријеђење развоја говора, самопоуздања и социјаних вјештина дјетета“ рекла је Кујунџић Тасић. Почетак прољећа и Свјетски дан поезије је права прилика да се дјеца овог узраста упознају са значајем књижевности и читања, каже библиотекарка Ивана Мачар. „Дјеца су нама рецитовала али и ми њима како бисмо показали колико волимо поезију. Упознали смо их са књижним фондом, са оним шта је библиотека, да се ту чувају и посуђују књиге“ рекла је она нагласивши да се рад библитекара са дјецом умногоме разликује од оног са одраслима јер захтјева много стврпљења и одговора на многобројна питања како би постали заинтересовани за читање. Свјетски дан поезије обиљежава се с циљем давања значаја највећој методи умјетничког изражавања човјечанства, а то је поезија. О.Марковић .

У Градској галерији у Вишеграду вечерас је отворена изложба икона под називом „Агиос“ академске умјетнице из Београда Петре Коснић. Ради се о 20 икона које је Коснићева изложила пред вишеградском публиком. Према њеним ријечима назив изложбе „Агиос“ потиче из књиге „Несвети а свети“ Тихона Шевкунова,  игумана једног руског манастира. „Оно што карактерише моје радове јесте византијски стил јер се трудим да останем у канону како не бих мијењала традицију и стил старих мајстора. Желим да кроз свој дизајн остварим лични печат у иконописању“ рекла је Коснићева истичући да јој је велика част што има прилику да своје радове изложи у Вишеград, граду дјетињства Иве Андрића. Изложбу је благословио свештеник Средоје Андрић рекавши да је ово најљепша прилика да посматрајући иконе започнемо Велики пост и дочекамо највећи хришћански празник Васкрс. Маја Шиниковић из Градске Галерије рекла је да ово прва у низу изложби ове године у Вишеграду.  „Од следећег мјесеца имамо у плану да обогатимо садржаје ове културне установе, а ускоро ћемо почети и са припремама за традиционалну Међународну ликовну колонију“ додала је Шиниковићева. Ово је 40. самостална изложба Петре Коснић. М.Кусмук

На 27. Редовној Скупштини општине Вишеград, која је одржана данас, одборници су разматрали 20 тема, а , поред осталих, ријеч је о извјештајима о раду Јавних установа и предузећа чији је оснивач општина. Одборници локалног парламента, уз извјештаје о раду у минулој, размотрили су и планове рада установа и предузећа, чији оснивач је општина, за текућу годину, а зелено свјетло скупштинске већине, за ове документе, нису добили ЈЗУ „Апотека Вишеград“ и Туристичка организација. Начелник општине Младен Ђуревић сматра да су све дискусије биле конструктивне и да ће допринијети побољшању рада. Он каже да је дошло и до кадровских промјена у Центру за социјални рад као и у општинском Одјељењу за просторно уређење и стамбено комуналне послове. „На лични захтјев Александра Којића, из здравствених разлога, данас смо именовали новог вршиоца дужности тог Одјељења. Сматрам ово приликом да изразим захвалност господину Којићу захвалим јер је имао и разумјевања и храбрости, прије седамнаест мјесеци, да се прихвати те захтјевне функције и буде један од мојих најближих сарадника“, рекао је Ђуревић изразивши наду да ће и новоименовани вршилац дужности бити на истом фону. Предсједник Скупштине општине Вишеград Српко Баранац сматра да је разматрање извјештаја о раду за минулу годину и планова за текућу веома битно, издвојивши онај Рехабилитационог центра „Вилина Влас“. „Мислим да је тај извјештај веома битан јер се ту, у овој години, ради једна огромна инвестиција, а ријеч је о завршетку четвртог спрата, којим ће се унаприједити туристичка понуда града са нових шездесетак лежајева. Оно на шта се двадесет година чекало сада ће бити завршено и то ће и у квалитативном смислу унаприједити туристичку понуду“, рекао је Баранац. Одборници локалног парламента, како је истакнуто, имаће још доста сједница до јуна, када би требала наступити пауза у засједањима до завршетка локалних избора. О.Марковић

Прије тачно 49 година, 13. марта 1975.  у Београду је преминуо књижевник, наш једини нобеловац Иво Андрић. Велики траг оставио је у нашој и свјетској књижевности, али исто тако и неизбрисив траг у Вишеграду, мјесту у којем је провео своје дјетињство и којем се у каснијим годинама радо враћао. Вишеград и Вишеграђани чувају успомену на славног писца и како воле да кажу суграђанина, а посебно гимназијалци који сваке године на достојан начин обиљеже овај значајан датум. Тако су и ове године положили цвијеће на пишчеве споменике код моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду. Професор српског језика и књижевности Дијана Инђић Милошевић каже  да ученици СШЦ „Иво Андрић“ радо учествују у обиљежавању датума који су везани за пишчев живот као и у анализи његових дјела. „Ове године укључени смо у пројекат „НАУМ“ који спроводе Републички педагошки завод и Министарство просвјете и културе Републике Српске. Пројекат има за циљ промовисање талентованих и надарених ученика, а ми смо за тему одабрали Андрића и његове јунаке. Пошто знају да су Андрићеви јунаци били стварне личности, док читају његова дјела ученике занима гдје су то они живјели у Вишеграду и какав им је био начин живота“ додала је Инђић Милошевић. Ученик трећег разреда гимназије Давид Тасић истиче да му је увијек велика част да учествује у обиљежавању годишњица које су везане за лик и дјело славног писца. „Кроз досадашње школовање доста смо читали приповјетке Иве Андрића, а тек слиједи вријеме када ћемо се детаљније упознати са његовим књижевним радом“ рекао је Тасић и додао да је до сада на њега највећи утисак оставила приповјетка „Пут Алије Ђерзелеза“. Емилија Шупић, ученица трећег разреда гимназије, учесник је пројекта „НАУМ“ кроз који како каже ђаци поново оживљавају јунаке из романа „На Дрини ћуприја“. „Задовољство нам је што имамо ту привилегију да живимо у Вишеграду, гдје се догађа радња романа па ће нам то као и помоћ наших професора у многоме олакшати да успјешно завршимо овај пројекат“. Иво Андрић рођен је 1892. године у Доцу код Травника. Своје дјетињство провео је у Вишеграду гдје је завршио освновну школу. 1961 године за своје књижевно стваралаштво добио је престижну Нобелову награду. М.Кусмук