ДРУШТВО

За Рускиње, учеснице манифестације под називом „Промоција словенске љепоте од Владивостока до Сокоца“ које су учествовале на истоименом конкурсу , начелник општине Вишеград Младен Ђуревић организовао је пријем. Његовање породичних вриједности и православне традиције циљ је овог догађаја, а њих ће представљати успјешне жене из Русије, Србије и Републике Српске. О својој мисији гошће из Русије данас су разговарале са начелником вишеградске општине. Јелена Трипичкина каже да се у Вишеграду осјећа као код куће истакавши да је веома срећна што види да се православље у Републици Српској и Србији његује. „Желим да моја дјеца и моји унуци сачувају све Христове тајне и наставе да живе у духу православља као што ми то чинимо“, рекла је она. Из Владивостока је у Републику Српску стигла Александра Мацкова каже да је за њу веома важна ова манифестација. „Веома ми је важно што сам овдје јер имам могућност у најбољем свијетлу да представим свој град и регију из које долазим“, истакла је Мацкова. Тридесетпетогодишња Дарија Швицова мајка је четири дјевојчице и каже да је снажење породичних вриједности најбитније јер , како каже све почиње и завршава у породици и она је суштина живота, а ми покушавамо да нашу дјецу васпитамо тако да сачувају љубав и све оно што породица представља“, казала је она изразивши захвалност за топао пријем у Републици Српској. „Желим да се захвалим Републици Српској првенствено на гостопримству и свему лијепом што нам је приређено и надам се да ће добро побиједити зло и завладати цијелим свијетом“ истакла је Швицова. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић каже да је бити домаћин дамама из братске Русије част. „Задовољство је што на овај начин промовишемо праве вриједности, а то су породица и дјеца те тако шаљемо једну лијепу поруку из Вишеграда“, рекао је Ђуревић. Он је најавио нове посјете и могућност братимљења Вишеграда са још једним градом из Русије. Учеснице манифестације „Промоција словенске љепоте од Владивостока до Сокоца“ обићи ће знаменитости Вишеграда као и стратиште српског народа у Старом Броду. О.Марковић

У Градској галерији у Вишеграду данас је отворена изложба фотографија под називом „Најљепша земља на свијету“, а ради се о фотографијама које приказују пејзаже из Руске федерације. Аутор изложбе Мирољуб Милинчић, директор Центра руског географског друштва у Србији каже да су у Вишеграду по први пут изложене фотографије које су пристигле на конкурс које ово друштво расписује од 2015. године. Вишеградска јавност имала је прилику да погледа  фотографије из седмог и осмог циклуса „Најљепша земља на свијету. „На овај конкурс сваке године  се јави између 70 и 100 хиљада аутора, а број пристиглих фотографија некада буде и 200 хиљада“ каже Милинчић. Он додаје да је Руско географско друштво једно од најстаријих на свијету, основано је 1845. године од стране царске породице Романов, док је први предсједник друштва био велики кнез Константин Романов. „Од тада па до данас, на челу овог друштва увијек су били водећи људи било из царске породице, било политике или економије Русије. Од 2009. године предсједник друштва је Сергеј Кужегетович Шојгу док је предсједник савјета покровитеља Владимир Владимирович Путин“ истакао је Милинчић . Изложба руских фотографија у Градској галерији отворена је поводом обиљежавања Дана руских добровољаца у Вишеграду. М.Кусмук

Интонирањем химне Републике Српске, Србије и Русије почело је обиљежавање Дана руских доборвољаца у Вишеграду. У присуству грађана , представника српско-руског пријатељства „Завет“, чланова породица руских добровољаца, Борачке организације Републике Српске , херојске 549е моторизоване бригаде „Цар Душан Силни“ Призрен, те предстваника удружења Борачке организације из Србије, на војничком гробљу Мегдан ,молитвени помен за изгинуле руске добровољце, служили су свештеници Српске Православне цркве . Након тога, присутнима се обратио Саво Цвјетиновић, предсједник удружења „Завет“, који је истакао да Вишеград, због обиљежавања „ Дана руских добровољаца“, постаје посебан град у руско- српским односима и то са посебним значајем. „Русима дугујемо посебну захвалност што су својом вољом дошли на ова подручја да нам помогну кад нам је било најтеже“, истакао је Цвјетиновић. „Поздрављам омладину која својим присуством данас исказује поштовање према Русима, а морам истаћи да је међу њима и храбра Александра , кћерка руског добровољца Александра Кавчењка , која је због свог ангажовања у спасавању цивила у недавном тероростичком нападу у Москви добила орден Русије“, рекао је Цвијетиновић . Он каже да стижу нове генерације, које настваљају пријатељство српског и руског народа, које се мјери стотинама година. Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, поручио је да се не заборави пожртвованост добровољаца из Русије. „Посебно треба гајити сјећање на изгинуле сабораца из братске Русије јер, док живи сјећање на њих живјеће и они а и наша слобода за коју су се жртвовали“, рекао је Остојић. Својим говором, поштовање у име суграђана исказао је и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, који је рекао да је помоћ руских добровољаца у протеклом рату била немјерљива. „ Уз њих у тешким временима нисмо били сами . Њихов борбени дух и духовно марална настројеност унијели су охрабрење у редове српске војксе. Братска љубав, слога и јединство српског и руског народа јака је вјековима а има заједничку мисију на очувању јединства и Православља“ , говорио је Ђуревић. У знак искреног поштовања према изгинум руским добровољцима,који су животе положили у одбрани Републике Српске, вијенце су положиле делегације општине Вишеград, Борачких органзација и Удуржења руско-српског пријатељства. М.Андрић . . . . . .

Поводом Дана планете Земље Културни центар „Иво Андрић“ у сарадњи са обдаништем „Невен“, Основном школом „Вук Караџић“ и Удружењем грађана  „Еко-центар“ из Вишеграда организовали су другу по реду ликовну радионицу на којој су учествовали основци виших разреда и дјеца предшколског узраста. Малишани су савладавали прве технике цртања, док су старија дјеца могла да послушају предавање на тему „Природа и ми“ које је организовао „Еко-центар“, рекла је директор Културног центра „Иво Андрић“ Јелена Ђурић. „Основци су након едукативног предавања израђивали транспаренте, а за најкреативније плакате обезбијеђене су пригодне награде“, додала је Ђурићева. Координатор за васпитно-образовни рад из вртића „Невен“ Сања Кујунџић-Тасић рекла је новинарима да се ова установа увијек радо одазове на све манифестације и дешавања која позитивно утичу на раст и развој дјеце. „Дјеца су уживала у часу цртања са професорицом Весном Нешковић јер на тај начин поред забаве и доброг дружења они развијају своје графо-моторичке способности, као и развој креативности и маште, навела је Кујунџић-Тасић. У току сљедеће седмице ће бити отворена изложба свих радова које су цртала дјеца из обданишта „Невен“ и ОШ „Вук Караџић“, настављајући тако креативну радионицу која је започела у јануару ове године. Т.Сикираш . .

Руски документарни филм „Свети Сава- руска боја на српској застави“ ауторке Анжелике Кареткине приказан је вечерас у биоскопу у Андрићграду у организацији Удружења руско-српског пријатељства „Завет“. Филм је посвећен првом српском архиепископу и просветитељу Светом Сави и заснован је на његовом житију те обрађује тему вишевјековних веза руског и српског народа. О Светом Сави у филму између осталих говоре историчар Милош Ковић, глумац Милош Биковић и његов брат  архимандрит Михаил, затим Георгиј Енгелгард и свештенство Српске православне цркве. Предсједник Удружења „Завет“ Саво Цвјетиновић рекао је да овај филм документује везу између руског и српског народа која постоји већ осам вијекова. „На нама је данас да се у нашој генерацији овај вишевјековни ланац братства и пријатељства не прекине. Из тих азлога смо и вечерас у Вишеграду који је веома важна карика у тим односима с обзиром да је овај град побратим са московском области Звениград“ истакао је Цвјетиновић. Начелник општине  Младен Ђуревић рекао је да је братимљење са Звениградом дало вјетар у леђа Вишеграду да настави да гради и учвшћује јаке везе са братским руским народом. „Ја сам прије неколико дана боравио у Русији, у Москви гдје сам учествовао на конгресу русофила из преко 120 земаља свијета. Нас већ сутра очекује обиљежавање Дана страдња руских добровољаца у Одбрамбено-отаџбинском рату који су свој живот дали за Републику Српску“ рекао је Ђуревић. Филм „Свети Сава- руска боја на српској застави“ приказан је у оквиру обиљежавања Дана руских добровољаца који се сваке године одржава у Вишеграду. Сутра у 11:00 часова на војничком гробљу на Мегдану биће служен парастос погинулим руским добровољцима, а затим ће бити положено цвијеће на спомен обиљежје. У 12:00 часова у Градској галерији биће отворена изложба фотографија „Русија најљепша земља“. М.Кусмук

Почели су радови на прољећном уређењу Вишеграда. Организатор акције „Април –мјесец чистоће“ је општина Вишеград. „Планирано је чишћење и уређење јавних површина, улица, шеталишта, магистралних и регионалних путева и уклањање дивљих депонија“, каже начелник општинског Одјељења за инспекцијске послове Милица Станчић. Данашње активности се изводе око саобраћајница на путним правцима од новог моста до Саса, затим Вишеград-Вардиште, Незуци-Устипрача, Хан Брдо-Горња Лијеска. „Сво прикупљено смеће одвози се на градску депонију.Циљ акције је да се пред туристичку сезону уреде све јавне површине у граду и мјесним зајендицама“, истиче Станчићева. Са суначним данима и темпертауром ваздуха и до 30 степени Целзијуса, нагло је кренуло и бујање вегетације. Радници Комуналног предузећа „Комуналац“ увелико раде на кошењу траве и окопавању градског зеленила. У склопу прољећног уредјења града планирана је и садња сезонског цвијећа. За ове намјене обезбијеђено је 6.000 садница. За садњу украсног биља и ове године побринуће се Марина Симић, која се бави производњом и продајом цвијећа.“ Приоритет су главна улица, тргови, простор око споменика културе, те око јавних и спортских установа“, појаснила је Симићева. У акцију уређења града укључена је и ватрогасна јединица. Њихов посао је прање бетонских површина и скидање наноса који су се накупили током зиме, наводи Жељко Милошевић командир ватрогасне јединице у Вишеграду. У акцију прољећног уређења града укључили су се и вишегардски средњошколци, који су распоређени на различитим локацијама. На крају ове приче , апел сугарђанима да се укључе у акцију уређења своје околине, да чувају зелене површине, јер на тај начин дајемо допринос да нам град буде љепше и чистије мјесто за живот и дочек туриста. М.Андрић

Јавно преузеће „РТВ Вишеград“ прославило је данас крсну славу Благовијести. У присуству гостију и запослених чин ломљења славског колача обавио је свештеник Средоје Андрић који је том приликом честитао крсну славу запосленима уз жељу да и даље наставе бити пожртвовани и ефикасни у свом раду. Вд директора и главни и одговорни уредник Радио Вишеграда Бранка Марковић истакла је да је ово једини електронски медиј на подручју општине Вишеград који ће 20. априла обиљежити и 32 године свог рада и постојања. „Упркос свим изазовима нових технологија, радио опстаје, настојимо да се прилагодимо новим медијским трендовима како би најбрже и најефикасније нашли пут до наших слушалаца без којих сав наш рад не би имао смисла“ рекла је Марковићева. Она је додала да све то подразумјева емитовање властитог деветочасовног програма и путем интернета, пласирање информација на друштвене мреже као и на званични сајт овог предузећа. „Све ово не би било могуће без подршке нашег оснивача општине Вишеград на челу са начелником Младеном Ђуревићем уз чију помоћ смо успјели да набавимо и дио нове опреме и тиме побољшамо квалитет емитовања. Такође овом приликом се захваљујемо нашим клијентима који се дужи низ година оглашавају на нашем радију, а посебну захвалност дугујемо и ЗП „ХЕ на Дрини“ Вишеград са којима имамо изузетну сарадњу без које ово предузеће не би могло да иде у овом смјеру као сада“ истакла је Марковићева. У наредном периоду према њеним ријечима један од циљева је побољшање радијског сигнала, унапријеђење квалитета програмске шеме како би задовољили све укусе слушалаца. „Колективу Радио Вишеграда честитам крсну сллаву са жељом да истраје у овом изазовном и цијењеном послу и да заједно растемо уз нове генерације слушалаца којима ћемо као и до сада нудити правовремене,провјерене и актуелне информације о догађајима из наше општине али и шире“ додала је Марковићева. Крсну славу Благовијести запосленима у Радио Вишеграду честитао је начелник општине Вишеград који је истакао да је ово  прилика да се окупимо и обиљежимо овај дан који је веома важан не само за Радио Вишеград него за све медијске куће. „Колективу Радио Вишеграда прије свега желим добро здравље и што више љепших прилога, а што мање стреса“ рекао јеЂуревић. Он је додао да ће општина Вишеград и даље према овом предузећу имати слуха уз настојање да се у наредном периоду побољшају услови рада. „Могу слободно да кажем да смо веома задовољни радом запослених у Радио Вишеграду те да ћемо заједно и даље наставити да идемо у нове радне побједе“ поручио је Ђуревић. Прослави крсне славе Радио Вишеграда присуствовали су и предсједник Скупштине општине Вишеград Српско Баранац и директор ЗП „ХЕ на Дрини“ Недељко Перишић. Радио Вишеград основан је 1992. године и до сада је прва и једина медијска кућа на подручју Вишеграда. Радио Вишеград

Вишеград је овог викенда домаћин кошаркашког полуфиналног турнира првенства Републике Српске за кадете. На турниру учествују КК „Леотар“ Требиње, КК „Будућност“ из Бијељине, КК „Власеница“ из Власенице и домаћин КК „Варда ХЕ“ из Вишеграда. Турнир је почео утакмицом између домаћина и гостију из Власенице ,а наставља се данас од 15:00 часова утакмицом коју ће играти „Леотар“ и „Будућност“. Турнир се игра и сутра од 9:00 часова када се састају „Власеница“ и „Будућност“, од 11:00 играју „Варда ХЕ“ и „Леотар“, од 15:00 часова „Леотар“ и „Власеница“ , а од 19:30 домаћин „Варда ХЕ“ и „Будућност“. Двије првопласиране екипе са овог турнира играће на завршном финалном турниру. Организатор турнира је КК „Варда ХЕ“, а спонзори општина Вишеград, ЗП „Хе на Дрини“ Вишеград и ресторан Мандић. М.Кусмук

Редакција часописа за духовну и културну просвјету«СОКО», Српског соколског друштва «Соко» из Добруна код Вишеграда, уз подршку Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске, расписује КОНКУРС за кратку причу у 2024. години на тему: «НАШ КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ“. На конкурс се примају необјављене кратке приче, чији су  аутори из свих српских крајева. Кратке приче се достављају у три примјерка потписана шифром, с тим да  посебна коверта садржи рјешење шифре и податке о аутору.Један аутор може послати највише ДВИЈЕ кратке приче на задату тему, максималне дужине до 150 редова. Приспјеле кратке приче се не враћају, а најбоље ће одабрати жири Редакције «Сокола». Радови се шаљу поштом на адресу Српско соколско друштво «СОКО», са назнаком за Конкурс за кратку причу часописа «Соко», 73247 Добрунска Ријека-манастир „Светог Николаја“, а крајњи рок за достављање радова је 30. април 2024. године. Редакција „Дабра“ и «Сокола» најуспјешније ауторе наградиће: за прво мјесто 300 марака, за друго мјесто 200 марака и за треће мјесто 100 марака. Уз три награђене Редакција «Сокола» ће одабрати одређени број прича које ће бити објављене на страницама часописа. На конкурсу не могу учествовати чланови Редакције часописа «Соко», а све информације у вези са овим конкурсом могу се добити на телефоне:  058 612-112, 065 431-505 и 065 536-386 Радио Вишеград