КУЛТУРА

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић организовао је данас пријем за представнике Културно умјетничког друштва „Краљ Петар Ујединитељ“ са којима је разговарао о предстојећим активностима и плановима. Предсједник КУД-а Чедомир Гузина изразио је захвалност начелнику који их је позвао на састанак како би се упознао са радом и потребама овог друштва. „Изнијели смо своје планове на сљедећу годину, а постоји и договор за њихову реализацију. Приоритет су народне ношње за све чланове КУД-а, као и простор у којем ће се одвијати пробе“, рекао је Гузина. Он је истакао да ће 23. децембра бити одржано „Фолклорно вече“ овог ансамбла, док је половина маја предстојеће године резервисана за традиционални „Међународни фестивал фолклора“ под покровитељством општине Вишеград. Према ријечима начелника Ђуревића, општина кроз пројекте и буџет помаже рад КУД-а који је један од амбасадора ове локалне заједнице. „Овај ансамбл заслужује посебну пажњу јер из године у годину општину Вишеград представљају у најбољем свјетлу. Поред годишњих концерата, свој допринос дају и у организацији традиционалне манифестације „Лицидерско срце“, додао је Ђуревић. Културно умјетничко друштво Краљ Петар Ујединитељ броји преко 200 чланова свих узраста. Т.Сикираш

Ученицима нижих разреда Основне школе „Вук Караџић“, Вишеград данас је промовисана књига „Убери ми звезде“ аутора Бранкице Божовић. Повод овог догађаја је дружење са пјесником у оквиру пројекта „Пријатељски амбијент за дијете“, казала је педагогица Тања Новаковић. Она истиче да се оваквим начином открива дјечији свијет, утиче на развијање личности дјеце и њихове културе изражавања, те да их мотивише за читање. О поезији Бранкице Божовић учитељица Верица Васиљевић говорила је из угла професије учитеља. „Пјесме за дјецу морају бити едукативне или забавне. У овом случају заступљено је и једно и друго “, наводи Васиљевићева. Аутор књиге“ Убери ми звезде“ каже да су јој инспирација у писању школска дјеца, њихово одрастање, пубертер, љубави , несташлуци , природа и све што нас чини срећним. Каже да је дружећи се са школарцима кроз свој учитељски рад, препознала да је веома спојива улога учитеља и пјесника . Учитељица Бранкица Божовић, рођена Прибојка је запослена у ОШ „Бошко Буха“ у Штрпцима. Активна је и као ментор рецитаторима, помаже на ликовним међународним конкурсима. Њена прва књига поезије „Убери ми звезде“ је , како каже, само почетак у низу поетских тренутака . М.Андрић

“ТУ СМО ЗА СТЕФАНА“ је свеобухватна акција за помоћ Вишеграђанину Стефану Ђурићу у коју се несебично укључила књижевница Бранкица Дамјановић. Ова племенита жена прихватила је позив да одржи књижевно вече, а сав приход од продатих карата, који је на добровољној бази, као и средства од продаје њених књига, биће усмјерен у наставак лијечења младог Вишеграђанина. Бранкица Дамјановић ће у четвртак, од 18.00 часова у биоскопском комплексу „Доли Бел“ у Андрићграду, говорити о својим књигама које представљају својеврсну рефлексију њене душе преточену у ријечи. Бранкица Дамјановић рођена је у Приштини, али су је животне околности 1999. довеле прво у Пирот, а потом у Београд. Након дугогодишње успјешне новинарске и уредничке каријере на РТС-у, као и награде за информативну дјелатност, осјетила је да је писање њен прави и једини пут. Послушала је унутрашњи осјећај и убрзо су књиге које је написала постигле велики успјех, а њене поетичне мисли, мудрости и поуке преплавиле друштвене мреже на којима су ријечи захвалности и наклоности исписивале хиљаде пратилаца из окружења. Прва збирка кратких прича “Добро је” доживјела је више издања, а књига “Не бих ово могла без тебе” награђена је признањем Новосадског књижевног клуба за најбоље прозно остварење у 2015. години. Будимо у четвртак сви са Бранкицом, будимо једна душа за Стефана! Биоскоп „Доли Бел“ 16.11.2023. 18 часова ТУ СМО ЗА СТЕФАНА!

Манифестација „Дани Србије у Републици Српској“ одржава се ове године у Добоју, Бања Луци, Источном Сарајеву, Вишеграду и  Требињу уз многобројне културне садржаје. Према програму ове манифестације у Вишеграду ће у четвртак 16. новембра у биоскопу „Доли Бел“ У Андрићграду бити одржан концерт староградске музике под наивом „Што се боре мисли моје“. На концерту ће наступити вокални солисти Весна Димић и Биљана Петковић уз пратњу гитаристе Зорана Вељковића које ће изводити староградске и изворне пјесме као и романсе које су биле популарне на двору династије Обреновић.  У драмском дијелу програма наступиће  глумци Соња дамјановић и Предраг Милојевић. Овај догађај почеће у 19:00 часова. У оквиру ове манифестације у сриједу 29. новембра у Културном центру „Иво Андрић“  у Вишеграду биће одржан интерактивни сусрет књижевника Гордане Тимотијевић и Дејана Алексића са вишеградским малишанима. Програм овог сусрета планиран је као разговор о књижевности и књигама гдје ће се дјеца активно укључити у дискусију о добијати разне занимљиве задатке. Ово дружење почеће у 12:00 часова. Манифестација „Дани Србије у Републици Српској“ која има за циљ очување и промоцију заједничког културног наслијеђа, одржава се под покровитељством Министарства културе Србије уз подршку Представништва Републике Српске у Србији. М.Кусмук

Библиотекари Народне библиотеке „Иво Андрић“ из Вишеграда традиционално су посјетили Међународни сајам књига који је недавно одржан у Београду и том приликом обогатили књижни фонд ове културне установе најактуелнијим насловима. Библиотекар Ивана Мачар каже да је београдски сајам књига увијек добра прилика да се запослени у вишеградској библиотеци упознају са најновијим насловима и трендовима у издавачкој продукцији.  „Ове године, захваљујући средствима која нам је обезбједила општина Вишеград набавили смо око 90 нових наслова наравно пратећи жеље и потребе наших читалаца“ навела је Мачар. Најпосјећенији штандови ове године били су изадавачких кућа „Вулкан“ и  „Лагуна“ па су за потребе вишеграђана нови наслови махом набављени од ових издавача. „Највише смо се базирали на нове наслове из области белатристике што је међу нашим читаоцима и најчитаније, а можемо се похвалити и да смо набавили  одређен број наслова писаца који су добитници многих књижевних награда“ додала је Мачар. За љубитеље књижевности библиотека сада располаже новим насловима бугарског писца Георгија Господинова који је добитник Букерове награде.  „Књижни фод обогатили смо и новим насловима писаца као што су Гијом Мусо, Џон Ирвинг, Тамара Патарјехин, Тереза Ривај, Филип Грбић, Ђорђе Лебовић и други. Такође мислили смо и на наше најмлађе читаоце па тако сада имамо и сликовнице веома популарног дјечијег писца Слободана Станишића“ рекла је Мачар. Нови наслови у вишеградској библиотеци читаоцима ће бити на располагању већ почетком следеће седмице. М.Кусмук

Данашњи датум, 9. октобар уписан је великим словима у историју српске књижевности као дан када је 1892. године рођен једини српски нобеловац Иво Андрић. У Матици рођених цркве Светог Ивана Крститеља у Травнику, под редним бројем 70, стоји да је 9. октобра 1892. године рођен Иван, син Антуна Андрића, подворника и Катарине Андрић, рођене Пејић. Будући велики српски писац родио се у Травнику стицајем околности, док му је мајка боравила у гостима код родбине. Андрићеви родитељи били су Сарајлије, очева породица деценијама је била везана за овај град у којем се традиционално бавила кујунџијским занатом. Многи пишчеви преци и рођаци, укључујући и све његове стричеве, подлегли су младости од туберкулозе, а сам Андрић без оца је остао као двогодишњи дијечак.  Суочавајући се са беспарицом, Катарина Андрић свога јединца даје на чување мужевљевој сестри Ани и њеноме мужу Ивану Матковшик у Вишеград. У вријеме када је мајка Катарина, Андрића довела у Вишеград, град на обалама Рзава и Дрине био је мала погранична штација са око 1500 становника. Ана Андрић, односно удато Матковшик, имала је тада 34 године и од цијеле своје породице једина је доживела некакву старост и од свих њих, једина се за то вријеме највише уздигла на друштвеној љествици. Удала је са аустријског наредника Ивана Матковшика који је дошао у БиХ са окупацијом као аустријски кадар из Пољске. Ана је са њим дошла у Вишеград гдје је Иван Матковшик био постављен за шефа пограничне жандармеријске станице која је покривала граничну област: Горажде, Вишеград, Рогатицу. „Ја сам први пут прогледао пред тим мостом на Дрини. Прозор моје собе на другој обали  гледао је на овај величанствени мост Мехмед паше Соколовића  пред којим сам у детињству увек застајао идући у школу. И док су се моји другови играли крај реке , ја сам ту на средини моста, на каменој клупи-сфи, како је зову, волео сатима да слушам причања старих људи…“ говорио је касније Иво Андрић. Посебно мјесто у Андрићевом дјетињству имала је Ајкуна Хрељић која је радила у кући Ивана и Ане Матковшик. Ајкуна Хрељић је од своје седме године почела служити по кућама. Удала се у 14-ој години за, живјела близу 100 година и била је последњи свједок Андрићевог раног дјетињства. Иза Ајкуне остало је неколико прича о дјечаку Иви тачније „њеном Иви“ како га је она звала. „У то време када је сиромаштво чамило пред свачијим прагом, чиновници су могли да држе понеку жену-послужника у кући. Тако је код нас дошла Ајкуна. Кад сам пошао у школу, њена је дужност била да ме одводи и доводи, тј. да ме преводи преко моста и враћа назад. Сећам се: знао сам се често истргнути из њених руку и јурнути за дечацима. Ајкуна би престрашено трчала за мном вичући: Ма стани шејтане један, куда ћеш, рећи ћу ја тетку шта радиш, немој мислити да нећу“ записао је Андрић у својим сјећањима на вишеградско дјетињство. Иво се у Вишеграду дружио са дјецом из своје махале. На великим мерајама-Бикавцу, Мајдану и уз Дрину, ишао је уз осталу дјецу да се игра зврка, клиса, хармана, ораса, крајцаре, дјечијих игара које су са краја 19 вијека биле главна раскош дјеце у касаби. У граду који ће, више него иједно друго мјесто, обиљежити његово стваралаштво, гледајући свакодневно витке стубове на Дрини ћуприје, Андрић 1903. године завршава основну школу. Те јесени, након распуста од хрватског друштва „Напредак“ добио је стипендију у износу од 200 круна годишње, те је са том свотом прешао у Сарајево код мајке како би се уписао на Велику сарајевску гимназију. Међутим, Вишеград ће заувјек остати урезан у Андрићу, вјерно ће му се враћати током ферија па чак и касније кад започне своју дипломатску каријеру. Иван Матковшик који је радио као благајник у предузећу „Варда“, умро је 1924. године у 72 години. Само три године касније умрла му је и тетка Ана у 67 години. Сахрањени су у католичком гробљу у Вишеграду, гдје се и дан данас налазе њихови споменици. Њиховом смрћу прекинут је и сваки даљи разлог Андрићевих љетњих посјета Вишеграду. У град свог дјетињства Андрић ће се вратити двије и по деценије касније и још по неки пут након што је већ постао славни писац и нобеловац. Дан када је рођен, Вишеграђани не заборављају па је тако и ове године положено цвијеће на његове споменике код моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду,а пригодним програмом овај датум обиљежиће и Народна библиотека и Културни центар који носе пишчево име. М.Кусмук

Низом активности у Народној библиотеци „Иво Андрић“ у Вишеграду обиљежава се Недеља дјетета али и Мјесец књиге. Према ријечима библиотекара Иване Мачар поводом дјечије недеље запослени у овој културној установи посјетиће Основну школу „Вук Караџић“ у Вишеграду, ученике од шестог до деветог разреда и са њима разговарати о књигама, промовисати читање и урадити анкету о томе шта и колико воле да читају и колико редовно посјећују вишеградску библиотеку. „У нашу библиотеку усписани су сви ученици вишеградске основне школе и за њих је упис бесплатан. Поред редовне лектире коју узимају у библиотеци све више их занимају стрипови. Ми се трудимо на све начине да их у што већем броју приближимо књизи и библиотеци како би им објаснили колико је читање важно за њихов развој“ додаје Мачар. Вишеградска библиотека располаже великим бројем наслова за дјецу, посебно сликовница намјењених најмлађим читаоцима. Мачарева истиче и да је октобар мјесец књиге у ком се обиљежава и годишњица рођења нашег нобеловца Иве Андрића. „Како би и ове године обиљежили овај значајан датум, 9. октобра на дан Андрићевог рођења организоваћемо промоцију збирке пјесама Снежане Ђоковић из Источног Сарајева. Такође у холу библиотеке биће постављена изложба слика академске сликарке Весне Нешковић из Вишеграда“ рекла је Мачар. Она је додала да ће тог дана за све суграђане упис у Народну библиотеку бити бесплатан. „И ове године у плану нам је посјета традиционалном Међународном сајму књига у Београду који се одржава од 21. до 29. октобра. искористићемо прилику да видимо шта се то ново нуди у свијету књижевности како би нашим читаоцима понудили најактуелније наслове“ рекла је Мачар. Вишеградска Народна библиотека „Иво Андрић“ читаоцима тренутно нуди на располагање преко 40 000 наслова из различитих области. М.Кусмук

Проф. др Горан Максимовић синоћ је у Вишеграду одржао предавање на тему “Еротско у дјелу Боре Станковића или шта се налази иза границе Станковићевог књижевног свијета”. Говорећи о цјелокупном стваралаштву Боре Станковића Максимовић је истакао да је управо овај писац поставио темеље еротског у српској књижвности. У првом дијелу свог излагања Максимовић се осврнуо на вријеме, епоху и поетику током које је Станковић стасао као књижевник. Други дио односи се на феномен еротског у његовим дјелима,а ту су према Максимовићевим ријечима четири феномена и то психолошка еротика, затим сензуална или тјелесна, слиједи карневалска односно еротика масовних сцена и четврти феномен је обредна еротика.  „Дјела на којима анализирам ове феномене почињу од романа „Нечиста крв“ затим слиједе приповјетке и драме јер је његово дјело било веома богато и разноврсно“ рекао је Максимовић. Трећи аспект предавања посвећен је савременим телевизјским и  филмским адаптацијама дјела Боре Станковића прије свега имајући у виду оно што је у последње вријеме снимано путем Радио телевизије Србије, а то је серија и филм „Грех предака“ која је снимљена по мотивима романа „Нечиста крв“. „У овом дијелу предавања осврћем се на то како су људи из филмске умјетности разумјели еротику у естетичко-поетичкој форми Боре Станковића. Ово је врло занимљива тема која је свеврема јер обухвата један од суштински најзначајнијих феномена српске књижевности“ истакао је Максимовић. Горан Максимовић је професор на Универзитету у Нишу већ 34 године. У својим предавањима која одржава широм региона говори о писцима српске књижевности  18. и 19. вијека. До сада је између осталих обрадио Бору Станковића, Радоја Домановића, Бранислава Нушића и друге. Предавање у Вишеграду одржано је у организацији Народне библиотеке “Иво Андрић” и Културног центра. М.Кусмук

Историјски споменик Маркова кула на брду изнад Вишеграда, познатом као Град,остатак је некадашњег старог града Павловина из средњег вијека.  Иако не постоје поуздани писани трагови, предања и легенде кажу да је изнад куле било првобитно вишеградско насеље. Тврђава је некада била подијељена на доњи и горњи град, а њен најбоље очуван дио до данас је управо стара кула односно тамница. Грађена је средњевјековним стилом са кружном основом у висини од око осам метара и са зидовима дебелим око два метра.    Првобитно је била осматрачница са погледом на уски Дрински кањон којим је пролазио каравански пут. Испод саме куле данас су видљиви остаци од удубљења у стијени која људи од давнина зову Марково седло, а раније су ту биле и Маркове стопе. Легенда каже да су ова удубљења оставила Шарчева копита која су била боље видљива, све до градње ускотрачне пруге Београд-Вишеград-Сарајево када су их градитељи уништли. Легенда још каже да је Марко краљевић љут што на Дрини нема ни скеле ни моста како би прешао ријеку, на свом Шарцу прескочио Дрину са Буткових стијена до ове куле. Предање даље каже да је Маркова љутња много година касније у причи  дошла и до малог Бајице, а касније познатог Мехмед паше Соколовића који је у самој близини, свега стотињак метара низводно од куле саградио познату ћуприју на Дрину. Вишеградски стари град-Павловину заузели су Турци 1544. године за вријеме чије владавине је кориштена као тамница. По доласку Аустроугарске монархије на ове просторе, кула је затрпана камењем из страха да се у њој не би крили хајдуци и српски устаници. Осамдесетих година прошлог вијека тадашњи СИЗ културе, остатке урушене куле Краљевића Марка је реновирао а општина Вишеград је кулу освијетлила те је она видљива ноћу и са магистралног пута бројним туристима који путују лијевом обалом Дрине према мору. Остаци вишеградске тврђаве након толико вијекова и данас су нијеми чувари града и подсјетници на стара времена када када су Павловину походили витезови, племићи и краљевићи. Радио Вишеград/М.Кусмук

„Ружа под ледом“ наслов је нове књиге познатог српског писца Мирка Демића која је вечерас промовисана у Културном центру „Иво Андрић“ у Вишеграду. Како је наведено на промоцији ради се о роману  о свијету дјетињства и успомена који је саткан језиком изгубљеног завичаја. „Моје дјетињство, али и каснији живот обилује занимљивим епизодама и догађајима и увијек сам имао жељу да то напишем, али да  не буде нешто мртво озбиљно или написано трагичним тоном. Живео сам на селу и тај живот јесте тежак али ја сам хтио да га прикажем у што различитијем и потпунијем изразу, јер ту је био и поезије и хумора и многих дивних али и тужних тренутака“ рекао је Демић представљајући ово дјело вишеградској публици. Ову како писац каже гомилу прича је написао, свео у једну књигу али није имао крај.  „На Бадњи дан 2001. године од колегинице из Загреба ми је стигла порука, послала ми је слику руже која је процвјетала испред моје старе родне куће. Тада сам помислио да је управо то крај моје приче. Ту ружу је калемила моја покојна мајка па је и ова књига омаж њој“ додао је Демић. Модератор ове књижевне вечери била је Стојка Мијатовић рекла је да ће сви они коју буду читали ову књигу бити подстакнути да прокину у свијет сопствених сјећања и успомена и на тај начин оплеменити тајне породичних хроника. Мирко Демић аутор је многобројних романа и приповједака и добитник више књижевних награда. Између осталог добитник је „Андрићеве награде“ за роман „Молски акорди“ као и награде „Меша Селимовић“ за роман „Жутања из Горе“. Вечерашњу промоцију организовали су СПКД „Просвјета“, Друштво љубитеља писане ријечи „Мост“ и Културни центар „Иво Андрић“ из Вишеграда. У програму су учествовали глумац из Крагујевца Саша Пилиповић и вокални солиста Мирна Карабатак из Вишеграда. М.Кусмук