КУЛТУРА

У Андрићевом институту у Вишеграду предавање на тему „„Додатни глас на изборима за родитеље – рјешење за демографску кризу?” одржао је професор Слободан Антонић. Истакнути научни сарадник Андрићевог института, професор Слободан Антонић је, ослањајући се на своје искуство и истраживачке експертизе, пружио увид у историјске коријене и концептуалне рамове „породичног вотума” као потенцијалног механизма за суочавање са изазовима демографске кризе. Породице у Европи имају све мање дјеце због чега политичари обраћају све више пажње старијим од 55 година не третирајући породично и питање везано за дјецу, каже Антонић и износи могућности за рјешавање демографске кризе. „Једно од рјешења је омогућавање родитељима да гласају у име детета, односно да добију цео, или пола гласа за дете, тако да би онда политичари обратили више пажње на породице са децом“, каже он и наводи још један аргумент у прилог родитељског гласања. „Имајући у виду да су деца чланови политичке заједнице, зашто не би били заступљени у парламенту тако што ће родитељи и пре стицања права гласа дјетета гласати у њихово име“каже Антонић нагласивши да у Њемачкој, Француској и Италији већ постоје иницијативе за родитељско гласање. Ово предавање представља почетак прољећне сезоне академских разговора , научних скупова и културних догађаја по којима је Андрићев институт препознатљив, каже сарадник института Желидраг Никчевић најављујући нове теме . „Већ у априлу имаћемо предавање професора Ковића и Ломпара који су сарадници института, а услиједиће и научни скуп из лингвистике те бројни други све до Видовдана, када су Видовданске свечаности чиме се та наша, културна, умјетничка и национална мисија, према замисли директора института Емира Кустурице, ефектно испуњава“, рекао је Никчевић. Предавање професора Антонића, истакнуто је, представља важан корак ка академском разумијевању и обогаћивању дијалога о друштвеним иновацијама које могу имати значајан утицај на демографску политику. О.Марковић

Неколико најатрактивнијих локација у Вишеграду од сада су обогаћене новим садржајима у виду кућица за слободне библиотеке у којима се налазе књиге које ће грађани моћи да користе по принципу „посуди, прочитај, врати“. Кућице је поставио Културни центар „Иво Андрић“ у сарадњи са вишеградском библиотеком која је донирала књиге, а пројекат је подржало и финансирало Министарство цививилних послова БиХ, док је одређен број књига донирала и општина Вишеград. Вршилац дужности директора Културног центра Јелена Ђурић рекла је да су радници ове установе изгрaдили, осликали и поставили четири кућице и то код споменика Иви Андрићу поред ћуприје, затим на шеталишту у Улици Друге подрињске бригаде, у парку испред Културног центра „Иво Андрић“ те у склопу хотела “Вилина Влас” у Вишеградској бањи. „Наши суграђани, као и бројни туристи имаће прилику да користе ове књиге иако нису чланови Народне библиотеке „Иво Андрић“. Читава ова идеја осмишљена је са циљем да се првенствено наши најмлађи суграђани анимирају да што више читају јер је читање темељна активност за нашу омладину“ рекла је Ђурићева. Књиге за слободне библиотеке у име општине Вишеград данас је донрао и начелник Младен Ђуревић који је том приликом позвао све суграђане да уколико су у могућности донирају књиге али исто тако и позајме на читање неки од доступних наслова. „Захваљујем се свим радницима Културног центра који су реализовали један овакав лијеп пројекат који ће служити нашим грађанима али и гостима са стране који ће моћи несметано током боравка у нашем граду да посуде неку од ових књига“ рекао је Ђуревић додајући да је ово и идеална прилика да се подстакне омладина на читање. Сви грађани општине Вишеград који су у могућности могу донирати књиге за слободне библиотеке како би се обогатио њихов фонд, а све у циљу да се књига приближи првенствено дјеци и омладини. М.Кусмук

У Вишеграду ће ове године 7. и 8. јуна бити одржана традиционална културна манифестација “Вишеградска Стаза”, потврђено је данас на састанку организационог Одбора за припрему и релизацију ове значајне манифестације у Републици Српској. У оквиру манифестације биће одржан богат културно-умјетнички програм и свечана академија посвећена српском и југословенском нобеловцу Иви Андрићу, чији су романи и приповјетке обиљежили једну епоху. Жеља нам је да ове године повежемо Андрића из Вишеграда и Херцег Новог, тако да на свечаној академији очекујемо долазак бесједника и књижевника из Црне Горе. Такође, угостићемо и представнике Андрићеве задужбине из Београда ”, казала је члан ОО Јована Ђуревић. Програмски садржај “Стазе” обухватиће и учешће ученика Средње школе “Иво Андрић из Вишеграда, а вишеградски основци ће имати прилику да учествују на литералном конкурсу под називом “Културне знаменитости Вишеграда”. Јелена Ђурић, вд директор Културног центра “Иво Андрић” , подсјећа да ће традиционално у оквиру “Стазе” бити одржани и сусрети библиотекара Републике Српске. И овогодишња Културна манифестација “Вишеградска стаза” биће обиљежена разним културним садржајима, почев од свечане академије, књижевних вечери , позоришних представа, те пјесничким промоцијама на мосту Мехмед паше Соколовића, Андрићевој Спомен учионици и Културном центру “Иво Андрић”. М.Андрић

Креативна Европа, један од највећих и најуспјешнијих програма Европске уније за подршку развоју аудио-визуелног и креативног сектора организовао је данас, у сарадњи са својим Деском за БиХ, инфо дан у Вишеграду. Представници институција, организације које проводе пројекте у оквиру овог програма али и заинтересовани грађани те представници институција културе имали су прилику да се упознају са могућностима доступним кроз програм Европске уније Креативна Европа. Илија Папац, координатор Деска Креативне Европе у Босни и Херцеговини нагласио је да је улога Деска у БиХ подршка и помоћ у процесу пријаве и унапређење квалитете пројектних приједлога. „Циљ је да се, прије свега културни и медијски сектор умрежи и ојача те да се културна идеја у Европи шири, а прије свега да се бруто друштвени производ ојача“, каже он. Папац истиче да су сви заинтересовани за овај пројекат у Босни и Херцеговини равноправни са онима у Европи те да је буџет за подршку развоја аудио- визуелног и креативног сектора за период 2021- 2027 двије милијарде и 440 милиона еура. „Што се тиче ове године за реалокацију је опрредијељено око 300 милиона еура“, рекао је он истакавши да је интересовање много веће у овој него у минулим годинама. Креативна Европа улаже у акције које јачају културну разноликост и одговарају на потребе и изазове културног и креативног сектора. Главни циљеви овог програма Европске уније су очување, развој и промоција европске културне и језичке разноликости и баштине и повећање конкурентности и економског потенцијала културног и креативног сектора, посебно аудио-визуелног сектора. О. Марковић

Побједник рецитаторског маратона у СШЦ „Иво Андрић“ у Вишеграду је Миа Беговић, друго мјесто заузела је Теодора Стојановић док је на трећем мјесту се нашао Илија Стојановић. Професор српског језика и књижевности Бојан Николић који води драмско-рецитаторску секцију рекао се да ово такмичење у рецитовању органитује сваке године поводом Свјетског дана поезије. „Ове године учесници су се опредијелили за савремене пјеснике па смо имали прилику да чујемо стихове Пере Зупца, Бранка Миљковића, Бране Петровића и наравно Мике Антића који је можда и најпопуларнији међу нашим ученицима“ рекао је Николић. Према његовим ријечима на маратону су учествовали ученици од првог до четвртог разреда, а поред пјесама, трочлани жири је оцијењивао и начин рецитовања, дикцију и друге факторе који утичу на комплетан сценски натуп. Теодора Стојановић, уеница је трећег разреда гимназије, освојила је друго мјесто рецитујући чувене стихове пјесме „Мостарске кише“ Пере Зупца.  „Волим да читам и пишем поезију, а од омиљених пјесника издвојила бих поред Пере Зупца, Владислава Петковића Диса, Мику  Антића и Лазу Костића“ рекла је Стојановићева. Пјесма „Она одлази на мјесец дана код деде на село“ Бранислава Петровића донијела је треће мјесто Илији Стојановићу, ученику четвртог разреда вишеградске гимназије.  „Волим поезију у слободном стиху мада волим да читам филозофска дјела и од омиљених писаца издвојио бих Франца Кафку и Фридриха Ничеа“ истакао је Стојановић. Трочлани жири који је имао веома тежак задатак чинили су професори српског језика и књижевности Радмила Трифковић и Дијана Инђић Милошевић и професор руског језика Радмила Трифковић. М.Кусмук

Вишеграђани имају жељу да се одуже аутору и композитору пјесме „У лијепом старом граду Вишеграду“ Драгиши Недовићу, који је опјевао град и да му подигну споменик на брду Бикавац у сарадњи са Крагујевцом, који повезује ова два града, закључено је данас на састанку у општини Вишеград. Начелник општине Младен Ђуревић рекао је да му је задовољство што је угостио аутора књига о Драгиши Недовићу, професора Драгана Батавељића из Крагујевца, који има жељу да овај умјетник добије споменик који заслужује. „Прије шест или седам година, општина је у сарадњи са градом Крагујевцом изразила жељу да се одужи овом умјетнику који је у Вишеграду служио војни рок и написао пјесму нашем граду и својој несрећној љубави Кики. Надам се да ћемо у наредном периоду поново успоставити контакт са градом Крагујевац, како би заједно реализовали овај пројекат“, истакао је Ђуревић. Он је напоменуо да ће општина Вишеград преузети на себе припремне радове и документацију која је потребна, а да ће све даље договорити са Крагујевцом, јер Вишеград и Крагујевац везује умјетник Недовић. Професор на Правном факултету у Крагујевцу Драган Батавељић рекао је да је Недовић опјевао Вишеград и да заслужује да добије споменик на Бикавцу и да је ово прилика да се повежу Крагујевац и Вишеград. „Та идеја постоји дуго времена, 2018. године су биле комуникације између ова два града. Надамо се да ћемо у што скорије време реализовати нашу идеју“, истакао је Батавељић. Вајар Тома Коматина који је био на састанку у општини рекао је да је нашао идејно рјешење да представи Драгишу Недовића. „У једном идејном решењу Драгиша Недовић је приказан док свира гитару, а на другој као светски путник који чега аутобус који га вози из Крагујевца за Вишеград“, истакао је Коматина. Драгиша Недовић је рођен 1916. у Крагујевцу, гдје је и умро 1966. Са гитаром је прокрстарио читаву бившу Југославију.

21. март је Свјетски дан поезије, а тим поводом малишани из двије старије групе вишеградског обданишта „Невен“ посјетили су, са својим васпитачима Народну библиотеку „Иво Андрић“. Дјеца су уживала у овој посјети , каже сарадник за васпитно образовни рад обданишта „Невен“ Сања Кујунџић Тасић. „Поезија игра кључну улогу у вртићком окружењу јер доприноси свеукупном развоју дјетета; емоционалном, социјалном, естетском, те развоју слушања и концентрације. Циљ ове активности је унапријеђење развоја говора, самопоуздања и социјаних вјештина дјетета“ рекла је Кујунџић Тасић. Почетак прољећа и Свјетски дан поезије је права прилика да се дјеца овог узраста упознају са значајем књижевности и читања, каже библиотекарка Ивана Мачар. „Дјеца су нама рецитовала али и ми њима како бисмо показали колико волимо поезију. Упознали смо их са књижним фондом, са оним шта је библиотека, да се ту чувају и посуђују књиге“ рекла је она нагласивши да се рад библитекара са дјецом умногоме разликује од оног са одраслима јер захтјева много стврпљења и одговора на многобројна питања како би постали заинтересовани за читање. Свјетски дан поезије обиљежава се с циљем давања значаја највећој методи умјетничког изражавања човјечанства, а то је поезија. О.Марковић .

У Градској галерији у Вишеграду вечерас је отворена изложба икона под називом „Агиос“ академске умјетнице из Београда Петре Коснић. Ради се о 20 икона које је Коснићева изложила пред вишеградском публиком. Према њеним ријечима назив изложбе „Агиос“ потиче из књиге „Несвети а свети“ Тихона Шевкунова,  игумана једног руског манастира. „Оно што карактерише моје радове јесте византијски стил јер се трудим да останем у канону како не бих мијењала традицију и стил старих мајстора. Желим да кроз свој дизајн остварим лични печат у иконописању“ рекла је Коснићева истичући да јој је велика част што има прилику да своје радове изложи у Вишеград, граду дјетињства Иве Андрића. Изложбу је благословио свештеник Средоје Андрић рекавши да је ово најљепша прилика да посматрајући иконе започнемо Велики пост и дочекамо највећи хришћански празник Васкрс. Маја Шиниковић из Градске Галерије рекла је да ово прва у низу изложби ове године у Вишеграду.  „Од следећег мјесеца имамо у плану да обогатимо садржаје ове културне установе, а ускоро ћемо почети и са припремама за традиционалну Међународну ликовну колонију“ додала је Шиниковићева. Ово је 40. самостална изложба Петре Коснић. М.Кусмук

Прије тачно 49 година, 13. марта 1975.  у Београду је преминуо књижевник, наш једини нобеловац Иво Андрић. Велики траг оставио је у нашој и свјетској књижевности, али исто тако и неизбрисив траг у Вишеграду, мјесту у којем је провео своје дјетињство и којем се у каснијим годинама радо враћао. Вишеград и Вишеграђани чувају успомену на славног писца и како воле да кажу суграђанина, а посебно гимназијалци који сваке године на достојан начин обиљеже овај значајан датум. Тако су и ове године положили цвијеће на пишчеве споменике код моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду. Професор српског језика и књижевности Дијана Инђић Милошевић каже  да ученици СШЦ „Иво Андрић“ радо учествују у обиљежавању датума који су везани за пишчев живот као и у анализи његових дјела. „Ове године укључени смо у пројекат „НАУМ“ који спроводе Републички педагошки завод и Министарство просвјете и културе Републике Српске. Пројекат има за циљ промовисање талентованих и надарених ученика, а ми смо за тему одабрали Андрића и његове јунаке. Пошто знају да су Андрићеви јунаци били стварне личности, док читају његова дјела ученике занима гдје су то они живјели у Вишеграду и какав им је био начин живота“ додала је Инђић Милошевић. Ученик трећег разреда гимназије Давид Тасић истиче да му је увијек велика част да учествује у обиљежавању годишњица које су везане за лик и дјело славног писца. „Кроз досадашње школовање доста смо читали приповјетке Иве Андрића, а тек слиједи вријеме када ћемо се детаљније упознати са његовим књижевним радом“ рекао је Тасић и додао да је до сада на њега највећи утисак оставила приповјетка „Пут Алије Ђерзелеза“. Емилија Шупић, ученица трећег разреда гимназије, учесник је пројекта „НАУМ“ кроз који како каже ђаци поново оживљавају јунаке из романа „На Дрини ћуприја“. „Задовољство нам је што имамо ту привилегију да живимо у Вишеграду, гдје се догађа радња романа па ће нам то као и помоћ наших професора у многоме олакшати да успјешно завршимо овај пројекат“. Иво Андрић рођен је 1892. године у Доцу код Травника. Своје дјетињство провео је у Вишеграду гдје је завршио освновну школу. 1961 године за своје књижевно стваралаштво добио је престижну Нобелову награду. М.Кусмук