КУЛТУРА

У Андрићевом институту у Андрићграду одржано је предавање професора др Мила Ломпара на тему „Књижевност и шах“ кроз које су посјетиоци имали прилику да сазнају на који начин је шаховска игра била тема у књижевности, а с друге стране шта у природи шаха и у природи књижевности говори однос између ове двије дисциплине. Ломпар је рекао да су ове дисциплине доступне многима, са значењем и правилима једноставним за разумијевање, али да је њихова дубина изузетно велика и често недокучива. „То сам представио анализом „Шаховске новеле“ Штефана Цвајга написане у предвечерје живота овог врло популарног и значајног писца, а која показује сву драматску природу шаха испод мирне површине правила ове игре као и однос између књижевности и лудила, односно шаха и лудила, откривајући тамну страну људске душе и игре као такве“, појаснио је Ломпар. Књижевник Желидраг Никчевић истакао је да је професор Ломпар један од најдубљих и најутицајнијих савремених мислилаца, те један од ријетких научних радника који је у стању да својим научним радовима и дјелатношћу оцрта дух епохе. „Професор Ломпар то ради обухватно не само у књижевности, већ и кроз филозофију, политичку мисао и представља ауторитет својим радом и научним и моралним“, казао је Никчевић, додавши да тема предавања која повезује шах и књижевност показује разноврсност његових интересовања. Он каже да је ово предавање и нека врста дискретне препоруке осталим интелектуалцима да се не ограничавају само на своју специјалистичку област, него да свој рад повежу са богатством живота, нагласивши да је шах управо једна од таквих појава. Ломпар је редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, предсједник Задужбине Милоша Црњанског, некадашњи генерални директор Политике и предсједник Српске књижевне задруге. Ломпарова студија Дух самопорицања постала је једна од најчитанијих књига на српском језику. Б.М  

  Млада академска сликарка Тијана Јоксимовић, након бројних групних, у свом граду отворила је прву самосталну изложбу истакавши да је ријеч о дјелима која представљају дио али, како каже, и наставак истраживања започетих на мастер студијима. „У тим истраживањима централно мјесто заузима природа и њене боје које се осликавају на површини воде“, каже млада умјетница. Плавој и зеленој, доминантним бојама чистоће воде додала је и црвену као упозоравајућу за учестало загађење природе. „Црвена боја је упозорење и позив свима нама да се преиспитамо колико доприносимо немилом загађењу природе“, кажа Јоксимовићева. Технички организатор Градске галерије Маја Шиниковић каже да су мотиви изложбе логичан слијед живота младе умјетнице. „Ријеч је о младој особи, а имајући у виду да живи у граду на двије ријеке те да је академско звање стекла у прелијепом Требињу није ни чудо што је њен мотив вода“, казала је она. Вишеградска Градска галерија, у овој години, по трећи пут отворила је своја врата за поставку умјетничких радова, рекла је директор ове установе Наташа Ђурић нагласивши да слиједе бројне изложбе, као и традиционална августовска ликовна колонија. Тијана Јоксимовић 2022. године завршила је основне студије, смјер сликарство, на Академији ликовних умјетности у Требињу гдје је 2023. године завршила и други циклус студија. О.Марковић        

За Рускиње, учеснице манифестације под називом „Промоција словенске љепоте од Владивостока до Сокоца“ које су учествовале на истоименом конкурсу , начелник општине Вишеград Младен Ђуревић организовао је пријем. Његовање породичних вриједности и православне традиције циљ је овог догађаја, а њих ће представљати успјешне жене из Русије, Србије и Републике Српске. О својој мисији гошће из Русије данас су разговарале са начелником вишеградске општине. Јелена Трипичкина каже да се у Вишеграду осјећа као код куће истакавши да је веома срећна што види да се православље у Републици Српској и Србији његује. „Желим да моја дјеца и моји унуци сачувају све Христове тајне и наставе да живе у духу православља као што ми то чинимо“, рекла је она. Из Владивостока је у Републику Српску стигла Александра Мацкова каже да је за њу веома важна ова манифестација. „Веома ми је важно што сам овдје јер имам могућност у најбољем свијетлу да представим свој град и регију из које долазим“, истакла је Мацкова. Тридесетпетогодишња Дарија Швицова мајка је четири дјевојчице и каже да је снажење породичних вриједности најбитније јер , како каже све почиње и завршава у породици и она је суштина живота, а ми покушавамо да нашу дјецу васпитамо тако да сачувају љубав и све оно што породица представља“, казала је она изразивши захвалност за топао пријем у Републици Српској. „Желим да се захвалим Републици Српској првенствено на гостопримству и свему лијепом што нам је приређено и надам се да ће добро побиједити зло и завладати цијелим свијетом“ истакла је Швицова. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић каже да је бити домаћин дамама из братске Русије част. „Задовољство је што на овај начин промовишемо праве вриједности, а то су породица и дјеца те тако шаљемо једну лијепу поруку из Вишеграда“, рекао је Ђуревић. Он је најавио нове посјете и могућност братимљења Вишеграда са још једним градом из Русије. Учеснице манифестације „Промоција словенске љепоте од Владивостока до Сокоца“ обићи ће знаменитости Вишеграда као и стратиште српског народа у Старом Броду. О.Марковић

У Градској галерији у Вишеграду данас је отворена изложба фотографија под називом „Најљепша земља на свијету“, а ради се о фотографијама које приказују пејзаже из Руске федерације. Аутор изложбе Мирољуб Милинчић, директор Центра руског географског друштва у Србији каже да су у Вишеграду по први пут изложене фотографије које су пристигле на конкурс које ово друштво расписује од 2015. године. Вишеградска јавност имала је прилику да погледа  фотографије из седмог и осмог циклуса „Најљепша земља на свијету. „На овај конкурс сваке године  се јави између 70 и 100 хиљада аутора, а број пристиглих фотографија некада буде и 200 хиљада“ каже Милинчић. Он додаје да је Руско географско друштво једно од најстаријих на свијету, основано је 1845. године од стране царске породице Романов, док је први предсједник друштва био велики кнез Константин Романов. „Од тада па до данас, на челу овог друштва увијек су били водећи људи било из царске породице, било политике или економије Русије. Од 2009. године предсједник друштва је Сергеј Кужегетович Шојгу док је предсједник савјета покровитеља Владимир Владимирович Путин“ истакао је Милинчић . Изложба руских фотографија у Градској галерији отворена је поводом обиљежавања Дана руских добровољаца у Вишеграду. М.Кусмук

Руски документарни филм „Свети Сава- руска боја на српској застави“ ауторке Анжелике Кареткине приказан је вечерас у биоскопу у Андрићграду у организацији Удружења руско-српског пријатељства „Завет“. Филм је посвећен првом српском архиепископу и просветитељу Светом Сави и заснован је на његовом житију те обрађује тему вишевјековних веза руског и српског народа. О Светом Сави у филму између осталих говоре историчар Милош Ковић, глумац Милош Биковић и његов брат  архимандрит Михаил, затим Георгиј Енгелгард и свештенство Српске православне цркве. Предсједник Удружења „Завет“ Саво Цвјетиновић рекао је да овај филм документује везу између руског и српског народа која постоји већ осам вијекова. „На нама је данас да се у нашој генерацији овај вишевјековни ланац братства и пријатељства не прекине. Из тих азлога смо и вечерас у Вишеграду који је веома важна карика у тим односима с обзиром да је овај град побратим са московском области Звениград“ истакао је Цвјетиновић. Начелник општине  Младен Ђуревић рекао је да је братимљење са Звениградом дало вјетар у леђа Вишеграду да настави да гради и учвшћује јаке везе са братским руским народом. „Ја сам прије неколико дана боравио у Русији, у Москви гдје сам учествовао на конгресу русофила из преко 120 земаља свијета. Нас већ сутра очекује обиљежавање Дана страдња руских добровољаца у Одбрамбено-отаџбинском рату који су свој живот дали за Републику Српску“ рекао је Ђуревић. Филм „Свети Сава- руска боја на српској застави“ приказан је у оквиру обиљежавања Дана руских добровољаца који се сваке године одржава у Вишеграду. Сутра у 11:00 часова на војничком гробљу на Мегдану биће служен парастос погинулим руским добровољцима, а затим ће бити положено цвијеће на спомен обиљежје. У 12:00 часова у Градској галерији биће отворена изложба фотографија „Русија најљепша земља“. М.Кусмук

 Шта је српска историографија данас и какве су њене перспективе? Ово питање,  између осталих била је тема предавања које је професор др Милош Ковић одржао вечерас у Андрићевом институту у Андрићграду у Вишеграду. Када се каже историографија, мисли се на историју која се пише у институтима, на универзитетима и у другим научним институцијама. Историјом се бавимо сви, али овде је ријеч како Ковић каже о занату историчара. „Свако вријеме има своју историју и свако вријеме поставља своја питања прошлости. Данас се одлучује о томе шта је у нашој прошлости релевантно или ирелевантно. Социјалистичка Југославија, краљевина СХС, имале су своју историографију као и краљевина Србија, краљевина Црна Гора, БиХ под аустроуграском окупацијом имала је један вид историографије, а шта је данас српска историографија, чиме се бави, шта су њени методи и које су јој перспективе“ каже Ковић. По његовом мишљењу данас живимо у времену озбиљне и дубоке кризе српске историографије и она у овом тренутку покушава да прати западну.  „То је тако још од самих почетака српске историографије из раног 19. вијека. С тим у вези и на овом предавању говорено је о томе који су то западни обрасци које је српска историографија пратила, а постављено је и питање шта ће српска историографија бити сутра“ додао је Ковић. Према његовим ријечима оно што је поразно је лоша продукција наше историографије јер се више не пишу велике монографије, велике историјске књиге какве су писали наши професори у доба социјализма. Предавање је отворио директор Андрићевог института Емир Кустурица који је у свом обраћању истакао да Милош Ковић није само историчар који се бави историјским фактима и човјек који у оквирима накнадне свјести тумачи нама оно што је важно да знамо и  што смо попустили у школи или на факултету.  „Његова ријеч живи као свједочење о ономе што ми живимо и о ономе што нас чека“ додао је Кустурица. Присутнима се обратио и свештеник Дарко Ђого истичући да је Милош Ковић својеврсни реликт 19. вијека у најпозитивнијем смислу.  „Ковић је човјек који је у понио свој српски идентитет у свијет гдје је у архивама истражио суштину западне цивилизације и западног универзитетског живота и вратио се нама да се бори и предаје српској дјеци историју“ рекао је Ђого. Милош Ковић је српски историчар и професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а области његовог истраживања су Међународни односи и историја политичких идеја. М.Кусмук 

Овакви сусрети доприносе јачању братских веза, а размјена ријечи украшавању књижевности, каже професор доктор Раде Вучићевић истакавши да пјесници из Подгорице Славка Кликовац и Милош Белоица спадају у сами врх српске поезије. „Славка је изузетан стваралац у многим областима, од драме, позоришта, поезије, прозе, она је објавила преко двије хиљаде библиографских јединица и у самом врху је, не само црногорске, већ свеукупне српске књижевности“, каже он. Према његовим ријечима Милош Белоица се само условно може назвати младим пјесником, због година, али је његово стваралаштво већ заузело значајно мјесто у српској поезији. „Он пише и објављује изузетну поезију која задире у све сегменте живота, не само људских осјећања већ много шире, те могу рећи да је овдје крем црногорског стваралаштва што Вишеград, као град културе и заслужује“, рекао је Вучићевић. Подгоричанка, пјесникиња Славка Кликовац не скрива задовољство што је у Вишеграду. „Осјетила сам невиђено усхићење и радост што сам у Вишеграду са овдашњим писцима и што могу рећи да ми је недостиж постао достижан“, каже она најавивши нове посјете. Милош Белоица каже да кроз своју поезију говори о љубави, животу, надању и добру у људима, те наглашава да му је писање о завичају веома важно. „Посебан сегмент поезије, мени посебно драг је писање о завичају кроз које желим очувати живим наша огњишта, трагове наших предака, коријене које све више напуштамо у потрази за неким лакшим начином живота“, рекао је Белоица. На овом пјесничком сусрету стиховима су се представили и домаћи пјесници Јанко Самоуковић и Радоје Тасић, а модератор је била Стојка Мијатовић предсједница вишеградског огранка СПКД „ Просвјета“ које је организатор овог догађаја. О.Марковић

У Вишеграду ће у петак 5. априла бити одржан књижевни сусрет под називом „Андрић је отворена књига српске ријечи“ на којем ће учествовати пјесници из Црне Горе и Вишеграда. Учесници ове пјесничке вечери су Славка Кликовац и Милош Белоица из Подгорице те Јанко Самоуковић и Радоје Тасић из Вишеграда, док ће о њиховом стваралаштву говорити проф. др Раде Вучићевић.Књижевни сусрет пјесника из Подгорице и Вишеграда биће одржан у малој сали Културног центра „Иво Андрић“ са почетком у 18 часова, а у организацији СПКД „Просвјета“. Радио Вишеград

Редакција часописа за духовну и културну просвјету«СОКО», Српског соколског друштва «Соко» из Добруна код Вишеграда, уз подршку Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске, расписује КОНКУРС за кратку причу у 2024. години на тему: «НАШ КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ“. На конкурс се примају необјављене кратке приче, чији су  аутори из свих српских крајева. Кратке приче се достављају у три примјерка потписана шифром, с тим да  посебна коверта садржи рјешење шифре и податке о аутору.Један аутор може послати највише ДВИЈЕ кратке приче на задату тему, максималне дужине до 150 редова. Приспјеле кратке приче се не враћају, а најбоље ће одабрати жири Редакције «Сокола». Радови се шаљу поштом на адресу Српско соколско друштво «СОКО», са назнаком за Конкурс за кратку причу часописа «Соко», 73247 Добрунска Ријека-манастир „Светог Николаја“, а крајњи рок за достављање радова је 30. април 2024. године. Редакција „Дабра“ и «Сокола» најуспјешније ауторе наградиће: за прво мјесто 300 марака, за друго мјесто 200 марака и за треће мјесто 100 марака. Уз три награђене Редакција «Сокола» ће одабрати одређени број прича које ће бити објављене на страницама часописа. На конкурсу не могу учествовати чланови Редакције часописа «Соко», а све информације у вези са овим конкурсом могу се добити на телефоне:  058 612-112, 065 431-505 и 065 536-386 Радио Вишеград

Данас се широм свијета обиљежава Сjветски дан дјечије књиге, a тим поводом вишеградска Народна библиотека „Иво Андрић“ организовала је радионицу за ученике другог разреда Основне школе „Вук Караџић“. Промовисање читања код младих основни је циљ ове радионице, каже библиотекарка Миљана Пецикоза нагласивши да су малишани имали прилику да се, током двочасовних активности, креативно изразе о једној бајци Ханса Кристијана Андерсена. „Ми са наше стране настојимо од дјеце направити људе који ће читати свакодневно и којима ће читање бити рутина, не само штива предвиђених школским програмом“, рекла је она. Свака радионица направљена је на инреактивном принципу, каже Пецикоза и појашњава. „Врло нам је важно да то не буде неко предавање екс катедра већ да то буде интеракција са дјецом, да они кажу шта имају и одавде оду богатији за једно ново знање и покажу шта су научили“. Међународни дан књиге за дјецу обиљежава 2. априла, на дан када је 1805. године рођен Ханс Кристијан Андерсен, чувени дански писац за дјецу, а обиљежавање овог датума установљено је 1967. године на основу одлуке организације УНЕСКО. О. Марковић