КУЛТУРА

Наступом пјесника на вишеградској ћуприји и концертом виолинисткиње Наталије Тодоровић и пијанисте Владе Данића завршена је дводневна културна манифестација “Вишеградска стаза” посвећена лику и дјелу јединог нобеловца са ових простора, Иви Андрићу. Смисао мостова преко којих прелазимо и долазимо јесте повратак, каже пјесникиња из Никшића Милица Бакрач. “Мостове старе вијековима је зидао језик, култура, јединство, духовност и религија народа. Да није тих мостова не бих по ко зна који била на Андрићевој ћуприји и Стази”, додала је Бакрач. Пјесник Миленко Јевђевић каже да је дио свог живота провео у Вишеграду, те да овај град никада није ишчезао из његовог срца. “Сваке године се вратим у Вишеград да прошетам ћупријом са драгим пријатељима и то најбоље потврђује изреку да човјек за собом не треба да руши мостове”, казао је Јевђевић. Уз звуке Вивалдија, извођене на виолини и клавиру, завршена је “Вишеградска стаза”. Ова манифестација је још једном потврдила богату културну баштину града Вишеграда и његову преданост очувању умјетности и лијепе ријечи. Т.С

  У Градској галерији у Вишеграду вечерас је отворена изложба слика са мотивима моста Мехмед паше Соколовића. Ради се о сликама које су настале на претходним Међународним ликовним колонијама које се сваке године у августу одржавају у Вишеграду. Према ријечима Маје Шиниковић Градска галерија Вишеград традиционално већ деценијама уназад током “Вишеградске стазе”  организује изложбу слика које су настале на претходним Међународним ликовним колонијама. „Вишеградска публика вечерас је имала  прилику да погледа 25 слика које су настале на протеклим колонијама, а чији су аутори умјетници и сликари из разних крајева региона. Међу њима су умјeтничка дјела Владана Терзића, Марка Кусмука, Биљане Вуковић и многих других који се увијек радо одазивају на наш позив да буду учесници међународног ликовног саборовања“ рекла је Шиниковићева. Она је додала да је изложба тематски  посвећена мосту Мехмед паше Соколовића, који је био инспирација једином српском нобеловцу  Иви Андрићу да напише роман „На Дрини ћуприја“ и тиме наш град стави у центар не само свјетске књижевности него умјетности уопште. „Стара на Дрини ћуприја у протеклим деценијама била је инспирација и ликовним умјетницима који су њену љепоту заувијек сачували на сликарском платну о чему свједочи и вечерашња изложба“ додала је она. Ликовни умјетник Горица Ћећез истакла је добар избор радова из богатог фундуса Градске галерије која годинама баштини слике са досадашњих ликовних колонија. “Примјетно је да су изложене слике рађене различитим техникама, од уља на платну преко акрилика, графике, али су сви радови обједињени у сврху одавања почасти Иви Андрићу и то у данима када је у нашем граду све у знаку нобеловца и вишеградских стаза“ рекла је Ћећез. Изложба је отворена у оквиру манифестације „Вишеградска стаза“. М. Кусмук        

У спомен учионици „Иве Андрића“ у Вишеграду данас је одржана промоција збирке прича „Хангар за снове“ књижевника Дарка Тушевљаковића, добитника „Андрићеве награде“ за 2022. годину. Ради се о књизи која је  настајала  двадесет година, а у основи приповједања је савремени начин живота и његов утицај на појединца. У њој су слике из породичног албума, приче о рату, миру, а има и снова. Представљајући ову књигу на 47. „Вишеградској стази“  Тушевљаковић је рекао да збирка садржи 40 кратких прича те да је идеја била да у њу уђу приче до пет страна дужине, а које су дио његовог стваралаштва и које су раније објављиване у појединим часописима. „Тематски приче варирају јер није постојао план у писању. Крећу се од реалистичних до фантазмогоричних слика па чак и поезије у прози.Све оне сажимају моју емоцију према нечему свакодневном али и универзалном. Има прича које приказују оно што највише волим да радим, а то је да комбинујем реалистично са жанровским елементима те је у том смислу збирка тематски веома шарена“ рекао је Тушевљаковић. Библиотекар Миљана Пецикоза истакла је да је одлика прича Дарка Тушевљаковића необичавање и изневјеравање очекиваног као и искораци из устаљеног без семантике и преобразбе значења, величанственог салта након којег бисмо добили нешто друго, изненађујуће и шокантно. „Контуре и облици су препознатљиви, довољно је да се прочита једна ријеч и слика је ту“ додала је Пецикоза. Дарко Тушевљаковић рођен је у Зеници 1978. године, тренутно живи и ради у Београду. Дјела су му се нашла у најужим изборима за “НИН”-ову и “Виталову” награду. За роман “Јаз” добио је 2017. Европску награду за књижевност. М.Кусмук  

  „Андрићева дјела су вјечна инспирација и веома чест путоказ на животним раскршћима, она су ризница сабраних животних мудрости и искуства, која непрестано надахњују. Филозофским и универзалним порукама у роману Андрић је упутио бројне поруке о животу својим вишеграђанима и људима на свим свјетским меридијанима“, овим ријечима 47. по реду културну манифестацију „Вишеградска стаза“ отворио је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић обраћајући се присутнима на свечаној академији која је вечерас одржана у Културном центру „Иво Андрић. Он је изразио наду да ће ова манифестација и убудуће бити мјесто окупљања књижевника, пјесника и других умјетника и стваралаца, јер је то наша обавеза према великом књижевнику. Традиционалну бесједу о Андрићу говорио је професор, емеритус Драган Стојанивић који је рекао да прву Андрићеву књигу коју је прочитао је „На Дрини ћуприја“. „Читање значајних умјетничких дјела подрзумијева спонтано тумачење, јер вјештина тумачења води ка томе да оно што сте у датом моменту прочитали почињете да примјењујете на самога себе. Андрић се као хроничар бавио дугим периодима, али оно што је мени остало на уму је периоду у Босни након Берлинског конгреса и окупација од стране Аустроугарске“ рекао је Стојановић. О вези Андрића и Вишеграда говорила је професор Вишња Косовић из Херцег Новог која је рекла да је овај писац увијек инспирација, у свом раду је сабрао много јер су и њему велики умови били инспирација. „Његов језик је моћан и зато је код њега прича доведена до симбола, рије и мост су доведени до симбола као и ова симболика вишеградске стазе. Андрић је кроз свој рад све теме довео до симбола“ поручила је Косовићева. У име СПКД „Просвјета“ присутнима се обратио књижевник Миленко Јевђевић. У склопу академије додијељене су награде побједницима литерарног конкурса „Културне знаменитости Вишеграда“. Прво мјесто освојила је Невена Чабаркапа, друго Давид Зеленовић, а треће Кристина Николић. Њима је награде уручио начелник вишеградске општине Младен Ђуревић. У музичком дијелу програма наступиле су Весна Димић и Биљана Петковић. „Вишеградска стаза“ наставља се и сутра када ће у 12:00 часова у спомен учионици Иве Андрића бити одржана промоција збирке прича „Хангар за снове“ књижевника Дарка Тушевљаковића иначе добитника „Андрићеве награде“ за 2022. годину. У 17:00 часова такође у спомен учионици пјесничко вече имаће вишеградски пјесници чланови клуба „Мост“, а од 18:30 биће отворена изложба слика у Градској галерији у Вишеграду. На мосту Мехмед паше Соколовића у 19:00 часова биће одржано традиционално пјесничко вече, а стаза ће бити затворена концертом виолинисткиње Наталије Тодоровић из Бања Луке који ће бити одржан у Андрићграду од 20:00 часова. Покровитељи „Вишеградске стазе“ су општина Вишеград, Министарство просвјете и културе Републике Српске, СПКД „Просвјета“ ЗП „ХЕ на ДринИ“ Вишеград, Културни центар „иво Андрић“ и Андрићград. М.Кусмук  

У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је одржана промоција фотомонографије “Андрић и Вишеград” коју су приредиле Дивна Васић и Јована Боровчанин Ђуревић. Представљајући ову фотомонографију присутнима Васићева је рекла да ова књига обједињује све чињенице и догађаје из дјетињства Иве Андрића и његове младости, као и његове касније доласке и везе које је током свог живота одржавао са Вишеградом. “Све је то обогаћено обиљем документарне грађе, фотографијама, новинским чланцима, писмима и многим другим успоменама на славног писца. Вишеград, његова историја и његови јунаци заузимају једно од значајнијих мјеста у Андрићевом књижевном стваралаштву.Овај град није само мјесто Андрићевих сјећања и успомена, него мјесто гдје је упознао своје књижевне јунаке који ће се касније наћи у његовој епској прози” истакла је Васићева. Она је додала је веза Андрића и Вишеграда  трајна јер гдје год да је живио и ходио Иво Андрић је увијек Вишеград доживљавао као свој град. Јована Боровчанин Ђуревић истакла је да је Иво Андрић управо у Вишеграду створио у себи прву слику о љепоти свијета. “Могобројне приче, митови и легенде опчинили су тада дјечака да све то касније преточи у своја књижевна дјела. Вишеград за њега није био само мјесто одакле је понио успомене и лијепа сјећања, него мјесто гдје је написао значајна књижевна дјела, 25 приповједака и дјела са вишеградском тематиком” рекла је Боровчанин Ђуревић. Она је додала да нас је Иво Андрић својим стваралаштвом задужио, а на нама је да тај дуг враћамо тако што ћемо будућим генерацијама показати значај његовог дјела. На промоцију се путем видео линка укључила историчар умјетности Жанета Ђукић Перишић која је нагласила значај издавања једне овакве монорафије. Присутнима се обратила и Гордана Станчић идпред Андрићевог института. Фотомонографија “Андрић и Вишеград” обухвата слику Вишеграда, догађаја и културних дешавања у распону од једног вијека. Промоција је одржана у оквиру културне манифестације “Вишеградска стаза”, а издавач је општина Вишеград и суиздавач “Чигоја штампа” из Београда. М.Кусмук    

На 28. сусретима библиотекара Републике Српске, који су данас, у склопу манифестације “Вишеградска стаза”, одржани у Вишеграду, у категoрији најбољи библиотекар награда „ Ђорђе Пејановић“ је додијељена Татјани Дуновић из Народне универзитетске библиотеке РС Бања Лука док је за најбољег школског библиотекара постхумно проглашена Данка Работа. Лауреати признања за најбољу библиотеку Републике Српске су вишеградска и Народна библиотека из Челинца, библиотеке које носе име нашег јединог нобеловца Иве Андрића, а за најбољег менаџера у библиотекарству проглашен је Саша Радовић директор Народне библиотеке Источни Стари Град из Хреше. Предсједница Друштва библитекара Српске Љиљана Кнежевић каже да су награђени испунили веома строге критеријуме: „То значи да су имали одређени број програма, иновација, нових збирки, а када су у питању награде за појединце онда то подразумијева и научно стручни истраживачки рад и број објављених радова“, истиче Кнежевићева. Татјана Дуновић каже да је част добити овакву награду, тим прије јер, како каже, долази од колега. „Посебно задовољство је добити нагладу од Друштва библиотекара јер то значи да сам добро обављала свој посао али и обавезује да тако наставим у будућности“, каже она. Хреша је изразито неразвијена општина па је тим признање за најбољег менаџера у библиотекарству значајније, каже Саша Радовић који је директор и једини запослени у библиотеци. „У РС постоје још двије библиотеке са једним запосленим. Доста нам је теже али трудимо се да унаприједимо библиотекарство у срединама у којима радимо, каже Радовић. Директор Народне библиотеке „Иво Андрић“ из Челинца Јелена Копривица каже да је ово престижно признање веома значајно посебно јер је ријеч о установи која ће наредне године обиљежити јубилеј-пет деценија рада. „Наша библиотека је прва установа у Босни и Херцеговини која је понијела име нашег нобеловца“, истакла је она. Вишеградска библиотека је 1988. проглашена за најбољу библиотеку у БиХ, а 2002. у РС, те ова награда представља својеврсан омаж генерацијама које су водиле ову установу али и признање онима који то раде данас. Задовољство је што је струка препознала квалитет рада наше генерације и то представља изазов да га задржимо и унаприједимо библиотечко пословање“, рекла је Пецикоза. У име домаћина данашње свечаности чланове Друштва библитекара РС поздравио је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, честитајући им на пожртвованом раду и савладавању изазова који се превазилазе сталним учењем и усавршавањем. О.Марковић

Полагањем цвијећа на споменике код Моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду започета је 47. по реду традиционална манифестација „Вишеградска стаза“ посвећена једином српском новеловцу Иви Андрићу. Уз звукове гитаре поред древног моста ученици Средњошколског центра који носи пишчево име говорили су одломке из чувеног романа  “На Дрини ћуприја“. Велики успјех је да ђаци у данашње вријеме поред модерних технологија изучавају и читају Андрићева дјела и желе да знају више о писцу који је дио свог дјетињства провео у Вишеграду, рекла је директор СШЦ Драгана Зечевић. Начелник вишеградске општине Младен Ђуревић каже да је задовољство видјети да се млади интересују за књижевност и лик Иве Андрића. „Низом свечаности величамо лик и дјело Андрића и то је најмање што можемо урадити обзиром на то што је он урадио за Вишеград и наш народ“, додао је Ђуревић. Пишчев дух никада није престао да постоји у овом граду, а ми се трудимо да у склопу разних активности и програма сачувамо сјећање на њега од заборава, рекла је професор српског језика и књижевности Радмила Трифковић. „Андрићево стваралаштво је богато симболичким мислима, посебно када је ријеч о поезији гдје он говори о повезаности међу људима и нераскидивој вези човјека са човјеком. Писац је увијек стављао акценат на опроштај и пружање шансе, тако да мостови нису само грађевине већ споне које повезују људске душе“, навела је Трифковић. Андрић је говорио: “Не руши све мостове, можда ћеш се вратити. Ниси птица ни лептир обалом што лети, кад нема мостова узалуд је чезнути, узалуд је схватити, узалуд је хтјети”. Ми се трудимо не само да не рушимо мостове између нас и Андрића него да градимо и нове, а када је ријеч о враћању ми се Андрићу не враћамо јер од њега никада нисмо ни отишли.   Т.Сикираш   . .   . .  

У Вишеграду ће 22. јуна бити одржан 18. Међународни фестивал фолклора на којем ће учестововати девет фолклорних друштава из Србије, Црне Горе и Републике Српске. „Фестивалском концерту, који је планиран у 18:30 часова у Спортској дворани , претходиће традиционална шетња свих учесника, од древне Ћуприје на Дрини до Градске дворане“, каже умјетнички руководилац КУД-а „Краљ Петар ујединитељ“ Данијела Шућур. Вишеграђани ће имати прилику да виде разноликост ношњи у којима ће око 350 учесника прошетати градским улицама и представити се фолклорним умијећем на позорници. Организатор фестивала је Српско соколско друштво „Краљ Петар –Ујединитељ“ а покровитељи манифестације су општина Вишеград, предузеће „ХЕ на Дрини“, Андрићград и хотел „Вишеград“. М.Андрић

Чланови Школе спорта „Бубамара“ из Вишеграда били су данас у посјети Народној библиотеци „Иво Андрић“ гдје су учествовали на  радионици и имали прилику да покажу своје креативне вјештине, а све под слоганом „Када радим на себи, прво идем у библиотеку па онда на тренинг“. „С обзиром да се ради о дјеци узраста од три до девет година веома је важно управо у овом узрасту малишане формирати као читаоце и чланове библиотеке“ рекла је библиотекар Миљана Пецикоза. Према њеним ријечима малишани су на радионици се подсјетили свега онога што су они до сада научили о здравом животу, али и научили какве се све тајне крију у књигама које су храна за душу. Кристина Пецикоза из школе спорта „Бубамара“ рекла је да је са другарима и тренером дошла у библиотеку гдје је цртала и упознала се са књигама које се налазе у овој установи. „Разговарали смо о здрављу, здравој исхрани, излетима, посјетили смо и лавиринт књига и лијепо смо се провели“ испричала је Кристина. Радионицу за малишане из школице „Бубамара“ организовали су Народнa библиотека и Културни центар „Иво Андрић“. М.Кусмук        

Народна библиотека „Иво Андрић“ и истоимени Културни центар организoвали су промоцију монографије породице потомака родоначелника Марка Пецикозе из Вишеграда. Аутор монографије Раде Пецикоза, опсежним истраживањем дошао је до закључка да се презиме које носи први пут помиње 1516. године на обронцима јужног дијела Златибора. Историјски догађаји, ратови, довели су до сеоба па су тако и Пецикозе расељаване од Будимпеште до Пакраца, а након рата између Аустрије и Турске, који је вођен од 1737. до 1739. године , у којем су се Срби борили на страни Аустрије, Турска је као побједник, са старог огњишта протјерала и преостале Пецикозе са јужног дијела Златибора-из Беле Реке. „Они су расељени у оквиру босанског Санџака у; Рудо, Чајниче и Вишеград. У Рудом су Срби, у Чајничу Муслимани, а ријеч је Пецикоза Мићи који је примио ислам те сви који носе то презиме, а муслиманске вјероисповјести су и живе том мјесту као и у Сарајеву, Бијелом Пољу и Прибоју, потичу од њега. Друга грана расељених Пецикоза је у Вишеграду, а први који је ту дошао у 18. вијеку био је Марко и његова четири брата“, каже аутор монографије. Према његовим ријечима Марко је први доселио у село Чешаљ, а потом су се његова три сина; Јован, Стеван и Милован доселили у Вељи Луг. Професор емеритус Момчило Сакан каже да је Раде Пецикоза, како то озбиљно истраживање и захтјева, обрадио седам кољена свога презимена што је ријеткост на Балкану, гдје се, како каже, веома мало пише о породицама. „Нама се у последње вријеме намеће нека нова филозофија разбијања породица и стварања нових вриједности, а ми знамо да, исто као у филозофији, свака наука када се нађе у кризи обраћа се филозофији, тако се и у друштву треба обраћати својим коријенима“, рекао је Сакан, нагласивши да преци како живи тако и упокојени инспиративно дјелују на своје потомке. Аутор монографије Раде Пецикоза, рођен је 1949. на Вељем Лугу, општина Вишеград, гдје је завршио  основну и средњу школу , а потом је наставио школовање на Војној академији у Београду гдје и сада живи и ради као судски вјештак за област саобраћаја. О.Марковић