КУЛТУРА

”Премостили смо више од двије обале једна књига – два аутора” наслов је књиге коју потписује вишеградски сликар Хаџи Бранко Никитовић, а која је промовисана у Културном центру ”Иво Андрић” у Вишеграду. Према ријечима аутора премоштавање је почело октобра деведесет треће, када је основано Умјетничко братство манастира Добрун. ”Премостили смо више од двије обале због тога што нисам само ја писао у овој књизи него су писали моји пријатељи: историчари умјетности, пјесници књижевници. Књига садржи тридесетак осврта, има и понека пјесма, чак једна химна међународног ликовног саборовања”, казао је Никитовић. Он је изразио увјерење да ће ова књига бити породична јер су је, како је казао, писали добри људи и свако ће пронаћи у њој нешто за себе. Књижевник Слободан Ристовић каже да је Хаџи Бранко Никитовић стожер свог мјеста, благодетни човјек који нас окупља љубављу и културом. ”Једнога дана ће ова књига бити уграђена и у ћуприју и у воду, јер ако је овај град познат по ћуприји и води он мора себе наградити тиме да људи буду више од тога, да се то памти по људима. Ако је ово почетак, а није јер се овдје давно започело бавити оним што је људима важно, онда ће Бранко бити камен који је причао, камен који је сликао, камен који је окупљао и камен који је остао да се на њему може даље зидати”, рекао је Ристовић. Хаџи Бранко Никитовић настоји да премоштава не само двије обале, но да учини да, како он то каже, ријеч и слика буду брат и сестра. Радио Вишеград/О.Марковић

У малој сали Културног центра „Иво Андрић“ у Вишеграду вечерас је одржана промоција петог по реду романа писца Драгана Глоговца под називом „Изгубљеник“. Представљајући ово дјело вишеградској публици Глоговац је истакао да је радња књиге смјештена у сјеверни дио Херцеговине, односно у долину Неретве, и прати дешавања од почетка до краја ратних сукоба, те да су сви догађаји у књизи истинити само су ликови измљени. „Велики је изазов био како започети ову књигу, тако да сам одлучио кренути од потписивања Дејстонског споразума који је био преломни тренутак, а затим сам остале догађаје покрио ретроспективом“ рекао је Глоговац. Библиотекар Миљана Пецикоза нагласила је да је ово документарни роман јер говори о чињеницама које су се десиле у протеклом рату, а прати јунаке различитих карактера који се носе са ратним вихором. „Различити профили јунака овог романа формирају се у једној несвакидашњој ситуацији, а то је рат који је за њих био неочекиван“ закључила је Пецикоза. Промоцију књиге „изгубљњеник“ организовали су Народна библиотека „Иво Андрић“ и вишеградски Култруни центар.

Манифестација „Зимски дани Вишеграда“ биће одржана на Тргу Николе Тесле у Андрићграду  29. и  30. децембра, најављено је из општине Вишеград. Након двогодишње паузе због пандемије вируса корона биће организовани „Зимски дани Вишеграда“, саопштила је портпарол општине Јована Боровчанин Ђуревић. „Овогодишњу манифестацију красиће дјечији осмјеси који ће бити употпуњени музичким садржајима, а имаће и хуманитарни карактер јер ће у оквиру ове манифестације бити подијељени новогодишњи пакетићи корисницама Дома за лица са инвалидитетом, истакла је она. Боровчанин Ђуревић  је изразила увјерење да ће ова манифестација употпунити туристичку слику града али и потсјетити на значај окупљања и  даровања у новогодишњим и предстојећим божићним данима. Према ријечима стручног сарадника за васпитно образовни рад  обданишта „Невен“ Сање Кујунџић Тасић сви малишани ове установе учествоваће у програму. „Учествоваће 100 малишана и потрудићемо се да садржајем обогатимо програм који ће бити забаван за најмлађе али и за старије суграђане. Обећавамо добру забаву и позивамо све да нам се придруже“, поручила је она. Покровитељ манифестације, која ће бити одржана четврти пут  је општина Вишеград. Радио Вишеград/О.Марковић

Хуманитарни „Концерт из блока“ биће одржан у Вишеграду у суботу, 19. новембра, а прикупљени новац намијењен је за социјално угрожене породице. Организатор хуманитарног концерта је организација „Срби За Србе“, а наступиће чланови Српског соколског друштва „Краљ Петар Ујединитељ“, Гусласрко друштво „Раде Јамина“, Мушка пјевачка група „Свети Ђорђе“ из Новог Горажда и солиста Катарина Богдановић. Цијена улазнице је три КМ, а концерт ће почети у 18.00 часова у Дому културе Вишеград. Организација „Срби за Србе“ до сада је помогла неколико породица из овог града. Тако су породице Божић и Мољевић добиле дрва за огрев, породица Милошевић материјалну и новчану помоћ, храну, одјећу, обућу и школски прибор, а породицама Бован и Пециреп је обезбијеђен нови кров над главом. СРНА

У Андрићевом институту у Андрићграду одржава се дводневни научни скуп под називом “Књижевно-лингвистичко-културолошка хумано /по/етика: Добар, лош, зао”. Овај скуп је дио пројекта, који траје двије године, а у овој, првој години реализације бавимо се злим, чудовишним и психопатским у литератури, култури и лингвистици, док ће следећа година бити посвећена добру каже предсједавајућа скупа професор др Марија Лојаница са Филолошко-умјетничког факултета из Крагујевца. „Овај пројекат окупља 20 научноистраживачких радника који раде у паровима по принципу менторског рада, а новина је да су се колегама из Ниша придружили и научноистраживачи из Ниша, Новог Сада и београда“, истакла је Лојаница. Руководилац одјељења за језик Андрићевог института професор доктор Милош Ковачевић каже да су овакви скупови у суштини скупови еко поетике. „Овај скуп, са својим зборником, ће показати који су књижевни аспекти етике самога зла, које је суштински опоним добру коме тежимо“, казао је Ковачевић. Организатори скупа су Андрићев институт и Филолошко-умјетнички факултет Крагујевац.

У организацији Народне библиотеке ”Иво Андрић” и културног центра, у Вишеграду је синоћ одржана промоција књижевног стваралаштва Аћима Тодоровића из Власенице. Представљајући се вишеградској публици Тодоровић је рекао да његов књижевни опус обухвата љубавну, социјалну, родољубиву и духовну поезију, затим два романа, монографије и неколико књижевних критика. ”Својом посљедњом књигом ”Христова јагњад” које је једна страдалничка читанка српског народа желио сам јавности да представим неке догађаје који нису били довољно доступни” рекао је Тодоровић. Библиотекар Ивана Мачар рекла је да кроз своју родољубиву поезију Тодоровић нас подсјећа да треба да његујемо културу сјећања, јер све оно што прећутимо о злочинима над нашим народом је такође злочин. Аћим Тодоровић из Власенице члан је Удружења књижевника Србије и удружења књижевника РС. Радио Вишеград/М.Кусмук

У Градској галерији у Вишеграду вечерас је отворена изложба слика под називом „Старо и ново“, академског сликара из Фоче Елизабет Хјуз Јовановић, у оквиру које је умјетница кроз народне мотиве приказала теме љубави, мајчинства и наде.„Љубитељи ликовне умјетности имаће прилику да се упознају с мојим радом кроз 35 дјела рађених различитим техникама, а свако од њих представља траг емотивних промјена и изазова који су ме инспирисали“, навела је Хјуз Јовановић.Она каже да су неки од радова графике старијег датума које нису излагане, те да је инспирацију пронашла у српским и руским народним мотивима. Отварајући изложбу, директор Градске галерије у Вишеграду Милена Ђогић истакла је да се умјетница, која је поријеклом из Америке, представила комбинованим техникама, укључујући акрил на дрвету, рељефну штампу, те оловку и мастило.„Част нам је што смо у прилици да угостимо академску сликарку, која је имала више групних и самосталних изложби, како у Америци, тако и у Републици Српској“, додала је Ђогићева.Елизабет Хјуз Јовановић је међународна умјетница са пребивалиштем у Фочи. Дипломирала је штампарство и сликарство на Лајкоминг колеџу у Пенсилванији.

На данашњи дан навршава се 61 година од како је Шведска краљевска академија прогласила Иву Андрића за добитника Нобелове награде за књижевност за ту годину. У свом образложењу Нобелов комитет је истакао да се Андрићу додјељује награда за  “епску снагу којом је Андрић обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”. Ова вијест која је тог дана одјекнула свијетом, тадашњом Југославијом и Вишеградом, Андрића је затекла у редовној шетњи Калемегданом у Београду, а сазнао ју је од новинара који су га пресрели на улици. Баш тог дана, службено, у Београду се затекао и директор тадашње вишеградске гимназије Божидар Полић који је чувши вијест отишао лично код Андрића у његов дом да му честита. Захваљујући Полићу, вишеградска гимназија је одржала одличну комуникацију са писцем све до његове смрти. Следећег дана Иво Андрић је изашао у сусрет жељи југословенских новинара и обратио се јавности. „Главно осјећање које ме у овом тренутку испуњава је осјећај захвалности, прво према Шведској краљевској академији, а за тим и према свима онима који су ми у мом раду помогли а ја им често ни речима нисам стигао да захвалим. Намеравам да стрпљиво сачекам да прође ово узбуђење око мене, на које нисам навикао и сва ова празнична атмосфера па да се опет нашем у свом обичном и једноличном радном дану“ рекао је између осталог тада Андрић. Тих дана у његов стан у Улици Пролетерских бригада у Београду стизале су честитке, телеграми и цвијеће. Нобелова награда Иви Андрићу је уручена 10. децембра исте године на свечаности у Штокхолму, а писац је том приликом присутнима се обратио бесједом „О причи и причању“. Комплетан фонд од награде у висини од милион долара Андрић је намјенио за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини. У писму које је 17. маја 1962. године упутио савјету за културу БиХ он је написао: „ Желим да обавјестим Савјет за културу народне Републике Босне и Херцеговине да сам одлучио да Народној Републици БиХ поклоним педесет одсто износа примљеног на име Нобелове награде. Моја је жеља да се ова средства употријебе за унапређење народних библиотека на подручју Босне и Херцеговине“. Неколико година касније Андрић је поклонио и остатак новца за унапређење библиотекасртва у БиХ. Из тог разлога дан Андрићевог рођења 9. октобар установљен је као Дан библиотекара Републике Српске. Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године у Доцу код Травника, а своје дјетињство је провео у Вишеграду гдје је завршио основну школу.  Преминуо је у Београду 13. марта 1975. године. Радио Вишеград/М.Кусмук

Поводом 130 година од рођења нобеловца Иве Андрића, народна библиотека из Вишеграда која носи пишчево име организовала је предавање на тему „Вишеграђани као књижевни јунаци у Андрићевом дјелу“ професора српског језика и књижевности Дивне Васић. У оквиру јубилеја организована је и изложба слика Марије Комад под називом „Трагови прошлости“ инспирисана Андрићевим књижевним јунацима.Библиотекар Народне библиотеке „Иво Андрић“ Миљана Пецикоза каже да Васићева у свом предавању говори о вишеграђанима који су Иви Андрићу послужили као инспирација за његово књижевно стваралаштво.„ Изложба слика „Трагови прошлости“ вишеграђанке Марије Комад одржана је у Градској галерији гдје су вишеграђани имали прилику да на платну виде Андрићеве ликове онако како их Марија види“ рекла је Пецикоза.Она истиче да након Вишеграда овај пројекат наставља да живи те ће предавање и изложба бити одржани у Фочи, а након тога и у другим градовима Републике Српске У склопу активности које Народна библиотека спроводи биће и посјета београдском Сајму књига који се одржава до 30. октобра, гдје ће значајно бити обогаћен библиотечки фонд.„Након двије године паузе вишеградски библиотекари ће посјетити Сајам књига у Београду гдје планирамо да наш фонд допунимо литературом за све узрасте и за свачији укус“ додаје Пецикоза и каже да ће највише наслова бити набављено из области белетристике као и стручне литературе.Према њеним ријечима библиотекари ће посјету Сајму књига искористити и за обнову кутка стрипа који је недавно формиран.„Доста читалаца млађег узраста веома је заинтересовано за ову врсту књижевности те радо позајмљују стрипове из нашег кутка што нас и мотивише за набавку нових“ рекла је Пецикоза.Вишеградска Народна библиотека „Иво Андрић“ читаоцима тренутно нуди на располагање преко 40 000 наслова из различитих области.Извор:Радио Вишеград/М.Кусмук

У Градској галерији у Вишеграду 10.октобра је отворена прва самостална изложба слика Марије Комад под називом „Траговима прошлости“.На 12 слика, техником уље на платну , приказани су јунаци Андрићевих романа „На Дрини ћуприја“, „Проклета Авлија“, „Травничка Хроника“ и други.Поред доброг познавања Андрићевог рада, ауторка се исказала И креативношћу. Један од циљева изложбе био је приказати начин на који аутор доживљава и схвата Андрићева дјела и његов значај, како у домаћој тако и у свјетској књижевности.У осврту на ликовно стваралаштво Марије Комад, директор Градске галерије Милена Ђогић је између осталог казала да је ово прилика да млади таленти покажу своје умијеће на пољу умјетности а обиљежавање годишњице рођења Андрића је добар разлог за њихову промоцију.Таленат према сликарству Марија је показала још у основној школи а озбиљније интересовање за ову област појавило се касније у студентским данима, када и настају њена прва умјетничка ђела, а ова последња су завриједила да буду представљена на првој самосталној изложби у Вишеграду .Организацију прве самосталне изложбе Марије Комад подржали су Градска галерија, Народна библиотека “Иво Андрић” и Центар за културу -Вишеград.Извор:Радио Вишеград/М.Андрић