КУЛТУРА

Премијера филма „Република Српска: Борба за слободу“ биће приређена у Мултиплексу „Доли Бел“ Андрићград 23. јануара 2023. године у 20:00 часова. Публици ће се представити режисер филма Борис Малагурски. Карте можете резервисати слањем поруке СМС/ВИБЕР (име, презиме, број карата) на број телефона 066/234-535. Дугометражни документарни филм српско-канадског редитеља Бориса Малагурског представља причу о вишевековној борби српског народа „да буде свој на своме“, уз интервју са прослављеним српским режисером Емиром Кустурицом. Од занимљивих историјских прича до јавности непознатих анегдота, филм сликовито дочарава дух народа са западне стране Дрине, његов менталитет, домаћински однос, храну и музику, као и посебности различитих делова Српске и шире кроз занимљиве приче из тих крајева. Не пропустите прилику да погледате документарац који је узбуркао Европу! Доли Бел Биоскоп Андрићград

На препуном Тргу Николе Тесле у Андрићграду у Вишеграду, бројни вишеграђани али и гости са стране дочекали су синоћ православну Нову 2023. годину уз  Марију Шерифовић и „ОК бенд“. Један за другим низали су се хитови „Молитва“, „Недеља“, „Паметна и луда“, а затим је у поноћ услиједио и величанствен ватромет. Марија Шерифовић честитала је новогодишње празнике ријечима и да је у животу најважније бити човјек уз поруку својој најмлађој публици да им жели да буду добри и васпитани мали људи. „Хвала свима који су вечерас дошли на мој концерт. За мене је велика част пјевати пред оволиким бројем људи на једном оваковом мјесту“ поручила је Шерифовићева. Концерт марије Шерифовић и „Ок бенда“ поклон је Вишеграду од Олимпијског центра Јахорина.

У Вишеграду је одржано 16. Српско сијело које је окупило мушке пјевачке групе, гусларе и бесједнике из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Манифестацију је отворио начелник општине Вишеград Младен Ђуревић истакавши да га радује што ово традиционално дружење, у оквиру којег његују српску традицију и културу, сваке године окупи велики број учесника. „Општина Вишеград је препознала значај оваквих манифестација и настојаћемо да увијек подржимо сличне догађаје, јер не смијемо да дозволимо да наша култура, језик и ћирилица падну у заборав“, поручио је Ђуревић. Он је захвалио организаторима и свим учесницима који његују српску традицију и преносе је на млађе нараштаје. Дарко Лечић, предсједник Гусларског друштва „Раде Јамина“, које је и организатор овог сијела, рекао је да су посјетиоци имали прилику да чују гусларе, изворне пјевачке групе, рецитаторе и бесједничаре, те да уз звуке епске пјесме и заиграју српско народно коло. „Окупљамо се сваке године да дочекамо православну Нову годину, да чувамо нашу поезију и историју која је од најранијих времена до данас сачувана у овом светом српском инструменту“, истакао је Лечић. Посебну пажњу присутних привукла је рецитација Маријане Вукотић из Сокоца, која је више пута награђивана на бројним такмичењима. Народни гуслар Васо Ђондовић, члан паљанског Гусларског друштва „Старина Новак“ рекао је да га радује што се све већи број младих гуслара одазива оваквим манифестацијама и што имају жељу да уче да пјевају уз гусле. Спонзори сијела су општина Вишеград, предузеће „Хе на Дрини“ и хотел „Вишеград.“ . Б.Марковић

Из Андрићграда, гдје ће вечерас бити одржан концерт Марије Шерифовић, позвали су суграђане и госте да уз добру музику заједно испрате стару и дочекају Нову годину по јулијанском календару. Из Андрићграда Срни је потврђено да је све спремно за спектакуларни концерт, на којем ће публика моћи да ужива у доброј музици. Концерт, који је поклон Олимпијског центра „Јахорина“, на Тргу Николе Тесле у Андрићграду почиње у 20.00 часова наступом „ОК бенда“, након којег ће наступити Марија Шерифовић. Српска, Руска, Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија, које поштују јулијански календар, у поноћ ће дочекати Нову годину. СРНА

На Мећавнику ће од 25. до 29. јануара бити одржан 16. филмски и музички фестивал “Кустендорф”, најавили су организатори. “Кустендорф”, чији је оснивач прослављени српски режисер Емир Кустурица, сваке године угости прослављене ауторе, глумце и музичаре, те бројне младе филмске ауторе и студенте филмских школа из цијелог свијета, као и друге еминентне госте из свијета филма. То је један од ријетких фестивала у свијету на којем је на сваком кораку видљива размјена енергије младих и искусних умјетника. Међу гостима овог фестивала били су Паоло Сорентино, Мет Дилон, Лав Дијаз, Никита Михалков, Џони Деп, Жак Одиар, Џим Џармуш, Одри Тату, Гаел Гарсија Бернал, Моника Белучи, Алексеј Балабанов, Андреј Кончаловски, Матео Гароне, Рубен Естлунд. Због изузетне атмосфере, фестивал се, према мишљењу једног од најчитанијих филмских портала у Америци – “Мувимејкера”, три пута нашао међу најбољим свјетским фестивалима које бирају реномирани филмски радници: сценаристи, редитељи, продуценти, критичари. Програм 16. “Кустендорфа” биће објављен ускоро на конференцији за медије. РТРС

Гусларско друштво и мушка пјевачка група „Раде Јамина“ из Вишеграда организује сутра 16. Српско сијело. Према најави организатора у програму ће учествовати гуслари и мушке и женске пјевачке групе. Ова традиционална светковина гусала и епске пјесме биће одржана у свадбеном салону на Бикавцу са почетком у 18 часова, а улаз је слободан. М.К

Удружење књижевника Републике Српске расписало је два конкурса и то конкурс за годишњу награду Удружења књижевника Српске за најбољу књигу објављену у 2022. години, те конкурс за додјелу Међународне награде за превођење поезије “Коља Мићевић”. На конкурсу могу учествовати искључиво чланови Удружења књижевника Републике Српске који су измирили своје обавезе према Удружењу закључно са 2022. годином, као и они који су на захтјев ослобођени плаћања годишње чланарине – стоји у саопштењу УКРС. Конкурс је отворен до 15. фебруара, док ће резултати бити објављени најкасније до краја марта. Награда “Коља Мићевић” биће додијељена преводиоцу за животно дјело или објављену књигу у претходној години, преведену са страних језика на српски или са српског на неки страни језик. Б.М

Зa дочек православне Нове године Вишеграђане и бројне посјетиоце на Тргу Николе Тесле у Андрићграду забављаће Марија Шерифовић и „ОК бенд“, а концерт је поклон Олимпијског центра „Јахорина“, речено је данас на конференцији за новинаре. Музичка звијезда Марија Шерифовић исказала је задовољство што ће за православну Нову годину наступити у Андрићграду. „Позивам све људе, из цијелог региона да дођу и да заједно уживамо у лијепој музици и лијепом граду“, поручила је Шерифовићева. Присутнима се обратио и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић који се захвалио представницима Олимпијског центра „Јахорина“ на поклону у виду концерта за све Вишеграђане али и бројне посјетиоце. „Вјерујем да је ово почетак добре сарадње између Олимпијског центра, Андрићграда и Вишеграда, а изразио бих захвалност предсједнику Републике Српске Милораду Додику који нас повезује на овакав начин“, рекао је Ђуревић. Он је истакао да је Вишеград у протеклој години посјетило око 400.000 туриста и да ова општина постаје значајна туристичка дестинација. Директор Олимпијског центра „Јахорина“ Дејан Љевнајић на почетку обраћања упутио је поздраве идејном творцу Андрићграда Емиру Кустурици и истакао да ће он бити укључен у све планиране пројекте у вези овог туристичког комплекса. „Велико је задовољство што ћемо овдје у Андрићграду за православну Нову годину поклонити концерт „ОК бенда“ и Марије Шерифовић, која је наступала на Јахорини, нудећи загарантовано добар провод и квалитетну музику, а сви који дођу у Андрићград ће сигурно бити презадовољни“, навео је Љевнајић. Према његовим ријечима концерти Шерифовићеве, која је каже тренутно највећа музичка звијезда, представљају прави спектакл. Када је ријеч о плановима Олимпијског центра „Јахорина“ у вези развоја Андрићграда, он тврди да су амбициозни и да ће настојати да ураде нешто најбоље не само у региону, већ и у свијету. „Када смо анализирали Андрићград и локацију Вишеграда, одлучили смо да то буде везивни фактор између Златибора и Јахорине, али истовремено развијамо и ски-центар Игришта код Власенице. Сазнали смо да се још од времена старе Југославије у овом крају најмање улагало, што се с једне стране испоставило добро јер је природа остала нетакнута, а то је велика предност коју можемо понудити читавом свијету“, истакао је Љевнајић. Он каже да кроз пројекат „Чаробни прстен“ желе да Андрићград и Дрина спајају Републику Српску. „Фокусирали смо се на садржаје који ће бити у Андрићграду, укључујући адреналинске садржаје, аква-паркове, Вишу туристичку школу, хотеле са пет звјездица, нове инвеститоре, те да квалитет услуге буде на првом мјесту“, казао је Љевнајић. „ У плану је изградња марине на ријеци Дрини, а инвестирали би и у један брод за панорамску вожњу којим би била омогућена пловидба до Бајине Баште, гдје планирамо гондолу која би ишла до Митровца на Тари, гдје се пружа један од најљепших погледа на свијету. Са те локације планиран је долазак на Мећавник, а онда ускотрачном пругом до Вишеграда“, прецизирао је он. Пројекат „Чаробни прстен“ би на овај начин, сматра Љевнајић, на најбољи начин презентовао природне љепоте овог краја, посебно истакавши мост Мехмед-паше Соколовића који привлачи највећу пажњу туриста. „Заједно са Златибором, Игриштима и Јахорином ово може бити озбиљна понуда у циљу долазака туриста из цијелог свијета“, нагласио је он. Говорећи о Јахорини, Љевнајић је навео да је тренутно температура ваздуха висока због чега нису имали услове да производе снијег, те појаснио да систем за вјештачко осњежавање ради на температури од -3 степена и нижој. Предсједник Надзорног одбора Олимпијског центра „Јахорина“ Недељко Елек рекао је новинарима да су планови за Андрићград велики. Истакао је да је важно све људе са олимпијске љепотице усмјерити ка Андрићграду, на дан или два, када не скијају, јер сматра да овај туристички комплекс има шта да понуди. Концерт у Андрићграду ће у петак, 13. јануара почети у 20.00 часова наступом “ОК бенда”, након којег ће наступити Марија Шерифовић. Б.Марковић

У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је организовано свечано уручење “Велике награде Иво Андрић” овогодишњим лауреатима – Мирославу Максимовићу и Јевгенију Водолазкину. Ову одлуку донио је жири у саставу Слађана Илић, Мило Ломпар и Желидраг Никчевић. Максимовићу је додијељена награда за животно дјело, а он је овом приликом истакао да би сваком писцу импоновало да добије награду која носи Андрићево име. „Негдје око шездесете године када је објављивана едиција српска књижевност у сто књига, на састанку уређивачког одбора у Новом Саду, Борислав Михајловић је на дискусију око тога како ће Андрић бити заступљен у тој едицији објаснио тиме што је рекао да нисмо ми одабрали Иву Андрића да буде наш, него је он одабрао нас“, подсјетио је Максимовић. Према његовој претпоставци, он сматра да је Андрић на неки свој заобилазни начин упутио поруку и преко ове награде да сачувамо оно што је вриједно и добро. „ У данашњем модерном свијету поезија не постоји у друштвеном окружењу у односу на некадашња времена и не само поезија већ је и низ духовних човјекових активности отишао у неки празан простор“, поручио је Максимовић, додајући да садашње вријеме плански подводи људе од поезије која показује ко смо и шта смо, чувајући човјека у нама. Руском писцу Јевгенију Водолазкину уручена је награда за најбољу књигу, за роман „Бризбејн.“ „Ова награда за мене има велику вриједност јер је Иво Андрић велики писац и веома ми је пријатно да поред моста у Вишеграду, који је јунак његовог романа, добијем ово признање“, навео је Водолазкин. Он каже да је информисан о претходним добитницима награде, те сматра да су то све одлични писци и да му је због тога част још већа. Овом приликом изасланик предсједника Републике Српске Перо Симић уручио је Водолазкину Орден части са златним зрацима. „Ово је осми пут да додјељујемо награду и надам се да ће и у будућем периоду бити још оваквих свечаности и да ћемо успјевати у овом лудом, материјалистичком свијету да обиљежавамо књижевнике који ће моћи својим мислима и трагањем за смислом да нам помогну да и ми трагамо за истим вриједностима“, поручио је директор Андрићевомг института Емир Кустурица. У оквиру ове свечаности наступили су ученици Основне музичке школе „Корнелије Станковић“ из Бијељине Ђорђе Перић и Марко Ристић. Перић, који је добитник многобројних награда на међународним такмичењима, рекао је да за њега учешће на оваквим догађајима представља изузетну част и прилику да покаже своје умјеће на хармоници. Осим лауреата, свечаности су присуствовали руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института Милош Ковачевић, руководилац Одјељења за османистику Срђан Катић, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, те бројни представници друштвеног, културног и политичког живота. Велика награда Иво Андрић” додјељује се од 2015. године, када су награђени Матија Бећковић и Владимир Кецмановић, а након њих лауреати су између осталих били Душан Ковачевић, Рајко Петров Ного, Захар Прилепин, Ју Хуа и Петер Хандке. Б.Марковић

Церемонија додјеле „Велике награде Иво Андрић“ овогодишњим лауреатима, Мирославу Максимовићу и Јевгенију Водолазкину биће одржана у понедјељак, 9. јануара у Андрићевом институту у Андрићграду. Максимовић је добитник награде за животно дјело, а признање за најбољи роман добио је руски писац Водолазкин за остварење “Бризбејн”. Велика награда Иво Андрић” додјељује се од 2015. године, када су награђени Матија Бећковић и Владимир Кецмановић, а након њих лауреати су између осталих били Душан Ковачевић, Рајко Петров Ного, Захар Прилепин, Ју Хуа и Петер Хандке. Церемонија уручења награда биће уприличена у 17.00 часова у Андрићевом институту. Б.М.