КУЛТУРА

Захваљујући великодушној донацији библиотеке Андрићевог института Основна школа „Вук Караџић“ у Вишеграду богатија је за велики број наслова на енглеском језику. Из школе наводе да сада имају Читалачки кутак на енглеском језику који садржи занимљиве сликовнице, романе за дјецу, енциклопедије, ријечнике и водиче, те додају да ће читањем књига на енглеском језику ученици унаприједити своје  језичке вјештине.

Одржавањем  пјесничке вечери, под називом „Пјесма на дар“,   у Културном  центру „Иво Андрић“   Друштво љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда  обиљежило 17 година  свог постојања.          Предсједник Друштва  Стојка Мијатовић је  нагласила да ово  Друштво има за циљ  промовисање младих пјесника и подршку  њиховом раду, истичући да је  ово  прилика да  они јавно изговоре своје стихове и наступе пред публиком .        “ У посљедње вријеме  успјели смо остварити сарадњу са  СПКД “Просвјета” , те  на тај начин добили одређена  финасијска  средства  која ће бити   усмјерена  на гостовања у другим градовима Републике Српске у циљу размјене  пјесника у оквиру културних дешавања”, појаснила је Мијатовићева.        Чланица друштва „Мост“  је и Данијела Жужа којој, како каже    писање   поезије  причињава задовољство  а рад у  Клубу   даје  прилику да  своје  дјело представи  пред  широм јавношћу.    Пјесничко вече била је  прилика да и млађи чланови  представе своје стваралаштво и таленат. Међу најмлађим члановима био је Алекса Јасика  и наводи да има велику подршку већ афирмисаних вишегардских пјесника од којих  може доста тога да научи.        У оквиру свог постојања и рада, Друштво “Мост” је објавило два Зборника  пјесма “Пјевање са Дрине” И “Андрићеви  јубилеји”.          Пјесничкој  вечери “Пјесма на дар” у холу Дома културе  претходила је изложба  књига завичајних писаца. М.Андрић

Друштво љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда поводом 17 година рада и постојања организује сутра пјесничко вече. Како је најављено, у 17.30 часова биће отворена изложба књига завичајних писаца, а затим ће од 18.000 сати пјесници, чланови друштва „Мост“ говорити своје стихове. Гост вечери је Милад Обреновић. Пјесничко вече биће одржано у малој сали Културног центра „Иво Андрић“ у Вишеграду.

У Андрићграду је вечерас одржана промоција књиге „Лаодикија“ јеромонаха Серафима Глигића из манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци. Јеромонах Серафим рекао је да је ријеч о роману упозорења, који нам говори гдје можемо стићи ако се удаљимо сами од себе и вјере, али и да можемо опстајати и продужити сопствени и живот овог свијета уколико живимо у складу с Богом и природом. Роман садржи мноштво порука које, између осталог, говоре о томе како живјети и снаћи се у овоземаљском свијету, те како ући у царство небеско. „Жеља ми је да овим романом помогнем људима који лутају, који траже смисао свог живота, да покушају да га нађу тамо гдје је најважније и најпотребније, а то је у Христу Господу и његовој цркви“, навео је Глигић. Када је ријеч о наслову књиге, аутор објашњава да долази од назива једне историјске цркве, која се налазила на територији данашње Турске, односно Мале Азије, која на тајанствен начин објашњава цркву последњих времена. „То нам говори да треба да се тргнемо и живимо како доликује, како би промијенили историјски ток и пружили новим генерацијама могућност да упознају Бога као највећу вриједност која се нуди у данашњем свијету“, поручио је јеромонах Серафим. Мастер историје умјетности Марија Лакић истакла је да је књига „Лаодикија“ веома поучна и изузетно значајна за све људе, без обзира на то да ли су религиозни или не. „Ово књижевно дјело на поједностављен начин може да приближи људима вјеру, предања, те да их ближе упозна са црквом и начином живљења како би добили спасење“, рекла је Лакићева. Она истиче да књига представља упозорење али и инструкције које нам казују како да превазиђемо тешке тренутке садашњег времена. Роман „Лаодикија“ објавила је Издавачка кућа „Дабар“ из Добруна код Вишеграда. Б.Марковић

Филм „Република Српска: Борба за слободу“, редитеља Бориса Малагурског, синоћ је премијерно приказан у препуној сали биоскопа „Доли Бел“ у Андрићграду. Малагурски је изразио задовољство због великог интересовања вишеградске публике за ово филмско остварење. „У овом граду смо снимали можда један од најлепших делова филма, где се говори о ћуприји на Дрини, а посебно ми је драго што ће пројекција бити настављена 26. јануара од 18.00 часова“, рекао је он. Малагурски је навео да се филм бави историјом српског народа западно од Дрине, од Кулина бана па до 1990-их година. „Можда се не бави само темом Републике Српске колико се бави даљом историјом, у жељи да све оне које мисле да су Срби на овим просторима пали с Марса упути мало боље и дубље у богату, вишевековну историју српског народа на овом простору“, истакао је редитељ. Он каже да ово није филм који је усмјерен против некога већ покушава да представи оно најљепше што српски народ има, не покушавајући да сакрије мрље које сваки народ посједује. „Ми нисмо желели да улазимо у неке од најбруталнијих аспеката историје на овим просторима јер би о томе, нажалост, могло да се сними 50 филмова, који не би довољно покрили сва страшна дешавања“, рекао је Малагурски. Према његовим ријечима, идеја филма је била дијалог и међусобно разумијевање народа. У овом филмском остварењу, редитељ је акценат ставио на слободу, поручивши да је српски народ много тога дао да би живио слободно. „Ми никога не мрзимо али на себе не дамо“, закључио је Малагурски. Након премијере овог дугометражног документарног филма, редитељ је дискутовао са посјетиоцима који су изнијели мишљења о тематици која прати филмско остварење. Б.М

Набавком 67 нових наслова крунисан је успјешан рад Народне библиотеке “Иво Андрић” у Вишеграду у протеклој 2022. години. Избор набављених наслова базиран је на актуелној белетристици, уз нешто дјечије и стручне литературе. Директор библиотеке Бојан Пецикоза рекао је да је последња транша за набавку књига у износу од 1.000 КМ одобрена путем ребаланса буџета општине за шта су запослени у овој установи веома захвални. „У току прошле године, уз помоћ општине Вишеград, набавили смо 253 популарна наслова белетристике, а организовали смо и посјету Сајму књига у Београду. Истакао бих да је 508 наслова поклоњено библиотеци, као и 19 наслова на бази обавезног примјерка, нагласио је Пецикоза. Када су у питању планови за ову годину, он каже да је идеја да се настави са организовањем традиционалних креативних радионица за дјецу, бројних промоција књига, као и наставак сарадње са Основном школом „Вук Караџић“ , у жељи да се основци подстакну да читају и да теже ка интерактивном дружењу. Б.Марковић

У такмичарском дијелу програма Међународног филмског и музичког фестивал Кустендорф, који ће под слоганом “Уметност изнад свега” бити одржан на Мећавнику од 25. до 29. јануара, биће представљено 14 филмова аутора из Србије и још десет земаља, саопштили су данас организатори. За 16. Кустендорф била су пријављена 374 филма, а у такмичарском дијелу за златно, сребрно и бронзано јаје такмичиће се аутори из Мађарске, Србије, Русије, Узбекистана, Израела, Грчке, Чешке, Ирана, Словачке, Монголије и Швајцарске. У такмичарском дијелу ће се наћи филмови “Више од живота” Александре Лазаровски, “Кротки” Јована Димоског и “Фитнес Џим” Огњена Исаиловића из Србије. Међу изабраним филмовима су “Африкат” Ане Ђимеси из Мађарске, “Електробуги”, Валерије Кузњецове из Русије, “Касета” Тимура Муродова из Узбекистана, “Мајчина земља” чији је аутор Хила Елена Ројзенман из Израела, те “На Ксерксовом трону” Еви Калојирополу из Грчке. У борби за најбољи филм “Кустендорфа” су и “Обреди” Дамјана Вондрашека из Чешке, “Писмо свињи” Тала Кантора из Израела, “Повјетарац” Хамидрезе Госеми из Ирана, “Путници, пажња” Марека Моучка из Словачке, “Снијег у септембру” Дулма Пурев Очира из Монголије и “Талпони” Вање Виктор Кабир Тоњоле из Швајцарске. Гости фестивала биће редитељи филмова у програмској цјелини “Савремене тенденције” Сузана Никјарели, Паоло Вирци, Грегорио Грацизо и Чије Хајакава, а награда фестивала “Дрво живота” биће додијељена Душану Ковачевићу. У оквиру програмске цјелине “Ретроспектива великана” биће приказан филм “Балкански шпијун” Душана Ковачевића, као и филм Чарлија Чаплина “Парижанка” који ове године обиљежава 100 година од премијере. Кустендорф, чији је оснивач прослављени српски режисер Емир Кустурица, традиционално ће у пет фестивалских дана угостити значајне ауторе, глумце и музичаре, те бројне младе филмске ауторе и студенте филмских школа из цијелог свијета. Ово је један од ријетких фестивала у свијету на којем је на сваком кораку видљива размјена енергије младих и искусних умјетника. Досадашњи гости Кустендорфа били су Паоло Сорентино, Мет Дилон, Лав Дијаз, Никита Михалков, Џони Деп, Жак Одиар, Џим Џармуш, Одри Тату, Гаел Гарсија Бернал, Моника Белучи, Алексеј Балабанов, Андреј Кончаловски, Матео Гароне, Рубен Естлунд. Због изузетне атмосфере фестивал се, према мишљењу једног од најчитанијих филмских портала у Америци – “Мувимејкера”, три пута нашао међу најбољим свјетским фестивалима које бирају реномирани филмски радници – сценаристи, редитељи, продуценти, критичари. РТРС