КУЛТУРА

У Културном центру „Иво Андрић“ у Вишеграду вечерас је одржана промоција збирке пјесама „Горски цвијет“ аутора Зорана Зорановића из Рогатице. Ријеч је о првој објављеној књизи овог рогатичког пјесника која обилује љубавном, социјалном, дјечијом и родољубивом поезијом. Како пјесник сам каже, писањем је почео да се бави тек у 65. години живота, а прву пјесму је написао 2018. године и посветио је својој првој неузвраћеној љубави, и тако је све почело. „До сада имам написаних близу 500 пјесама, а у припреми је још једна збирка у којој ће се наћи само родољубива поезија“ рекао је Зорановић. Представљајући књигу „Горски цвијет“, рецензент Раде Вучићевић је истакао да је ова књига више везана за лексику и фонемику, односно топографију овога краја, јер језик којим се говори у предјелу источне Босне је скоро па заборављен, и за неких десетак година биће потребан ријечник како би се размјело ово што је Зорановић написао. „Управо то је прва и основна вриједност ове књиге. Невјероватно са колико је знања и умијећа Зоран испјевао ове пјесме, на исти начин као што су то радиле наше баке“ истакао је Вучићевић. Рогатичком пјеснику подршку својим учешћем на овој књижевној вечери је пружио и његов суграђанин Милад Обреновић који је рекао да помало сноси кривицу што је Зорановић упловио у књижевне воде. „Прошле године године ја сам припемао антологију „Рогатичка плетеница“ у коју сам уврстио све пјеснике који пишу у последњих 100 година, а из Родатице су, и међу њих сам уврстио и три Зоранове пјесме“ додао је Обрадовић. Своје стихове на вечерашњој промоцији говорила је пјесникиња Рада Новаковић, док су стихове Зорана Зорановића рецитовали чланови Друштва љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда. Промоцију књиге „Горски цвијет“ организовали су СПКД „Просвјета“ Вишеград, Културни центар и Народна библиотека „Иво Андрић“ те Друштво љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда. М.Кусмук

Италијански писац Сандро Веронези добитник је “Велике награде Иво Андрић” за животно дјело за 2022. годину, коју је додијелио Андрићев институт из Вишеграда. Жири, коју су чинили предсједник Слађана Илић и чланови Желидраг Никчевић и Мило Ломпар, саопштио је и одлуку да књижевна “Велика награда Иво Адрић” за 2022. годину буде додијељена и Енесу Халиловићу из Новог Пазара за збирку пјесама “Секвоја”. Илићева је прочитала одлуку жирија у којој је наведено да је Веронезију награда додијељена за његово цјелокупно прозно стваралаштво, поводом објављивања превода његовог романа “Колибри”, у издању Академске књиге из Новог Сада, у преводу Јасмине Андоновић. Сандро Веронези /64/ рођен је у Фиренци и један је од најзначајнијих писаца своје генерације у Италији. Аутор је више романа, прича, есеја и путописа. Добитник је неколико важних књижевних награда у земљи и иностранству, а романи “Тихи хаос” и “Колибри” награђени су најзначајнијом италијанском књижевном наградом “Стрега”. У образложењу одлуке жирија наведено је да су тематско-мотивске основе Веронезијевог дјела увијек веома сложени, каткад и патолошки породични, пријатељски и љубавни односи, жртвовање за ближњег и због ближњег, страх и бол као усуд и покретач високоосјетљивог бића, сама моћ, најчешће сурове судбине и њено прихватање испитивање зла – у другима, али и у себи, откривање његових домета кроз изузетно натуралистичке примјере. Халиловић /46/, који је и добитник награде “Кочићево перо”, један је од најзначајнијих домаћих стваралаца средње генерације, а аутор је, између осталог, романа “Ако дуго гледаш у понор”, “Људи без гробова”, те поема “Бангладеш” и “Манифест квантумизма”. СРНА/РТРС

Дан српске дипломатије обиљежава се сваке године 29. маја, у знак сјећања на овај датум 1839. године када је основана Књажевска канцеларија иностраних дјела, што се сматра почетком професионалне дипломатије у Србији. Један од најпознатијих српских дипломата који је иза себе у овој области оставио каријеру дугу 21 годину је српски нобеловац и књижевник Иво Андрић.  Овај велики писац, есејиста, лиричар, критичар, хроничар и нобеловац је двије деценије у  дипломатској служби  провео у важним тренуцима за Југославију био на кључним позицијама. У дипломатској служби Краљевине Југославије Андрић је био активан од 1920. до 1941. године. Службовао је у осам држава и десет градова: Ватикану, Букурешту, Трсту, Грацу, Марсеју, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. Андрић је имао веома успјешну дипломатску каријеру: најприје је био постављен за чиновника у посланству у Ватикану, а потом је радио као дипломата у конзулатима у Букурешту, Трсту и Грацу гдје је у јуну 1924. године одбранио докторску тезу „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине”. Током 1927. године Андрић је радио  у конзулатима у Марсеју и Паризу, а наредне године у посланству у Мадриду. Од 1930. до 1933. године био је секретар сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви. Остало је забиљежено да је Андрић имао развијен осјећај за достојанство народа и државе које је заступао и представљао, као и да је један документ увриједљивог садржаја на рачун српског народа са индигнацијом вратио генералном секретару Друштва народа, Ерику Драмонду. Андрић је 10. априла 1939. године ступио на дужност  опуномоћеног министра и изванредног посланика Краљевине Југославије у Берлину. Након десетак дана службе  имао је обавезу састати се са Хитлером. О овом догађају Андрић је записао: „Још од раног јутра припремао сам се за овај изузетан доживљај. Остани присебан, покушавао сам сам себе да смирим, али када сам се у пратњи шефа протокола нашао пред Хитлером, почео сам да губим присебност и готово панично зажелео да се овај строго протоколарни чин што пре заврши. Запазио сам да је Хитлер био можда нешто нижи од мене… Да сте ме тада запитали какве има очи, не бих могао са сигурношћу да вам кажем: откривао сам у њима неку хладну радозналост, хладан сјај човека који више верује у своје идеје и предрасуде него у самог себе“. Ово службовање од готово пуне двије године представља најделикатнији период његове дипломатске каријере. Сам је за те године рекао да су му биле најмучније у животу. Дан после бомбардовања Београда, 7. априла, Андрић је напустио Берлин и допутовао у Београд. Тиме се и завршила његова дипломатска мисија и, како се убрзо показало, његова дипломатска каријера. Други свјетски рат је провео у Београду у изолацији, у којој је написао романе ,,Травничка хроника” и ,,На Дрини ћуприја”. Поводом Дана српске дипломатије, министар спољних послова Србије Ивица Дачић данас је у присуству званичника положио вијенац на Андрићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Радио Вишеград/М.Кусмук

Нобеловац Иво Андрић преминуо је 13. марта 1975. године у Београду, гдје је и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу. Од тада па до данас у граду у којем је књижевник провео своје дјетињство на обалама Дрине и Рзава и уз стару ћуприју, сваке године окупљају се књижевници, пјесници, академици, библиотекари из региона, како би заједно са вишеграђанима одали почаст нобеловцу у оквиру манифестације „Вишеградска стаза“. Прва културна манифестација Андрићу у част одржана је од 9. до 11. октобра 1976. године и носила је назив „Вријеме и мостови“. Већ од 1977. године одржава се под називом „Вишегрaдска стаза“ и то име носи до данас. Од тада ова манифестација одржава се под покровитељством општине Вишеград и културних установа које учествују у њеној организацији. Прва „Вишеградска стаза“ одржана је од 23. до 25. јуна 1977. године и пратила су је бројна културна дешавања као што су изложбе, књижевне вечери и позоришне представе, а оно што ју је обиљежило о чему свједоче и фотографије јесте читање одломака из Андрићевих дијела на сплаву испод моста Мехмед паше Соколовића. Фотографије и записи који свједоче о свим „Вишеградским стазама“ данас се налазе у Народној библиотеци „Иво Андрић“ у Вишеграду, која је овај назив и добила управо на првој манифестацији која је одржана у Вишеграду. Током протеклих 46 година, вишеградском стазом прошла су имена као што су Душан Ковачевић, Матија Бећковић, Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Милић од Мачве, Тихомир Станић,Рајко Кузмановић, Радован Поповић, Ћамил Сијарић те многи други. Занимљиво је поменути да је у току одржавања манифестације 1978. године одржан сусрет представника, ученика и наставника основних школа из Југославије које носе име Иве Андрића. У архивама вишеградске библиотеке стоји између осталог да је на „Вишеградској стази“ 1983. године одржана изложба умјетничких фотографија познатог фотографа Мехмеда Акшамије, а коју је отворио режисер Емир Кустурица. Фото: Народна библиотека „Иво Андрић“ Вишеград Кустурица ће касније, нобеловцу у част на Видовдан 2011. године уз звуке опере Кармина Бурана у извођењу Београдске филхармоније, поставити камен темељац града симболичног назива Андрићград. На „Вишеградској стази“ 1985. године поред старе ћуприје на Дрини Иви Андрићу је познати путописац и пишчев пријатељ Зуко Џумхур открио споменик и том приликом рекао: „Веома, веома сам почашћен вашим љубазним позивом да отворим овај спомен великом човјеку, писцу и нашем славном земљаку.Није ово ни прилика, ни мјесто, нити сам ја позван да говорим о дјелу великог умјетника. О њему ће се још дуго и дуго писати и расправљати. Нисам никад у животу срео човјека који је умио тако пажљиво да слуша саговорника. Говорио ми је: никада се не зна из чијих ћеш уста чути ону праву ријеч, ону ријеч коју си узалуд тражио данима, мјесецима, годинама“. Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност, а сва средства од награде завјештао је за унапређење библиотекарства у Босни и Херцеговини. У писму које је 17. маја 1962. године упутио савјету за културу БиХ он је написао: „Моја је жеља да се ова средства употријебе за унапређење народних библиотека на подручју Босне и Херцеговине“. У знак захвалности током „Вишеградске стазе“ традиционално се одржавају Сурети библиотекара на којима се одржи додјела награда и признања за најбољу библиотеку и библиотекаре током претходне године.  „Вишеградска стаза“ једну нову димензију добија 2017. године када је по први пут неколико културних догађаја одржано у једином граду на свијету који је име добио по чувеном књижевнику-Андрићграду. Те године на Андрићеву стазу крочила су имена попут Матије Бећковића, Душана Ковачевића, Емира Кустурице, Захара Прилепина, Владимира Кецмановића. И ове године, у Вишеграду ће стазом славног нобеловца и ћупријом на Дрини прошетати значајна имена културног и јавног живота. Организатори традиционално припремају богат културни програм који ће обиљежити свечана академија, пјесничке вечери, изложбе слика и позоришне представе, а све са циљем да „Вишеградска стаза“ остане вјечна као што jе и Андрићево дјело. „И на свим друмовима и путевима којима сам доцније у ћивоту прошао, живео сам само од те убоге среће, од своје вишеградске мисли, о богатству и лепоти створеног света, јер, испод свих друмова земље стално је текла за мене видљива и осетно оштра вишеградска стаза, од дана кад сам је напустио, па до данас. У ствари по њој сам одмеравао свој корак и подешавао ход. Целог века ме није напуштала…“ Иво Андрић. М.Кусмук

Културна манифестација Вишеградска стаза 46. по реду, биће одржана 9. и 10. јуна, саопштено је на данашњем састанку Организационог одбора. Скоро пола вијека Вишеград организује ову манифестацију посвећену успомени на живот и дјело нашег јединог нобеловца Иве Андрића. Упркос свим изазовима, oдбор Вишеградске стазе припремио је пригодне културне садржаје и ове године, каже професор и члан Организационог одбора Дивна Васић. Према ријечима члана Организационог одбора Јоване Боровчанин-Ђуревић манифестација ће трајати два дана. „Стаза почиње полагањем цвијећа на Андрићеве споменике, а ученици Средњошколског центра који носи пишчево име су припремили пригодан програм, затим слиједи традиционални сусрет библиотекара“, каже Боровчанин-Ђуревић, те додаје да ће Стаза званично бити отвоена свечаном академијом на којој ће говорити истакнути књижевници, просвјетни радници, а бесједу о Андрићу говориће професор др Предраг Петровић. Вишеградска стаза први пут је одржана 1976. године, а организује се сваке године у јуну мјесецу. Т.Ж

У Андрићевом институту у Андрићграду одржан је научни скуп под називом „Отац у српском језику, књижевности и култури“ у организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института, а учешће је узело 20 стручњака. Руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института професор Милош Ковачевић каже да је ово први велики скуп организован о овој теми, те додао да на скупу учествују најбољи представници различитих факултета у Републици Српској и Србији. „Отац и мајка су стуб друштва, када кажете отаџбина или мајка Србија ви повезујете те појмове са свим аспектима живота једног народа на датом простору“, додао је Ковачевић. Ђорђе Ђурђевић истраживач сарадник на Филолошко-умјетничком факултету у Крагујевцу каже да је једна од тема појам оца кроз Библију и религију. „Молитва Оченаш је једна од централних хришћанских  молитви коју најчешће доживљавамо у религиозном дискурсу, међутим показало се да она одражава значајне пјесничке елементе. Важно је напоменути да постоје двије верзије ове молитве, прва по Јеванђељу од Луке, која је доста дужа и друга по Јеванђељу по Матеју за коју се сматра да је проширивана различитим стилским фигурама како би се открило да се унутар сваке молитве налази пјесма“, прецизира Ђурђевић. Представници Андрићевог института рекли су да се надају да ће организовањем случних скупова утицати на књижевност, језик и историју српског, али и осталих народа чији су представници били или ће бити дио научних скупова, или барем гости Андрићевог института. Т.Жужа

Културна манифестација „Вишеградска стаза“ посвећена имену и дјелу нобеловца Иве Андрића биће одржана ове године 9. и 10. јуна, саопштено је из организационог одбора. Стаза ће традиционално почети полагањем цвијећа на пишчеве споменике код моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду, а затим ће услиједити и Сусрети библиотекара Републике Српске на којима ће бити уручене повеље „Ђорђе Пејановић“ за најбољег библиотекара и најбољу библиотеку. Такође, првог дана ове манифестације у 18 часова у Спомен учионици Иве Андрића биће одржана промоција приповјетке „Сликописање“ из књиге „Све за лепоту“ аутора Игора Маројевића, добитника Андрићеве награде. Званично, свечано отварање „Вишеградске стазе“ биће у 19 часова за када је заказана свечана академија на којој ће бесједу о Андрићу говорити професор др Предраг Петровић. На академији ће поздравну ријеч имати начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, а обратиће се и представници министарстава културе Републике Српске и Србије. У умјетничком дијелу програма наступиће глумица Весна Станковић, музички бенд „Оне три“ и ученице Мирна Карабатак и Божана Мирковић. Другог дана стазе, у суботу 10. јуна у 17 часова биће одржано пјесничко вече у организацији Друштва љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда у Андрићевој спомен учионици. У 18 сати у Градској галерији програмом је предвиђена изложба под називом „Милица Бабић Андрић-Живот и дјело“. Позоришна представа биће одиграна у 20 часова у великој сали Културног центра. Овогодишња „Вишеградска стаза“ одржава се под покровитељством општине Вишеград, Министарства просвјете и културе РС, предузећа „ХЕ на Дрини“, СПКД „Просвјета“, Културног центра „Иво Андрић“ и Андрићграда. М.Кусмук

У Андрићграду је данас одржан Сабор српске изворне пјесме и ревија гусала, који је окупио око 200 учесника из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Гусларско друштво „Вожд Карађорђе“ организатор је ове смотре која представља поштовање српске традиције, каже предсједник друштва Радомир Андрић истакавши да је то веома важно за млађе нараштаје. „Радећи са дјецом учинићемо да кроз изворно пјевање и гусле спознају сопствену културу и тако учинити да се настави његовање старих српских обичаја“, каже он. Вођа изворне пјевачке групе „Огњиште“ из Фоче Ристо Вуковић каже да се њихова општина може похвалити интересовањем младих за древни српски инструмент па ће у Културно умјетничком друштву основати нову групу. „Заинтересовани су млади, ми већ имамо пет шест младића које укључујемо у рад. Они су наша снага, радост али и замјена“, истиче Вуковић. Његове ријечи потврђује најмлађи учесник манифестације Фочак Милош Дракул који има јасну визију али и амбиције када је ријеч о гуслама. „Волим гусле и наставићу да учим, те планирам у августу да идем на такмичење у Невесиње и надам се једном од прва три мјеста“, каже млади гуслар. И у Културно умјетничком друштву „Завичај“ Соколац у младима виде наду за очување традиције и планирају оснивање нових пјевачких група, каже предсједник друштва Драган Боровчанин. „Подржавамо овакве манифестације јер ту видимо могућност да заинтересујемо младе да се окрену изворном пјевању што они и чине па ћемо ускоро основати још двије пјевачке групе, мушку и женску“, рекао је Боровчанин. Прије званичног почетка манифестације учесници су продефиловали улицама Вишеграда. . O.Maрковић

Вишеградској публици вечерас се у Народној библиотеци „Иво Андрић“ романом “У себи заточени“ и изложбом икона представио београдски књижевник и иконописац Марко д. Марковић. Објашњавајући назив романа аутор каже да је имао два мотива, односно два степеника. „Први степеник је виши, духовни и представља стање човјека који се мало повукао од свијета у себе да би стварао и имао комуникацију са дародавцем свих талената- Богом, док други дио представља затварање у себе пред проблемом све до његовог рјешења“, каже Марковић. Према његовим ријечима иконопис је савршена умјетност кроз коју се директно обраћа светитељу и, како каже, не може дати одговор да ли је иконопис испред књижевности јер су то љубави које се проживају. „Вјерујем да умјетност може да промјени свијест човјека али и цијели свијет, јер и у ономе што нам се чини безизлазним, уколико постоји само један човјек посвећен врхунском добру у неком граду или окружењу та средина неће пропасти али је неопходно да се вратимо нашј традици, култури и поштовању, свему ономе што нас чини човјеком“, каже Марковић. Према ријечима библиотекарке Иване Мачар која је била и модератор ове књижевне вечери Марковићева штива потсјећају на руске класике. „Његове књиге можемо да посматрамо као својеврсне водиче или приручнике који нам помажу у самоспознаји и проналажењу духовног пута те откивању истина“, каже она нагласивши да ће се ова књига, уз топлу препоруку читаоцима, наћи на полицама вишеградске библиотеке. „У себи заточени“ је четврти роман Марка Д. Марковића и награђен је на Шестим књижевним дринским сусретима прошле године у Зворнику у конкуренцији десетак рукописа за најбољи необјављени роман. . О.Марковић