КУЛТУРА

У Градској галерији Вишеград вечерас је свечано отворена 29. по реду Међународна ликовна колонија која је окупила бројне сликаре и фотографе из земље, региона и свијета. Ову манифестацију је отворио начелник вишеградске општине Младен Ђуревић који је пожелио добродошлицу свим умјетницима и гостима, те се захвалио организаторима и свима онима који доприносе да култура живи у граду на Дрини. Ликовна колонија је започела изложбом академског сликара Владана Терзића из Ужица који је истакао да му је драго што је вечерас у Вишеграду, јер како каже, редован је гост на колонији од њеног оснивања. „Радови су рађени на папиру, то је техника која се знатно разликује од уља на платну, а неки од ових радова су стари преко двадесет година“, додао је Терзић. Академска сликарка Данијела Новаковић каже да јој је драго што ова манифестација опстаје дуги низ година и да је умјетницима то најлакши начин да објасне стварност око себе. „Овај пут нисам тражила инспирацију као што то обично радим, препустила сам се и сачекаћу да она пронађе мене“, рекла је Новаковић. Из Санкт Петербурга је стигла Олга Катина, академска сликарка која стицајем околности живи и ради у Црној Гори, а у Вишеграду је први пут. „Овај град ми је интересантан јер сам у Русији радила пројекат „Балкански мостови“, а Вишеград свакако краси Андрићев мост о којем са много читала“, рекла је Катина. Размјена искуства, склапање нових пријатељстава, успостављање сарадње, само су неки од бенефита колоније за саме умјетнике. Међународна ликовна колонија трајаће до 30. августа, а а организатор је Градска галерија, под покровитељством општине Вишеград, предузећа „ХЕ на Дрини“ и Хотела „Вишеград“. Т.Сикираш . . . .

Међународни дјечији фестивал фолклора “Лицидерско срце” и ове године одржан је у Вишеграду. У оквиру фестивалског дана учесници су продефиловали вишеградским улицама, а затим је у Андрићграду одржан концерт. За све учеснике фестивала организован је пријем у општини Вишеград, а одржана је и промоција монографије “Тајне Лицидерског срца”. Фестивал је свечано прогласио отвореним министар трговине и туризма Републике Српке денис Шулић који је том приликом рекао да ова манифестација има велики значај не само за Вишеград него и за цијелу Републику Српску чији су учесници њени најбољи амбасадори. „Већ 13 година овај фестивал се одржава у Вишеграду, што говори о томе да је овај град изутеан домаћин учесницима фестивала. овом приликом ћелио бих да се захвалић шефу Представништва РЕпублике Српске у Србији Млађану Цицовићу и начелнику општине Вишеград Младену Ђуревићу на сом доприносу који су дали у реализацији свега овога“ рекао је Шулић. Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађан Цицовић рекао је да овај фестивал заузима посебно мјесто у програму њиховог рада, који је уфункцији очувања идентитета, културе, традиције и обичаја. „Када то раде дјеца од осам до 16 година, то је гаранција да смо на правом путу, да градимо праве темеље, идентитетске и да ћемо сигурно на најљепши начин сачувати нашу културу и традицију и кад се она размјењује са свим учесницима, то је гаранција да ћемо на прави начин представити Републику Српску и показати да је то адреса у коју треба долазити и да ширимо љубав, а градимо мир, стабилност и будућност“, истакао је Цицовић. Члан организационог одбора фестивала Ивана Цветковић рекла је да је веома важно када први човјек града дочека учеснике и пожели им добродошлицу. „То је oсјећај срдачности, добродошлице, а тај осјећај је заиста такав када је у питању Вишеград. Фестивал се ове године одржава по 16. пут, а по 13. пут у Вишеграду, односно у Републици Српској и сваки пут је све веће задовољство сарађивати овде јер сви понесу најљепше утиске“, истакла је Цветковићева. Она је у име организатора уручила плакете „лицидерског срца“ начелнику општине Младену Ђуревићу, директору предузећа „ХЕ на Дрини“ Недељку Перишићу,шефу Представништва Републике Српске у Србији Млађану Цицовићу, министру Денису Шулићу и директорици Андрићграда Драгани Неђић за допринос у организацији овог фестивала. У име домаћина све присутне поздравио је начелник вишеградске општине Младен Ђуревић који је истакао да је овај догађај важан не само за Вишеград него и за Републику Српску. „Ове године имамо велики број гостију и прилика је да се захвалим Влади Републике Српске, Министарству трговине и туризма, као и Представништву Републике Српске у Србији  на великој помоћи да би овај фестивал опстао, а свакако захвалност и Андрићграду. Ово је фестивал који ће опстатаи и сигурно из године у годину бити све бољи и масовнији“ поручио је Ђуревић. У оквиру фестивала одржана је промоција монографије “Тајне лицидерског срца” чији је аутор Данијела Василијевић рекла  да је ово друга монографија. “Прва монографија носи назив” Ера са онога свијета” и посвећена је Удружењу “Ера” из Ужица које је и оснивач овог фестивала. Монографија “Тајне лицидерског срца” издата је крајем прошле године и већ је промовисана у Београду, ово је друга промоција у Вишеграду и слиједи још једна у Ужицу, јер су ова три града стубови носиоци ове велике манифестације” казала је Василијевић. Она је истакла да је ову монографију писала из угла организатора, суорганизатора, медија, волонтера и свих оних који су укључени у организацију фестивала. Фестивал „Лицидерско срце“ ове године доржава се по 16. пут у Ужицу, Златибору и Вишеграду, а учешћесу узела културно умјетничка друштва из 12 земаља свијета. Организатор фестивала је Удружење грађана „Ера“ из Ужица.   М.Кусмук

У Градској галерији у Вишеграду, у петак 23. августа у 20:00 часова свечано ће бити отворена 29. по реду Међународна ликовна колонија на којој се према најави организатора очекује око 20 умјетника. „Ове године умјетници нам долазе из Србије, Црне Горе, Русије, Канаде, Мађарске, БиХ, а инспирацију за своја умјетничка дјела потражиће на вишеградској ћуприји, у Андрићграду, кањону Дрине и Вишеградској бањи“ каже Маја Шиниковић из Градске галерије. Према њеним ријечима у овогодишња колонија почеће отварањем изложбе академског сликара Владана Терзића из Ужица који је редовни учесник колоније од њеног оснивања. „По завршетку Ликовне колоније сви учесници ће своја дјела оставити у трајно власништво Градској галерији чиме ће знатно бити обогаћен њен фундус“ додала је Шиниковић. Међународна ликовна колонија трајаће до 30. августа, а организатор је Градска Галерија под покровитељством општине Вишеград, предузећа „Хе на Дрини“ и Хотела „Вишеград“. Радио Вишеград

Уз гитару и тамбурицу у малој сали вишеградског Културног центра „Иво Андрић“ своје стихове представио је суботички кантаутор Александар Токовић, а у програму насловљеном „Вишеграду с љубављу“ учествовали су и пјесници из града на обалама Дрине и Рзава. Не скривајући задовољство што је, након три године, поново у Вишеграду, родном граду његовог оца, Александар Токовић каже да је вече било чаробно. „Сјајни људи, лепе риме у времену убрзаних технологија су лек за све нас који имамо сензоре за уметност ове врсте“, казао је он. Интерпретацију Токовићевих пјесама тамбуром је употпунила Јасна Васић. „Ми већ годинама заједно наступамо и свако поетско вече испуњено је топлином и позитивном енергијом“рекла је Васићева. Музичко поетско вече водила је предсједник вишеградске подружнице СПКД „Просвјета“ и Клуба љубитеља писане ријечи „Мост“ Стојка Мијатовић, која је истакла значај Токовићевих стихова. „Његови стихови су њежни, пјесме пуне романтике, љубави и свега што чини живот;патња, саосјећање, самилост. Све то је записано у његовим нотним свескама и подијељено са публиком“, рекла је она. Организатори овог догађаја су СПКД“Просвјета“, КЦ „Иво Андрић“ и Клуб љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда. О.Марковић

У Народној библиотеци „Иво Андрић“ у Вишеграду у току је  љетња креативна радионица за дјецу узраста од шест до 15 година, а за коју и овог љета влада велика заинтересованост. Према ријечима библиотекара Миљане Пецикоза за радионицу се на самом почетку  пријавило преко 30 малишана и тај број стално расте. „Драго нам је да дјеца желе на овај начин да бар дио свог љетњег распуста проведу са нама и кроз игру науче нешто ново. До сада су показали велику заинетерсованост за све садржаје које им нудимо, а ми се трудимо да њихове потенцијале искористимо на прави начин“ истакла је Пецикоза. Она је додала да током радионице дјеца се углавном баве цртањем, сликањем, писањем,рецитовањем, учењем енглеског језика као и музичким садржајима. „Учешће на радионици се не плаћа. Библиотека има сав потребан прибор за рад, а малишани се за учешће могу увијек  пријавити у просторијама наше установе“ рекла је Пецикоза. Радионица  ће трајати до половине  августа, а одржава се сваког уторка и четвртка у малој сали Културног центра у Вишеграду од 11:00 сати. М.Кусмук  

У организацији Одјељења друштвених наука у Андрићевом иституту у Андрићграду одржава се научни скуп под називом “Завјетни народи у свјетској историји, Срби на пријелому епоха”. Скуп је окупио еминентне професоре из Српске и Србије који ће говорити о томе шта српски народ чини завјетним, шта је његов завјетни идентитет и која је његова улога у свјетској историји. Срби су свакако по свом поимању завјетан народ, и сваки народ који за себе мисли да је завјетан то и јесте. Оно што је главно питање јесте у чему је наш позив и каква је наша судбина. Нешто од тога ћемо да чујемо на овом научном скупу – рекао је Слободан Антонић, руководилац Одјељења за друштвене науке Андрићевог института. „Одговор смештам у један троугао , где се у једном углу налази заветни народ , пре свега Срби, други угао чини светска историја а врх тог троугла јесте Божији план, јер у том троуглу и функционише идеја заветног народа као једна врста динамике између Божијег плана, светске историје и заветног народа“; говори Антонић. Зашто се Срби могу посматрати као заветни народ? -Дакле, у минималном смислу те речи, то је народ код којег у извесној мери постоји заветна свест. Ако Србе упоредимо са неки другим народима , пре свега европским , ми видимо да код Срба постоји нешто што се назива заветна свест, а то се састоји из тога што у јендом делу интелигенције о томе се разговара, штампају се књиге а на широкој публици постоји један израз Косовки Завет који се широко употребљава, чак и уполитици. Остаје питање колико је то изражено , ми то можемо кроз социолошка истраживања да испитамо и да процијенимо да ли испитаници знају садржај Косовског завета . Постоје неки индикатори који показују да су Срби у одређеном смислу заветни народ и вољели би да поступају као заветници“, наводи Антонић. Али зашто то постоји код нас а не код других народа? Срби имају тренутак колективне трауме од Косовске битке , послије које је услиједила вишевјековна траума . Осим Косовског завета који је настао одмах после косовске битке,препознајемо неке елементе који су тај завет одржавали. А када говоримо о Србима , није само црква заједница спасења , него и сам заветни народ уједињен у добру може бити заједница спасења“; појаснио је професор Антонић. На тему о завјетним народима у свјетској историји – говорили су и унверзитетски професори; Богољуб Шијаковић, Дарко Ђого, Слободан Рељић, Александар Петровић, Немања Ђукић, Ивица Тодоровић, Боривоје Милошевић, Владимир Димитријевић, Душан Достанић, Владимир Коларић, Олег Солдат. На крају предавања , учесницима научног скупа ће се обратити и директор Андрићевог института Емир Кустурица. М.Андрић

У оквиру Видовданских свечаности, у Галерији „Петар Лубарда“ данас је  отворена изложба академског сликара Славка Крунића која носи назив „Двојност портрета“. Крунићеви ликови увијек су на дистанци од постојећег, као да нам саопштавају да ко не види театар стварности, не види ни стварност. Умјетникови портрети су својеврсне надреалистичке карикатуре у сатиричној намјери, каже ликовни критичар Јованка Станојевић.   Славко Крунић се захвалио присутнима на доласку и казао да сарадња са Андрићевим институтом подсјећа да је све могуће и да је живот чудо. „Ово је сусрет књижевности и ликовне умјетности,  сваку слику прати текст и тумачење књижевника. Поента је да се прикажу особине ликова помоћу синтагме и неологизама“, додао је Крунић. Изложбу прати каталог на српском и енглеском језику, а аутори су писац Давид Албахари и професор доктор Драган Проле. Т.С./Радио Вишеград .

У Андрићевом институту у Андрићграду у оквиру Видовданских свечаности уручена је „Велика награда Иво Андрић“ нобеловцу Абдулразак Гурни и српском пјеснику Саши Радојичићу. Награде је лауреатима уручио директор Андрићевог института Емир Кустурица који је том приликом истакао да у нашим редовима данас имамо једног од тренутно десет најбољих писаца на свијету, Абдулразака Гурну. „Гурна је писац који по свему подсјећа на нашег Иву Андрића који паралелно говори о колонијализму и његовим посљедицама у Африци и неко ко је написао романе у којима су увијек странци присутни, а има ли неко ко боље зна шта значи кад су странци присутни од нас“ рекао је Кустурица. Он је додао да тај колонијални загрљај нажалост и данас постоји и ми овде осјећамо присуство оних који су нам вијековима загорчавали живот. Књижевник, нобеловац Абдулразак Гурна у свом обраћању захвалио се на урученој награди и рекао да је Иво Андрић плодан аутор чија је два романа „На Дрини ћуприја“ и „Омер паша Латас“ прочитао прије много година. „Обје књиге су дубоко укоријењене у историју Босне и Херцеговине и у том смислу нам много казују“ додао је Гурна. Пјесник Саша Радојичић у свом обраћању присутнима рекао је да сваки пјесник говори на свом језику и да тај језик одређује поглед на свијет. „Сваки књижевник треба што више да прочисти свој језик говорећи га и користећи га у писању. Реченица Иве Андрића је савршена, а истовремено сложена и јасна. Андрић за српски језик је био исто што и Шекспир за енглески. Андрићева реченица је обавезујућа за сваког писца да чува свој језик“ рекао је Радојичић. Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Мило Ломпар рекао је, поводом уручења престижне Велике награде Иво Андрић нобеловцу Абдулразаку Гурну, да су његови романи унијели извјесне подударности и духовна прожимања и показали универзалност Андрићевог ђела. “У нашој јавности име Абдулразака Гурне постало је познато преводом његова четири романа објављена после вести о добијању Нобелове награде за књижевност. Ти романи су нам показали универзалност дела нашег нобеловца и у исто време његову способност да кореспондира унутар хоризонта и идеја савременог света”, истакао је Ломпар. Присутнима се обратио и предсједник Републике Српске Милорад Додик који је честитао овогодишњим лауреатима и рекао да је одлука Емира Кустурице да се формира Андрићев институт била историјски важна, те навео да ова установа данас има не само регионални, него и свјетски значај. „Са Његовом светошћу патријархом српским Порфиријем договорено је да од наредне године он буде високи покровитељ додјељивања Велике награде Иво Андрић, уз аистенцију Андрићевог института и власти Републике Српске“  истакао Додик. Церемонији уручења „Велике награде Иво Андрић“ у Андрићграду псиуствовали су и патријарх Српске православне цркве Порфирије, митрополит дабробосански Хризостом, као и представници Владе РС и општине Вишеград. М.Кусмук        

Народна библиотека „Иво Андрић“ у сарадњи са Културним центром и ове године организује  љетњу креативну радионицу за дјецу узраста од шест до 15 година, потврдила је за Радио Вишеград библиотекар Миљана Пецикоза. Према њеним ријечима радионица  почиње 2. јула  и трајаће до половине  августа, а одржаваће се сваког уторка и четвртка у малој сали Културног центра у Вишеграду од 11:00 сати. „Циљ нам је да дјеца на што квалитетнији начин проведу љетњи распуст и покажу своје креативне способности али и да стекну културу читања како би временом постали активни чланови наше установе. Драго нам је да су наши најмлађи суграђани заинтересовани за ову активност што доказује и све већи број дјеце из године у годину али и то што ова радионица има већ традицију дугу више од једне деценије“ рекла је Пецикоза. Током радионице дјеца се углавном баве цртањем, сликањем, писањем,рецитовањем, учењем енглеског језика као и музичким садржајима. „У плану нам је да и овогодишња радионица буде што шаренија и занимљивија за све малишане, а имамо у плану да током њеног трајања радионицу посјете и гости који ће часове учинити још интересантнијим“ истакла је Пецикоза. Она је додала да је радионица бесплатна те да библиотека има сав потребан прибор за рад, а малишани се за учешће могу пријавити сваког дана у просторијама ове установе. М.Кусмук  

У Андрићграду у Вишеграду 28. јуна биће одржане традиционалне „Видовданске свечаности“ као и обиљежавање 13 година од изградње овог комплекса. Централни догађај свечаности биће додјела „Велике награде Иво Андрић“ која ће бити уручена нобеловцу Абдулразак Гурни и српском пјеснику Саши Радојичићу. Додјела награде биће уприличена у Андрићевом институту на Видовдан са почетком у 14:00 часова. Након додјеле ове награде у галерији „Петар Лубарда“ биће отворена изложба дјела сликара Славка Крунића, а на церемонији отварања изложбе  наступиће  Аморосо дуа, млади умјетници са Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, Вехбија Хоџић и Сенка Слипац који ће изводити дјела класичне и филмске музике. Истог дана у биоскопу „Доли Бел“ у 19:00 часова  глумац Ненда Јездић извешће позоришну представу „Књига о Милутину – део први“ у режији Егона Савина. Због ограниченог броја мјеста, сви који желе да погледају представу могу преузети бесплатне улазнице у Биоскопу „Доли Бел“ сваког дана од 20:00 часова од сриједе 19. јуна. У цркви Светог цара Лазара у Андрићграду на Видовдан биће служена и  Света архијерејска литургија , коју ће поводом храмовне славе у 9:00 часова служити Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом. Протојереј ставрофор Драган Вукотић рекао је да ће након литургије бити уприличено резање славског колача и организована литија до Трга палих бораца, гдје ће бити служен парастос српским војницима страдалим од Косовског боја до данас. Свечани ручак и послужење биће уприличено за све посјетиоце испред Хотела „Вишеград“. М.Кусмук