БЕСПЛАТНО ШКОЛОВАЊЕ У РУСИЈИ
Презентацију бесплатних руских стипендија за вишеградске средњошколце данас је у Андрићевом институту у Андрићграду одржао бивши стипендиста владе Руске Федерације Војислав Милић из Пожеге, који је у Москви завршио мастер студије. Током предавања , вишеградска омладина је ближе упозната са руском историјом, културом, традицијом, те могућностима бесплатног образовања у Русији. „Стипендија подрзумијева загарантовано мјесто на будзету, упис без пријемног испита, осим за смјерове културе и умјетности, загарантовано мјесто у студентском дому, бесплатне књиге и малу новчану стипендију која покрива трошкове студентског дома и телефона . Исхрана је једини трошак у обавези студента а олакшица при томе је велика могућност повременог рада уз студирање“, појаснио је Милић. Он каже да руске стипендије покривају све научне области у више од 500 државних универзитета широм Русије. „Влада Руске федерације годишње издваја 15.000 стипендија у цијели свијет за основне, мастер и докторске студије а 150 стипендија је планирано за српске стипендисте“, наводи Милић. Што се конкурса тиче, он каже да нема неких посебних услова, када је у питању успјех у претходном образовању, нити су проблем старосне границе, а предуслов за добијање стипендије није ни знање руског језика, јер се добија такозвана нулта година за учење руског језика. Такође наглашава, да је руска диплома призната у Србији и Републици Српској. По завршетку студирања, студенти нису обавезни враћати стипендије, а могућност запошљавања је по жељи на слободном тржишту рада. Милић је посебно указао учесницима предавања да Ивановски државни универзитет сваке године организује бесплатну љетњу школу руског језика и културе у трајању од три седмице. У склопу љетње школе, организују се бесплатне екскурзије по градовима „Златног прстена“ по Русији а једини трошак учесника су повртане авионске карте. М.Андрић
УЧЕСНИЦЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ПРОМОЦИЈА СЛОВЕНСКЕ ЉЕПОТЕ ОД ВЛАДИВОСТОКА ДО СОКОЦА“ У ВИШЕГРАДУ
За Рускиње, учеснице манифестације под називом „Промоција словенске љепоте од Владивостока до Сокоца“ које су учествовале на истоименом конкурсу , начелник општине Вишеград Младен Ђуревић организовао је пријем. Његовање породичних вриједности и православне традиције циљ је овог догађаја, а њих ће представљати успјешне жене из Русије, Србије и Републике Српске. О својој мисији гошће из Русије данас су разговарале са начелником вишеградске општине. Јелена Трипичкина каже да се у Вишеграду осјећа као код куће истакавши да је веома срећна што види да се православље у Републици Српској и Србији његује. „Желим да моја дјеца и моји унуци сачувају све Христове тајне и наставе да живе у духу православља као што ми то чинимо“, рекла је она. Из Владивостока је у Републику Српску стигла Александра Мацкова каже да је за њу веома важна ова манифестација. „Веома ми је важно што сам овдје јер имам могућност у најбољем свијетлу да представим свој град и регију из које долазим“, истакла је Мацкова. Тридесетпетогодишња Дарија Швицова мајка је четири дјевојчице и каже да је снажење породичних вриједности најбитније јер , како каже све почиње и завршава у породици и она је суштина живота, а ми покушавамо да нашу дјецу васпитамо тако да сачувају љубав и све оно што породица представља“, казала је она изразивши захвалност за топао пријем у Републици Српској. „Желим да се захвалим Републици Српској првенствено на гостопримству и свему лијепом што нам је приређено и надам се да ће добро побиједити зло и завладати цијелим свијетом“ истакла је Швицова. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић каже да је бити домаћин дамама из братске Русије част. „Задовољство је што на овај начин промовишемо праве вриједности, а то су породица и дјеца те тако шаљемо једну лијепу поруку из Вишеграда“, рекао је Ђуревић. Он је најавио нове посјете и могућност братимљења Вишеграда са још једним градом из Русије. Учеснице манифестације „Промоција словенске љепоте од Владивостока до Сокоца“ обићи ће знаменитости Вишеграда као и стратиште српског народа у Старом Броду. О.Марковић
16. МЕМОРИЈАЛНИ КАРАТЕ ТУРНИР “ВИДОЈЕ АНДРИЋ”
У Вишеграду је данас одржан 16. по реду Меморијални карате турнир “Видоје Андрић” на којем је учешће узело преко 200 спортиста из Србије, Републике Српске и Федерације БиХ.1 Турнир је свечано отворио начелник вишеградске општине Младен Ђуревић који је рекао новинарима да је задовољство видјети велики број младих и успјешних спортиста на једном мјесту. ”Најважније нам је да дјеца његују љубав према спорту, здраво се развијају и друже, а надам се да ће Вишеград по ко зна који пут оправдати повјерење оних који су данас овдје”, додао је Ђуревић. Младен Пецикоза, предсједник Скупштине КК “Дрина” каже да је задовољство угостити дјецу и пружити им мотивацију за наставак спортске каријере. За најбољу спортисткињу турнира је проглашена Ирина Пантић из КК “Романија” из Пала, која је освојила три златне и једну сребрну медаљу, док је најбољи спортиста Тарик Алић из КК “ФАП” из Прибоја са освојена три злата. Најуспјешнији клубови су били “Романија” из Пала, “Рогатица” из истоименог града и “Игман” из Источне Илиџе. У посебној категорији “Сениор-опен” у мушкој категорији најбољи је био Лука Ћуковић, сребро је припало Павлу Аврамовићу, а бронзу су подијелили Вук Бјелица и Стефан Биљић. У женској категорији златом се окитила Марина Куртеш, сребро је припало вишеграђанки Селени Леканић, такође вишеграђанка Миа Антић освојила је бронзану медаљу као и Ема Пајкић. Покровитељи турнира су општина Вишеград и предузеће Хидроелектране на Дрини. Радио Вишеград, Т.С. . . . . . .
ВИШЕГРАД: ИЗЛОЖБА „НАЈЉЕПША ЗЕМЉА НА СВИЈЕТУ“
У Градској галерији у Вишеграду данас је отворена изложба фотографија под називом „Најљепша земља на свијету“, а ради се о фотографијама које приказују пејзаже из Руске федерације. Аутор изложбе Мирољуб Милинчић, директор Центра руског географског друштва у Србији каже да су у Вишеграду по први пут изложене фотографије које су пристигле на конкурс које ово друштво расписује од 2015. године. Вишеградска јавност имала је прилику да погледа фотографије из седмог и осмог циклуса „Најљепша земља на свијету. „На овај конкурс сваке године се јави између 70 и 100 хиљада аутора, а број пристиглих фотографија некада буде и 200 хиљада“ каже Милинчић. Он додаје да је Руско географско друштво једно од најстаријих на свијету, основано је 1845. године од стране царске породице Романов, док је први предсједник друштва био велики кнез Константин Романов. „Од тада па до данас, на челу овог друштва увијек су били водећи људи било из царске породице, било политике или економије Русије. Од 2009. године предсједник друштва је Сергеј Кужегетович Шојгу док је предсједник савјета покровитеља Владимир Владимирович Путин“ истакао је Милинчић . Изложба руских фотографија у Градској галерији отворена је поводом обиљежавања Дана руских добровољаца у Вишеграду. М.Кусмук
ВИШЕГРАД: ДАН РУСКИХ ДОБОРВОЉАЦА
Интонирањем химне Републике Српске, Србије и Русије почело је обиљежавање Дана руских доборвољаца у Вишеграду. У присуству грађана , представника српско-руског пријатељства „Завет“, чланова породица руских добровољаца, Борачке организације Републике Српске , херојске 549е моторизоване бригаде „Цар Душан Силни“ Призрен, те предстваника удружења Борачке организације из Србије, на војничком гробљу Мегдан ,молитвени помен за изгинуле руске добровољце, служили су свештеници Српске Православне цркве . Након тога, присутнима се обратио Саво Цвјетиновић, предсједник удружења „Завет“, који је истакао да Вишеград, због обиљежавања „ Дана руских добровољаца“, постаје посебан град у руско- српским односима и то са посебним значајем. „Русима дугујемо посебну захвалност што су својом вољом дошли на ова подручја да нам помогну кад нам је било најтеже“, истакао је Цвјетиновић. „Поздрављам омладину која својим присуством данас исказује поштовање према Русима, а морам истаћи да је међу њима и храбра Александра , кћерка руског добровољца Александра Кавчењка , која је због свог ангажовања у спасавању цивила у недавном тероростичком нападу у Москви добила орден Русије“, рекао је Цвијетиновић . Он каже да стижу нове генерације, које настваљају пријатељство српског и руског народа, које се мјери стотинама година. Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, поручио је да се не заборави пожртвованост добровољаца из Русије. „Посебно треба гајити сјећање на изгинуле сабораца из братске Русије јер, док живи сјећање на њих живјеће и они а и наша слобода за коју су се жртвовали“, рекао је Остојић. Својим говором, поштовање у име суграђана исказао је и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, који је рекао да је помоћ руских добровољаца у протеклом рату била немјерљива. „ Уз њих у тешким временима нисмо били сами . Њихов борбени дух и духовно марална настројеност унијели су охрабрење у редове српске војксе. Братска љубав, слога и јединство српског и руског народа јака је вјековима а има заједничку мисију на очувању јединства и Православља“ , говорио је Ђуревић. У знак искреног поштовања према изгинум руским добровољцима,који су животе положили у одбрани Републике Српске, вијенце су положиле делегације општине Вишеград, Борачких органзација и Удуржења руско-српског пријатељства. М.Андрић . . . . . .
Културни центар: Друга по реду креативна ликовна радионица
Поводом Дана планете Земље Културни центар „Иво Андрић“ у сарадњи са обдаништем „Невен“, Основном школом „Вук Караџић“ и Удружењем грађана „Еко-центар“ из Вишеграда организовали су другу по реду ликовну радионицу на којој су учествовали основци виших разреда и дјеца предшколског узраста. Малишани су савладавали прве технике цртања, док су старија дјеца могла да послушају предавање на тему „Природа и ми“ које је организовао „Еко-центар“, рекла је директор Културног центра „Иво Андрић“ Јелена Ђурић. „Основци су након едукативног предавања израђивали транспаренте, а за најкреативније плакате обезбијеђене су пригодне награде“, додала је Ђурићева. Координатор за васпитно-образовни рад из вртића „Невен“ Сања Кујунџић-Тасић рекла је новинарима да се ова установа увијек радо одазове на све манифестације и дешавања која позитивно утичу на раст и развој дјеце. „Дјеца су уживала у часу цртања са професорицом Весном Нешковић јер на тај начин поред забаве и доброг дружења они развијају своје графо-моторичке способности, као и развој креативности и маште, навела је Кујунџић-Тасић. У току сљедеће седмице ће бити отворена изложба свих радова које су цртала дјеца из обданишта „Невен“ и ОШ „Вук Караџић“, настављајући тако креативну радионицу која је започела у јануару ове године. Т.Сикираш . .
АНДРИЋГРАД: ПРИКАЗАН ФИЛМ “СВЕТИ САВА-РУСКА БОЈА НА СРПСКОЈ ЗАСТАВИ”
Руски документарни филм „Свети Сава- руска боја на српској застави“ ауторке Анжелике Кареткине приказан је вечерас у биоскопу у Андрићграду у организацији Удружења руско-српског пријатељства „Завет“. Филм је посвећен првом српском архиепископу и просветитељу Светом Сави и заснован је на његовом житију те обрађује тему вишевјековних веза руског и српског народа. О Светом Сави у филму између осталих говоре историчар Милош Ковић, глумац Милош Биковић и његов брат архимандрит Михаил, затим Георгиј Енгелгард и свештенство Српске православне цркве. Предсједник Удружења „Завет“ Саво Цвјетиновић рекао је да овај филм документује везу између руског и српског народа која постоји већ осам вијекова. „На нама је данас да се у нашој генерацији овај вишевјековни ланац братства и пријатељства не прекине. Из тих азлога смо и вечерас у Вишеграду који је веома важна карика у тим односима с обзиром да је овај град побратим са московском области Звениград“ истакао је Цвјетиновић. Начелник општине Младен Ђуревић рекао је да је братимљење са Звениградом дало вјетар у леђа Вишеграду да настави да гради и учвшћује јаке везе са братским руским народом. „Ја сам прије неколико дана боравио у Русији, у Москви гдје сам учествовао на конгресу русофила из преко 120 земаља свијета. Нас већ сутра очекује обиљежавање Дана страдња руских добровољаца у Одбрамбено-отаџбинском рату који су свој живот дали за Републику Српску“ рекао је Ђуревић. Филм „Свети Сава- руска боја на српској застави“ приказан је у оквиру обиљежавања Дана руских добровољаца који се сваке године одржава у Вишеграду. Сутра у 11:00 часова на војничком гробљу на Мегдану биће служен парастос погинулим руским добровољцима, а затим ће бити положено цвијеће на спомен обиљежје. У 12:00 часова у Градској галерији биће отворена изложба фотографија „Русија најљепша земља“. М.Кусмук
ВИШЕГРАД: ПРИЈЕМ ЗА КАДЕТЕ „КК ВАРДА ХЕ“
Протеклог викенда Вишеград је био домаћин кошаркашког полуфиналног турнира првенства Републике Српске за кадете на коме су кошаркаши „Варде ХЕ“ као другопласирана екипа изборили учешће на завршни финални турнир. Тим поводом за њих је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић организовао пријем у Градској кући. Према ријечима Илије Видаковића из КК „Варда ХЕ“ очекивања су испуњена да као другопласирани се квалификују на завршни турнир, а како истиче била је јака конкуренција. „Остварили смо побједе над екипама КК „Леотар“ и КК „Власеница“ док смо у трећој утакмици поражени од екипе „Будућност“ из Бијељине која је веома јака али то није могло да утиче на наш успјех“ рекао је Видаковић. „У име нашег клуба желим да се захвалим општини Вишеград и предузећу „ХЕ на Дрини“ који су нам финансијски помогли да организујемо овај турнир у Вишеграду“ додао је Видаковић. „Ово је велики успјех за нашу екипу јер ћемо учествивати на финалном турниру и надам се да ћемо остварити што бољи резлтат“ рекао је кадет „Варде ХЕ“ Никола Савић који се захвалио на пријему код начелника општине. До 20. априла ће се знати гдје ће бити одигран финални турнир за кадете на којем ће поред „Варде ХЕ“ учествовати и КК „Будућност“ из Бијељине, КК „Игокеа“ и КК „Борац“ из Бања Луке. М.Кусмук
ВИШЕГРАД: МИЛОШ КОВИЋ- ПЕРСПЕКТИВА СРПСКЕ ИСТОРИОГРАФИЈЕ
Шта је српска историографија данас и какве су њене перспективе? Ово питање, између осталих била је тема предавања које је професор др Милош Ковић одржао вечерас у Андрићевом институту у Андрићграду у Вишеграду. Када се каже историографија, мисли се на историју која се пише у институтима, на универзитетима и у другим научним институцијама. Историјом се бавимо сви, али овде је ријеч како Ковић каже о занату историчара. „Свако вријеме има своју историју и свако вријеме поставља своја питања прошлости. Данас се одлучује о томе шта је у нашој прошлости релевантно или ирелевантно. Социјалистичка Југославија, краљевина СХС, имале су своју историографију као и краљевина Србија, краљевина Црна Гора, БиХ под аустроуграском окупацијом имала је један вид историографије, а шта је данас српска историографија, чиме се бави, шта су њени методи и које су јој перспективе“ каже Ковић. По његовом мишљењу данас живимо у времену озбиљне и дубоке кризе српске историографије и она у овом тренутку покушава да прати западну. „То је тако још од самих почетака српске историографије из раног 19. вијека. С тим у вези и на овом предавању говорено је о томе који су то западни обрасци које је српска историографија пратила, а постављено је и питање шта ће српска историографија бити сутра“ додао је Ковић. Према његовим ријечима оно што је поразно је лоша продукција наше историографије јер се више не пишу велике монографије, велике историјске књиге какве су писали наши професори у доба социјализма. Предавање је отворио директор Андрићевог института Емир Кустурица који је у свом обраћању истакао да Милош Ковић није само историчар који се бави историјским фактима и човјек који у оквирима накнадне свјести тумачи нама оно што је важно да знамо и што смо попустили у школи или на факултету. „Његова ријеч живи као свједочење о ономе што ми живимо и о ономе што нас чека“ додао је Кустурица. Присутнима се обратио и свештеник Дарко Ђого истичући да је Милош Ковић својеврсни реликт 19. вијека у најпозитивнијем смислу. „Ковић је човјек који је у понио свој српски идентитет у свијет гдје је у архивама истражио суштину западне цивилизације и западног универзитетског живота и вратио се нама да се бори и предаје српској дјеци историју“ рекао је Ђого. Милош Ковић је српски историчар и професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а области његовог истраживања су Међународни односи и историја политичких идеја. М.Кусмук
ПОЧЕЛО ПРОЉЕЋНО УРЕЂЕЊЕ ВИШЕГРАДА
Почели су радови на прољећном уређењу Вишеграда. Организатор акције „Април –мјесец чистоће“ је општина Вишеград. „Планирано је чишћење и уређење јавних површина, улица, шеталишта, магистралних и регионалних путева и уклањање дивљих депонија“, каже начелник општинског Одјељења за инспекцијске послове Милица Станчић. Данашње активности се изводе око саобраћајница на путним правцима од новог моста до Саса, затим Вишеград-Вардиште, Незуци-Устипрача, Хан Брдо-Горња Лијеска. „Сво прикупљено смеће одвози се на градску депонију.Циљ акције је да се пред туристичку сезону уреде све јавне површине у граду и мјесним зајендицама“, истиче Станчићева. Са суначним данима и темпертауром ваздуха и до 30 степени Целзијуса, нагло је кренуло и бујање вегетације. Радници Комуналног предузећа „Комуналац“ увелико раде на кошењу траве и окопавању градског зеленила. У склопу прољећног уредјења града планирана је и садња сезонског цвијећа. За ове намјене обезбијеђено је 6.000 садница. За садњу украсног биља и ове године побринуће се Марина Симић, која се бави производњом и продајом цвијећа.“ Приоритет су главна улица, тргови, простор око споменика културе, те око јавних и спортских установа“, појаснила је Симићева. У акцију уређења града укључена је и ватрогасна јединица. Њихов посао је прање бетонских површина и скидање наноса који су се накупили током зиме, наводи Жељко Милошевић командир ватрогасне јединице у Вишеграду. У акцију прољећног уређења града укључили су се и вишегардски средњошколци, који су распоређени на различитим локацијама. На крају ове приче , апел сугарђанима да се укључе у акцију уређења своје околине, да чувају зелене површине, јер на тај начин дајемо допринос да нам град буде љепше и чистије мјесто за живот и дочек туриста. М.Андрић