Народна библиотека „Иво Андрић“ у Вишеграду кроз организовање различитих активности настоји да окупи у овој установи све старосне генерације.
Библиотекар Миљана Пецикоза рекла је да су током ове године промовисали књижевна дјела како завичајних, тако и гостујућих писаца.
„Посјетиоци су имали прилику да присуствују промоцији Драгана Папоњка, Петра Ашкрабе Загорског, Аћима Тодоровића, а од локалних писаца у оквиру ове календарске године промовисали смо књиге Јанка Самоуковића, Драгана Глоговца, Хаџи Бранка Никитовића и Данке Ђукановић“ навела је Пецикоза.
Она је подсјетила да је поводом 130 година од рођења нобеловца Иве Андрића у организацији Народне библиотеке и Културног центра који носе пишчево име, професор српског језика и књижевности Дивна Васић одржала предавање „Вишеграђани као књижевни јунаци у Андрићевом дјелу.“
„ Истим поводом организована је и изложба самоуке сликарке Марије Комад под називом „Траговима прошлости“, која је тематски везана за ликове у Андрићевим дјелима“, навела је Пецикоза, те истакла да су са овим концептом којим промовишу лик и дјело нобеловца, гостовали и у сусједним општинама у Републици Српској.
Она је најавила да ће овакав вид промоције Вишеграда и вишеградске библиотеке наставити и у току наредне године гостовањем у Источном Сарајеву, али у другим општинама широм Српске.
Одласком на овогодишњи Међународни београдски сајам књига Народна библиотека у Вишеграду значајно је обогатила и употпунила књижни фонд.
„Трудили смо се да набавимо литературу за све генерације, да испунимо жеље наших читалаца и обезбиједимо тражене наслове, а ових дана очекујемо још једну траншу књига, којом ћемо, надам се, обрадовати све узрасте и задовољити укусе чланова наше библиотеке“, истакла је Пецикоза.
Када су у питању страни писци највећа потражња је била за дјелима Николаса Спаркса, Елене Феранте, Лусинде Рајли, Фредрика Бакмана и њихова нова књижевна издања заинтересовани читаоци могу пронаћи на полицама вишеградске Народне библиотеке.
„Од домаћих писаца, као и претходне године, највеће интересовање је исказано за дјела Јелене Бачић Алимпић, Владе Арсића, те Љиљане Хабјановић Ђуровић чију смо нову књигу, веома тражену, под називом „Кћери Светог Василија“ недавно набавили“, каже Пецикоза.
Према њеним ријечима употпунили су и литературу намјењену најмлађим читаоцима, која укључује писце попут Исидоре Мун, Игора Коларова, и Стефана Тићмија.
Прије неколико година у Народној библиотеци оформљен је кутак стрипа који је највише обрадовао вишеградске основце.
„Циљ нам је био да привучемо најмлађу читалачку публику која је заинтересована за стрип и тренутно је најтраженији „Хилда и трол“, каже Пецикоза.
Захваљујући доброј сарадњи са представницима Ирске амбасаде у БиХ у библиотеци је ове године реализован пројекат адаптације простора, на основу којег је обновљено једно библиотечко одјељење.
„ Поред Ирског кутка у овом одјељењу је смјештено и наше завичајно одјељење и библиотека цјелина Бранка Бранисављевића, дакле, наша најдрагоцјенија литература“, истакла је Пецикоза.
Када су у питању планови за наредну годину Пецикоза каже да ће наставити са организовањем традиционалних креативних радионица за дјецу, бројних промоција књига, истичући и наставак сарадње са Основном школом „Вук Караџић“, која, како је навела, има за циљ да основце подстакне да читају и да теже ка интерактивном дружењу.
Б.М