Данијела Мемић је синоним за несебичну, чисту и огромну љубав према животињама. Пружајући спас напуштеним, повријеђеним и одбаченим псима које готово свакодевно проналази на улицама Санског Моста, али и гдје год крене и примјети их, подсјећа на оно најбоље у људској природи – емпатију. Управо из тог разлога прича о Данијели без премца је заслужила да се нађе међу награђеним у оквиру конкурса “Супер људске приче” који је реализовала компанија Супернова.
Свим животињама које пронађе, Данијела без резерве пружи не само храну, воду и дом, већ и њежност, пажњу и лијекове ако су болесни или повријеђени, што често јесу. Њена љубав према животињама једноставно не познаје границе, нити зна за умор или одустајање.
У величину Данијелиног срца, увјерили смо се и сами када смо је посјетили у њеном дому у Санском Мосту, како бисмо јој уручили награду. На вратима су нас поред Данијеле и њеног супруга Златка, дочекали и њихови многобројни радознали пријатељи четвороношци, које је њежно савијеним новинама лупкала по њушкама како бисмо ушли у двориште.
– Не плашите се, само желе да вас оњуше – срдачно је узвикнула Данијела, отварајући нам капију иза које је своје сигурно склониште у том моменту имало шест паса, десет кучића и три мачке.
Одувијек је Данијела вољела животиње, али прије седам година почела је њена, могло би се рећи, мисија спасавања.
– Да, све је некако почело прије седам-осам година, након што је моја кћерка једва преживјела. Оперисала је кичму у Тузли, а 15 дана након изаска из болнице имала је инфаркт и плућну емболију, због чега је завршила у Кантоналној болници у Бихаћу – започела је кроз уздах своју причу Данијела, која је у спасавању напуштених животиња, како каже, тада пронашла свој смирај, али и снагу послије свега што их је задесило. Док је њихова Маја била у болници, они су из Санског Моста ишли у Тузлу, а потом и у Бихаћ. И тако цијели мјесец. Сваког дана док су прелазили километре и километре да би виђели своју јединицу, они су хранили напуштене животиње које су успут сретали.
Од тада до данас, Данијела је са улице спасила и удомила на хиљаде паса. Од вакцина, чиповања, па до проналаска трајног дома. И то је постала њена свакодневница.
– У свему овоме помогло ми је пар хуманих људи, које сам имала срећу да упознам – истиче Данијела, која је ипак била главни иницијатор. Била и остала.
Небројено пута до сада Данијела је за псе које пронађе и донесе у свој дом, властитим новцем платила све захвате, храну, лијекове. Али не жали ни за једном марком. Све би опет. И опет ће сигурно већ сутра, чим угледа неку напуштену животињу поред пута.
И док год постоји Данијела, постојаће и нада, како и сама каже, за све напуштене животиње које чезну за домом и љубављу. Зато, нека Данијела Мемић буде примјер цијелом друштву. Њена преданост треба да је инспирација за све нас, а њен рад подсјетник да свако може учинити разлику – гђе ће љубав према животињама бити неизоставан дио наше свакодневнице.
На конкурс “Супер људске приче” у организацији компаније Супернова пристигао је импресиван број прича од стране аутора који су са поносом представили своје јунаке и свакодневне мале хероје.
Циљ овог пројекта јесте да се пронађу и представе талентовани, инспиративни, храбри и хумани људи, који својим понашањем мијењају животе других на боље, а наше окружење чине љепшим мјестом за живот.