Промоцијом приповијетке „Сликописање“ из књиге „Све за лепоту“ Игора Маројевића, у Спомен-учионици Иве Андрића настављен је програм овогодишње „Вишеградске стазе“.
Према ријечима аутора награђена приповјетка на један слободан начин интерпретира завршне године живота Анте Павелића у Латинској Америци и Шпанији, нагласивши да је присталица етнофикције, што како каже, значи да се придржава историје до мјере до које то одговара књижевном дјелу.
„Што се тиче ове приче, обзиром да је њен јунак био опсједнут медијима и није могао да сједи у миру и експонирајући се, себи је нацртао мету, а с дуге стране уз све потрагебројних служби допустио је да буде убијен дамсим пиштољем представљају факат“, рекао је Маројевић прецизирајући да је за њега фикција начин да се историја не поиграва са књижевношћу.
Професор српског језика и књижевности Дијана Милошевић,која је била и модератор вечери, каже да књижевна критика сматра Маројевића зачетником кртог реализма.
„У приповјетци „Сликописање“ аутор је успио да нам ,на књижевно изнијансиран начин, дочара контроверзне фигуре са простора бивше Југославије и предочи једну оригиналну визију апсурдности историје“, рекао је Милошевићева.
За приповјетку „Сликописање“ Игор Маројевић је добио Андрићеву награду за 2022. годину а она ће му бити уручена у Задужбини Иве Андрића у Београду 10. октобра, на дан пишчевог рођења.
O. Марковић