Нобеловац Иво Андрић преминуо је 13. марта 1975. године у Београду, гдје је и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу.
Од тада па до данас у граду у којем је књижевник провео своје дјетињство на обалама Дрине и Рзава и уз стару ћуприју, сваке године окупљају се књижевници, пјесници, академици, библиотекари из региона, како би заједно са вишеграђанима одали почаст нобеловцу у оквиру манифестације „Вишеградска стаза“.
Прва културна манифестација Андрићу у част одржана је од 9. до 11. октобра 1976. године и носила је назив „Вријеме и мостови“.
Већ од 1977. године одржава се под називом „Вишегрaдска стаза“ и то име носи до данас.
Од тада ова манифестација одржава се под покровитељством општине Вишеград и културних установа које учествују у њеној организацији.
Прва „Вишеградска стаза“ одржана је од 23. до 25. јуна 1977. године и пратила су је бројна културна дешавања као што су изложбе, књижевне вечери и позоришне представе, а оно што ју је обиљежило о чему свједоче и фотографије јесте читање одломака из Андрићевих дијела на сплаву испод моста Мехмед паше Соколовића.
Фотографије и записи који свједоче о свим „Вишеградским стазама“ данас се налазе у Народној библиотеци „Иво Андрић“ у Вишеграду, која је овај назив и добила управо на првој манифестацији која је одржана у Вишеграду.
Током протеклих 46 година, вишеградском стазом прошла су имена као што су Душан Ковачевић, Матија Бећковић, Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Милић од Мачве, Тихомир Станић,Рајко Кузмановић, Радован Поповић, Ћамил Сијарић те многи други.
Занимљиво је поменути да је у току одржавања манифестације 1978. године одржан сусрет представника, ученика и наставника основних школа из Југославије које носе име Иве Андрића.
У архивама вишеградске библиотеке стоји између осталог да је на „Вишеградској стази“ 1983. године одржана изложба умјетничких фотографија познатог фотографа Мехмеда Акшамије, а коју је отворио режисер Емир Кустурица.
Фото: Народна библиотека „Иво Андрић“ Вишеград
Кустурица ће касније, нобеловцу у част на Видовдан 2011. године уз звуке опере Кармина Бурана у извођењу Београдске филхармоније, поставити камен темељац града симболичног назива Андрићград.
На „Вишеградској стази“ 1985. године поред старе ћуприје на Дрини Иви Андрићу је познати путописац и пишчев пријатељ Зуко Џумхур открио споменик и том приликом рекао: „Веома, веома сам почашћен вашим љубазним позивом да отворим овај спомен великом човјеку, писцу и нашем славном земљаку.Није ово ни прилика, ни мјесто, нити сам ја позван да говорим о дјелу великог умјетника. О њему ће се још дуго и дуго писати и расправљати. Нисам никад у животу срео човјека који је умио тако пажљиво да слуша саговорника. Говорио ми је: никада се не зна из чијих ћеш уста чути ону праву ријеч, ону ријеч коју си узалуд тражио данима, мјесецима, годинама“.
Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност, а сва средства од награде завјештао је за унапређење библиотекарства у Босни и Херцеговини. У писму које је 17. маја 1962. године упутио савјету за културу БиХ он је написао: „Моја је жеља да се ова средства употријебе за унапређење народних библиотека на подручју Босне и Херцеговине“.
У знак захвалности током „Вишеградске стазе“ традиционално се одржавају Сурети библиотекара на којима се одржи додјела награда и признања за најбољу библиотеку и библиотекаре током претходне године.
„Вишеградска стаза“ једну нову димензију добија 2017. године када је по први пут неколико културних догађаја одржано у једином граду на свијету који је име добио по чувеном књижевнику-Андрићграду. Те године на Андрићеву стазу крочила су имена попут Матије Бећковића, Душана Ковачевића, Емира Кустурице, Захара Прилепина, Владимира Кецмановића.
И ове године, у Вишеграду ће стазом славног нобеловца и ћупријом на Дрини прошетати значајна имена културног и јавног живота. Организатори традиционално припремају богат културни програм који ће обиљежити свечана академија, пјесничке вечери, изложбе слика и позоришне представе, а све са циљем да „Вишеградска стаза“ остане вјечна као што jе и Андрићево дјело.
„И на свим друмовима и путевима којима сам доцније у ћивоту прошао, живео сам само од те убоге среће, од своје вишеградске мисли, о богатству и лепоти створеног света, јер, испод свих друмова земље стално је текла за мене видљива и осетно оштра вишеградска стаза, од дана кад сам је напустио, па до данас. У ствари по њој сам одмеравао свој корак и подешавао ход. Целог века ме није напуштала…“ Иво Андрић.
М.Кусмук