Међународни дан медицинских сестара, 12. мај, обиљежава се широм свијета, на годишњицу рођења Флоренс Најтингејл, британске медицинске сестре, зачетнице модерног сестринства као признате професије. Овим догађајем координира Међународно вијеће медицинских сестара (ICN) како би се осигурало признање за непроцјењиве доприносе медицинских сестара у очувању здравља људи широм свијета.
Сваке године Међународно вијеће медицинских сестара препоручује тему којој ће се медицинске сестре широм свијета посебно посветити током године. Овогодишња тема дефинисана је под слоганом „Наше медицинске сестре – наша будућност“.
Међународно вијеће сестара, Свјетска здравствена организација и многе друге за професију релевантне установе објавиле су низ докумената, анализа и публикација са доказима који иду у прилог покретању професионалних промјена, а све у складу са Глобалним стратешким смјерницама за медицинске сестре и бабице из 2022. године (Global strategic directions for nursing and midwifery 2021-2025 WHO).
Као најбројнији здравствени радници, медицинске сестре се морају активно укључити у будућа планирања здравствене заштите на свим нивоима како би се остварили Циљеви одрживог развоја до 2030. године. Једина ствар која се никада неће промјенити у професији медицинских сестара/техничара је да пацијент остаје приоритет, а то значи посвећеност да се помогне сваком појединцу, да му се очува и унаприједи здравље и побољша живот.
Предсједница Међународног вијећа сестара, Др Памела Циприано, рекла је: „Професија треба да учи из лекција пандемије корона вируса, а лекције треба преточити у акције како би у будућности медицинске сестре биле заштићене, поштоване и цијењене“.
Ко је била Флоренс Најтингејл?
Флоренс Најтингејл је прва модерна болничарка у историји и жена која је основала службу медицинских сестара. Рођена је 12. маја 1820. године у Фиренци, а преминула је 13. августа 1910. године у Лондону. Флоренс потиче из имућне енглеске породице. Име је добила по граду у коме је рођена.
Говорила је седам језика, интересовала ју је математика, статистика и његовање болесника. Како су то радиле жене из ниже класе које су биле на лошем гласу, родитељи нису жељели да се Флоренс бави овим послом. Пошто је била атрактивна и образована, очекивали су да ће наћи доброг мужа и основати породицу. Ипак, Флоренс се није пријатно осјећала у високом друштву и жељела је да свој живот посвети помагању другима. Родитељи су коначно прихватили њену одлуку па је 1851. године отишла у Њемачку на тромјесечну обуку за медицинску сестру. 1853. године је постала управница Установе за болесне госпође. Радила је до наредне године када је почео Кримски рат. Тада је са 38 медицинских сестара отишла у Турску да брине о рањенима.
У Скадру је направљена војна болница, али хигијенски услови у њој су били веома лоши због чега је смртност војника износила 42,7 %. Флоренс је војницима обезбједила нову одјећу, адекватну храну, помагала је при ампутацијама, превијала је ране, писала је породицама рањених, слала им је плате, итд.
Флоренс је током Кримског рата обољела од тифуса, али није престала да ради. 1856. године се као хероина вратила у Енглеску.
Краљица јој је дозволила да са статистичаром Вилијамом Фаром оснује Краљевску комисију која је прикупљала податке о санитарним условима у војсци.
Написала је преко 200 књига и заклетву која је слична Хипократовој заклетви. Флоренс је реформисала сестринство и јавно здравље. 1860. године је основала школу за медицинске сестре у болници Светог Томе и бринула је о свакој полазници. 1883. године је одликована Краљевским Црвеним Крстом. Она је прва жена којој је додијељен Орден врлине. 1908. године краљ Едвард јој је уручио почасно признање за животно дјело.
Живјела је мирно и повучено до 13. августа 1910. године када је умрла.
Радио Вишеград