Служењем парастоса и полагањем вијенаца на споменик на Војничком гробљу на Мегдану, у Вишеграду је обиљежен Дан руских добровољаца као сјећање на 37 Руса који су погинули у одбрамбено отаџбинском рату од 1992. до 1995. године.
Са овог скупа порука је да се не смију заборавити младићи који су без икаквог интереса, вођени срцем и љубављу према православној браћи животе уградили у стварање Републике Српске.
Ове године обиљежавању је присуствовала мајка погинулог руског добровољца Константина Богословског, Људмила која је поручила окупљенима да се она осјећа вишеграђанком, да је ово њен град, њена Република Српска и дожиљава овај простор као своју родну груду. „Три године је прошло откад сам била последњи пут овде, и данас сам на својој земљи да заједно са мојим пријатељима обиђем мјесто гдје је сахрањен мој син Константин са још своја два саборца“ рекла је Људмила Богословска.
Предсједник Руско-српског пријатељства Саво Цвјетиновић обраћајући се присутнима рекао је да је ово дан када се сјећамо руских пријатеља који су погинули у борбама током протеклог рата за Републику Српску, али и дан када ћемо се помолити за оне преживјеле добровољце као и за све Русе који су се у протеклих 200 година борили раме уз раме са српским народом.
Председник општинске Борачке ораганизације Вишеград Александар Савић истакао је да су у најтежем периоду за српски народ 1992. и 1993. године у помоћ дошли добровољци из Русије и Украјине. „Све су то били млади момци који нису имали ни пуних 30 година. У знак захвалности ресорно министарство у сарадњи са Борачком организацијом Републике Српске подигло је централни споменик за оне који су животе уградили у темеље наше Републике Српске и 12. април одредило као датум од изузетног значаја“ поручио је Савић.
Присутнима се обратио и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић који је рекао да је Вишеград централно мјесто окупљања на даншњи дан када се сјећамо руских добровољаца који су дошли 1992. године да помогну братском народу. „На овај дан сјећамо се и свих погинулих бораца Војске Републике Српске. На нама је да његујемо традицију пријатељства између ова два народа и та се вјековна веза никада не смије прекинути“ рекао је Ђуревић.
У име удружења црногорско-руског пријатељства „Петар први Петровић Његош“ стихове посвећене палим руским борцима говорио је пјесник из Подгорице Бато Крковић. „Долазише браћа Руси више пута, за вријеме Првог, Другог и Отаџбинског рата да бране српски народ од пропасти, српску слободу и Србина брата“ казивао је Крковић стихове.
У зонама одговорности Сарајевско-романијског, Херцеговачког и Дринског корпуса Војске Републике Српске дјеловао је Руски добровољачки одред, са 700 бораца, а 37 их је страдало.
Борачка организација Вишеград у сарадњи са општином 2009. године подигла је на Војничком гробљу на Мегдану споменик за погинуле руске добровољце. У њихову част је на брду Стари град изнад Вишеграда 2017. године откривен спомен крст висок пет метара.
M.Kусмук