Поводом 39 година од смрти књижевника Бранка Ћопића, подсјећамо вас на његову посјету Вишеграду 26. маја 1971. године.
Том приликом славни писац обишао је стари мост и осмогодишњу школу “Желимир Ђурић – Жељо” у Прелову. У архивама вишеградских хроничара сачуване су слике на којима се види Бранко Ћопић са вишеграђанима поред моста Мехмед паше Соколовића и код школе у Прелову.
Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима.
Прву књижевну награду добио је 1938. године за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.
Његова антологијска збирка приповједака “Башта сљезове боје” освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман “Не тугуј, бронзана стражо”. Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности.
Иако прије свега био сатиричар, Други свјетски рат оставља траг у његовом стваралаштву, те се тих година у његовим реченицама може прочитати страх и жал који је осјећао због тешке ситуације која је посебно задесила његов родни крај. Једно од његових најљепших дјела, „Башта сљезове боје“, посветио је свом пријатељу Зији Диздаревићу који је убијен у у логору Јасеновац.
Рат је Ћопића подстакао да напише и романе “Пролом”, “Глуви барут”, “Не тугуј, бронзана стражо” и “Осма офанзива”, затим приповијетке “Роса на бајонетима”, “Сурова школа”, “Љубав и смрт”, “Доживљаји Николетине Бурсаћа”, “Горки мед”, “Свети магарац”, “Људи с репом” и збирке пјесама “Огњено рађање домовине” и “Ратниково прољеће”.
Ћопић је остао упамћен и по романима које је писао за дјецу као што су романе за децу “Орлови рано лете”, “Славно војевање” и “Битка у златној долини” (познати и као “Пионирска трилогија”), затим “Магареће године”, збирке прича “Приче партизанке”, “Вратоломне приче”, “Приче испод змајевих крила” и “Доживљаје мачка Тоше”, збирке пјесама “Чаробна шума”, “Армија одбрана твоја”, “Партизанске тужне бајке”, “Вечерње приче”, “Ђеда Тришин млин” и “Несташни дјечаци”.
Сатира којом се борио против онога што је сматрао као пријетњу тадашњем друштву засметала је највишим партијским званичницима тадашње Југославије. Његово дјело „Јеретичка прича“ објавељено 1950. године преокренуће живот овог писца, а посљедица ове политичке борбе против сатире биће издаје и прогони који ће писца оставити немоћним.
У писму једном пријатељу Бранко Ћопић је написао: „Није ме мајка Личанка родила да пузим и превијам се и више волим да ме чак и анархистом назову, и дрским и безобразним човјеком, него ли књижевником без кичме, без достојанства и савјести“.
Бранко Ћопић извршио је самоубиство када је 26. марта 1984. године скочио са Савског моста у Београду, а у поруци коју је оставио својој супрузи написао је: „Збогом лијепи и страшни животе!“.
М.Кусмук